Državni sekretar Ministarstva zdravlja Srbije dr Nevena Karanović izjavila je da mentalni poremećaji predstavljaju drugi najveći problem javnog zdravlja u Srbiji.
Mentalni poremećaji u Srbiji predstavljaju drugi najveći problem javnog zdravlja, na šta su, pre svega, uticaj imale decenije stresa kojem je naše stanovništvo bilo izloženo, naglasila je Karanovićeva na skupu u Centru "Sava".
Ona je ukazala da je u periodu od 1999. do 2002. broj mentalnih poremećaja u Srbiji porastao za 13,5 odsto, ocenivši da je to posledica rata, sankcija, bombardovanja i imigracije, sa oko 500.000 izbeglih i raseljenih ljudi, dok je sada taj problem potenciran tranzicijom, gubitkom posla i ekonomskom nesigurnošću.
Psihijatrijska služba u Srbiji na početku 21. veka susreće se s velikim izazovima, rekla je Karanovićeva, navodeći odsustvo centara za mentalno zdravlje u zajednici, nedovoljne znanje lekara opšte medicine iz oblasti psihijatrije, nedostatak saradnje sa ustanovama socijalnog staranja...
S druge strane, dodala je, postoji i prednost psihijatrijske službe koja ima dobre uslove za funkcionisanje, a to su ravnomerna teritorijalna pokrivenost stacionarnim ustanovama mentalnog zdravlja, postojanje psihijatrijskih odeljenja u opštim bolnicama i relativno mali procenat pacijenata na stacionarnom lečenju.
Karanovićeva je podesetila da je Ministarstvo zdravlja formiralo stručnu komisiju za mentalno zdravlje pre četiri godine, koja je uradila dosta na polju unapređenja mentalnog zdravlja - izrađena je Nacionalna strategija za mentalno zdravlje sa akcionim planom i napravljen je nacrt Zakona o zaštiti prava osoba sa mentalnim poremećajima.
"Budući plan Ministarstva zdravlja u oblasti mentalnog zdravlja obuhvata reorganizaciju zdravstvene službe i u tom smislu Ministarstvo zdravlja će sa profesionalcima iz te oblasti jačati odeljenja za psihijatriju u opštim bolnicima i postepeno će smanjivati broj postelja u velikim psihijatrijskim bolnicama, a otvarati i jačati centre za mentalno zdravlje u zajednici širom Srbije", istakla je Karanovićeva.
Tema kongresa "Psihijatrija orjentisana na osobu i socijalna tranzicija", na kom je govorila Karanovićka, privukla je mnoge stručnjake iz oblasti mentalnog zdravlja iz regiona, ostalih delova Evrope i Sveta, s jedinstvenim ciljem da podele znanja i iskustva u humanističkom i individualizovanom pristupu osobama koje imaju probleme mentalnog zdravlja.
Nacionalni kongres udruženja psihijatara trajaće do 22. oktobra, a kosponzorisala ga je Svetska psihijatrijska asocijacija, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Srbije i Psihijatrijskog udruženja istočne Evrope i Balkana.
Mentalni poremećaji u Srbiji predstavljaju drugi najveći problem javnog zdravlja, na šta su, pre svega, uticaj imale decenije stresa kojem je naše stanovništvo bilo izloženo, naglasila je Karanovićeva na skupu u Centru "Sava".
Ona je ukazala da je u periodu od 1999. do 2002. broj mentalnih poremećaja u Srbiji porastao za 13,5 odsto, ocenivši da je to posledica rata, sankcija, bombardovanja i imigracije, sa oko 500.000 izbeglih i raseljenih ljudi, dok je sada taj problem potenciran tranzicijom, gubitkom posla i ekonomskom nesigurnošću.
Psihijatrijska služba u Srbiji na početku 21. veka susreće se s velikim izazovima, rekla je Karanovićeva, navodeći odsustvo centara za mentalno zdravlje u zajednici, nedovoljne znanje lekara opšte medicine iz oblasti psihijatrije, nedostatak saradnje sa ustanovama socijalnog staranja...
S druge strane, dodala je, postoji i prednost psihijatrijske službe koja ima dobre uslove za funkcionisanje, a to su ravnomerna teritorijalna pokrivenost stacionarnim ustanovama mentalnog zdravlja, postojanje psihijatrijskih odeljenja u opštim bolnicama i relativno mali procenat pacijenata na stacionarnom lečenju.
Karanovićeva je podesetila da je Ministarstvo zdravlja formiralo stručnu komisiju za mentalno zdravlje pre četiri godine, koja je uradila dosta na polju unapređenja mentalnog zdravlja - izrađena je Nacionalna strategija za mentalno zdravlje sa akcionim planom i napravljen je nacrt Zakona o zaštiti prava osoba sa mentalnim poremećajima.
"Budući plan Ministarstva zdravlja u oblasti mentalnog zdravlja obuhvata reorganizaciju zdravstvene službe i u tom smislu Ministarstvo zdravlja će sa profesionalcima iz te oblasti jačati odeljenja za psihijatriju u opštim bolnicima i postepeno će smanjivati broj postelja u velikim psihijatrijskim bolnicama, a otvarati i jačati centre za mentalno zdravlje u zajednici širom Srbije", istakla je Karanovićeva.
Tema kongresa "Psihijatrija orjentisana na osobu i socijalna tranzicija", na kom je govorila Karanovićka, privukla je mnoge stručnjake iz oblasti mentalnog zdravlja iz regiona, ostalih delova Evrope i Sveta, s jedinstvenim ciljem da podele znanja i iskustva u humanističkom i individualizovanom pristupu osobama koje imaju probleme mentalnog zdravlja.
Nacionalni kongres udruženja psihijatara trajaće do 22. oktobra, a kosponzorisala ga je Svetska psihijatrijska asocijacija, pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Srbije i Psihijatrijskog udruženja istočne Evrope i Balkana.
Povezani tekstovi:
Bojana Marković je predsednik udruženja „Plavi krug” uz koje...
Ivana Dragojević je ispred udruženja Hronos govorila o Udruž...
Svetski dan hemofilije obeležava se svake godine 17. aprila....
U poslednjem periodu, u medicinskim krugovima, sve je češća...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde