Kratkovidost ili miopija

Kratkovidost ili miopija jedan je od najčešćih problema sa vidom koji pogađa skoro polovinu ukupne ljudske populacije u nekom trenutku života. U početku sasvim jasno vidite svet oko sebe. Zapravo samo one udaljene stvari su zamagljene. Kratkovidost se obično javlja tokom školskih godina kada počinjete da uviđate da teško vidite ono što je napisano na tabli. To je u početku nešto sa čime možete da se nosite, ali problem vremenom postaje sve veći; ubrzo ste podvrgnuti testiranju i dobijate naočare. Međutim, kada počnete da nosite naočare, vaša kratkovidost pokazuje sklonost da se pogoršava, pa vam je s vremenom potrebna jača korekcija kako biste dobro videli. Tako dođe vreme kada u svim situacijama nosite naočare; čak i onda kada i bez njih ponešto možete da vidite savršeno dobro.

Šta prouzrokuje miopiju?

Teorije o uzrocima miopije su brojne. Gubitak vida za daljinu bio je poznat od pamtiveka. Antička grčka predstava o miopiji bila je da premalo „duha vida“ ističe iz uma te je on tako preslab da dosegne udaljeni objekat. Kako bilo, problemima vida nije se poklanjala velika pažnja sve do 19. veka. Zanimljivo je da u prvoj polovini 19. veka upotreba naočara nije odobravana. Smatralo se da naočare pogoršavaju postojeći problem i da su škodljive.

Tokom šezdesetih godina 19. veka nemački oftalmolog Herman Kon uočio je da se kratkovidost kod dece pojačavala tokom godina njihovog školovanja. 1866. Dr. Kon je objavio studiju ispitivanja vida kod 10 hiljada đaka škola u Breslauu. Došao je do prividno logičnog zaključka: naime, da je upotreba (a naročito zloupotreba) očiju ono što prouzrokuje kratkovidost. Konova teorija bila je dominantna tokom sledećih 50 godina i otpočeta je žestoka kampanja za bolje uslove vizuelne higijene u školama.

Holandski oftalmolog Donders smatrao je da miopija nastaje kao rezultat prolongirane tenzije u očima tokom napregnutog rada i izduživanja očne jabučice. U svom radu „O anomalijama akomodacije i refrakcije oka“ (1864.) Donders piše:

„Kako onda objasniti ovo izduživanje? Tri činioca mogu doći u obzir: 1. Pritisak mišića očne jabučice pri jakoj konvergenciji ose vida; 2. Povećani pritisak tečnosti, do kojeg dolazi usled nagomilavanja krvi u očima u zaustavljenom položaju; 3. Kongestivni procesi u očnom dnu, koji dovode do omekšavanja, čak i u normali, a pogotovu pod povećanim pritiskom tečnosti oka, a zatim do rastezanja membrana. Taj povećani pritisak i rastezanje događa se uglavnom na stražnjem polu, a može se objasniti potrebom za podrškom mišićima oka u tom delu...“

Sve do vremena kada je oprema za precizno merenje veličine očne jabučice na živom oku postala dostupna, verovalo se da cilijarni mišić slabi i gubi moć fokusiranja sočiva. I dan danas ovu teoriju zastupaju mnogi stručnjaci u oblasti nege vida. Ultrazvučni pregledni objektivno su pokazali da kod kratkovidosti visokog stepena dolazi do izduživanja očne jabučice. Šta prouzrokuje to izduživanje pitanje je ličnog mišljenja.

Verovatniju teoriju zastupa Piter R. Grin u svojoj doktorskoj tezi pod naslovom „Mehanički aspekti miopije“ (1978). Grin je vršio procenu stresa koji oko trpi, na bazi principa inžinjeringa. Kod miopije izdužuje se samo stražnji deo očne jabučice. Prednji deo ostaje normalan. U početku oči su u osnovi okrugle ali postepeno, tokom desetogodišnjeg perioda, najčešće u uzrastu od osme do osamnaeste godine, stražnja beonjača dobija oblik izduženog sferoida. Grin je ispitao sile koje dejstvom opterećuju beonjaču usled akomodacije, konvergencije, pritiska tečnosti i od strane spoljnih mišića oka. Zaključio je da mehaničko dejstvo konvergencije stvara efekte koji ubedljivo dominiraju nad efektima akomodacije, iako se obe sile javljaju simultano kada se oči fokusiraju na metu koja se nalazi vrlo blizu. Njegovi proračuni pokazali su da je ukupni stres koji trpi stražnja beonjača zbir stresa koji izazivaju očnji pritisak i rad mišića. Grin je zaključio da regiju koja se nalazi između ligamenata kosih mišića karakteriše zatezna čvrstoća mnogo viša nego što je to slučaj za bilo koju drugu tačku na očnoj jabučici. Ova teorija, dakle, može da objasni osno izduživanje očne jabučice do kog dolazi kod kratkovidosti visokog stepena.

Teorija strukturne miopije smatra da su genetski faktori primarni uzrok kratkovidosti. Goldšmit (1968.) daje ekstenzivni prikaz literature na temu genetske prirode miopije. On zaključuje da su genetski faktori važni, ali da postoji nekoliko tipova miopije sa različitim genetskim obrascima.

Drugi istraživači nisu zaključili da postoji osnov za uspostavljanje teorije o nasleđivanju kratkovidosti.

Funkcionalna miopija nastaje kada u preteranoj meri koristite oči za rad „na blizinu“, što znači da u toku više sati dnevno držite fokus očiju na razdaljini manjoj od pola metra, kao što je slučaj kod rada na kompjuteru po čitav dan. Vraćamo se na zaključak Hermana Kona iz 1866. da je zloupotreba očiju za rad izbliza glavni uzrok kratkovidosti. U suštini, vi postepeno trenirate oči da se fokusiraju na objekte koji su vam blizu i zanemarujete vežbanje vida za daljinu. Životinje koje se odgajaju u zatvorenom prostoru takođe razvijaju kratkovidost. Postoje solidni naučni dokazi da okruženje utiče na vid.

Dr. Vilijam H. Bejts (1915.) sugerisao je da do kratkovidosti dolazi usled mentalnog napora. Posebno se osvrnuo na naprezanje kosih mišića koji oformljuju kaiš oko očne jabučice.

Metodi treninga vida za kratkovidost razlikuju se u zavisnosti od vašeg stepena kratkovidosti. Kod dioptrije manje od -2 D vežbe se uglavnom sastoje od aktivnosti koje teraju vaše oči da se fokusiraju na objekte koji su sve dalje i dalje i primećuju sve manje i manje objekte. Kako biste povratili svoj prirodno dobar vid od dioptrije minus dva, potrebno je, u većini slučajeva, nekoliko dana ili jedna nedelja. Ima ljudi koji su vid popravili za čitava 3 D za isto toliko dana.

Kako biste povratili jasan vid od dioptrije od minus tri D ili više potreban je duži period i taj proces uključuje i nošenje naočara redukovane dioptrije, kako bi vaše oči imale prostor za rad. Takođe moraćete da utrošite po 5 minuta za vežbu oko 10 puta dnevno, dakle ukupno vežbanju treba da posvetite oko sat vremena dnevno.

Vežbe se razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj ste fazi. Sa visokim stepenom kratkovidosti, sa dioptrijom od minus 5 do deset, većina ljudi može da postigne poboljšanje od oko 0,5 do jednog D mesečno. Ovo poboljšanje direktno zavisi od količine truda koji u to uložite. Ima ljudi koji su „izgubili“ čak 6 D za godinu dana. Drugim rečima, oni su prevalili veći put nego većina ljudi. Trening vida efikasan je na isti način kao što su efikasni režimi za smanjenje telesne težine ili fitnes programi. Daju efekta u meri u kojoj im se posvetite. Biće vam drago da čujete da je učinak treninga vida najčešće trajan, te da se kratkovidost retko vraća nakon što je pobeđena.

Naravno, mnogo je lakše povratiti vid sa stepena kratkovidosti od par dioptrija nego od minus osam. Dobra vest je, međutim, da je to moguće, i da vi to možete.

Bez vežbe neće biti poboljšanja.

Da li biste želeli da se rešite pomagala i povratite svoj vid prirodnim putem?

Zadovoljstvo nam je da Vas obavestimo da se od 11. - 14. aprila 2014. u Beogradu po drugi put održava Radionica “Magične Oči” namenjena deci (8-12 god) i odraslima. Gospodin Leo Angart širom sveta uspešno sprovodi svoju metodu treninga vida. Redovnim i pravilnim sprovođenjem vežbi svoj vid možete dovesti do perfekcije i osloboditi se naočare, kontaktnih sočiva, a o operacijama i da ne govorimo!

Rezervišite mesto za sebe ili Vaše dete klikom na link

Povezani tekstovi:

• Popravite vid prirodnim putem
• Leo Angart - poboljšanje vida
• Slabovidost - lenjo oko
• Leo Angart - astigmatizam oka i lečenje
• Korekcija problema koordinacije očiju
• Dalekovidost (hipermetropija ili hiperopija)
• Prezbiopija, potreba za naočarima za čitanje
• Metod treninga vida kod strabizma
• Merenje vida