Šta je alkalna fosfataza i kada je povišena?

Alkalna fosfataza je grupno-specifični enzim koji katalizuje hidrolizu monoestra fosfatne kiseline i alkohola. Optimalni pH za delovanje enzima je između 9.8 i 10.5, a zavisi od vrste supstrata i vrste pufera. Pokazuje najjaču aktivnost u alkalnom području, zato se i naziva alkalna fosfataza.

Enzim je prisutan najviše u epitelu tankog creva, bubrežnim tubulima, kostima, jetri, placenti i leukocitima. ALP u serumu zdravih odraslih osoba uglavnom potiče iz jetre, a u serumu dece i iz kostiju.

Kada je povišena ili snižena alkalna fosfataza?

Postoji nekoliko različitih izoenzima alkalne fosfataze u zavisnosti od porekla tkiva iz kojih se izoluje, pa tako drugačija je struktura izoenzima ALP u tkivu jetre, a drugačija u tkivu kostiju. Vrednosti serumske alkalne fosfataze variraju i u zavisnosti od pola i starosti. Veće vrednosti se sreću kod trudnica i dece u periodu rasta i razvoja.

Normalne vrednosti u krvi:
Muškarci: 60 – 142 U/L
Žene: 50 – 153 U/L

Povišene vrednosti mogu da ukazuju na povećanu razgradnju kostiju i na mogući razvoj osteoporoze, na bolesti kostiju (osteosarkom, metastaze, hiperparatireiodizam, Padžetova bolest). Karakteristično je povišenje u slučajevima postojanja prepreke u žučnim putevima (kamen, ožiljno tkivo, rak), ali i kod oboljenja jetre. Neka oboljenja poput Hodgkinove bolesti, kongestije srca i ulcerativnog kolitisa daju umereno povišene vrednosti ALP-a u serumu.

Povećane vrednosti pokazuju da se proces razgradnje i izgradnje kostiju odvija "punom parom", što je normalno samo u detinjstvu ili nakon preloma. Takođe, ALP je fiziološki povišen kod trudnica u trećem trimestru trudnoće. Povišeni nivoi enzima ALP-a mogu da se pronađu kod 6% potpuno zdrave populacije odraslih, pri čemu će u manje od 1% takvih ljudi biti pronađeno neko oboljenje jetre (ovaj enzim spada u grupu tzv. hepatičkih enzima jer može indikovati, zajedno sa drugim hepatičkim enzimima neku bolest ili poremećaj rada jetre).

Snižene vrednosti ovog enzima se sreću kod: pothranjenosti, nedostatka belančevina, kod bolesnika na dijalizi, hipotiroidizma, nedostatka vitamina B12, cinka i magnezijuma.