Nedostatak gvoždja u ishrani

Uloge feritina u organizmu su brojne: sprečava nagomilavanje slobodnog gvožđa u tečnostima i ćelijama organizma; stvara rezerve gvožđe za sintezu hemoglobina, ima ulogu u crevnoj resorpciji gvožđa i tako sprečava nepotrebnu apsorpciju u crevu. Feritin je najbolje merilo za ocenu količine rezervnog gvožđa u organizmu. Hemosiderin je jedinjenje koje vezuju rezervno gvožđe i stvara se od agregata feritina čiji je apoferitin podlegao proteolizi u lizozomima.

Prirodni izvori gvoždja

Mešovitom ishranom  unosi se oko 10-30 miligrama gvožđa dnevno. Najbogatiji izvori: jetra, meso, jaja, piletina, riba, soja, bundeva, zob, grašak, smokva itd. Zdrava osoba, bez simptoma deficita, apsorbuje dnevno 0,5-1 mg gvožđa ili 5-10%. U osoba ko kojih postoji deficit gvožđa u organizmu, apsorbuje se i do 30% iz hrane. Dve vrste gvožđa nalaze se u hrani: hemgvožđe i nehemgvožđe. Hemgvožđe se nalazi u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, riba, jetra), a nehemgvožđe predstavlja gvožđe vezano za proteine u biljnoj hrani. Najveća količina gvožđa u prosečnoj ishrani, više od 85%, nalazi se u u obliku nehemgvožđa. Apsorpcija gvožđa iz namirnica životinjskog porekla (hemgvožđe) mnogo je brža i efikasnija (15-30%) nego gvožđa iz biljne hrane (1-20%).

Preporučeni dnevni unos za odrasle : preporučeni dnevni unos za odrasle je ona količina gvožđa koja bi, po definiciji, trebalo da zadovolji potrebe 97-98% zdravog stanovništva svih starosti i pola.

Deficit gvoždja

Deficit gvožđa u organizmu može da nastane usled povećanog gubitka gvožđa (hronična, mala krvarenja iz digestivnog trakta, čir, hijatusna hernija, divertikuloza, tumori digestivnog trakta, produžena menstrualna krvarenja, tumori materice, paroksizmalna noćna hemoglobinurija), loše apsorpcije (ahlorhidrija, odstranjenje želuca, resekcija želuca, celijačna bolest), povećane potrebe (pubertet, trudnoća, dojenje) i nedovoljnog unošenja gvožđa hranom.

Klinička slika-anemija usked nedostatka gvožđa počinje postepeno, tegobe počinju pri naporu-javlja se umor, malaksalost, razdražljivost i otežano disanje, lupanje srca, glavobolja, otežano gutanje Fizičkim pregledom uočavaju se bledilo kože i sluzokoža, atrofija sluzokože jezika, angularni stomatitis, koilonihija (lomljivost noktiju), kosa je suva, lomljiva, istanjena i lako opada. Bolesnici su manje otporni i imaju češće infekcije disajnih i urinarnih puteva. Relativno često se javljaju neuralgije i vazomotorni poremećaji, koji se gube sa korigovanjem anemije.

Skoro stalni pratilac nedostatka gvožđa je i deficit vitamina A, što može još više da pogorša zdravstveno stanje anemične populacije. Ne bi trebalo zaboraviti na nepisano pravilo da su malarija i druge parazitarne infekcije uvek više prisutne u onim delovima sveta gde već postoji izražen deficit gvožđa. S druge strane poznato je  da malarija i druge infekcije izazvane prisustvom parazita ili bakterija u organizmu dovode do anemije. Interesantno je da se i u razvijenim delovima sveta javlja deficit gvožđa u organizmu zbog zagađenja atmosfere, zemljišta ili hrane olovom. U tom slučaju povećava se apsorpcija olova iz creva na račun gvožda, jer gvožđe i olovo koriste isti put za apsorpciju iz creva. Ovo ima za posledicu deponovanje olova u organizmu, što dovodi do poremećaja u sintezi hema odnosno, hemoglobina i nastanka anemije. Na svu sreću, korišćenje bezolovnog benzina u većini evropskih zemalja u velikoj meri doprinosi smanjenju emisije olova izduvnim gasovima iz motornih vozila u atmosferu, zemljište i biljke.

Lečenje-Sastoji se od primene preparata gvožđa peroralnim ili parenteralnim putem. U teškim oblicima ponekad je potrebno primeniti transfuzije koncentrovanih eritrocita. Naravno, neophodno je lečenje etiološkog uzroka anemije.

Prekomeran unos

Preparati gvožđa kod nekih osoba izazivaju bolove u stomaku, mučninu, povraćanje, dijareju i opstipaciju (zatvor). Neželjena dejstva u digestivnog traktu mogu se smanjiti ako se na početku terapije uzimaju manje količine gvožđa. Lečenje sa smanjenom dozom gvožđa ne prekida se još najmanje 3 do 6 meseci od uspostavljanja uobičajenih vrednosti hemoglobina. Razlog za to leži u činjenici da je potrebno popuniti, odnosno zasititi rezerve gvožđa u organizmu, a doza gvožđa se smanjuje da ne bi došlo do nepotrebnog nagomilavanja. U većini slučajeva potrebno je oko šest nedelja da se nadoknade iscrpljene zalihe gvožđa. Smatra se da je prvi mesec lečenja najvažniji, jer je apsorpcija gvožđa tada najbolja. Procenjuje se da je porast vrednosti hemoglobina za 1g nedeljno dobar odgovor na terapiju gvožđjem, počevši od četvtog dana lečenja.

Kod nekih preosetljivih osoba preporučuje se uzimanje leka sa hranom ili posle jela. Prekomeran unos može da izazove ozbiljne poremećaje organizma. Simptomi su bolovi u stomaku, mučnina, povraćanje, dehidracija i sniženje krvnog pritiska.

Istovremena primena tetraciklinskih antibiotika i gvožđa može da, zbog klinički značajne interakcije, smanji terapijsku koncentaciju antibiotika. Zato se preporučuje uzimanje gvožđa najmanje dva sata pre ili posle primene tetraciklinskih antibiotika.