Čir na želucu (Ulcus gaster)

Danas se smatra da je čir na želucu oboljenje uzrokovano bakterijskom infekcijom, a ponekad i dugotrajnom primenom nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAID), kao što su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, diklofenak itd. Oboljenje najčešće uzrokuje bakterija Helicobacter pylori (H. pylori). Nedavno je ustanovljeno da je ova bakterija uzročnik skoro svih peptičkih ulkusa i to 80% želučanih i preko 90% onih na dvanaestopalačnom crevu. Međutim, infekcija bakterijom H. pylori ne znači i sam ulkus.To zavisi od osobina obolelog, vrste H. pylori i još nekih nepoznatih faktora.

Pouzdano se ne zna ni tačan put prenosa infekcije (hranom, vodom, direktnim kontaktom usta na usta kao npr. ljubljenjem, prljavim rukama). H. pylori slabi zaštitnu moć sluzokože što omogućava prodor kiseline kroz sloj ispod nje stvarajući tako ulkus. H. pylori opstaje u želudačnoj kiselini jer izlučuje enzime koji je neutrališu. Genetska predispozicija je važna u nastanku bolesti, a faktori rizika su pušenje, unos alkohola i kofeina. Ljuti začini ili stres nisu njegovi uzročnici kao što se pre mislilo, ali mogu potstaknuti njegov razvoj i pogoršati simptome.

Najčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana  pa do nekoliko nedelja. Kod čira na  dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na prazan želudac, a prestaje unosom hrane. Kod čira na zelucu bol se obično pojačava nakon uzimanja hrane. Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i: gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom, nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopste ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva.

Osnovni dijagnostički metod predstavlja radiološko i endoskopsko ispitivanje. Standardnim pregledom pomoću barijuma želudačni ulkus se može dijagnostikovati u oko 90% slučajeva. Najčešća njegova lokalizacija je na maloj krivini želuca . Zbog lažno pozitivnih i lažno negativnih nalaza koji se dobijaju radiološkim pregledom, svi ulkusi želuca moraju se endoskopski pregledati. Endoskopskim pregledom se određuje  veličina, lokalizacija i izgled ulkusa, a ciljanom biopsijom u toku endoskopije moguće je odrediti njegove histološke karakteristike. Kombinacijom navedenih dijagnostičkih procedura moguće je u 95% slučajeva odrediti da li je u pitanju benigno ili maligno oštećenje želuca.

Endoskopski pregled vrši se endoskopom koji se sastoji od tanke, osvetljene cevi koja na svom kraju ima kameru. Endoskop se uvodi kroz usta pacijenta sve do želuca. Tako je moguće videti sluzokožu organa, a može se uzeti i biopsija (uzimanje komadića tkiva) za mikroskopsku analizu. Dijagnoza H. pylori je važna s obzirom da se lečenje ulkusa uzrokovanog H. pylori razlikuje od onoga izazvanog nestroidnim antiinflamatornim lekovima. H. pylori se otkriva iz krvi, daha i tkiva. Pregledom krvi se otkrivaju antitela na bakteriju H. pylori. Pregled daha najčešće se sprovodi nakon lečenja, radi provere uspešnosti terapije, ali i u dijagnostičke svrhe. Zove se urea izdisajni test. Tačnost ovog testa je 96 - 98%.                                                

Želudačni ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline. Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti: H2-antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin) i inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol). Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju  zaštitno na sluzokozu. Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija s dva antibiotika protiv H. pylori u kombinaciji s lekom koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na H. pylori vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije. Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan bakterijom H. pylori  nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline. Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija ili hirurški zahvat.

Pravilnim lečenjem smanjuje se mogućnost ponovnog javljanja bolesti u gotovo 90% slučajeva. Važno je da bolesnik bude uporan i pridržava se propisane terapije.                                                           

Ne zna se pouzdano na koji način se H. pylori prenosi, što otežava prevenciju oboljenja. Istraživači rade na vakcini protiv infekcije. Ako je ulkus nastao uzimanjem nesteroidnih antiinflamatornih lekova treba uzimati lekove iz ove grupe vrlo oprezno ili se savetovati s lekarom za adekvatnu zamenu.