Autizam kod dece - uloga pedijatra u lečenju

Iako se autizam dece prvenstveno shvata kao neurorazvojni i bihejvioralni poremećaj, sve je više naučnih radova koji ukazuju na daleko veću složenost i sistemsku prirodu ove bolesti, koja je van granica psihijatrije i neurologije.

I pored toga, u potrazi za stručnom pomoći, roditelji dece sa autizmom često mimoilaze pedijatre.

Zbog čega se roditelji dece sa autizmom ne obraćaju pedijatrima?

„To je najčešće rezultat njihovog uverenja da autizam nije bolest kojom se oni bave ili pak nesnalaženja samih pedijatara u nameri da pomognu. U većini slučajeva, najveću štetu trpe autistična deca”, objašnjava prof. dr Bjelaković.

Propratni simptomi autizma kod dece

Danas je nedvosmisleno pokazano da deca sa autizmom osim deficita u komunukaciji, socijalnoj interakciji i restriktivnog – stereotipnog ponašanja, imaju brojne zdravstvene probleme čije adekvatno lečenje u velikoj meri pozitivno utiče na osnovnu bolest i kvalitet njihovog života.

U većini slučajeva su to:

• ekcem,
• alergije,
• astma,
• česte respiratorne infekcije,
• gastrointestinalni problemi,
• ozbiljne glavobolje,
• migrene,
• konvulzije.

Metaboličke bolesti kod dece sa autizmom

Sa druge strane, pod slikom autizma se mogu prevideti brojni sindromi i bolesti koje imaju sasvim drugačiju osnovu i mogu se uspešno lečiti.

Jedan od primera su metaboličke bolesti od kojih neke imaju odličnu prognozu ukoliko se prepoznaju na vreme i krene sa lečenjem.

Treba naglasiti i da su mnoge varijante poremećaja ponašanja dece sa autizmom, poput:

• nespavanja,
• lupanje glavom,
• agresija,
• posledica organskog problema za koji postoji terapija, a ne same bolesti.

Da li je autizam doživotna bolest?

Takođe je sve više dokaza koji osporavaju ustaljeno mišljenje da je autizam statična, doživotna i urođena bolest.

„Danas najviše ohrabrije činjenica da je sve više novih naučnih studija koje pokazuju da značajan procenat dece nakon uvođenja pedijatrijske terapije pokazuje poboljšanje simptoma bolesti ili čak dostižu potpuni oporavak, što otvara druge perspektive u njihovom lečenju”, ističe prof. dr Bjelaković.