Ocenite: 1 2 3 4 5
46	(2.87 / 46)

Uremija predstavlja skup simptoma i znakova koji nastaju kod teške i terminalne bubrežne insuficijencije. Oni su izazvani nagomilavanjem toksičnih supstanci, azotemijom, metaboličkom acidozom, infekcijom i hipoksijom. Hemijska struktura uremijskog toksina nije jasna. Ranije se sve pripisivalo azotnim materijama, međutim u novije vreme se smatra da postoji mogućnost da su to srednji molekuli - polipeptidi, veličine od 300 - 2500 daltona molekulske mase.

Klinička slika

Uremija podrazumeva  i poremećaj niza metaboličkih i endokrinih funkcija bubrega usled čega dolazi do: poremećaji vode i elektrolita - povećanje ili smanjenje volumena tečnosti, hiper i hiponatremija, metabolička acidoza, hiperfosfatemija, hipokalcemija, endokrino - metabolički poremećaji - renalna osteodistrofija, osteomalacija, sekundarni hiperparatireoidizam, hiperurikemija, hipotermija, hipertrigliceridemija, proteinska malnutricija, poremećaji u rastu i razvoju, sterilitet i seksualne disfunkcije, amenoreja (izostanak menstruacije), gastrointestinalni poremećaji - anoreksija, mučnina i povraćanje, gastroenteritis, peptički ulkus (čir), gastrointestinalna krvarenja, hepatitis, peritonitis, kardiovaskularni poremećaji i plućni- hipertenzija (povišen krvni pritisak), srčana dekompenzacija, plućni edem, perikarditis, aritmije, neuromišićni poremećaji-poremećaji spavanja, glavobolja, letargija, mišićna razdražljivost, periferne neuropatije, paralize, koma, miopatija, hematološki poremećaji-anemija, povećan rizik od infekcije, uvećanje slezine, leukopenija.

Bolesnik oboleo od uremije teško diše, sa izmenjenim ritmom disanja, ima poremećaje vida, često i slepilo, poremećene su mu funkcije organa za varenje (povraćanje, proliv), najzad i moždane i druge nervne funkcije. Nije redak slučaj da se uremija završava eklamptičnim napadima i komom, tj. potpunim gubitkom svesti.

Dijagnoza

Smanjena je koncentracija u plazmi mnogih polipeptidnih hormona,  sa razvojem insuficijencije, uključujući PTH, insulin, glukagon, LH, PRL ne samo zbog smanjenog katabolizma, već i zbog pojačane sekrecije, kao posledice renalne ekskretorne ili sekretorne disfunkcije. U uremiji se smanjuje renalna sinteza  eritropoetina (EPO) i 1,25- dihidroksiholekalciferola

Lečenje

U slučaju pojave znakova uremije, bolesnik se mora obavezno preneti u bolnicu, gde jedino postoje neke mogućnosti da mu se pomogne. Mnogo je važnije preduzimati mere preventive da ne dođe do pojave uremije. A te mere se sastoje u sistematskom, pravilnom lečenju oboljenja bubrega i održavanju propisane dijete i odgovarajućih higijenskih mera.