Udar groma

Udar groma (fulguratio), nastaje usled naglog i snažnog  pražnjenja električne energije izmedju oblaka i zemlje. U suštini u pitanju je masivni DC šok, udar jednosmerne struje, ogromne energije.

Ipak, udar groma, praćen je manjom stopom smrtnosti od udara struje, jer je vrlo kratko vreme kontakta tela i groma, oko 1 do 100ms. Udar groma može biti direktan i indirektan. Direktan obično nastaje kada osoba nosi metalne predmete na otvorenom prostoru za vreme grmljavine. Indirektan najčešće nastaje kada jednosmerna struja prolazi kroz drvo, koje ima veći otpor nego vazduh izmedju drveta i žrtve, te struja pronalazi put manjeg otpora, odnosno preko žrtve prelazi u zemlju.

Neposredni uzrok smrti, najčešće je  srčani zastoj, koji nastaje zbog trenutne depolarizacije cčtavog miokarda. U slučaju da do toga ne dodje, kod unesrećenog se mogu razviti hipertenzija, tahikardija, nespecifične ekg promene, nekroza miokarda.

Prvo i osnovno je obezbediti sigurnost reanimatora. Sledeći postupak je održavanje kardiorespiratorne funkcije, pri čemu voditi računa da ne dodje do oštećenja vratne kičme. Od medikamenata po potrebi koriste se analgetici, sedativi, kiseonik, oprez sa nadoknadom tečnosti zbog često pratećeg edema mozga. Veoma je bitno proveriti da li postoje sekundarna oštećenja, i sanirati ih. Kardiorespiratorni monitoring je obavezan.

Nesreća sa udarom groma se može desiti i na nekim mestima sa masovnim okupljanjem, npr.sportski dogadjaj na otvorenom, i sl. I tada može doći do stradanja većeg broja ljudi. Bitno je znati da postupak trijaže nije konvencionalan. Pacijenti koji nemaju puls i ne dišu ne mogu se smatrati mrtvim, već treba uloziti trud u oživljavanje, jer im je to šansa za vraćanje u zivot.

Komplikacije sa kojima se naknadno može suočiti osoba koja je preživela udar munje su: stvaranje katarakte, neurološke i psihičke poteškoće, prskanje bubne opne, frakture kostiju.