Ocenite članak:
  • 121
(3.82 / 121)

Šta je moždani udar?


Autor: prof dr Miroslava  Živković   

šta-je-moždani-udar

Moždani udar je prestanak funkcionisanja određe­nih grupa moždanih ćelija koji nastaje usled nedostatka hranljivih materija i kiseonika. Nedostatak hranljivih materija se javlja kao posledica poremećaja krvotoka usled začepljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i izliva krvi u moždano tkivo ili moždane ovoj­nice. Kako moždane ćelije ne poseduju rezerve hranljivih materija dolazi do njihovog propadanja što se klinički manifestuje ispadom onih funkcija za čije su izvršenje one odgovorne.

Ovo se manifestuje u vidu oduzetosti pojedinih delova tela, poremećajem govora, ispadom pojedinih vrsta osećaja, smetnjama u koordinaciji pokreta i hoda ili pak raznim psihičkim ispadima ili poremećaji­ma svesti, a u skoro 33% slučajeva dolazi do smrtnog ishoda. Po procentu smrtnosti moždani udar se nalazi na 3 mestu, odmah posle bolesti srca i svih formi karcinoma. Svake godine u SCG se registruje oko 20000 no­vih bolesnika od svih formi moždanog udara. Posledice moždanog udara čine najveću i najtežu grupu invalidno­sti. Ove osobe su, u najvećoj meri, u direktnoj zavisnosti od okoline u zadovoljavanju osnovnih životnih potreba. Ovo je utoliko važnije jer je činjenica da se ljudski vek produžuje, a dokazano je da se posle 55 godine života rizik za pojavu moždanog udara udvostručuje za svaku narednu deceniju života. Međutim moždani udar se javlja u sve mlađoj populaciji (po raznim statistikama 28% su mlađi od 65 godina. Iz navedenih podataka se i vidi značaj ranog uočavanja znakova moždanog udara, a sve u cilju smanjenja smrtnosti i sprečavanja poja­ve invaliditeta.

Znaci moždanog udara

Moždani udar može da nastane naglo ili postepe­no. U većini slucajeva početak je postepen (nekoliko sati ili dana) i bez pojave bola, za razliku od srčanog napada. Međutim, sve vrste moždanog udara zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju, a u cilju očuvanja svih funkcija i sprečavanja pojave invalidnosti. Najčešći simptomi koji se često mogu i prevideti od okoline su:
Moždani udar može da nastane naglo ili postepe­no. U većini slucajeva početak je postepen (nekoliko sati ili dana) i bez pojave bola, za razliku od srčanog napada. Međutim, sve vrste moždanog udara zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju, a u cilju očuvanja svih funkcija i sprečavanja pojave invalidnosti. Najčešći simptomi koji se često mogu i prevideti od okoline su:
  • Slabost motornih funkcija ili trnjenje jedne polovine lica ili tela.
  • Iznenadna pojava vrtoglavice, sa nemogućnoš­ću hodanja i stajanja, koja je praćena nagonom na povra­ćanje i povraćanjem, a pogoršava se sa promenom polo­žaja glave ili tela ili fizičkim naporom.
  • Nagle pojave glavobolje, najčešće sa početkom u potiljačnom predelu koje mogu biti praćene pojavom slabosti i pojedinih delova tela, povraćanjem ili izmenom stanja svesti.
  • Otežano izgovaranje pojedinih reči, nemoguć­nošću govora ili nerazumevanjem tuđeg govora.
  • Poremecajima vida:
    • pojava duplih slika
    • potpuni gubitak vida na jednom ili oba oka
    • suženje vidnog polja.
Sve ove tegobe mogu nastati naglo ili postepeno (u većini slucajeva) a često se i spontano povlače bez ikakvog lečenja, što odlaže obraćanje lekaru.

Mehanizmi koji dovode do pojave simptoma moždanog udara

Znaci moždanog udara se javljaju kao posledica poremećaja dotura hranljivih materija i odnošenja štetnih materija - koje nastaju pri funkcionisanju mozga - iz odre­đenih regiona mozga. Ove promene mogu nastati kao posledica poremećaja cirkulacije krvi usled otkazivanja srčane radnje (a zavise i od lokalnih promena na samim krvnim sudovima mozga) i po pravilu ovi poremećaji se popravljaju sa normalizacijom (ili oporavkom) srčane funkcije. Prekid cirkulacije krvi u mozgu može biti i posledica zapušenja lumena krvnog suda trombom koji se stvara ili na licu mesta ili delićima tromba koji dolaze iz srca. Uzrok moždanog šloga takođe može biti prskanje krvnih sudova mozga kada dolazi do izliva krvi u sam mozak ili u moždane ovojnice. Ukoliko se mozak ne snabdeva dovoljnom količinom hranljivih materija dolazi vrlo brzo do izumiranja neurona što se manifestuje napred pomenutim simptomima. Međutim, u početnoj fazi poremećaja ili pak u neposrednoj okolini žarista po­jedine grupe nervnih ćelija se nalaze u specifičnom stanju (ne funkcionišu a nisu izumrle) čija se funkcija pod tera­pijom obnavlja. Osim ovih kod poremećaja u ishrani moždanog tkiva dolazi i do pojave moždanog otoka koji može biti i opasniji od samog žarista.

Dijagnostika

Dijagnostika se zasniva na anamnestičkim poda­cima, objektivnom (somatskom i neurološkom) pregledu, LP, laboratorijskim pregledima (krvi i mokraće), CT i NMR mozga kao i snimanjem pojedinih krvnih sudova (ultrazvukom ili kontrasnim sredstvima).

Terapija

Osnovni cilj svake terapije je da se poboljša meta­bolizam onih grupa ćelija koje su u neposrednoj okolini žarista i koje se nalaze u specificnom stanju. Na ovaj način mi sprečavamo proširivanje oštećenja moždanog tkiva i na taj način spasavamo život i smanjujemo mo­gućnost invaliditeta. Ovo se postiže upotrebom lekova koji popravljaju protok krvi kroz mozak, koji pojačavaju otpornost zida krvnih sudova, lekovima koji poboljšavaju rad srca i drugih organa. Posebno su važni lekovi koji popravljaju metabolizam nervnih ćelija u neposrednoj okolini žarista i koji popravljaju odnošenje štetnih mate­rija koje se stvaraju usled nedostatka kiseonika i glukoze. Međutim, kako značajni procenat preživelih ima proble­ma sa motorikom to se posle akutne faze nastavlja sa fizijatrijskim tretmanom (ne sa balneoterapijom).

Prevencija

Moždani udar nije bolest sui generis (nastao sam od sebe) već je to posledica dugotrajnog procesa koji ne pokazuje kliničke smetnje a tada je i najpogodnije vreme za njegovu prevenciju. Kada se pojave kliničke mani­festacije mi se tada borimo da se proces ne proširi. Prema tome, moždani udar samo predstavlja jednu fazu procesa koji se godinama unazad odvija, a klinički bez ikakvih simptoma. Iz ovih razloga, tok možemo da podelimo u tri faze: preiktalna faza, iktalna faza i postiktalna faza. U ova tri stadijuma postupci su različiti.

U  fazi koja prethodi bolesti  pacijent ne oseća nikakve tego­be i obično se ne javlja lekaru. U ovoj fazi se evidentiraju povišene vrednosti krvnog pritiska, početni dijabet i dr. U ovoj fazi je i najvažnije da se počne sa prevencijom (bolje sprečiti nego lečiti) jer su nam tu terapijske mo­gućnosti mnogo veće (korekcija visine krvnog pritiska, korekcija nivoa šećera u krvi - bilo dijetom bilo lekovima, korekcija srčanih mana- lekovi ili hirurški zahvati). U ovoj fazi možemo da utičemo i na štetne navike kao što su zloupotreba alkoholnih pića, duvana, naročito neadekvatan način ishrane (kvalitativno i kvantitativno).

U izraženoj fazi bolesti mi se borimo da se proces ne proširi i pokušavamo da, poboljšanjem dotoka krvi u okolini žarišta, poboljšamo sam metabolizam i da isto­vremeno pojačanim odnosom raspadnih materija stvorimo bolje uslove za život i rad neurona koji se nalaze u specifičnom stanju. Istovremeno se u ovoj fazi borimo protiv razvoja otoka mozga!
U  fazi rekovalescencije kada se metabolizam mozga stabilizuje pristupamo fizijatrijskim postupcima u cilju sprečavanja pojave kontraktura, popravkom smetnji koordinacije kao i drugim procedurama koje poboljša­vaju stanje motorike oduzetih delova tela. Ukoliko pos­toje smetnje govora bolesnici se podvrgavaju i logoped­skim vežbama. U ovoj fazi takođe se borimo (lekovima) protiv recidiva. Ukoliko se ne upotrebljava terapija, reci­divi se javljaju za 3-5 godina a sa terapijom se recidiv odlaže i desetak godina.


 Komentari: 5 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru