Međunarodna klasifikacija bolesti - Šifarnik bolesti MKB 10

stetoskop.info Bolesti Bolesti i stanja kod žena

Prethodna

Sledeća

Ocenite:
15	(2.73 / 15)

Nepravilnosti u trudnoći koje potiču od posteljice

Posteljica je najčešće pogačastog ili ovalnog oblika. Ponekad mogu da se jave laka odstupanja u obliku tako da ona bude manje ili više izdužena. Osim toga, ako na njoj postoje useci, odnosno suženje tkiva, koja je razdvajaju na dva ili tri približno jednaka dela koji predstavljaju jedinstven organ, tada je u pitanju placenta bilobata ili trilobata.

Po pravilu, kod jednoplodne trudnoće u materici se razvija samo jedna posteljica

Vrlo retko umesto jedne mogu da se nađu i dve ili tri jednake odvojene posteljice i tada je u pitanju placenta bipartita, odnosno tripartita. Ako se u materici nađu dve posteljice, od kojih je jedna normalne veličine, a druga veoma mala, obično veličine jednog kotiledona, onda se manja naziva pomoćna (placenta succenturiata). Krvni sudovi do placente sukcenturiate ne idu direktno sa pupčanika već preko druge, velike posteljice, sa čije ivice preko plodovih ovojaka prelaze na sukcenturiatu. Postojanje placente sukcenturiate ili dve ili višenedeljne posteljice od velikog je značaja zbog mogućnosti zadržavanja jedne od posteljica u trećem dobu porođaja. Ako se to blagovremeno ne primeti, porodilji preti velika opasnost od atoničnog krvarenja. Pravilno izvršen pregled izbačene posteljice omogućiće blagovremeno zapažanje ove komplikacije i preduzimanje potrebnih mera, od kojih je najvažnija ručna revizija i odstranjenje zaostale posteljice iz materice.

Dešava se retko da je ivica posteljice znatno izdignuta iznad ostalog njenog tkiva, pa izgleda kao da je ovaj organ kao šancem odvojen od okoline. Takva posteljica se naziva ošančena (placenta circumvallata).

Placenta membranacea

Placenta membranacea je veoma rasprostranjena posteljica vrlo velikog prečnika (većeg od 30 cm). To je istanjena posteljica sa vrlo velikom pripojnom površinom koja zahvata skoro ceo endometrijum i dopire do blizine unutrašnjeg ušća materice. Ona se razvija ne samo iz čupastog već i iz golog horiona. Njen klinički značaj je u tome što se obično ne dolubi spontano u trećem porođajnom dobu i što je zbog krvarenja potrebno da se uradi njena manuelna ekstrakcija.

U razvoju placente mogu postojati i neke nepravilnosti u odnosu čupica i materičnog zida koje izazivaju teškoće u odlubljivanju posteljice u trećem dobu porođaja. Tako nastaje placenta adhaerens. Veza između posteljice i materice pojačana je čvrstim urašćivanjem fiksacionih čupica u bazalnu deciduu, pa se posteljica lako i spontano ne odlubljuje posle porođaja. Da bi se to postiglo, potrebno je da se posteljica istiskuje pritiskom na matericu preko trbušnog zida spolja ili ručno odlubi. To je lako izvodljivo i uvek dovodi do željenog uspeha, a veoma retko je praćeno komplikacijama, kao što su zadržavanje komadića posteljice ili atonično krvarenje, zbog kojih se tada radi ručna revizija materice.

Placenta acreta

Placenta acreta je teži patološki oblik usađivanja posteljice, kada pojedine posteljične čupice probiju bazalnu deciduu i srastu sa mišićnim slojem materice. Tada je u pitanju srasla posteljica. Ovakva situacija se javlja pri nepovoljnim uslovima za usađivanje oplođenog jajeta u materici, odnosno pri slaboj decidualnoj reakciji endometrijuma. Ovo stanje je veoma opasno, jer zbog nemogućnosti spontanog odlubljivanja placenta nastaje obilno atonično krvarenje u trećem dobu porođaja, pa je neophodna hitna intervencija. Ako je posteljica na manjoij površini srasla sa mišićnim slojem materice, onda materica ne mora uvek da se odstrani. Porodilji se pomaže na taj način što se izvrši ručno odlubljivanje posteljice uz naknandnu kiretažu mesta na kome je ona srasla sa unutrašnjom površinom materice. Ukoliko je veća površina posteljice srasla za zid materice, posteljica se u celini ne može odlubiti pa se mora izvršiti histerektomija.

Placenta increta

Placenta increta ( urasla posteljica) je još teži oblik nepravilnog usađivanja posteljice. U ovom slučaju čupice posteljice obično na širokoj površini probijaju bazalnu deciduu i duboko prodiru u mišić materice. Zbog toga u trećem dobu porođaja odlubljivanje posteljice ne može nastati spontano, a ne može se postići ni ručnom, ni instrumentalnom ekstrakciijom. Pri takvim pokušajima porodilja obilno krvari, pa može iskrvariti na porođajnom stolu. I ova nepravilnost usađivanja često prati placentu previju i nedovoljnu decidualnu reakciju endometrijuma. Da bi se sačuvao život porodilje nužna je hitna operativna intervencija uz odstranjivanje materice.