Ishrana bebe u drugoj godini života - period stalnih promena

Jed­no­go­dišnjak može da je­de ri­bu ko­ju je­du od­ra­sli, sa­mo man­je ko­ličine i  man­je. Po­sle pr­vog rođen­da­na, de­te više ni­je odojče. Ono ima mno­go ener­gi­je, ra­do­zna­lo je i br­zo. Ho­da, trči, pen­je se uz ste­pe­ni­ce, ko­ri­sti kašiku i šol­ju, može da pi­je na slam­ku, igra se hra­nom ume­sto da je­de.

To­kom dru­ge go­di­ne us­po­stav­lja kon­tro­lu nad sop­stve­nim te­lom i počin­je da iz­građuje svo­ju je­din­stve­nu ličnost. Vr­lo je ak­tiv­no i ne želi da bu­de pre­ki­da­no u istraživan­ju i ot­kri­van­ju sve­ta nečim ta­ko ovo­ze­maljs­kim kao što je obrok. Po­sta­je ne­za­vi­sni­je i želi da je­de bez po­moći dru­gih. Je­lo je za nje­ga jed­no­stav­no kao igra, ono lup­ka, maše kašikom i stav­lja je u usta - to je norm­a­lan i neo­p­ho­dan deo raz­vo­ja. Ova "igra" mu po­maže da nauči da ru­ku­je kašikom pra­vil­no i efi­ka­sno.

U dru­goj go­di­ni do­bi­ja više zu­ba, što mu po­maže da bu­de ne­za­vi­sno u is­hra­ni. Ko­or­di­na­ci­ja ru­ka - oči se iz­u­zet­no po­boljšava. Ne sa­mo da sa­da lakše stav­lja hra­nu u usta, bez "brl­jan­ja", već kon­tro­liše ko­li­ki ko­mad  može da sta­vi. Je­de naj­ra­zličiti­ju hra­nu, bez opa­sno­sti da će se za­grc­nu­ti.

Tre­nu­tak je, da­kle, za ta­ko­zva­nu "sto­nu hra­nu", ko­ja pod­ra­zu­me­va veću ra­zno­vr­snost, veće por­ci­je i složenu hra­nu ko­ju tre­ba žva­ka­ti. Zu­bi su sa­da iz­u­zet­no važni, jer što ih je više lakše se žvaće, ali su do­vol­jna i dva, tri zu­ba da bi se ova hra­na sa­vla­da­la.

U dru­goj go­di­ni rast se znat­no uspo­ra­va (te­le­sna težina de­te­ta se po­većava za trećinu u od­no­su na težinu na kra­ju pr­ve go­di­ne). Ma­lišanu tog uz­ra­sta je po­treb­no znat­no man­je ener­gi­je za rast ne­go odojčetu, ali mu je za­to neo­p­hod­na za nje­go­vu ne­pre­sta­nu ak­tiv­nost. Pošto ra­ste spo­ri­je, po­treb­no mu je man­je ka­lo­ri­ja ne­go u pr­voj go­di­ni, kad je rast mno­go brži. De­ca u dru­goj go­di­ni ima­ju pri­rod­no man­ji i ha­o­tični­ji ape­tit od odojčadi. Ona su pro­bir­lji­va, sit­ničava pri je­lu, ili nerv­o­zna.

 Ro­di­tel­ji ko­ji for­si­ra­ju hra­nu mo­gu da pro­iz­ve­du još veću tvr­do­gla­vost. Mo­guće rešen­je je – ekvi­va­lent­na za­me­na istog nu­tri­tiv­nog ni­voa - po­nu­di­ti na­mir­ni­cu iste hran­lji­ve vred­no­sti ko­ju de­te bol­je pri­hva­ta. De­ca ovog uz­ra­sta zah­te­va­ju slo­bo­du sop­stve­nog iz­bo­ra. Ro­di­tel­ji, da­kle, mo­ra­ju shva­ti­ti da nji­hov ma­lišan može da ima neo­bične na­vi­ke u is­hra­ni: jed­nog da­na će je­sti ve­li­ke ko­ličine, a sle­dećeg vr­lo ma­lo. Ta­kođe će pro­la­zi­ti kroz pe­ri­od vr­lo jed­no­lične hra­ne, pa će duži pe­ri­od žele­ti da je­de sa­mo po­vrće, na pri­mer.

Po­ne­kad će da od­bi­ja me­so u ne­kom važnom obro­ku, što ne tre­ba da vas bri­ne - ako to na­dok­na­di dru­gom na­mir­ni­com iz iste ka­te­go­ri­je, u sle­dećem obro­ku. U re­du je i da pre­skoči po ko­ji obrok, i da pre­ki­ne da je­de. De­te će sa­mo tražiti da je­de kad bu­de glad­no. Sve do­tle dok na­stav­lja da ra­ste norm­al­no (po­ka­za­telj su vi­si­na i težina na le­kar­skom pre­gle­du), ro­di­tel­ji mo­gu bi­ti si­gur­ni da je­de do­vol­jno.

Po­ne­kad ma­lišani bu­kval­no tr­pa­ju hra­nu u usta zbog ma­nu­el­ne ne­zre­lo­sti (teže kon­tro­lišu po­kre­te), ali im ne­moj­te otežava­ti  vašom nerv­o­zom. Ohra­bri­te nji­ho­vu ne­za­vi­snost, poštu­jući na­por da sa­mo­stal­no je­du.
ko­ma­de. Tre­ba mu po­nu­di­ti voće, po­vrće, ma­hu­nar­ke, pro­te­in­sku hra­nu. Raz­ličite kom­bi­na­ci­je će stvo­ri­ti do­bre nu­tri­tiv­ne na­vi­ke i po­moći de­te­tu da za­vo­li raz­ličite uku­se. Naj­važni­je je da se za­do­vol­je nje­go­ve ener­get­ske po­tre­be, a serv­i­ran­je ra­zno­vr­sne hra­ne raz­ličitog sa­sta­va i bo­ja za­do­vol­jiće nje­gov sman­je­ni ape­tit.

Uzi­man­je hra­ne za­vi­siće i od po­ro­dičnih na­vi­ka i uku­sa. Ra­no is­ku­stvo u is­hra­ni imaće značaj­nog uti­ca­ja na ono što će vo­le­ti da je­de ili od­bi­ja­ti ka­sni­je u živo­tu.
Ako ste se od­lučili za krav­lje mle­ko po­sle dva­na­est me­se­ci, tre­ba da­va­ti "ce­lo" mle­ko (pu­no­ma­sno), jer je de­te­tu po­treb­na mlečna mast. Ako se opre­de­li­te za požel­jni­ju i ade­kvat­ni­ju va­ri­jan­tu - adap­ti­ra­nu form­u­lu sa ozna­kom 3, možete je ma­lišanu da­va­ti to­kom čita­ve dru­ge go­di­ne. Ako je de­te na pri­rod­noj is­hra­ni, sa­vršeno je pri­hva­tlji­vo da se do­jen­je na­sta­vi to­kom dru­ge go­di­ne, a tra­jan­je do­jen­ja je in­di­vi­du­al­no. Ako i maj­ka i de­te  uživa­ju u to­me, večern­ji po­doj je do­bar način da se za­vrši dan.

De­te u dru­goj go­di­ni tre­ba da nauči da pi­je iz šol­je, tim pre što de­ca više vo­le da pi­ju mle­ko i dru­ge na­pit­ke iz šol­je ne­go iz bočice. U ovom uz­ra­stu ne­ki ma­lišani pi­ju su­više mle­ka, pa je po­ne­kad neo­p­hod­no ogra­ničiti nje­gov unos, da bi se sačuvao ape­tit za dru­gu hra­nu i sman­jio ri­zik od de­fi­ci­ta  gvožđa. U tim si­tu­a­ci­ja­ma tre­ba ogra­ničiti ko­ličinu mle­ka između obro­ka, a po­nu­di­ti vo­du ako je de­te žed­no.