Upala sinusa (Sinusitis)

Sinusitis se definiše kao zapaljenje sluzokože paranazalnih šupljina zbog neadekvatne drenaže usled opstrukcije ulaza, infekcije ili alergije. Najčešće je reč o poslevirusnoj bakterijskoj superinfekciji maksilarnog sinusa u vidu rinosinusitisa.

Najčešći faktori koji dovode do nastanka akutnog sinusitisa su Streptococcus pneumoniae, Hemophilus influenzae i Moraxella catarhalis. Ređe se izoluju anaerobne bakterije, Streptococcus grupe A, Streptococcus aureus i gram-negativne bakterije. Faktori iz spoljne sredine, pre svih štetni i toksični gasovi, uključujući duvanski dim, doprinose pojavi sinusitisa i prelasku u hroničnu bolest. Hronični sinusitis može biti alergijski ili nastati kao posledica anatomskih izmena koje ometaju drenažu sinusa, a ređe se javlja zbog funkcijskih abnormalnosti mukocilijamog aparata. Sinusitis može biti povezan i sa bolestima donjih disajnih puteva.

Povišena telesna temperatura, bol u predelu lica i čela posebno na pritisak, koji se pogoršava pri naginjanju napred, pojačana sekrecija, zapušenost nosa ukazuju na akutni sinusitis. Otečena sluznica nosa može zatvoriti otvor sinusa i sprečiti pravilnu ventilaciju i izjednačavanje pritiska u nosu i sinusima. Zbog razlike u pritisku nastaje bol. Sinusitis, ako se ne leči pravovremeno i adekvatno,  može zahvati orbitu, okolne kosti i centralni nervni sistem. U hroničnom sinusitisu sekrecija se ispoljava slivanjem niz nazofarinks.

Rendgenska i ultrazvučna dijagnostika omogućuju vizualizaciju sinusa. Bakteriološka ispitivanja rezervisana su za sinusitise kod kojih uobičajena terapija ostane bez efekta, za izuzetno teško oboljenje, oboljenje u imunokompromitovanih i nozokomijalni sinusitis, u kome nikad nije moguće predvideti uzročnika. Uzročnici se traže u aspiratu iz sinusa, a ne u nepouzdanom brisu nosa.

Nakon postavljanja dijagnoze sinusitisa i utvrđivanja uzroka simptoma i eventualne identifikacije uzročnika infekcije, predlaže se način lečenja. Akutni sinusitis uglavnom se leči lekovima koji olakšavaju simptome, smanjuju upalu i otklanjaju infekciju. Terapija uobičajenog sinusitisa započinje se bez bakteriološke potvrde. Lekovi izbora su amoksicilin s klavulanskom kiselinom i sulphamethoxazole s trimethoprimom, dok su u drugom planu cefalosporini i tetraciklini. Da bi se umanjio bol, daju se analgetici i lokalni dekongestanti. Ako antibiotici i dekongestanti ne pomognu, sinusi se ispiraju. Lokalni kortikosteroidi mogu da pomognu kod hronične bolesti. Hirurško lečenje je poslednji korak u terapiji sinusitisa.

Sinusitis je gotovo uvek bezopasan i uspešno se leči. Ponekad  sinusitis ipak može biti ozbiljnija bolest koja smanjuje kvalitetu života oboleloj osobi. Komplikacije sinusitisa su vrlo retke i mogu proizvesti dodatne simptome koji teško ugrožavaju zdravlje ili čak život bolesnika.