Ocenite:
  • 89
(3.42 / 89)

Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je bolest  poremećaja pokreta, nazvana po lekaru iz Londona Jamesu Parkinsonu,  koji je 1817. godine prvi opisao simptome bolesti. Poremećaji pokreta nastaju zbog smanjenja lučenja hemijske supstance dopamina, i to u delu mozga koji ima važnu ulogu u kontroli voljnih pokreta (bazalne ganglije).

U bazalnim ganglijima ('crna jezgra') prisutan je manjak broja ćelija koje proizvode dopamin. Nažalost, uzrok propadanja tih ćelija  nije još poznat. Kao posledica hemijskog deficita u delu mozga koji nadzire voljne pokrete javljaju se nevoljni pokreti. Katkad je prisutan tzv. višak pokreta poput tremora, koji se ne može kontrolisati, a nekada 'nedostatak pokreta', odnosno otežano započinjanje pokreta i  opšta ukočenost.

Simptomi  

Bolest se obično polagano razvija pa može proći i nekoliko meseci, a i godina pre nego bolesnik ustanovi da ima tegoba. Jedan od prvih simptoma često je lagano podrhtavanje ruku ili prstiju, koje se polagano razvije u nevoljno ritmično podrhtavanje. Istovremeno, izvođenje komplikovanijeg pokreta postaje otežano uz ograničenja pokreta, a mišići su ukočeniji uz nespretne, rigidne pokrete. Tri su glavna simptoma Parkinsonove bolesti: tremor ( drhtanje), rigor ( ukočenost mišića ruku, nogu i vrata) i usporenje pokreta. No, ne moraju istovremeno biti prisutna sva tri simptoma niti se oni javljaju jednakim intenzitetom. Važno je zapamtiti da drhtanje može biti različita porekla tako da nemaju svi bolesnici koji osećaju drhtanje Parkinsonovu bolest. Često je prisutna depresija, smetnje sna, mokrenja i stolice. Brzina napredovanja intenziteta simptoma i same bolesti različita je i zavisi od pojedinca. Kod nekih bolesnika čak i duže vreme bolest ne utiče na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Važno je na vreme otkriti bolest i lečiti njene simptome  propisanim lekovima.

Dijagnoza

Nema laboratorijskog testa ili RTG nalaza koji bi potvrdili Parkinosnovu bolest. Zato je za uspešno lečenje neophodno  kontaktirati lekara-specijalistu  za ovo područje neurologije.  

 

Lečenje

Važno je naglasiti da bolest nije fatalna; postoje delotvorni lekovi. Lečenje simptoma bolesti uspešno je posebno u ranom stadijumu bolesti. Ali lečenje ne zaustavlja napredovanje bolesti. Važna je rana dijagnoza bolesti, uzimanje specifičnih lekova, način ishrane  vežbanje. Lekovi značajno smanjuju simptome bolesti. Lekar specijalista preporučuje specifičnu kombinaciju lekova koja se razlikuje kod pojedinih bolesnika, a često zahteva vreme i strpljenje. Lekovi uzrokuju i neželjena dejstva.  

 

  • Levodopa: jedan od najdelotvornijih lekova. Podiže nivo dopamina, supstanci koja nedostaje u mozgu obolelih.
  • Dopaminergički agonisti: bromokriptin, apomorfin, pramipeksol, ropinirol. Direktno stimulišu receptore i zamenjuju ulogu  dopamina u mozgu. U ranoj fazi bolesti uzimaju se kao monoterapija. Kasnije u kombinaciji s levodopom pojačavaju njen učinak.
  • MAO inhibitor (deprenil): usporava razgradnju dopamina. U ranoj fazi odlaže primenu levodope.
  • COMT inhibitor (entakapon): blokira razgradnju levodope pre ulaska u mozak. Uzima se samo uz levodopu, te značajno produžuje njen učinak.
  • NMDA antagonisti (amantadin, mementin): u ranoj fazi uzima se kao monoterapija, kasnije u kombinaciji s levodopom.
  • Hirurško lečenje i ugradnja stimulatora (poput “pacemakera” za srce) primenjuju se samo kod bolesnika koji se ne mogu uspešno lečiti lekovima ili su razvili nekontrolisane pokrete koji se ne mogu suzbiti lekovima.

 Komentari: 16 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar
 

Bolesti koje počinju slovom:


Pretraga po ključnoj reči:


  

Kategorije bolesti

Bolesti nervnog sistema (Neurologija)