Život je teško objasniti, treba ga živeti. Konstatacija sa kojom bi se većina složila. Neki bi rekli da je život već time što je počeo objasnio i opravdao sebe samog. Većini ljudi je ipak, u svim vremenima, pitanje suštine života tražilo više od jednog odgovora. Život se, međutim, ne može shvatiti niti sagledati kao izolovani fenomen i u uslovljenoj je povezanosti sa smrću. Prihvatajući da je nagon za samoodržanjem najjači, a strah od smrti imanentan ljudskom biću, pitanje samoubistva dobija kompleksno značenje.
Šta je suicid?
Dilema ja ostala, ali su ponuđeni različiti i mnogobrojni odgovori.
Samoubistvo kao izraz hrabrosti ili suprotno, bekstvo od neizdržive realnosti. Čin usmeren protiv Boga i obaveza prema društvu, ili najviši izraz slobode čoveka koji odlučuje o tome hoće li i kako živeti. Nekada i kao deo rituala – harakiri i društveno određenih pravila da sluga ne može da nadživi gospodara, a žena umrlog muža.
Razvoj nauke rasvetljava druge aspekte ovog fenomena. Francuski sociolog Dirkem, osnivač suicidologije, tumači suicid kao nesposobnost pojedinca da se integriše u socijalnu zajednicu.
Da li je odluka o samoubistvu svesna?
Prema jednoj od definicija, samoubistvo podrazumeva postupke kojima čovek sebi oduzima život, vođen težnjom da se ubije, pri čemu je svestan posledica svoje odluke. Podrazumeva, dakle, da je počinilac bio zdrave psihe, uračunljiv prema pravnom pojmu uračunljivosti, odnosno, razume značaj svog čina i vlada svojim postupcima.
Statistika, međutim, ukazuje da je najveći procenat samoubistava (70-98 odsto) učine ljudi sa nekim težim psihičkim poremećajem, osobe u terminalnim fazama bolesti i zavisnisici, naročito alkoholičari.
Na osnovu statističkih podataka izvedene su sledeći zaključci o karakteristikama počinioca samoubistva
- Muškarci tri puta češće izvršavaju samoubistvo od žena.
- Pokušaj suicida češći je kod mlađih žena, ali su u realizaciji uspešniji stariji muškarci.
- U ratu broj samoubistava opada, a u vreme unutrašnjih kriza raste.
- Češće je među osobama koje potiču iz razorenih porodica.
- U mladalačkoj anamnezi i među osamljenima, suicidu su skloniji ljudi koji su već bili počinioci krivičnog dela, posebno homicida.
- Broj samoubistava u gradu je dva puta češći nego u seoskim područjima, a maksimalan broj samoubistava se dogodi u decembru.
- Noćna i jutarnja samoubistva češća su od dnevnih.
- Velika je verovatnoća da će oni koji su već jednom pokušali samoubistvo pokušati ponovo.
Samoubistvo je najčešće udruženo sa depresijom
Iz svega navedenog na zaključak da samoubica ima jake unutrašnje i spoljašnje razloge - genetsku dispoziciju i opterećujuće realne životne oklnosti: gubitak objekta za koji je bio vezan, loša materijalna i profesionalna situacija, razoreni dom, odsustvo obaveza i životnog cilja, usamljenost.
Iako svaka autodestruktivnost nije znak depresije, svaka depresija sadrži agresiju koja nije upućena prema spolja već prema unutra. Tako je depresija bolest najčešće udružena sa samoubistvom.
Da li je svaka tuga depresija?
Problem je, međutim, dijagnostikovati oblike blago ispoljenih simptoma ili one koji su izaženi hroničnim umorom, gubitkom energije, ili maskirani telesnim tegobama. Od ukupnog broja pacijenata koji se jave lekru opšte prakse 1/3 ima psihičke probleme, od toga je polovina depresivnih.
Od ukupnog broja ljudi koji pokušaju suicid 45 odsto ljudi u toku poslednja dva meseca pre tog čine posete lekara opšte prakse, 1/2 njih to učini u polsednjih nedelju dana, 2/3 slučajnih samoubistava u anamnezi ima pokušaj ili druge oblike suicidalnih misli.
Put od simptoma depresije i samoubistva nije uvek tih i neprimetan, niti svaka depresija završava suicidom. Napetost, nervoza, neraspoloženje neretko pozivaju u pomoć najdostupniji antidepresiv - alkohol. Vremenom, lek postaje uzrok novih epizoda neraspoloženja, te viđena slika u ordinacijama lekara navodi na pitanje da li je osoba prvo bila depresivna ili je prvo počela da pije. I kao uzrok i kao posledica, alkohol pomaže samoubistvu.
Alkohol i samoubistvo
Tradicionalni stav i novija ispitivanja saglasna su u tome da alkohol nije povezan sa planiranjem suicida, ali je u tesnoj sprezi sa suicidalnim mislima i neplaniranim pokušajima. Iznenadna autoagresija može biti otkočena pićem, čak i u onim dozvoljenim–umerenim količinama kod osoba koje su impulsivne.
Zaključak da se patnja može brzo okončati podizanjem ruke na sebe donosi se naglo, pre nego je posledica odluke koja je unapred planirana. Udružena depresija i alkohol sreću se kod ličnosti koje mišljenje o sebi zasnivaju na stavu okoline prema njima. Samopoštovanje je izuzetno podložno uticaju sredine. Podrška i pažnja ili njhov nedostatak, interpretira se kao pokazatelj vrednosti osobe zavisne od tuđeg mišljenja.
Sa niskim samopoštovanjem i depresivnim raspoloženjem, mišljenja da nisu prihvaćeni od drugih, postaju potencijalni kandidati za suicid. Samoubistvo dakle, nije izolovan čin. Ringel kaže da je to kraj drame koja traje godinama. Opisuje fenomene koji signaliziraju samoubistvo i presucidalni sindrom:
- Progresivno opadanje interesovanja, aktivnosti i gubitak motiva;
- Pojačana agresivnost koje se ne prazni, već je retroflektirana;
- Fantazmi o samoubistvu.
Kada su biološki i socijalni motivi u padu i gube prevlast nad autodestrukcijom, u jednom trenutku dovode se u istu ravan. To je period kada osoba pokušava suicid.
Apel-fenomen koji je po svojoj prirodi protivrečan nosi poruku „ja ne želim da živim ovako, pomozite mi da bih mogao da nastavim život u drugim okolnostima!“. Ovaj fenomen najmanje je izražen kod realizovanih samoubistava.
Sva depresivna stanja se karakterišu autodestruktivnošću
Depresivna simptomatologija je najizraženija ujutro, kada je psihička tenzija najniža, a prati je porast fizičke snage. Suočen sa novim danom koji donosi ponovnu patnju, prati osećanje krivice i beznađa i negativna interpretacija bolesnika da je vinovnik tuđe nesreće, fizička snaga omogući će realizacju suicidalnih misli. To objašnjava i potvrđuje statistički podatak da su samoubistva najčešća u ranim jutarnjim satima.
.Depresivnost se smatra najznačajnijim faktorom suicidalnog rizika. U okviru toga endogene depresije su od posebnog značaja.
Rizičan je početak i kraj depresivne epizode. U samoj bolesti, kada su simptomi izraženi u punoj snazi, ophrvani crnim mislima, bez energije i volje za bilo kojim delanjem, čin samoubistva nije očekivan. Na početku i kraju, međutim, kada snage ima, a moguć je i uvid, krizni su trenuci za samoubilački akt.
Potrebna je maksimalna opreznost okoline zbog izrazite spremnosti kojom depresivni bolesnici teže samoubistvu. Iz tih razloga suicide u psihijatrijskim ustanovama nije moguće izbeći, mogu se samo menjati brojke kao statistički parametri učestalosti.
Svaki apel, svaki pokušaj samoubistva je stanje koje zahteva bolničko lečenje i adekvatni medikamentozni i psihoterapijski pristup. Uprkos ni malo lepoj statistici i predviđanjima navedenim ranije, psihijatrija i farmakologija ostavljaju više prostora i mogućnosti za lečenje stanja i bolesti koje prethode suicidu, prema tome i preveniraju samoubistva.
Autor
Dr
Snežana
Anakijev
Povezani tekstovi:
U psihološkom smislu senzacija je reakcija izazvana delovanj...
Poremećaj ponašanja je trajan i ponavljajući obrazac ponašan...
Sukobi i način njihovog rešavanja su sastavni deo odrastanja...
Racionalno postavljanje ciljeva u poslu je jedan od najvažni...
Razmišljam o suicidu, probao, sve vi lepo napišete, ali kad ostanete sami sa detetom i pokušate da se lečite od takozvane depresije, a lekari ne mogu ni da saslušaju i ukapiraju kako vam je, još ispada da možeš ti, a nemaš želju ni krevet da napustiš, strahovi, napetost, bes, bolovi nepodnošljivi, pucaš na sve strane, bukvalno se gubiš… Imate bolesti -kičma razorena, psiha bolesti druge… izađete na invalidsku komisiju, a oni vas zajebavaju, možeš da radiš, pribavi ono, ovo a, traže pare, a znate da ne možete raditi, a treba da se detetu da hrana i vidite da ste nemoćni šta onda, a non stop vas odbijaju na invalidskoj komisiji, pa logično da razmišljate o samoubistvu. Svo ovo zlo od ljudi, zemlje, pokvarenosti, sve ovo smeće... Ne verujem vam više psihijatri čudotvorci.
Baš se osećam teško, sav teret je pao na mene i stalno mi pada napamet da izvršim samoubistvo. Nemam nikakvu podršku od svoje supruge i čini mi se da okreće decu protiv mene. Glava me boli već mesecima i ne znam šta ću sa sobom. Razmišljao sam da se razvedem i da krenem od početka. Sve to košta a pogotovo nedostatak vremena. Dvadeset godina u braku i dvoje dece koja su izrasla u ozbiljne ljude. Ali sve to džabe kad moja žena, ako mogu tako da je nazovem, od mene prvi monstruma a ja to više ne mogu da trpim. Zato mislim da moram da učinim to da sebi olakšam muku i bol u duši. Živiš kako drugi hoće, a ne kako ja hoću.
Želim samo da me nema. Imam želju, naravno kad bi postojala mogućnost, da me ljudi zaborave kao da nisam bila uopšte tu!
Upao sam u probleme sa kockom i finansijama, žena me ostavila, imam dete od 2 godine i sve ređe ga viđam. Jedino što želim je da nestanem, izgubio sam veru u Boga a bio sam verujući čovek. Više ni ljude ne volim.
Ranije sam povremeno bolovala od depresivnih epizoda. Imala sam i jedan uspešan tretman lekovima od 6 meseci posle očeve smrti. Suprug i ja 15 godina pokušavamo da dobijemo dete. Imala sam nekoliko vantelesnih oplodnji, jednu vanmateričnu trudnoću. Imamo i finansijskih problema. Okruženje nam je ofucano, nemamo para da sredimo, sve ulažemo vezano za oplodnju, nemamo pare ni da otputujemo... Uvek smo se nekako držali i glava je bila gore, smejali, prkosili, borili. Sada kad sam uzela 40 sve me je stiglo i pokosilo. Vreme polako više nije na našoj strani, a optimizam postaje bizaran. Nikada nisam bila ovako depresivna. Čekam novu turu oplodnje, na antidepresivima sam 9 meseci, polako se skidam zbog potencijalne trudnoće, a kao da ih nisam pila. Jedino što su mi regulisali san, doktorka je izabrala baš tu vrstu jer sam bila bez sna mesec dana. Upala sam u krizu srednjih godina. Život nije ni nalik onome što bih želela. Oronula kuća, besparica, stresan posao, ugašen društveni život, borba za potomstvo, sat kuca tik tak... Tako bih volela da zaspim i da se nikad ne probudim.
Jako se loše osećam u poslednjih 7 godina, imam fizičkih zdravstvenih problema koji su bol u ledjima i levoj preponi, bol u kolenima, ramenima itd, uglavnom to traje već predugo bolovi su nepodnošljivi i razbili su me psihički da više ne znam da li je intenzitet stvaran ili psiha daje doprinos i pojačava bol. Imam sina od 11 godina, bolesnu majku od kancera koja se muči već 8 godina i umire svakog dana, otac mi je pre pola godine preminuo od kancera a nikad nije bio bolestan niti je ista slutilo u tom pravcu.. razboleo se i nestao je za 5 dana. Pre 7 godina poginuo mi je kum, osoba koja je uvek bila tu kad mi je bilo najteže, njegova smrt me je načela i tad sam shvatio koliko je sve oko mene ozbiljno. Pre 3 meseca obesio mi se drugar u dvorištu svoje kuće, razlog "razne priče", taj dečko.. drugar.. voleo je život više od ikoga, iza njega ostalo je veliko ZAŠTO!? Popio je jutarnju kafu sa majkom i ocem, otišao im po hranu za živinu malo se šalio sa prolaznicima kao i obično, ušao je u dvorište zatvorio kapiju i obesio se. Ostao sam bez, pravog prijatelja, bez kuma, bez oca, majka kad umre i ja ću od tuge za njom zato bi da odem pre nje jer njoj je svaki dan neizvesnost. U životu me drži samo sin kojeg volim najviše na svetu ali mislim da neću izdržati još dugo. Voleo bi da upoznam osobe iz komentara jer možda jedni druge najbolje razumemo.
Hoću samo da uradim samoubistvo,jer su mi roditelji u teškom stanju i mama i tata su mi bolesni pričaju mi da nema prežive i da ćemo ja i moja sestra ostati sami svaki dan se molim za njihovo zdravlje preporučujem da idete kod roditelja zagrlite i zahvaliti bogu
4 puta već sam pokusavala oduzeti zivot sebi .sada mi opet dolazi mislim da cu biti na tome svjetu srcnija i slobodnija ja sam pogresno dosla na ovom svetu
nekako kada pomislim na samoubistvo padne mi napamet a ljudi kojima znacim sta s njima vecina populacije od 15 do 19 godina zeli da izvrsi suicid zbog decka devojke patnje ljudi pravi prijatelji su oni koji su tu kada nam je najteze a ne oni koji su tu kada njima treba
Prošao sam jako teška psihička stanja,ali sam uvek nekako uz veru i racionalnost uspeo da to prevaziđem. Kompjuteri i video igrice su mi pomogli kada sam bio depresivan.Čitanje Biblije(Psalmi,priče Solomunove,poslovice),mi je pomoglu u stanjima teške bolesti.Zašto izvršiti samoubistvo,ako već toliko mnogo ima mogućnosti da se umre(bolesti,saobraćajne nesreče,nesreče,ratovi,kataklizme,itd.).Živim sam,nemam ženu ni decu.Živimo u jedinstvenom vremenu i prostoru tehnološkog napretka.Pokrenite malo maštu i život će vam biti lakši.Alo ste sami ili usamljeni pronađite neki hobi ili bavite se nečim o korisnim za zdravlje.Šetajte,posmatrajte reku,drveće,ptice.Možda i sretnete neku srodnu dušu.Nije sve tako crno kao što mislimo.Bez obzira na sve muke i bolesti i loše situacije život je lep,samo to treba da otkrijemo.
samo hocu da izvrsim suicid jer sam nesrecna laku noc.
Procirai sam gomilu tekstova na temu samoubistva ... Depresije ... Sve je to povrsno sematski i plitko.... Moja supruga je izvrsila samoubistvo vesanjem dok sam bio na poslu ... Po pismima koja je ostavila potpuno trezveno razmisljanje puno ljubavi i razumevanja bolovala je od teske bolesti i dosla je do zakljucka da mi je velik teret fizicki emotcionalno i finansijski tako polu pokretna .... Nije zelela da je gledaju i smatraju za bogalja i nakazu ... Svesno je sebi oduzela zivot da nebi i mene povukla sa sobom u neku bolest i propast finansijsku... 30 godina smo se voleli i pazili otisla je da bi meni olaksala fizicki zivot ali psihicki sam potpuno unisten bez nje... Ne mogu da je krivim a zao mi je sto nije probala bar jos malo da se bori... Znam da joj je zivot bio pakao zbog bolesti i bolova zato je ne krivim odabrala je da olaksa sebi i meni ... Zauvek cu misliti na nju i voleti to njeno veliko srce...
Treba uvek traziti izlaz, ja se sa depresijom borim 2 godine, od kako sam ostala bez majke..
Samoubistvo je smrtni grijeh, borite se protiv toga svim svojim bićem....ne odustajte od života koji vam je darovan. Rastuzicete svoje najmilije za cio njihov život! Ne odustajte od borbe za životom, borite se protiv depresije i suicidnih misli na sve moguće dostupne načine! Saosjećam sa iznesenim komentarima i želim vam da živite i da se ne ubijate!
Ne znam, ne zamerajte, nisam sve iscitala do kraja sta ste pisali jer upravo sam se vratila u stan, jer sam razgledala po gradu sa koje velike zgrade da skocim. Ne moze. Imaju jako visoke kule sa kojih bi bilo idealno skociti, ali ne moze. Ne mogu u neciji stan uci i baciti se. Da,zelim da se ubijem samo ne znam kako. Tabletama ne,vec sam pokusala. S mosta-spasioci ce me spasiti. Imam 33 godine, 10 gidina u mom zivotu se desava se ama bas nista. Moj ljubavni zivot je bio dno dna a tako nekako i drustveni. Roditelji su mi razvedeni a mami kad kazem ubicu se, odgovor je ubij, niko ti ne stiji na putu.dobila sam posao za minimalac,zivim sama, pusim 2 pakle cigara dnevno, od plate ne mogu da prezivim mesec.bi mozda jedva nekako ako bi batalila cigare ali to ne mogu i necu, ubila bi za cigar.nemam momka, drugarice se udale,svako na svoju stranu, apsolutno sam sama po ceo dan.napustila sam fax iako sam bila dobar student i to ne mogu da prebolim. Moj zivot je stao.jedno mrtvilo vec 10 godina punih. Ne mogu vise i hocu da ove muke skratim. Trebam da nadjem nacin...da popijem neki otrov...sta cu? Jer...uradicu to
već neko vreme razmišljam o samoupistvu. Nedavno sam saznao da ne mogu da imam dece i da sam rodjen takav.. Posao (i ako solidno plaćen) jmi je sranje,, ubija u pojam. Imam divnu suprugu i imam blagi osećaj da sam joj teret. Ništa me više ne uveseljava, svaki dan mi je gori nego prethodni. Mislim da ću uskoro da prekratim ovu agoniju.
Sta da kazem ja kada sam izgubio cerkicu od leukemiju u nepune 18 god 9 maj 2 godine kako mi je umrla i sta mi drugo preostaje nego da zavrsim ovaj moj bedni zivot jer nemam razloga vise da zivim kad ona nije ziva sta me veze vise za ovaj svet a ako ima neki drugi mozda ce tamo da me saceka
Svaka individua ima pravo da odlucuje o svom zivotu. Meni je suicid poslednje uporiste licne slobode, moje telo, moja dusa, moja stvar. Nikada nisam uspela da oduzmem svoj zivot u datom trenutku, ali aktivno obilazim takve trenutke (juce par sati na vrhu zgrade (ocu necu), prosle nedelje po par minuta niskog vesanja (ocu necu ocu i u poslednjoj sekundi necu), vise puta pune sake medikamenata od kojih mozes samo slatko da se naspavas i onda sve ispocetka. Poslednje resenje mi je unosenje sve veceg i veceg broja biljaka u sobu u kojoj spavam, malo boli glava, al prestace da boli onda kad se ne budem probudila (u dzungli spavace sobe). Nikad ne znam da li je poslednje dodata biljka bas ta, i to mi je postala omiljena igra. Jednog dana cu uspeti i ovim putem cestitam svim hrabrim ljudima koji su uspeli iz prve, ono, rip and wait for me
Imam cerkicu od 3 godine,ali svaki dan razmisljam o samoubistvu I to satima,hocu da popijem lekove I alkohol,jedino se plasim za cerku,lecim se godinama od depresije.Ne plasim se smrti ali osecam da sam jos uvek pribran da to ne uradim,ali sve sam blizi tom nazalost.
Moj dečko je otiso kod brata posto hoce da se ubije. Mene je ostavio samu i ne moze da me vidi meni je bas dosta sveqa
Izvršila bih samoubistvo.
Imam dvoje dece, obozavam ih, stalno mislim kako ce bez mene, sta ce a opet ne mogu da se otrgnem crnim mislima. Imam i muza koji me maksimalno mrzi i sve moguce radi da me psihicki urnise, mislim da mi treba pomoc da uspem da se saberem da ne ostavim decu samu... Ne znam kako
Secam se da sam u nekom ranom pubertetu odlazila na tavan i htela da prerezem sebi vene nekim razbijenim staklom. Osecala sam manjak ljubavi i razumevanja od strane oca koji kasnije umro od raka. Dugo sam imala manjak samopouzdanja i vere u sebe. Uvek pa i danas bi se ipak zapitala da li je to dovoljno dobro. Tada na tom tavanu bi se jako isplakala jer bi pomislila na bol koji bi mama osecala da sam to uradila i to me jedino vracalo od te pomisli. Nemam neki zivot, cesto i muka i neozvesnost kako sutra. Ali imam tri mala sina. I kazem sama sebi a sta traziti od zivota? Nema potrebe tu smo gde smo na ovoj planeti. Ne treba mnogo razmisljati o nekoj buducnosti koja se nije dogodila. Danas smo tu i damo sve od sebe da budemo sto produktivniji. Kad se telo izmori od nekog rada i zaposlenosti. Nema vremena za razmisljanje o bilo cemu nego o dobrom snu. Pokrenite telo. Ne razmisljajte kako da pokrenete telo o sta ce biti sutra. Ima vremena za odlazak. Mozda cemo nekom naneti bol nasim odlaskom, mozda mislimo da ne. Nisu stvari kakve mislimo da jesu. Počni da zivis zacudices se koliko je stvari nisi video koje su vredele.
Sve ove godine me drži to što svojom odlukom povređujem decu koja su mala, najmlađe dete godinu i po. Ali, sa druge strane, sebe opravdavam jer im ovakva majka i ne treba.Moje stanje nema veze sa razvodom, traje mnogo duže. Nemam razumevanje supruga, čak mislim i da je on pomalo kriv jer je učinio sve da ubije moje ja.
Sav pritisak, gušenje, gutanje i patnja su doprinela depresiji. Skoro sam uradila krvnu sliku, pošto je doktorka pomislila da neki nedostatak dovodi do hroničnog umora. Rezultati su dobri. Doktorka mi je dala kompleks vitamina B koji pijem, a ja se osećam očajno.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Psihologija