Gubitak volje je put ka samoubistvu


Život je teško objasniti, treba ga živeti. Konstatacija sa kojom bi se većina složila. Neki bi rekli da je život već time što je počeo objasnio i opravdao sebe samog. Većini ljudi je ipak, u svim vremenima, pitanje suštine života tražilo više od jednog odgovora. Život se, međutim, ne može shvatiti niti sagledati kao izolovani fenomen i u uslovljenoj je povezanosti sa smrću. Prihvatajući da je nagon za samoodržanjem najjači, a strah od smrti imanentan ljudskom biću, pitanje samoubistva dobija kompleksno značenje.

Šta je suicid?

FOTO: Wikipedia - Emil Dirkem
Dilema ja ostala, ali su ponuđeni različiti i mnogobrojni odgovori.
Samoubistvo kao izraz hrabrosti ili suprotno, bekstvo od neizdržive realnosti. Čin usmeren protiv Boga i obaveza prema društvu, ili najviši izraz slobode čoveka koji odlučuje o tome hoće li i kako živeti. Nekada i kao deo rituala – harakiri i društveno određenih pravila da sluga ne može da nadživi gospodara, a žena umrlog muža.
Razvoj nauke rasvetljava druge aspekte ovog fenomena. Francuski sociolog Dirkem, osnivač suicidologije, tumači suicid kao nesposobnost pojedinca da se integriše u socijalnu zajednicu.

Da li je odluka o samoubistvu svesna?

Prema jednoj od definicija, samoubistvo podrazumeva postupke kojima čovek sebi oduzima život, vođen težnjom da se ubije, pri čemu je svestan posledica svoje odluke. Podrazumeva, dakle, da je počinilac bio zdrave psihe, uračunljiv prema pravnom pojmu uračunljivosti, odnosno, razume značaj svog čina i vlada svojim postupcima.
Statistika, međutim, ukazuje da je najveći procenat samoubistava (70-98 odsto) učine ljudi sa nekim težim psihičkim poremećajem, osobe u terminalnim fazama bolesti i zavisnisici, naročito alkoholičari.

Na osnovu statističkih podataka izvedene su sledeći zaključci o karakteristikama počinioca samoubistva

  • Muškarci tri puta češće izvršavaju samoubistvo od žena.
  • Pokušaj suicida češći je kod mlađih žena, ali su u realizaciji uspešniji stariji muškarci.
  • U ratu broj samoubistava opada, a u vreme unutrašnjih kriza raste.
  • Češće je među osobama koje potiču iz razorenih porodica.
  • U mladalačkoj anamnezi i među osamljenima, suicidu su skloniji ljudi koji su već bili počinioci krivičnog dela, posebno homicida.
  • Broj samoubistava u gradu je dva puta češći nego u seoskim područjima, a maksimalan broj samoubistava se dogodi u decembru.
  • Noćna i jutarnja samoubistva češća su od dnevnih.
  • Velika je verovatnoća da će oni koji su već jednom pokušali samoubistvo pokušati ponovo.

Samoubistvo je najčešće udruženo sa depresijom

Iz svega navedenog na zaključak da samoubica ima jake unutrašnje i spoljašnje razloge - genetsku dispoziciju i opterećujuće realne životne oklnosti: gubitak objekta za koji je bio vezan, loša materijalna i profesionalna situacija, razoreni dom, odsustvo obaveza i životnog cilja, usamljenost.
Iako svaka autodestruktivnost nije znak depresije, svaka depresija sadrži agresiju koja nije upućena prema spolja već prema unutra. Tako je depresija bolest najčešće udružena sa samoubistvom.

Da li je svaka tuga depresija?

Problem je, međutim, dijagnostikovati oblike blago ispoljenih simptoma ili one koji su izaženi hroničnim umorom, gubitkom energije, ili maskirani telesnim tegobama. Od ukupnog broja pacijenata koji se jave lekru opšte prakse 1/3 ima psihičke probleme, od toga je polovina depresivnih.
Od ukupnog broja ljudi koji pokušaju suicid 45 odsto ljudi u toku poslednja dva meseca pre tog čine posete lekara opšte prakse, 1/2 njih to učini u polsednjih nedelju dana, 2/3 slučajnih samoubistava u anamnezi ima pokušaj ili druge oblike suicidalnih misli.
Put od simptoma depresije i samoubistva nije uvek tih i neprimetan, niti svaka depresija završava suicidom. Napetost, nervoza, neraspoloženje neretko pozivaju u pomoć najdostupniji antidepresiv - alkohol. Vremenom, lek postaje uzrok novih epizoda neraspoloženja, te viđena slika u ordinacijama lekara navodi na pitanje da li je osoba prvo bila depresivna ili je prvo počela da pije. I kao uzrok i kao posledica, alkohol pomaže samoubistvu.

Alkohol i samoubistvo

Tradicionalni stav i novija ispitivanja saglasna su u tome da alkohol nije povezan sa planiranjem suicida, ali je u tesnoj sprezi sa suicidalnim mislima i neplaniranim pokušajima. Iznenadna autoagresija može biti otkočena pićem, čak i u onim dozvoljenim–umerenim količinama kod osoba koje su impulsivne.

Zaključak da se patnja može brzo okončati podizanjem ruke na sebe donosi se naglo, pre nego je posledica odluke koja je unapred planirana. Udružena depresija i alkohol sreću se kod ličnosti koje mišljenje o sebi zasnivaju na stavu okoline prema njima. Samopoštovanje je izuzetno podložno uticaju sredine. Podrška i pažnja ili njhov nedostatak, interpretira se kao pokazatelj vrednosti osobe zavisne od tuđeg mišljenja.

Sa niskim samopoštovanjem i depresivnim raspoloženjem, mišljenja da nisu prihvaćeni od drugih, postaju potencijalni kandidati za suicid. Samoubistvo dakle, nije izolovan čin. Ringel kaže da je to kraj drame koja traje godinama. Opisuje fenomene koji signaliziraju samoubistvo i presucidalni sindrom:

  • Progresivno opadanje interesovanja, aktivnosti i gubitak motiva;
  • Pojačana agresivnost koje se ne prazni, već je retroflektirana;
  • Fantazmi o samoubistvu.
Kada su biološki i socijalni motivi u padu i gube prevlast nad autodestrukcijom, u jednom trenutku dovode se u istu ravan. To je period kada osoba pokušava suicid.
Apel-fenomen koji je po svojoj prirodi protivrečan nosi poruku „ja ne želim da živim ovako, pomozite mi da bih mogao da nastavim život u drugim okolnostima!“. Ovaj fenomen najmanje je izražen kod realizovanih samoubistava.

Sva depresivna stanja se karakterišu autodestruktivnošću

Depresivna simptomatologija je najizraženija ujutro, kada je psihička tenzija najniža, a prati je porast fizičke snage. Suočen sa novim danom koji donosi ponovnu patnju, prati osećanje krivice i beznađa i negativna interpretacija bolesnika da je vinovnik tuđe nesreće, fizička snaga omogući će realizacju suicidalnih misli. To objašnjava i potvrđuje statistički podatak da su samoubistva najčešća u ranim jutarnjim satima.
.Depresivnost se  smatra najznačajnijim faktorom suicidalnog rizika. U okviru toga endogene depresije su od posebnog značaja.
Rizičan je početak i kraj depresivne epizode. U samoj bolesti, kada su simptomi izraženi u punoj snazi, ophrvani crnim mislima, bez energije i volje za bilo kojim delanjem, čin samoubistva nije očekivan. Na početku i kraju, međutim, kada snage ima, a moguć je i uvid, krizni su trenuci za samoubilački akt.
Potrebna je maksimalna opreznost okoline zbog izrazite spremnosti kojom depresivni bolesnici teže samoubistvu. Iz tih razloga suicide u psihijatrijskim ustanovama nije moguće izbeći, mogu se samo menjati brojke kao statistički parametri učestalosti.
Svaki apel, svaki pokušaj samoubistva je stanje koje zahteva bolničko lečenje i adekvatni medikamentozni i psihoterapijski pristup. Uprkos ni malo lepoj statistici i predviđanjima navedenim ranije, psihijatrija i farmakologija ostavljaju više prostora i mogućnosti za lečenje stanja i bolesti koje prethode suicidu, prema tome i preveniraju samoubistva.
 

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 6

  1. Mama blizanaca 22.09.2014

    Imam torje dece, i brak mi je u raspadu. Već duže vreme pomišljam na samoubistvo i tražim način kako da to uradim. U teškoj sam depresiji, kao što piše u tekstu, konstantno umorna, budim se sa mučninom. Jednostavno nemam volju za život.
    Sve ove godine me drži to što svojom odlukom povređujem decu koja su mala, najmlađe dete godinu i po. Ali, sa druge strane, sebe opravdavam jer im ovakva majka i ne treba.Moje stanje nema veze sa razvodom, traje mnogo duže. Nemam razumevanje supruga, čak mislim i da je on pomalo kriv jer je učinio sve da ubije moje ja.
    Sav pritisak, gušenje, gutanje i patnja su doprinela depresiji. Skoro sam uradila krvnu sliku, pošto je doktorka pomislila da neki nedostatak dovodi do hroničnog umora. Rezultati su dobri. Doktorka mi je dala kompleks vitamina B koji pijem, a ja se osećam očajno.


  2. Mari 25.01.2013

    Kako sam imala tesko detinjstvo, ceo zivot sam zivela sama, ostavljena od svih, jedina svetla tacka bio mi je momak koga sam upoznala sa 18. God, par dana posle pokusaja svog samoubistva. . Bio je divan, pun zivota i veseo, totalno razlicit od mene. Pokazao mi je koliko je zivot divan. . Zbog njega sam se promenila, nisam se obazirala na muke i probleme. . Depresija je nestala. . Posle 4 god, taj isti momak, moja velika ljubav, podrska i prijatelj, upao je u probleme i depresiju i sebi je oduzeo zivot. Taj dogadjaj me je psihicki razneo u komade. . Upala sam u tesku depresiju i nisam se nadala nicemu. . Bila sam sigurna da ne postoji izlaz. . Sve je bilo crno, mracno. . Nisam spavala, nisam jela, pricala. . Samo sam zelela da me nema. . Ta agonija, uzasno neizdrzljiv bol u grudima, koji nije prestajao, danima, mesecima me je ubijao. . Postala sam zombi. . Psihijatrijsko odeljenja, lekovi i doza koja se danima povecivala, unistavali su me. . Psihicki bol sam pokusavala vise puta fizickim bolom da potisnem, ali nije uspevalo, oziljci i rane, na telu, su zarastali, ali bol u grudima nije prestajao. . Ovoga puta depresija se vratila mozda jos u jacem izdanju. . Bilo je dana kada sam vristala, na sav glas molila boga da me ne ostavi, jer nisam imala kontrolu nad sobom. . Prosle su dve god. Od njegove smrti. Danas, ja mogu da vam se pohvalim da sam bolje. Godinu ipo dana sam zivela u paklu, ali sam iz pakla izasla! Mucila sam se, jako. . Ali danas, ja se osecam kao borac i ponosna sam na sebe! Molim vas, ne odustajte, depresija je izleciva! Ja sam se izvukla, izvukla me je vera u gospoda! Molila sam se stalno da me ne ostavi i nije me ostavio! Igrom slucaja, pre 6 mes. Sam upoznala osobu, koja je delimicno popunila prazninu u dusi i koja me veseli. Izvukao me je iz kuce, pokazao da nije svet stao i da ima dalje. Ne mozete se sami izboriti sa tim. . Treba vam pomoc dragih ljudi, obratite im se, ne cutite! Nije sve crno, iako vam se cini tako! Zivot je lep, dajte sebi jos jednu sansu. . . Ne moze kisa vecno da pada, mora kad tad da sine sunce, verujte mi! Ne popustajte! Borite se, ne dajte se djavolu u ruke. . . . Neka je bog uz vas. . .


  3. Hajra 28.02.2012

    Moj rođak je sinoć pokušao da se ubije, a to se dešavaolo dva puta ranije. Da li postoji mogućnost da naudi svojoj porodici?
    Miran je i povučen u sebe. Rano je izgubio roditelje, sada ima dvoje dece.


  4. Veljko 93 25.02.2012

    Iz licnog iskustva govorim kada kazem da ovaj ckanak je pogodio samo par cinjenica, ali gereralno vrlo vrlo los clanak. Onaj ko je ovo pisao skoro da uopste nije upucen u temu i vrsi potpunu globalizaciju ljudi. Vec sam par puta pokusao da izvrsim samoubistvo a pritom nisam davao ni najmanje znake, tako da, iz licnog iskustva govorim, osoba ne mora davati bilo kakve znake i simptome da bi bila podlozna suicidu. Ako je osoba malo pametnija i potpuno odlucna u vezi svoje odluke, onda ce da uradi sve da ta odluka bude izvrsena. Tako da nece davati bilo kakve drugacije znake od uobicajnih. Moj predlog je da kada je neko depresivan, popricajte sa njim, bez osudjivanja, bez davanja saveta, bez nekog ubedjivanja da to nije tako. Samo poslusajte osobu i pitajte kako mozete pomoci. Odkud znate, mozda i spasete zivot.


  5. radmila 02.11.2010

    Tri puta sam vec pokusala oduzeti sebi zivot spasili su me a ja to nisam zelela sada sam na velahibinu rissaru i karbapinu i cisto sumnjam da ce me ovo proci


  6. Velimir 28.06.2010

    Jako los clanak. Pisan proucavanjem namam pojma koje literature, ima tu i dobro objasnjenih stvari ali globalno ne valja. Mozda biste trebali konsultovati nekog strucnjaka, jer to za autora ne bih rekao da je.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde