Ocenite članak:
  • 119
(3.77 / 119)

Giht se leči i zalogajima


giht-se-leči-i-zalogajima

Giht je jedna od bolesti u čijem lečenju je ishrana veoma bitan faktor, jer se u osnovi oboljenja nalazi poremećaj metabolizma. U terapiji gihta veoma je važna pravilna ishrana (1.500 kalorija dnevno) kako bi se poboljšala cirkulacija i eleminisao višak tečnosti i štetnih materija iz organizma. Testenine i hleb treba koristiti u ograničenim količinama, i to bez kvasca, jer on sadrži purine (sastojci koji stvaraju mokraćnu kiselinu). Za mleko i kiselo mlečne proizvode nema ograničenja, jer utiču na bolje zdravlje kostiju.

Prednost treba dati onim namirnicama koje sadrže malo masnoće jer imaju izražena preventivna i lekovita svojstva. Kiselo mlečne proizvode treba konzumirati na prazan želudac, poželjno kao preliv preko povrća (tarator salata i slično).

Meso u ishrani, uključujući i piletinu i iznutrice su zabranjeni u akutnom napadu gihta. Za pripremu mesa važi pravilo da se stavlja u hladnu vodu i zagreva do ključanja. Naime, kada se meso stavi u hladnu vodu veći broj hranljivih supstanci se rastvara u vodi i dobija se jak ukusan mesni bujon. Kod gihta ili podagre meso treba da čini četvrtinu, a povrće i voće tri četvrtine dela obroka.

Samo sveža jaja

Za obolele od gihta, osim u periodu akutnog napada, poželjno je konzumiranje i veće količine jaja – četiri do pet dnevno, kako bi se obezbedile neophodne belančevine, ali pod uslovom da bolesnik nije gojazan i da nema povišen nivo holesterola u krvi. Jedno jaje (kokošije, ćureće, guščije, plovčije) sadrži belančevina kao 50 grama mesa.

Boja ljuske jaja nema značaja za kvalitet, ali intezitet boje žumanceta ima. Ono koje ima intenzivniju žutu boju je kvalitetnije i ukazuje na prirodnost hrane. Biljnim uljima, naročito maslinovom, treba dati prednost, a maslac i margarin koristiti što manje. Delotvorno je i riblje ulje, koje „podmazuje” zglobove i deluje protiv upale. Povrće je dozvoljeno, izuzev spanaća, leguminoza (pasulj, sočivo, grašak) pečurki i  karfiola, koji sadrže izvesne količine purina.

U namirnice koje pomažu kod gihta i reume ubrajaju se i sok od šargarepe, sok i rasol od kiselog kupusa, jabukovo sirće, kao i sok od celera. Oni se preporučuju u što većim količinama. Krtolasti celer može da se koristi i za salatu, u svežem stanju, a može i da se skuva. Vodi u kojoj se kuva dodaje se malo sirćeta ili limunovog soka. Celer tada neće potamneti, a ukus će biti još izraženiji. *

Voće treba jesti samo na prazan želudac, oko pola sata pre obroka, jer je tada  iskoristljivost svih biološki vrednih sastojaka najbolja. Dnevno treba pojesti dve do četiri voćke srednje veličine. Voće s jestivom korom ne treba ljuštiti i treba ga seći neporedno pre konzumiranja, kako bi se gubitak vitamina C sveo na najmanju meru. Ako bolujete od gihta, grožđe će vam, kao prirodno sredstvo za otklanjanje otrova iz organizma pomoći da se bolje osećate. Pojedite 200 grama grožđa našte i još toliko dva sata kasnije. Kalijum, koga u grožđu ima u izobilju, ojačava mišiće, reguliše rad srca i osvežava nervni sistem.

Korisno je u jelovnik uvrstiti i kuvani ili pečeni krompir, dok je upotreba krompira prženog na masti zabranjena. Krompir, kuvani ili pečeni, ima zaštitna i lekovita svojstva, lako se vari, obezbeđuje iskoristljive ugljene hidrate i vitamine, deluje protiv zatvora, gihta, reume. Preporučuju se i kuvani ječam (geršla), pirinač, kukuruz, proso ili pšenica, sveže i sušeno voće i voćni sokovi. Dnevne količine hrane treba rasporediti u četiri do pet obroka.

Dovoljno tečnosti

Oboleli od gihta i reume svakodnevno treba da unose dva do tri litra vode i drugih tečnosti (računajući vodu unetu hranom). Putem čvrste hrane dnevno se unosi oko 750 ml vode, najviše putem mleka, voća i povrća, mesa, jaja, hleba, sira. Leti i tokom fizičke aktivnosti potrebe za vodom su veće srazmerno potrošnji. Može se piti kafa, čaj, kakao, ali se alkohola treba potpuno odreći. Preporučljivo je unositi četiri kašike (50 ml) koncentrovanog soka aloje, tri puta dnevno u akutnoj fazi, i dve kašike tri puta dnevno, tokom narednih nekoliko meseci.

Obolelima od gihta savetuje se konzumiranje slabo mineralne vode i čajeva koji izazivaju mokrenje. Uveče pre spavanja i ujutru na prazan stomak treba popiti 200-250 grama čiste vode ili čaja od lipe, zove, lista crne ribizle, peteljaka od trešanja. Čaj od lista crne ribizle priprema se tako što se 10 listova prelije sa pola litre proključale vode i ostavi da odstoji pola sata. Čaj se pije tokom dve nedelje. Korisna je i čajna mešavina od 20 grama rastavića, orahovog lista i kore divljeg kestena, 30 grama vrbove kore i 10 grama plodova ljoskavca. Dve supene kašike smeše kuva se 5 minuta u 400 mL vode, ostavi u toku noći i sutradan popije u dva navrata, izjutra i uveče pre jela.

S obzirom da slobodni radikali prouzrokuju bolove i otoke na zglobovima, od velike pomoći mogu biti i namirnice bogate selenom („faktor 3” - aktivni selen) kao što su pšenične klice, prokelj, crni luk, mekinje, paradajz i tunjevina. Selen ima antioksidativno dejstvo 1.000 puta jače od vitamina E, rastvorljiv je u vodi, a u ljudskom organizmu ga ima između 6 i 20 mg, u zavisnosti od njegove koncentracije u zemlji.

Ovakav režim ishrane donosi najveću korist kad se udruži sa lečenjem mineralnim banjskim vodama.

Bolest kraljeva

Giht, „kralj bolesti” s kojim se medicina bori vekovima, danas se jednostavno kontroliše pravilnim lečenjem. To je sistemski poremećaj metabolizma u kojem dolazi do velikog povećanja mokraćne kiseline i taloženja njenih soli na raznim mestima u telu, naročito u bubrezima, zglobovima i mekim tkivima. Poremećaj karakterišu povratni napadi akutnog artritisa, obično u donjim ekstremitetima. Visoka koncentracija mokraćne kiseline može ostati neprimećena mesecima, pa čak i godinama i da se tek slučajno otkrije (iznenadan i oštar bol u palcu noge često je prvi simptom bolesti).

Od gihta obolevaju pretežno muškarci, stariji od 30 godina. U nastanku bolesti je veoma izražen faktor nasleđa, ali i pogrešan način života, preobilna ishrana i prekomerno uživanje u alkoholu. Ukoliko se bolesnik ne podvrgne lečenju, bolest prelazi u hroničan oblik koji se karakteriše taloženjem urata u tkivima i zglobnim hrskavicama, otežanim radom bubrega i stvaranjem bubrežnih kamenaca, uz pojavu vidljivih deformacija na donjim ekstremitetima.

Lekovita riba

Zapaljenski procesi u organizmu nastaju posredovanjem metabolita tzv. arahidonske kiseline, koja se nalazi u prehrambenim artiklima životinjskog porekla (kobasice, iznutrice, meso). Od ove kiseline organizam pravi zapaljenske medijatore (posrednike koji izazivaju zapaljenje). Jedna od omega-3 masnih kiselina (eikosapentenska) iz ribljeg ulja, suprotstavlja se arahidonskoj kiselini i može da suzbije zapaljenske procese.

Stoga se omega-3 masne kiseline primenjuju kao dopuna kod zapaljenskih oboljenja kao što su reumatoidni artritis ili zapaljenska oboljenja debelog creva. Losos, skuša i haringa sadrže najviše omega-3 masnih kiselina.


                                                                                                                                                       
 


 Komentari: 3 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru