Diskus
hernija nastaje oštećenjem kičmenih korenova izazvanim prolapsom
lumbalnih intervertebralnih diskusa. Veliki socio-medicinski značaj
proističe iz činjenice da je to jedan od veoma čestih uzroka radne
nesposobnosti, odnosno bolovanja.
Uzrok nastanka
Prerano starenje i degenerativne
promene intervertebralnog (međupršljenskog) diskusa su svakako osnovni razlog
ove bolesti. Najčečće pri
podizanju tereta iz nezgodnog položaja tela (pogrešan
pokret) dolazi do pucanja fibroznog prstena diskusa i prolapsa njegovog
središnjeg dela-nukleus pulpozusa koji vrši kompresiju na odgovarajući kičmeni
koren (mesto odakle polaze nervi).
Predilekciono mesto je između
petog lumbalnog i prvog sakralnog pršljena sa pritiskom na prvi sakralni koren.
Ređi je prolaps između četvrtog i petog lumbalnog pršljena sa kompresijom petog
lumbalnog korena, a još ređi između trećeg i četvrtog ili drugog i trećeg
lumbalnog pršljena.
Klinička slika
U anamnezi ima više nastupa
bolova u lumbalnom delu kičme (lumbago), obično posle naprezanja. Aktuelni bol
je lokalizovan u istom predelu i širi se ka zglobu kuka, niz potkolenicu i list
noge sve do prstiju. Parestezije (izmenjeni osećaj, osećaj mravinjanja), nekad
i hipestezija (smanjen osećaj za dodir) u palcu noge govore da je u pitanju
lezija korena L5, odnosno oštećenje
diskusa između četvrtog i petog lumbalnog pršljena. Kada se ove smetnje
jave na spoljnoj strani stopala i malom prstu , reč je o oštećenju korena S1.
Ahilov refleks je snižen ili ugašen i to je najpouzdaniji znak. Bolovi se
pojačavaju pokretima i naprezanjem (kašalj, kijanje, smeh). Istezanje
išijadičnog živca (podizanjem ispružene noge) dovodi do pojačavanja bola
(pozitivan Lazarevićev znak).
Mogu se naći
i raznovrsni motorni znaci-najčešći nalaz je refleksni spazam
paravertebralne muskulature koja predstvalja odbrambenu reakciju od bolnih
pokreta. Pokretljivost ovog dela kičme je ograničena, naročito unazad. Može se
javiti i hipotonija mišića, npr.glutealnih a nekada i mišića cele noge.
Nemogućnost stajanja na prstima i peti posledica je slabosti fleksora i
ekstenzora palca i fleksora stopala. Prolaps između drugog i trećeg i trećeg i
četvrtog lumbalnog pršljena daje simptomatologiju od strane nervusa
femoralisa-sniženje odnosno gašenje patelarnog refleksa, smanjenje snage,
hipotonija i hipotrofija mišića kvadricepsa.
Dijagnoza
Osim kliničke slike za
dijagnostiku su značajni EMG-koja može da identifikuje ledirane korenove i da
odredi stepen njihovog oštećenja; nativni snimak lumbosakralne kičme obično pokazuju
suženje intervertebralnog prostora, ali i druge degenerativne promene na
kičmenom stubu. Suverena metoda koja pokazuje nivo i veličinu prolapsa je NMR
(nuklearna magnetna rezonanca). Odličan prikaz prolapsa u ovoj regiji
obezbeđuje i lumbalna radikulografija.
Lečenje
Akutna bolna faza zahteva hitnu
terapiju zbog težine bolova, koji su u velikom broju slučajeva nepodnošljivi.
Najefikasnija mera je infiltracija paravertebralne muskulature u blizini bolnih
tačaka analgeticima i kortikosteroidima. Posle infiltracije treba grejati
lumbalni predeo toplim termoforom. Korisna je primena i miorelaksantnih
sredstava sa sedativnim dejstvom. Često se daju i injekcije vitamina B1, B6 i
B12. U akutnoj fazi najkorisnije je postavljanje u položaj na leđima sa natkolenicama
u vertikalnom i potkolenicama u horizontalnom položaju-Williamsov položaj.
Po smirivanju bolova primenjuje
se
fizikalna terapija sa ciljem jačanja paravertebralne muskulature. Bolesnika
treba savetovati da spava na ravnoj postelji, da izbegava podizanje tereta pri
ispravljanju, da ne pravi nagle pokrete i da sam sprovodi odgovarajuće vežbe.
Ako postoji poremećaj funkcije
sfinktera i potencije, značajne slabosti mišića i atrofije, znaci kompresije
kičmene moždine i dugotrajni bolovi potrebna je hirurška intervencija.
Komentari: 25 |