Depresija bolest današnjice

Koji su tipični simptomi depresije?

Depresija se sastoji od velikog broja telesnih i psihičkih simptoma. Često je teško postaviti dijagnozu. Bolesnik često teško može da razume da se iza mnogih telesnih simptoma zapravo krije depresija. Ovakva slika bolesti opisuje se kao larvirana depresija koja je po sredi kada se pre svih pojavljuju sledeći telesne tegobe:

    * Poremećaji sna
    * Stezanje u grlu i grudima
    * Problemi sa apetitom
    * Gubitak težine
    * Zatvor
    * Glavobolja
    * Bolovi u vratnom ili kičmenom delu
    * Tegobe organa za varenje, tegobe sa srcem

U slučaju postojanja navedenih simptoma, lekar će preduzeti sva potrebna ispitivanja. Ukoliko se pronađe nekakav organski uzrok, isti će se svakako lečiti. Često obolelom teško pada da prihvati da se iza telesnih tegoba krije depresija i da poveruje da će po uspešnoj terapiji depresije, ove telesne tegobe da nestanu. Za uspeh terapije je, dakle, vrlo bitno razumeti da se u pozadini drugih bolesti i simptoma može kriti depresija.
U daljem toku bolesti se pored ovih telesnih tegoba razvijajaju i drugi simptomi. Bolesnik u sve većoj meri postaje bezvoljan, razvija se osećanje beznađa, pojačava se strah da nikada neće doći do ozdravljenja, ne može ničemu više da se raduje, a neki bolesnici povremeno imaju i osećaj da su u dubini mrtvi ili da su kao obamrli.

Šta je sa suicidalnošću?

Da je depresija jedno teško oboljenje, vidi se po tome što još uvek oko 15 odsto obolelih, na žalost, sebi oduzme život, 20 do 40 odsto pokuša samoubistvo, a do 80 odsto pacijenata pod uticajem svoje bolesti razmišlja o tome da sebi oduzme život.
Važno je da bolesnici imaju hrabrosti da o tome otvoreno razgovaraju sa svojim lekarom, ali i sa članovima porodice. Uprkos težini oboljenja, depresija se ubraja u bolesti koje se uspešno mogu lečiti.

Koje vrste terapije lekovima postoje?

Od 1957. postoje lekovi za lečenje depresije, tzv. antidepresivi. Oni u mozgu utiču, između ostalog, na metabolizam određenih neurotransmitera i na taj način pokreću antidepresivno dejstvo.
U ovoj grupi postoje lekovi koji pored svog dejstva na popravljanje raspoloženja, utiču više na smirenost i drugi, na aktivnost. Treći su pak u pokretačkom smislu neutralni. Zbog toga je važno da i bolesnici i lekari znaju kakve su tegobe u pitanju kako bi se odabrao odgovarajući antidepresiv.
Simptomi treba da se opišu što je moguće preciznije. U suštini, o antidepresivima treba da se zna da oni sami utiču na popravljanje raspoloženja. Od odlučujućeg značaja je da ne deluju odmah nego tek posle jedne, dve ili čak šest sedmica. Bolesnici često teško razumeju da lek treba da uzimaju danima, a da ne osete nikakvo poboljšanje. Bolesnik zato ne treba da bude nestrpljiv i da propisani lek isključi prevremeno ili na svoju ruku.
Antidepresivi ne stvaraju zavisnost.  Istovremeno neki lekovi iz grupe antidepresiva, mogu usled naglog prestanka uzimanja da prozrokuju tzv. fenomen diskontinuacije (unutrašnji nemir, mučninu, znojenje, glavobolju). Zbog toga se antidepresivi moraju isključiti obazrivo (postepenim smanjivanjem doze u trajanju od nekoliko sedmica). Terapija depresije traje dugo.
Po povlačenju simptoma, potrebno je nastaviti terapiju najmanje šest mesci pre nego što započne smanjivanje doze. Kod bolesnika kod kojih je u pitanju ponovljena depresivna epizoda, lečenje traje i duže. Mnogi bolesnici misle da mogu odmah da isključe sve lekove čim se javi poboljšanje. To, na žalost, vodi ka ponovnoj pojavi tegoba, sa produžetkom trajanja oboljenja kao posledicom. Iz ovoga se vidi koliko je bitno da se bolesnik dosledno pridržava saveta svog lekara.
Svakako da i antidepresivi imaju neželjena dejstva. Na žalost, ona se pojavljuju najčešće na početku lečenja i upravo zbog toga traže spremnost da se lek i dalje uzima. Takozvani klasični, stručno nazvani triciklični antidepresivi, tokom lečenja često dovode do povećanja težine i do iritirajućeg, ali bezopasnog sušenja usta, te umaranja, zbog čega je preporučljivo da se ovi lekovi uzimaju uveče.
Jedna grupa antidepresiva, razvijena poslednjih godina, tzv. selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) ne stvaraju umor. Tipična neželjena dejstva ovih lekova na početku lečenja su jutarnja mučnina, izrazit unutrašnji nemir i glavobolja. Ovi novi antidepresivi u manjoj meri dovode do povećanja težine i bolesnici ih uglavnom dobro podnose.
Lekar je jedini koji može da odluči koji lek je odgovarajući za kojeg bolesnika.

Koje vrste terapije bez lekova postoje?

Na početku lečenja na prvom mestu se nalazi tzv. prateća psihoterapija, dakle ohrabrujući, dobronameran razgovor koji pruža objašnjenj i uveravanje da postoji naklonost i razumevanje.
Mogu se primeniti određeni psihoterapeutski postupci ako su depresiju izazvali realni, teški životni događaji, kao što su gubitak posla, razvod ili gubitak bliske osobe. Kognitivno-bihejvioralna terapija pokazuje bolesniku puteve iz njegovog, depresivnog ugla.
Bolesnici treba da izgrade realna očekivanja, kao i sposobnost da savladaju životne probleme, koje su za vreme bolesti doživljavali kao nerešive.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 17

  1. Vinetu 21.02.2024

    Vrlo je teško izvući se iz toga, možda vera pomaže nekome, no najvažnije je biti svoj tj. raditi na sebi. Srećno!


  2. Ravas 21.04.2023

    Мало је људи који нису осетили депресију у свом животу. Разлика је само у томе што брзо изађу из те негативне фазе и не дозволе да иста пређе у теже фазе. Ако се уђе у средњу или тежу фазу - тешко се човек може извући без стручне помоћи. Ако потпуно потоне онда је то крај, често и буквално. Узроци су разни а много тога зависи од јачине личности. Не може нам нико помоћи чаробним штапићем, ни психијатар ни психолог. Они нам могу помоћи да сами нађемо излаз. Лекови само служе да не потонемо и да бисмо могли научити како да испливао из тог очајног стања. Ми често очекујемо да се неко понаша, или да се нешто одвија, онако како ми желимо и мислимо да треба. То је ирационалност људска. Хоћемо да се други понаша и осећа како ми хоћемо (да нас воли, на пример) а сами нисмо у стању да се изборимо са својим осећањима па на крају агресију усмеравамо према себи. Не смемо дозволити да нико и ништа утичу на наш унутрашњи свет, на нашу душу. Свет и људи су такви какви су, били и биће, само је ствар како ми то прихватамо јер то оно што делује на нас и квари нам душевни мир и радост. Ствар је у томе да ми треба унутра себе да пронађемо радост, љубав, смисао и сврху живљења. Спољне факторе можемо користити само као побуђивање. Ако сами постигнемо хармонију између својих мисли, осећања и делања ми ћемо имати мир и радоваше нас многе ствари око нас. Запамтите, имамо више од онога што немамо, али тога нисмо свесни. Свако ће рећи како нема Мерцедес али нема свест да има ноге и да не би дао ни једну ногу за авион. Е сад ће неко рећи - па то имају сви. Па да имамо сви, радујмо се због тога. Наравно, развијамо се у свим правцима, остварујемо свој потенцијал и оставимо људски траг иза себе.


  3. Danijela Miladinovic 08.03.2022

    Imam 50 god invalid sam ...nemogu da pricam imam karcinom grla posle par operacija uklonili su mi sve i sada nemogu da pricam disem na kanilu to mi je jako bolno...u to vreme mi je majka umrla deca otisla svojim putem sa muza se razvela otac umro i sve se to desilo za 7..8 ..god od tad samo placem neko mi kaze dobar dan ja se rasplacem ..postoji crna minuta kada lomim s e pred sobom ..nemogu da idem sve mi tesko pada..samo lezim i lezim ..svi su mi okrenuli ledja niko mi ne dolazi ali i dalje placem ..same suze mi idu ...pijem zooloft 2/1 ..LORAZEPAN PIJEM PO NEKOLIKO OD 2.5..UVECE TRITICO CELU I SANVAL 10 ZA SPAVANJE PORED TOGA IMAM PRITISAK I DOBILA SAM SECER...HVALA VAM PUNO ....ALI NEMAM RESENJA...SVE JE TEZE I TEZE


  4. Gratko 09.08.2021

    Koliko lupanja u textovima... Rad i samo rad... Najluđe pročitano je ona sto kaže iz krajnosti u krajnost... Kao ljut si izađi van i slomi kičmu nekom... E pa to je dno dna... Koja depra. Depra daje mogućnost da sagledate sve sta vas je dovelo do nje, i dok ste u njoj proučužite je, rešite sve sta vas je dovelo tu.. Sve.. Niz okolnosti stoji da se registruje i fixed... Polako popraviti sve i lagano nazad u svet. Kez i enyoj


  5. Linda L 20.04.2019

    Znam da je depresija čudo. Kako da pomognem sebi, ovo nisam ja? Kako izaći?


  6. Elizabeta Atanasova 28.04.2012

    Efikasna je pomoć psihoterapeuta, vreme je da učinite nešto za sebe.


  7. psihoBata 13.10.2011

    Čvrsto verujem da se najbolji rezulati postižu medikamentima i psihoterapijom. Hipnoterapija je ovde prihvatljivo rešenje!


  8. WantingOfAnesthesia 19.07.2011

    Jako sam se promenila. Ne mogu vise da se gledam u ogledalo, sramota me u sta sam se pretvorila. Posle nekog vremena ljudi su poceli da primecuju da mi se nesto desava i stalno su me pitali sta mi je. Nikad nisam znala da kazem, ali uvek bi pocela da placem. Poceli su i komentari tipa - sto si tako depresivna? Jesi ti u nekoj depresiji? Na to sam u pocetku samo odgovarala sa - i nije nista. Kasnije bih opet pocela da placem. Mama mi je takodje rekla da sam se promenila, da ne moze da me prepozna. Govori mi kako sam lenja, prestala sam da ucim, vise nisam vredno dete sa savrsenim ocenama. Vremenom sve vise ljudi je pocelo da primecuje, medju njima i zena koja me uci engleski godinama. Pocela je da prica sa mnom. Na kraju je rekla da treba da odem da pricam sa psihologom jer je sve to posledica neceg sto se vremenom nagomilava. Tako sam se nekako i osecala. Kasnije sam se i rasplakala jer me je rastuzilo sto joj je bilo stalo da mi pomogne. Mami sam rekla da hocu da ide kod psihologa. Rekla mi je da je to apsolutno nepotrebno, vec da treba vise da se trudim. Ugojila sam se 15kg za godinu dana. Placem svaku noc, nekoliko puta dnevno, jedem kad god sam tuzna. Vec vise od dve godine u mom zivotu se nista lepo nije dogodilo. Prijatelji me povredjuju i dalje, ja samo cutim i trpim jer nikad ne bih mogla da podnesem gubitak dobrog prijatelja. Toliko puta mi je potreban neko da bude tu ali uvek sam sama, placem u kupatilu jer se bojim da se me neko cuti. Pre mesec dana pocela sam dijetu. Mislila sam da je gojaznost ono sto me baca u depresiju i sto uzrokuje bol u ledjima i kostima jer sam uvek bila sitna i mrsava. Evo, izgubila sam oko 10kg. Za mesec dana! I dalje izgledam odvratno dok mi mama govori da sam super kako sam bila. Tu ja poludim jer ne zelim da budem super u odnosu na pre. Tako ocajnicki zelim da budem ono dete od pre dve godine. Problemi su poceli i u porodici. Najstariji brat je uprskao prijemni na fakultetu (3. Put ce ga mama poslati na 1. Godinu jer on se promenio) , nece biti na budzetu ali ona opet popusta i zeli da ga posalje na fakultet iako zna u kakvoj smo finansijskoj situaciji. A on i dalje igra kompjuter (zavisnik je od racunara) . Kada mu kaze da ode kod lekara on poludi i odbija da ide jer njemu kompjuter ne treba, to je samo dok ne krene na fax (ista prica 3. Put) . Svi u porodici besni. Drugi stariji brat se oteo kontroli radi sta zeli. Dere se u kuci kad god hoce. Jedino dete sa kojim otac komunicira kao sa rodjenim detetom. A ja? Ja mu ne odgovaram. Kada dodje nervozan kuci kritikovace me za najmanje sitnice. Naravno, ja pocnem da placem. Kada je raspolozen nasmeje mi se koji put zbog cega ja budem srecna, a onda opet pocnem da placem jer shvatim da mi je otac poput stranca. Ne znam o cemu da pricam sa njim. Mama mi kaze da me voli, samo ne ume da pokazuje emocije. Najstarijeg brata je otpisao. On je za njega dete promasaj koje ga mnogo kosta (moje misljenje) . Ja sam drekavica, razmazena, lenja i bezobrazna. Jednom kad sam bila mala sam ga pitala da li me voli. Progundjao je nesto, mislim da ni on ne zna sta. Nisam ni dan danas otisla kod lekara. Nisam ni sigurna da je depresija, jer mozda samo sazaljevam sebe, kako kaze mama. Mnogo puta sam pozelela da se ubijem, da sam mrtva, cesto da umrem odmah da vidim kako bi tata reagovao, da li bi plakao. Dosta puta bih lezala na putu iz zezancije sa drustvom, a kada auto naidje ja ne bih ustala vec bi me neko uhvatio za noge i povukao. Mnogo puta bih bila par minuta na pruzi pa tek onda nastavila napred. Ali nisam nikad to uradila jer mi je zao mame. Znam da tako nesto ne bi izdrzala, ubila bi se. Zato sam joj rekla za izjavu svog brata da hoce da se ubije jer je uprskao fax, da je jako sebicna i da on to hoce da uradi nikad njoj ne bi to rekao kao sto nisam ni ja, a i nije glup da uradi to. Ljudi kad me pitaju sta zelim uvek kazem - da budem srecna. Ne znam sta da radim, nisam sigurna da li mogu da odem kod psihologa jer sam mnogo puta cula da kod nas niko ne moze stvarno da mi pomogne. Leto je, i dalje ne izlazim iz kuce.


  9. suzana 05.10.2010

    Depresija se najbolje liječi preterivanjem, odlascima iz krajnosti u krajnost. Ljuta si, ogorčena, žalosna. . . Izađi van, zakači se s nekim, probudi adrenalin, poludi, potuci se i sl. Nema depresije gde ima akcije. . . Ako ne možeš sama nađi nekog ko će ti pomoći. . .


  10. suzana 05.10.2010

    Imao sam priličnih problema po pitanju depresije, a pomogla mi je jedna fascinantna knjiga koju bih svakome preporučio, mada sam prije čitanja iste bio skeptičan o bilo kakvoj pomoći u tom pogledu. Knjiga se zove "srce duše-kako osvijestiti svoje osjećaje"-autori: gary zukav i linda francis bit će mi drago ako ovim putem ova knjiga još nekome pomogne. .


  11. suzana 05.10.2010

    Čvrsto držim da najjača stvar protiv stresa, depresije i svih tih negativnih stvari je to da nađeš nešto u čemu si dobar i što ti se sviđa i počneš se baviti time. A to može biti bilo što.


  12. Magdalena 05.10.2010

    Meni je drago što se o tome danas dosta priča, jer je to bolest današnjice i nije sramota otići doktoru. Naravno, ne treba se stideti da se priča o tome. To je bolest koja ima leka naravno i podrška porodice, prijatelja je nešto veliko. Ta osoba treba da zna da nije odbačena. Oni misle gdje god da se pojave, neće biti prihvaćeni. Depresija je baš užasna


  13. Slobodanka 05.10.2010

    Depresija je ozbiljna bolest. Potrebno je pogoditi terapiju, otići kod neuropsihijatra koji pacijentu mora ulivati poverenje, razgovarati o uzrocima. Broj razgovora sa lekarom zavisi u kakvom je stanju pacijent. Suočavanje sa potisnutim frustracijama i odgovarajući lekovi mogu mnogima pomoći, a mnogima i život spasti. Pritom mislim na mnoštvo uzroka. Veliki je problem napraviti prvi korak i zatražiti pomoć. Ako se previše potone, pacijenti teško odlaze lekaru i može lako doći do suicida


  14. Dejan 05.10.2010

    Potrebno je da svako onaj ko prepozna simptome depresije ili nagle promjene raspolozenja kod svog bliznjeg ili sebe samog, da potrazi strucnu pomoc i prije svega pokusa pronaci uzrok takvog stanja koje ponekad moze da bude izazvano nekim organskim oboljenjem poput povecane masnoce u krvi, problema sa stitnom zlijezdom, neredovnim spavanjem ili neredovnim praznjenjem crijeva.
    Ponekad je to zbog gubitka voljene osobe, gubitak posla, nedostatak materijalnih sredstava, neispunjavanje zacrtanih planova. . .


  15. Vlajko 05.10.2010

    Na zalost osoba koja pati od depresije veoma cesto biva odbacena i napustena sto povecava njegovu agresivnost koja nerijetko zavrsi nekim belajem u halucinacijama ili anksioznoscu koja rezultira samoubistvom ili makar jednim pokusajem. Veoma cesto depresija ima simptome razlicitih bolesti ili sihira pa se jako puno vremena izgubi na pogresnim metodama lijecenja.


  16. Kristijan 05.10.2010

    Moderna medicina polazi od toga da do nastanka depresije može dovesti veliki broj okolosti. Zato je za tačnu dijagnozu važan što precizniji opis simptoma bolesti. Uopšte se ne dovodi u pitanje da depresiju mogu da prouzrokuju kako radikalni životni događaji tako i faktori ličnosti.


  17. Hristina 05.10.2010

    Izgeda da je najvažnije da se utvdi prava terapija. Moja prijateljica se oseća dosta bolje uz lekove koje je prepisao lekar. Depresija polako nestaje


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde