Humani cytomegalovirus HCMV

Humani cytomegalovirus HCMV spada u rod Cytomegalovirusa, a porodicu Herpesviridae. Genom čini dvolančana DNK sa terminalnim ponavljajućim sekvencama. Omotač je troslojan. Replikuje se u jedru, ćeliju napušta lizom ili egzocitozom.

Put prenošenja

Humani Citomegalovirus (CMV) spada u grupu herpes virusa i veoma je rasprostranjen. Izvor zaraze mogu biti krv, semena tečnost, vaginalni iscedak, urin, pljuvačka i suze, a za prenos je neophodan bliski telesni kontakt.

Patološki (medicinski) značaj

Infekcija kod odraslih - vreme inkubacije nije sasvim poznato, a simptomi infekcije su nekarakteristični: povišena telesna temperatura uz otok limfnih čvorova. Veoma retko se javljaju hepatitis ili miokarditis. Virus se izlučuje potom kratko vreme pljuvačkom, i vrlo često duže vreme genitalnim iscetkom odnosno urinom. Lečenje je simptomatsko, jer ne postoje specifični lekovi za virusne infekcije, a zbog blage kliničke slike, infekcija može da prođe i  neprepoznata. Infekcija CMV -om deluje imunosupresivno (raste broj T supresorskih limfocita, oslabljene funkcije limfocita).

Kongenitalna infekcija - Kod CMV infekcije u trudnoći dolazi u oko 40% do intrauterine transmisije virusa. Virus izaziva oštećenja fetusa osobito u prvom i drugom, ali i u trećem trimestru. Računa se da do oštećenja fetusa dolazi u oko 5 - 15% slučajeva. Kod 5% inficiranih fetusa dolazi do razvitka kongenitalnog CMV sindroma, a kod 5 - 10% su ovi simptomi slabije izraženi. Kod 85 - 90% inficiranih fetusa nema nikakvih simptoma. Kod kongenitalnog CMV sindroma u 90% se razvijaju kasne posledice infekcije.

Simptomi kongenitalnog CMV sindroma su: hepatosplenomegalija (uvećane jetra i slezina), trombocitopenija (smanjen broj trombocita), hiperbilirubinemija, hemolitička anemija, mikrocefalija, horioretinitis, encefalitis, atipična limfocitoza.

Perinatalna infekcija  – prolaskom kroz zaraženi porođajni kanal trudnica koje su zaražene CMV -om pre trudnoće.

Infekcija kod imunokompromitovanih osoba– kod obolelih od AIDS-a karakteriše se perzistentnom temperaturom, hepatitisoma, poremećajem leukocita i trombocita i zapaljenjem pluća koja nekada može biti i fatalna.

Nakon primarne infekcije virus perzistira doživotno najverovatnije u limfocitima. Pod određenim uslovima infekcija se može reaktivirati.

Dijagnoza

Izoluje se iz brisa usne duplje, urina, pljuvačke, cervikalnog brisa, uretralnog brisa, amnionske tečnosti, likvora. Dokazuje se imunoflorescencijom, PCR-om, ELISA testom.

Lečenje   

CMV infekcija i/ili oboljenje je najčešća oportunistička virusna infekcija koja može veoma ozbiljno da ugrozi imunokompromitovane pacijente. CMV virus pripada grupi herpes virusa.   20 do 60% transplantiranih pacijenata bez primenjene profilakse razvije simptomatsku CMV infekciju. Pored direktnog infektivnog delovanja CMV infekcija ima indirektine efekte kod transplantiranih pacijenata: povećanje oportunističkih infekcija, oštećenje samog grafta patogenom, povećanje rizika akutnog odbacivanja kao i hroničnog odbacivanja grafta. Posledice CMV infekcije se odnose na smanjenje preživljavanja i pacijenta i grafta. 

Najčešća klinička manifestacija CMV infekcije kod pacijenta sa SIDA-om je retinitis koji može dovesti do gubitka vida odnosno ireverzibilnog slepila. 

 Osobine leka valganciklovira: 

Valganciklovir je prolek ganciklovira, dostupan u tabletama od 450mg, koji se posle oralne primene veoma brzo konvertuje, aktivnošću hepatične i interstinalne esteraze, u ganciklovir. Preporučeno doziranje zavisi da li se radi o terapiji ili profilaksi i kreće se od dnevne doze od 1800 mg podeljene u dve doze i 900 mg jednom dnevno za profilaksu, odnosno fazu održavanja. Valganciklovir posle oralne primene ima povećanu bioiskoristljivost leka u poređenju sa ganciklovirom, takođe za oralnu upotrebu. Koncentracija ispod krive ( AUC) posle oralne primene valganciklovira je slična AUC koncentraciji ganciklovira datog intravenskim putem. 

 Klinička efikasnost valganciklovira 

Kliničke studije (u prilogu dokumentacije) su pokazale da je VALCYTE efikasan u kontroli CMV infekcije kako kod transplantiranih pacijenata, tako i kod pacijenata sa   SIDA-om, a sa dobrim profilom podnošljivosti. 

 Rezultati velike kliničke studije VICTOR, u kojoj su učestvovali i stručnjaci iz naše zemlje, pokazali su da je Valcyte za oralnu primenu podjednako efikasan i bezbedan kao i intravenski ganciklovir, u lečenju citomegalovirusne (CMV) infekcije kod transplantiranih pacijenata.  VICTOR studija, randomizovana, interventna studija je uključila 321 transplantiranog pacijenta sa virusološkom i kliničkom potvrdom CMV bolesti nakon transplantacije. 164 pacijenta su 21 dan primali oralni valganciklovir (VGCV; 900 mg/dan, dva puta dnevno) a 157 pacijenata je primalo intravenski ganciklovir (GCV; 5 mg/kg/dan, dva puta dnevno). Nakon toga, svi pacijenti su primali 28 dana dozu održavanja valganciklovira (900 mg/dan, jednom dnevno.) Kliničko izlečenje CMV bolesti je bilo podjednako u svim vremenskim intervalima. 21. dana, klinički uspeh postignut je kod 83.6% pacijenata u VGCV grupi i 84.0% u GCV grupi.  49. dana procenat uspešnosti je bio 96.6% za VGCV vs. 93.0% za GCV. Ispitivači su zaključili da u poređenju sa i.v. ganciklovirom, koji predstavlja zlatni standard u lecenju CMV infekcije, lečenje oralnim valganciklovirom je mnogo pogodnije za pacijente, jer terapiju mogu da uzimaju sami, u svom domu, što znači da se veliki broj transplantiranih pacijenata, koji su hospitalizovani zbog CMV bolesti, može otpustiti ranije, što smanjuje pritisak na lekare i smanjuje troškove lečenja.  

Kliničke studije su pokazale da su CMV infekcija i oboljenje, povezani sa produženjem hospitalizacije i povećanjem troškova celokupnog lečenja. McCarthy et al. su analizirali retrospektivno troškove CMV infekcije na seriji kadaveričnih transplantacija bubrega u jednom centru u Kanadi u periodu od januara 1988. do marta 1990. Zaključili su da su pacijenti sa CMV oboljenjem imali veći broj bolničkih dana tj. dužu hospitalizaciju, u prvoj godini posle transplantacije (59 vs 22 dana). Srednji ukupni bolnički troškovi su bili 2.5 puta viši kod pacijenata sa CMV u odnosu na kontrolnu grupu.    

Valcyte     (valganciklovir) je indikovan za prevenciju citomegalovirusne (CMV) infekcije kod pacijenata sa transplantiranim solidnim organom kao   i   za lečenje CMV retinitisa kod bolesnika sa sindromom stečene imunodeficijencije [SIDA]. 

  


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. Andrea 16.02.2010

    Hvala na objasnjenju posto sam radila torch 28. 09. 2007 i cytomegalo igg mi je bi jako pozitivam (+++) , to leto sam izgubila bebe (fetus mortus in utero 24grav) , a 08. 05. 2009 ponovo sam radila test na cytomegalo i igg 175 u/ml pa me interesuje taj rezultat prvi iz 2007 ti plusevi da li znaci da sam tad skoro imala taj virus i da li mogu opet da ga dobijem?


  2. lejla 24.03.2009

    Mojoj devojčici je pronadjen visok titar na cmv virus, nema nikakve simptome, niti je primala nikakvu terapiju. Kako možemo da proverimo da li se još nalazi u krvi i kako se manifestuje pošto nam lekari nisu rekli ništa?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde