Alchajmerova bolest


Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije i prema većini istraživača čini više od polovine ovih oboljenja. Uzrok se uglavnom ne zna, ali postoje lekovi i mere koji mogu da ublaže tegobe bolesnika. U ovom tekstu saznajte:

Kako počinje Alchajmer?

Koji su uzroci bolesti?

Kako se otkriva Alchajmer?

Lečenje Alchajmerove bolesti

Kako se ponašati sa obolelim?

Kako počinje Alchajmer?

U tipičnim slučajevima Alchajmerova bolest počinje sa smetnjama pamćenja, teškoćama nalaženja reči ili izmenama raspoloženja. Posle najmanje šest meseci uočavaju se problemi za razliku od obične zaboravnosti koja se ne pogoršava.
Sa napredovanjem bolesti mogu da se razviju i drugi problemi:
  • Stalno zaboravljanje skorašnjih događaja, sastanaka, imena i lica kao i teškoće da razumeju šta je rečeno.
  • Postaju konfuzni u rukovanju sa novcem, vožnji automobila ili upotrebi kućnih aparata.
  • Nastaju izmene ličnosti, prestaju da brinu za osobe iz neposredne okoline, postaju razdražljivi ili ravnodušni.
  • Mogu da se jave promene raspoloženja sa plačljivošću, postaju sumnjičavi, misle da ih neko potkrada ili želi da im naudi.
  • U kasnijoj fazi bolesti mogu da postanu uznemireni, ustaju noću, spremaju se da idu negde, odlutaju i izgube se ili se stalno šetaju u istom prostoru. Vremenom gube normalne inhibicije, skidaju se pred drugim ljudima, ponašaju se agresivno ili ispoljavaju druge promene ponašanja.
  • U završnoj fazi demencije bolesnici su vezani za postelju, gubi se normalna komunikacija, ne kontrolišu više mokrenje i stolicu. Ličnost može da se u toj meri promeni da bliske osobe imaju utisak kao da se radi o stranoj osobi.

Koji su uzroci Alchajmerove bolesti?

Tačni uzroci Alchajmerove bolesti nisu poznati i verovatno da je većina slučajeva uslovljena sa više udruženih činilaca. Pojave koje čine Alchajmerovu bolest verovatnijom nazivaju se faktori rizika.
  • Starije životno doba je najveći faktor rizika, naročito posle 65 godina, kada je učestalost oko 5%, a posle 80 godina je preko 20%. Ipak, preko polovine osoba u svojim devedesetim godinama nisu dementne.
  • Teže ili ponovljene povrede mozga mogu da dovedu do demencije.
  • Nasledni faktor je dokazan za manji broj obolelih gde se demencija javlja porodično ukoliko članovi porodice dožive odgovarajući uzrast. Radi se o promenama (mutacijama) gena na hromozomima 23, 14 i 1 koje neizostavno dovode do bolesti. Ove osobe obično oboljevaju ranije, nekad već u tridesetim godinama. Kod osoba u starijim godinama može da se nasledi sklonost, ali je neophodno dejstvo spoljnih faktora da bi nastala demencija.
  • Faktor rizika je apolipoprotein E4 koji povećava sklonost ka nastajanju demencije, ali je ne uzrokuje.
  • Takođe su otkriveni i neki manje značajni faktori. Demencije su nešto češće kod manje obrazovanih ljudi, ali svako može da razvije ovakav poremećaj.

Kako se otkriva Alchajmer?

Zaboravnost nije uvek znak bolesti i ako se tokom bar šest meseci ne pogoršava i ne dovodi do smetnji u profesiji i svakodnevnom radu najverovatnije nije reč o početnoj  demenciji. Ukoliko se zaboravnost pogoršava i dovodi do problema potrebno je medicinsko ispitivanje. Ispitivanje bolesnika sa demencijom se sastoji od neurološkog i psihijatrijskog pregleda, neuropsiholoških testova, odgovarajućih laboratorijskih analiza krvi, skenera mozga i drugih analiza prema potrebi i pretpostavljenoj vrsti demencije. 

Kako se leči?

Za sada nisu poznate mere koje bi sigurno štitile od nastanka demencije, ali su u toku mnogobrojna istraživanja u ovom pravcu. Ne postoji ni jedan lek koji bi izlečio demenciju. Postoje medikamenti koji mogu da poprave ponašanje ovih bolesnika, da uspore napredovanje bolesti i da donekle poboljšaju intelektualno funkcionisanje. Osim toga, intenzivno se istražuju nove mogućnosti lečenja.

Davanje inhibitora holinesteraze (Arisept, Ekselon i drugi) povećava nivo acetilholina u mozgu i deluje povoljno na pamćenje i ponašanje. Vitamin E ili donepezil usporavaju donekle napredovanje bolesti. Neuroleptici nove generacije uspešno ublažavaju poremećaje ponašanja bez značajnijih neželjenih dejstava.

Obolelima je potrebna podrška i pomoć okoline

Osobe sa Alchajmerovom bolešću treba da vode što normalniji život, u početku samostalan, ali im je tokom bolesti potrebna sve veća pomoć. Okolina bolesnika i svakodnevna rutina treba da ostanu po mogućstvu isti jer je njihova sposobnost prilagođavanja smanjena. Potrebno je da se obavlja stalna umerena fizička aktivnost i hobiji što povoljno utiče na ponašanje. Emocionalna podrška je takođe veoma važna i smanjuje strahove, depresivnost i osećaj napuštenosti.


pamćenje bolest demencija alchajmerova bolest
Podeli tekst:
Epilepsija ⇒

Povezani tekstovi:

Poremećaji pažnje i pamćenja

Poremećaji pažnje i pamćenja

Ukoliko kupovina i snalaženje sa novcem prilikom plaćanja po...
Poremećaji spavanja - Od nesanice do Ondininog prokletstva

Poremećaji spavanja - Od nesanice do Ondininog prokletstva

Za razliku od nesanice koja se u kraćem trajanju relativno d...
Broj pacijenata koji se leči od multiple skleroze udvostručen u 2020.

Broj pacijenata koji se leči od multiple skleroze udvostručen u 2020.

Profesor Gavin Giovannoni izdvojio je Srbiju kao primer dobr...
MS platforma Srbije: Multipla skleroza (MS) je najčešće neurološko oboljenje mladih ljudi

MS platforma Srbije: Multipla skleroza (MS) je najčešće neurološko oboljenje mladih ljudi

Multipla skleroza bolest kod većine obolelih karakteriše sme...

Broj komentara: 15

  1. Gordana Rukavina 27.09.2013

    Postovani, moja majka ima 84 godine, pre deset godina je operisana od raka debelog creva, nema stomu. Pre dve godine ustanovljena je alchajmerova bolest. Lecili su je tanakanom, rissarom, leponex-om, rivotril-om, seroquel-om i nista. Bila je nervozna, razdrazljiva, agresivna. , sve ono sto vam je vec poznato. Pre cetiri meseca moja prijateljica, cija mama vec godinama ima alchajmerovu bolest, mi je preporucila oikamid od 400 mg, pliva zagreb. , koji se moze nabaviti u nasim apotekama, 60 tableta 285 dinara. Mama je druga osoba. Smirena, stalozena, zna gde se nalazi, ponovo sije, strika, pise, cita, krece se. Svima bih preporucila da probaju sa oikamid-om. Mami moje prijateljice je takodje pomogao.


  2. Jovanovic Vukica 28.01.2013

    Moja majka koja ima 82godine ima simptone ove bolesti. Vi ste mi vasim objasnjenjem dosta pomogli da saznam sta da ocekujem od majke i kako da joj pomognem. Bolest je surova ali se moramo boriti!


  3. Bojana 17.12.2012

    Moj suprug je danas napunio 66 godina a vec 7 godina zivimo sa alchajmerovom bolescu. Bio je profesor fizickog vaspitanja, aktivan sportista, skijas, nikad pusio, nikad pio. Pocelo je sa smanjenom koncetracijom, i mesanjem cirilice i latinice u pisanju. A danas? Vec odavno nezna vise da cita i pise, ono sto bi rekao je nerazgovetno mrmljanje, nezna dali je gladan i zedan. Otezano guta pa ga hranim kasastom hranom. Od lekova pije samo leponex i to mu rastvorim u kasiku vode. Druge lekove vise ne pije jer ne ume da proguta. Do skoro je pio ebixu pa smo probali i flastere exelona ali nema nikakvog efekta. Mislim da mnogo znaci mirna porodicna atmosfera, paznja i strpljenje. Porodici koja ima ovakvog bolesnika je mnogo tesko, ne fizicki, psihicki je tesko gledati kako se voljena osoba gasi, kako postaje biljka.


  4. Ljiljana 24.11.2012

    Jedini sam negovatelj majke obolele od ove bolesti i pitanje je dana kada ću morati da napustim posao. Otac je tu, ali on ima 84 godine. Njoj je 77 godina. Nikad nije pušila, nije popila kap alkohola, čak ni gazirana pića, stabilan porodični život, nemamo nikoga u porodici ko je imao mentalnih problema. Nije povredjivala glavu. Prvi znaci koje nismo prepoznali kao bolest, ni ja, ali ni doktori, pojavili su se pre četiri godine. U početku, to je bila dezorijentisanost u vremenu, posle popodnevnog sna. Nije znala ništa od onoga što se dešavalo pre nego što se uspavala. Svejedno, je li spavala 15 minuta ili čitav sat. Malo po malo, došli smo u fazu u kojoj je bolest dijagnostikovana, pije lekove koji nemaju nikakav efekat. Hod po mukama. Promenjena ličnost, smetnje u svakodnevnom funkcionisanju, skriva stvari, ne zna šta je bilo pre petnaest sekundi. Više ništa ne mogu da nadjem u kući, premešta stvari, sklanja ih. Danas sam, recimo, na dnu plakara pronašla ubudjali hleb. Plačljiva je, nepoverljiva, nesrećna, odsutna. Prazan pogled. Tvrdoglava. Lična higijena je na sve nižem i nižem nivou, a skoro da ne postoji način da se natera na kupanje i presvlačenje, a da me ne doživi kao svog najgoreg neprijatelja. Pratim svaki pokret u strahu da će negde otići. Insistira na tome da ide u kupovinu, uporna je, a kad joj kažem da je bolje da za sutra odloži nabavku namirnica za kuću (verovatno bi umesto hleba i mleka kupila nešto treće, možda i otišla negde) , ljuti se, plače i vredja. Svakome ko dodje u kuću žali se na očevo i moje odsustvo ljubavi za nju. Hod po mukama.


  5. gordana 30.09.2012

    Imam 31 godinu pocela sam zaboravljati gde sta ostavim ako sam to ostavila pre 15 minuta brinem da li to nisu simtomi te bolesti a inace imam stresan zivot cuvam slogiranu babu otac ima deciju paralizu i majka ima iq 48 molim vas dajte mi neki savet


  6. vesna 18.05.2011

    Moj svekar ima 76 god, pretrpeo je 3 šloga, ima dijabetes tipa 2, u 2 navrata je bio u specijalnoj bolnici u slankamenu na oporavku i na kraju, pre par meseci su dijagnostikovali alchajmer. Nepokretan je. Od pre par dana je počeo da se gubi u toku dana, tokom noći je horor film-skidanje, bacanje stvari, agresivnost u manjoj meri. Pije lekove za smirenje koji mu ne pomažu. Mesec dana je kući, 1 noć je spavao. Sa njim je baba, sinovi i ja uskačemo. Lekove i insulin 2x dnevno kao i dijeta je moja briga. Meni najviše veruje. Baba je srčani bolesnik sa pritiskom 240/120. Budite nežni prema takvim bolesnicima jer nervoza samo pogoršava ionako tešku situaciju. Kada me poljubi u obraz i ruku meni je srce puno, to se ne može novcem platiti. Zove me svojom doktoricom. Veliku podršku imam od svoje porodice, brata i mame. Da mi nije njih pukla bih. Nađite osobe sa kojima možete da popričate, nemojte držati u sebi, pućiće te, a i vi ste nekome potrebni zdravi. Znam da je psihički i fizički teško, ali u njihovoj ljubavi pronalazite snagu da izdržite.


  7. Velibor Mihić 26.04.2010

    Molim vas, odgovorite me ako ikako i koliko god možete, makar mi dajte savet! Moj pašenog je imao moždani udar pre dve godine, ima visok pritisak, ima alchajmerovu bolest, ima stomačnu aneurizmu i pije "brdo" lekova. Gubi pamćenje, teško govori, nedostaju mu reči, itd. Molim vas kako da nađem neki memory ili memori - lečenje - bolnica - klinika - institut - ne znam na šta se odnosi ta (te) reč da bi ga detaljno pregledali jer, izgleda jedna tableta dnevno nije mu dovoljna, a ordinirajući lekar neće da mu prepiše veću dozu. Dakle, samo adresu ili broj telefona tog memory ili memori u beogradu. Mnogo vam hvala, velibor p. S. Danima sam tražio preko googl-a, ali nisam uspeo.


  8. ilona 21.03.2010

    Neznam šta da komentarišem jedino da je mnogo teško negovati ih.


  9. Antoaneta Bukleska 09.02.2010

    Poštovani, ja imam ovaj problem sa mojom mamom, koja je u svojoj 82-gu dodinu života, ali teško se snalazim i još nemogu prihvatiti taj fakt da se radi o bolešću s kojom se teško upravlja. Pročitala sam komentar u kom se navodi film pandorina kutija, a koji je prilično pomogo jednoj porodici u spravljanju sa ovakvom teškom situacijom, pa bi molila da mi potvrdite dali je to ovaj film: film "pandorina kutija" rediteljke ješim ustaoglu, snimljen u tursko-nemačkoj koprodukciji, jer ga nisam mogala naći i ako nije da mi pošaljete tačne podatke o kom filmu se radi. Puno vam hvala i želim vam sreču i hrabrost antoaneta iz skoplja, makedonija


  10. N.N. 21.10.2009

    Mojoj majci (73 god), je dijagnostikovana ova bolest, pre oko godinu dana. Stanje joj se pogorsava, sakriva stvari, zaboravlja i ljude i dogadjaje. Mene vidja svakog dana i jos uvek me prepoznaje. Cela situacija je prilicno bolna, narocito meni koja brinem o njoj. Tesko se krece jer ima tesku osteoporozu, a sve teze i govori. Zanima me da li neko ima iskustva sa ovom bolescu i koliko zive pacijenti u ovim godinama sa alckajmerom?


  11. Aleksandra 07.09.2009

    Svima koji u svom okruzenju imaju osobu sa ovom bolesti, preporucujem da pogledaju turski film pandorina kutija. Nama je taj film pomogao vise od svih lekara. U nasem slucaju radi se o majci mog supruga, koja je u normalnom zivotu bila zena vojnog lica, nije radila nikada, sto licno mislim da je dosta uticalo na pojavljivanje ove vrste bolesti koja se kod nas jos uvek svrstava pod demenciju, dok se u svetu jasno dijagnositcira. Napominjem da ona ima sve simptome iz opisa ove bolesti ali da se lekar ustrucava da donese dijagnozu jer nema snimak glave?! Sada smo svesni svega i prakticno prinudjeni da sami postavimo dijagnozu, jer je sve navedeno prisutno, ne prepoznavanje najrodjenijih i odjednom potpuna svesnost, zatim ponovno zamagljenje i potpuno ne prepoznavanje, ljudi, prostora. Pocelo je verovatno vec davno, odbijanjem izlaska iz stana, ne zainteresovanost za stampu, televiziju, povlacenje u sebe i mracnu sobu. Stalno nas pita ko smo mi, na pitanje koja je godina kaze da je 1996. Halapljivo jede, velike kolicine hrane, stalno pita kada cemo da odemo odavde kuci. Pritom prakticno ne moze sama da se krece, ne zna da je bila u toaletu pre 5 min. I stalno trazi da je vodimo u wc. Potpuno je indiferentna za osecanja i potrebe ljudi oko nje sto je potpuno apsurdno jer je bila izuzetno brizna i pazljiva majka i baka. Sve je podredjeno njenom ritmu, hranjenja, ustajanja na svakih dva do tri sata bez obzira na doba dana ili noci. Jako je iscrpljujuce za okolinu i prakticno nemoguce za jednu osobu da bude stalno na raspolaganju, potrebno je da se ukljuci citava porodica. Sve je jako iscrpljujuce fizicki i psihicki za najdraze. Sve je manje momenata kada je svesna i kada nam se obrati kao nekad, na kratko i opet utone u besmisao. Izuzetno je osetljiva na bilo kakvu promenu u okruzenju, cak i cipele ako vidi tudje, jako se uznemiri, i dugo ne moze da se smiri. Mirna je samo ako se oko nje bavi ali nezno, ne podnosi kupanje, dve osobe oko nje, smeta joj svako svetlo i drugo. Seca se na momente stihova iz mladosti, citave delove gorskog vijenca zna i izgovara bez greske iz cista mira kad je lepo raspolozena a nekada je tako uznemirena da povisi ton i vredja sve oko sebe bez ikakvog povoda. Veliki je problem sto nasi lekari ne znaju da edukuju okolinu za pomoc takvoj osobi, tako da njen suprug ne prihvata to kao bolest sto je poseban problem.


  12. bojana 06.08.2009

    Da li je moguće da alchajmerova bolest u svom kasnijem stadijumu prouzrokuje nepokretnost osobe i njenu potpunu ukočenost? Ako jeste, volela bih da znam usled čega dolazi do takvog stanja? Moja majka (58 god.) boluje od alchajmerove bolesti (u početku dijagnoza je bila: dementna osoba), već pet godina. Stanje se pogoršalo u poslednjih 3 - 4 meseca i sada je kao što rekoh skroz nepokretna sa vidnim spazmom mišića koji se kod nje manifestuje jakim bolom! Molim Vas da mi date bilo kakav savet vezano za upotrebu medikamenata radi uklanjanja novonastalih simptoma? Da li bi fizikalna terapija pomogla? S poštovanjem unapred zahvalna na odgovoru Bojana.


  13. Vesna Jovanović 28.07.2009

    Prvi znaci, na koje nismo obratili pažnju: stalno premeštanje stvari. I stalna glad i sakrivanje hrane, prekomerno unošenje hrane, a da se pri tom ne goji. Moja majka boluje skoro 6 godina od alchajmerove bolesti. Naglo pogoršanje je nastupilo posle operacije kuka, koji je polomila verovatno kad je pala (usled krize svesti), u sobi, pre 5 godina. Dugo se oporavljala od narkoze, ali je sama bolest skoro mirovala, ili bar minimalno napredovala čitave 4 godine. U kući je pod stalnim nadzorom. Uvek je isti raspored stvari i dnevnih aktivnosti. Čim se nešto poremeti, postane uznemirena. Od lekova uzima samo karbamazepin. Bitno je: imati isti redosled dnevnih aktivnosti, ne menjati raspored stvari - nameštaja, ne galamiti i ne unositi nervozu. Veoma je osetljiva na muziku, poeziju, sve ono što je volela... Na pr. Nedavno je započete stihove jesenjina odrecitovala do kraja, iako više ne zna koliko ima dece i unučadi, ne ume da kaže kad je žedna... Rasplače se na neke poznate melodije, ali i ako oseti da je neko u njenoj blizini tužan ili neraspoložen... Iako i ne vidi dobro, (ima kataraktu), ima vrlo istančan osećaj za promene raspoloženja u okruženju. Prepoznavanje nekih radnji je i dalje prisutno - zna šta treba da radi sa češljem, a šta sa sapunom, ima osećaj za malu nuždu, (ali ne i za veliku), uvek joj je nelagodno, stidi se i pokriva kad je peremo i presvlačimo... Ne zna ko je ko od nas, ali oseća da li je neko blizak ili ne - ne reaguje isto na članove porodice i npr. komšije. Najlošije je stanje ako se ostavi u tišini, ne razgovara sa njom i uvek nešto mora da ima u rukama, što će pakovati, savijati, okretati... Posebno značajno: nasledni faktor je isključen. Ishrana izuzetno pravilna celog života. Nikad nije pila ni pušila. Po prirodi nije bila nervozna, ali je bila preosetljiva. Ona pamti II sv. rat i izuzetno teško je preživljavala 1999. Godinu, posle koje više nije bila ista. Promene su bile vrlo očigledne, samo što mi nismo shvatili o čemu se radi. Ona je već tad počela da zaboravlja, da menja raspoloženja, da postaje netrpeljiva i uvek gladna.


  14. Svetlana 22.03.2009

    Čovek je oboleo od demencije, u Beogradu, penzioner, živi sa ženom, ona ima dijabetes, reumu, pritisak i još par bolesti. Teško im je samima, domovi preskupi za dve prosečne penzije, stručnu, medicinsku pomoć nemaju, i ne znaju kako da dodju do nje. Od velike pomoci bi bilo, kad bi neko znao kako da im se pomogne, zato molim sve koji ovo čitaju a znaju više o pomoći starim licima u Beogradu da mi se jave! Unapred se zahvaljujem pantelija2004@yahoo.de


  15. Zika Okanovic 17.12.2008

    Molimo za savet, kao se to moze preventivno delovati, jos od pedesetih godina, a da to budu prirodni faktori ili lekovi (hranom, cajevima, itd)


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde



Bolesti