Šta treba znati o lekovima


Antikoagulansi

Pojačano neželjeno zgrušavanje krvi karakteristika je tromboza i embolija. Jednom rečju takva stanja nazivamo tromboembolijska stanja. Embolusi su u 80-90% srčanog porekla. Najčešće su u pitanju srčane mane, infarkt miokarda, primarne miokardiopatije, ugrađene veštačke valvule, srčane i arterijske aneurizme. Embolije se često javljaju kod poremećaja srčanog ritma, naročito kod fibrilacije pretkomora. Tromboze nastaju usled povećanja ateromatoznog plaka i nadovezanog tromba i češće se javljaju kod dehidratacije, hipotenzije, infektivnih bolesti, karcinoma, disproteinemije, diseminovane intravaskularne koagulacije i drugoih patoloških stanja. Hiperkoagulabilnost se javlja kao posledica trombocitoze, nakon hirurških operacija, zbog povreda, blokade arterija i vena, infekcija, zloćudnih tumora, tokom trudnoće ili zbog korišćenja oralnih kontraceptiva.

Antitrombotici jesu lekovi za sprečavanje zgrušavanja krvi. U antitrombotike spadaju antikoagulansi (heparini i antagonisti vitamini K), inhibitori agregacije trombocita i fibrinolitici (urokinaza, streptokinaza i alteplaza).

Antagonisti vitamina K

Kumarinski antikoagulansi uključujući varfarin i dikumarol sprečavaju redukciju vitamin K epoksida u mikrosomima jetre i na taj način izazivaju stanje slično nedostatku vitamina K. Dikumarol i njegovi analozi (etilbiskumacetati i varfarin) su antagonisti vitamina K i inhibišu sintezu protrombina kao i faktora VII, IX i X u jetri. Zato bi se moglo reći da su oni indirektni antikoagulansi.
Mehanizam delovanja jeste inhibicija vitaminom K posredovane gama-karboksilacije glutaminske kiseline. Time se sprečava pretvaranje deskarboksiprotrombina u protrombin. Dakle, antagonisti vitamina K ometaju sintezu faktora koagulacije u jetri.

Antagonisti vitamina K koriste se za lečenje i sprečavanje tromboembolija. Naročito su dobri za dugotrajnu terapiju.

Varfarin je antikoagulans iz grupe 4-hidroksikumarina. Prema delovanju spada među antagoniste vitamina K koji je neophodan za normalnu sintezu faktora zgrušavanja II, VII, IX i X. Sprečavanjem nastajanja navedenih belančevina varfarin smanjuje sposobnost zgrušavanja krvi i posredno sprečava nastanak i rast krvnih ugrušaka u srcu i krvnim sudovima.
Najveći antikoagulacionii efekat postiže za 72 do 96 sati nakon početka lečenja. Dejstvo traje još 4 do 5 dana nakon završenog lečenja.

Koristi se za lečenje venske tromboze, plućne embolije i ishemične srčane bolesti. Takođe koristi se u sprečavanju sistemskih tromboembolijskih komplikacija u bolesnika sa ishemičnom srčanom bolešću praćenom hroničnom atrijalnom fibrilacijom. Varfarin nije bezazlen lek i može se koristiti samo i isključivo kad je to potrebno i dopušteno. Ne sme se koristiti u trudnoće. Takođe, varfarin ulazi u interakcije s brojnim lekovima.

Heparin

Endogeni, direktni antikoagulans heparin prisutan je u mast-ćelijama i bazofilnim granulocitima. U pitanju je polianionski polisaharid s molekularnom masom od 6000 do 30000, koji u svojoj strukturi sadrži karboksilne i sulfatne funkcionalne grupe. Heparin je jedna od najjačih kiselina u ljudskom telu. Heparin inhibira koagulaciju krvi napadajući nekoliko tačaka koagulacionog sistema. Njegovo dejstvo zavisi od prisutnosti antitrombina II, alfa2globulina čiju aktivnost heparin pojačava. Kompleks heparin-antitrombin inaktiviše IX, Xa, XIa i XIIa faktore zgrušavanja krvi i sprečava formiranje trombina. Nadalje, kompleks blokira dejstvo već formiranog trombina. U većim koncentracijama heparin blokira i agregaciju trombocita.
Heparin poseduje i "pročišćavajuće" dejstvo na lipemičnu plazmu oslobađajući lipoprotein lipazu iz endotela krvnih sudova, a koja rastvara hilomikrone. Heparin ubrzava degradaciju histamina podstičući oslobađanje diamin oksidaze (enzim koji razgrađuje histamin) i smanjuje formiranje aldosterona.

Prednost heparina je ta što počinje da deluje odmah nakon primene. Brzo se razgrađuje, pa njegovo dejstvo traje vrlo kratko. Međutim, moguće je proizvesti posebne oblike depo heparina čije dejstvo može trajati 1-2 dana.

Standardni heparin se dobija izolacijom iz svinjskih creva ili goveđih pluća. Nefrakcionisani produkt se naziva "standardni heparin". S obzirom da sastav ovog prirodnog produkta jako varira (molekulska težina varira od 3000 do 30000, a srednja molekulska težina se kreće od 12 000 do 15 000), doziranje se bazira na međunarodnim jedinicama a ne miligramima.
Heparin u obliku inekcija se primenjuje u: lečenju duboke venske tromboze i tromboflebitisa, lečenju plućne tromboembolije, lečenju akutnog infarkta miokarda, kao deo kombiniovane terapije, u svrhu smanjenja rizika tromboemboličkih komplikacija, profilaksi duboke venske tromboze i plućne tromboembolije nakon operativnih zahvata, prevenciji zgrušavanja krvi pri vantelesnoj cirkulaciji za vreme operativnih zahvata na srcu, tokom postupka dijalize.

Heparin se ne sme koristiti kod trombocitopenija, hemofilije i drugih hemoragičkih poremećaja, jakih posttraumatskih krvarenja, maligne hipertenzije, teške bolesti jetre i bubrega, ulceracije u digestivnom sistemu i dr. Najvažnije i najopasnije nuspojave heparina jesu krvarenje i trombocitopenija.

Heparin se inače javlja i u proizvodima za terapiju varikoznih vena, sportskih povreda, površinskih hematoma, tromboza i tromboflebitisa. U pitanju su kreme i gelovi koji se nanose na problematično područja.

Niskomolekularni heparini (LMWH)

S obzirom da je veliki nedostatak heparina njegova brza degradacija u organizmu osmišljeni su niskomolekularni heparini (eng. low molecular weight heparin - LMWH) koji imaju puno veću bioraspoloživost, njihovo vreme trajanja u organizmu je duže i zato je dejstvo deže. Mogu se primenjivati samo jednom dnevno.

Niskomolekularni heparini se dobijaju ograničenom hidrolizom standardnog heparina . Time se dobijaju heparini s manjom molekulskom masom (prosječno 4000-6000). Važna razlika između standardnog heparina i niskomolekularnih heparina jeste ta što niskomolekularni heparini uglavnom blokiraju samo Xa faktor, a ne utiču na trombin i trombocite.

Niskomolekularni heparini se koriste  za lečenje tromboembolijskih poremećaja ili za sprečavanje nastanka venskih tromboembolijskih poremećaja (nastajanje ugrušaka u venama) koji mogu nastati: kod bolesnika tokom operacije, za sprečavanje nastanka ugrušaka u hemodijaliznom sistemu, za lečenje nestabilne angine pectoris i akutnog infarkta miokarda

Registrovani lekovi

  • varfarin – FARIN (Galenika Srbija), MARIVARIN (Krka Slovenija),
  • acenokumarol – SINKUM 4 (Jugoremedija Srbija),
  • heparin – HEPARIN (Galenika Srbija),
  • antitrombin III – ANTITROMBIN III (Baxter Austrija), KYBERNIN P (ZLB Behring Nemačka),
  • dalteparin natrijum – FRAGMIN (Pfizer Belgija),
  • enoksaparin – CLEXANE (Aventis Pharma Francuska),
  • nadroparin-kalcijum – FRAXIPARINE (Glaxo Wellcome Production Francuska),
  • reviparin – CLIVARIN MULTI (Abbott Nemačka)