Šta je kratkovidost?

Gotovo se svako od nas, bar jednom u životu, susreo sa nekom osobom u poznim i poodmaklim godinama, koja čita bez naočara i „dobro“ vidi. Vrlo je verovatno da je ta osoba kratkovida, odnosno, da ima očnu manu zvanu  miopija (myopia).

Kratkovidi ljudi se lako prepoznaju. Budući da loše vide na daljinu, upadljivo žmire i škilje, ne bi li na taj način donekle poboljšali sliku posmatranog objekta. Setite se samo zanosnog, sanjalačkog pogleda Merlin Monro. Tipičan primer kratkovidosti, koji je čuvenoj filmskoj divi odlično pristajao i obogatio njen seksepilni imidž.

Vrste kratkovidosti

Kod ove očne mane radi se ili o prejakoj prelamnoj moći oka ili je dužina oka prevelika za postojeću moć prelamanja, pa se jasna slika posmatranog predmeta stvara ispred tačke jasnog vida (mrežnjače), negde u staklastom telu.

U oftalmologiji je poznato nekoliko oblika kratkovidosti:
                             
1.    Prelomna kratkovidost, gde se radi o jačem prelamanju svetlosnih zrakova u rožnjači i sočivu.

2.    Osovinska kratkovidost, kada oko meri više od 24 milimetra zbog izduženja zadnjeg pola očne jabučice. To je ujedno i najčešći oblik kratkovidosti, pa se s razlogom medicinska nauka njime i najviše bavi.

3.    Indeksna kratkovidost, gde je povećan indeks prelamanja svetlosti zbog promena u očnoj vodici ili nukleusu sočiva kod dijabetičara, pacijenata koji koriste sulfonamide u lečenju i kod senilne katarakte (sive mrene). U ovu grupu se može svrstati i kratkovidost nastala zbog avitaminoze A i D, pomanjkanja masti i kalcijuma u hrani.

4.    Akomodacijska - Tu je još i kratkovidost usled spazma akomodacije (npr. kod pacijenata koji leče povišen očni pritisak kapima pilokarpina) ili kada oko autokorekcijom prekoriguje dalekovidost (hipermetropiju, hiperopiju).

Prema izmerenim vrednostima kratkovidost može da bude:
·    niska   (do –3 dioptrije)
·    srednja  (od -3 do –8 dioptrija)
·    visoka   (viša od  -8 dioptrija)

Sa stanovišta životnog doba i razvoja miopije oftalmologija razlikuje:

·    Stacionarnu (benignu ili školsku) kratkovidost – ona je niža od –8 dioptrija, javlja se u školskom uzrastu i svoj vrhunac dostiže najkasnije do 21. godine života.

·    Progresivna (maligna) kratkovidost – je izdvojena kao zasebna očna bolest, zato što raste tokom čitavog života i može dostići i do –30 dioptrija.

·    Treba napomenuti da postoji i takozvana noćna kratkovidost, koja dolazi do izražaja u večernjim i noćnim satima, posle dvadesetak minuta provedenih u polutami. To je uobičajena pojava kod svih ljudi, dakle i onih sa normalnim vidom. Dostiže najviše -2 dioptrije, a kod inače kratkovidih osoba, upravo za toliko povećava njihovu, već postojeću kratkovidost, te oni lošije vide noću.

Postoji više teorija i objašnjenja o nastanku kratkovidosti. Radi se o nizu isprepletanih faktora: nasleđu, poremećenom (prekomernom) rastu zadnjeg pola oka, urođenoj slabosti beonjače (sklere), ... zaključno sa uticajem životne i radne sredine („život u kutiji“).

„Život u kutiji“

Pojava kratkovidosti kod novorodjenčadi je izuzetno retka. U nižim razredima škole zahvaćeno je već oko 14 procenata dece, dok se u godini punoletstva ta brojka povećava na 61 odsto kratkovide mladeži. Broj ljudi zahvaćen kratkovidošću je u porastu, što se izmedju ostalog, tumači promenom načina života znatnog dela stanovništva. Tako, u gradskim sredinama ona zahvata oko 22.5 odsto populacije, u mešovitim oko 11.5 odsto, a u seoskim naseljima jedva oko 7.9 postotaka.
                             
To se objašnjava ograničenim životnim i radnim prostorom u gradovima, gde su ljudi upućeni na bliske predmete. Nauka ovu pojavu naziva fenomenom “života u kutiji”. Živimo u kutiji (stan), gledamo u kutije (TV, monitor kompjutera, mobilni telefon), vozimo se u kutiji (auto, autobus), radimo u kutiji (kancelarije, fabričke hale, prodavnice), provodimo slobodno vreme u kutiji (restorani, diskoteke, pozorišta, bioskopi).

Suprotno urbanoj, seoska sredina pruža čoveku široke horizonte, daleko prirodnije i primerenije biološkim svojstvima ljudskog oka.

Školska (benigna) kratkovidost

Miopi (kratkovidi) dobro vide na blizinu tokom čitavog života, ukoliko na njihovom očnom dnu ne dodje do nekih degenerativnih promena. Međutim, što je kratkovidost veća, to su ove osobe primorane da knjigu, ručni rad i druge predmete drže sve bliže očima. Otuda dolazi do zamora mišića oka, čija je uloga da pokreću očnu jabučicu. Javljaju se astenopijske tegobe – umor, glavobolja, titranje i slivanje slova pri dužem čitanju, što dovodi pacijenta oftalmologu.

Očni lekar moze da ustanovi različite vrste kratkovidosti: stacionarnu (benignu, školsku) i progresivnu (malignu). Za pacijenta je srećnija i manje opasna prva dijagnoza – školska (benigna ili stacionarna) miopija. Javlja se po pravilu u vreme puberteta, ali se može pojaviti i znatno ranije, u šestoj godini života. Svoj razvoj završava u 21. godini i ne prelazi minus (-) 8 dioptrija. Do komplikacija dolazi sasvim retko.

Kako nauka objašnjava nastanak kratkovidosti ove vrste?

Zbog dugotrajnog naprezanja očiju prilikom učenja (čitanja, pisanja) kapci i spoljašni, pravi mišići oka, pritiskaju očnu jabučicu, što dovodi do rastezanja njenog zadnjeg dela. Dovoljan je i podatak da za jedan sat intenzivnog rada nastaje oko 25 000 trzaja oka. Ako se, uz to, uči pri slabom osvetljenju i uz nepravilan položaj tela (stalno sagnuta glava smanjuje dotok krvi u glavu, samim tim i u mrežnjaču oka), stvoreni su presudni uslovi za pojavu školske kratkovidosti.

Posle detaljno obavljenog oftalmološkog pregleda i postavljene dijagnoze kratkovidosti (myopia), oftalmolog prepisuje korekciona stakla (ili kontaktna sočiva ) koja se obeležavaju znakom minus (-). Po pravilu, daje se puna korekcija, bez obzira što ovi pacijenti vide dobro na blizinu. Veoma je važno da se naočare nose svuda i stalno. Mladima to neće pričinjavati veće teškoće, za razliku od starijih. Prvih nekoliko meseci, kasno korigovani stariji pacijenti, mogu da osete nelagodne subjektivne teškoće: zamor, glavobolju, vrtoglavicu i titranje slova. Najveća je greška u takvim okolnostima ostaviti naočare. Valja biti uporan i njihovim disciplinovanim nošenjem – korišćenjem nestaće sve opisane tegobe. Sa naočarima se radi ili čita na normalnoj distanci od 30 – 35 cm te nema više bolnog pritiska mišića na očnu jabučicu. Ako pacijent ne želi ili ne može da nosi naočare, oftalmolog će odrediti i prepisati adekvatna kontaktna sočiva.

Stalno nošenje naočara ili kontaktnih sočiva, ujedno je i najbolja preventiva protiv daljeg rasta kratkovidosti i mogućih komplikacija. Važno je naglasiti da korigovana školska kratkovidost raste izuzetno retko za razliku od zapuštene, nekorigovane.

Progresivna (maligna) kratkovidost

Progresivna, maligna miopija je zbog karakterističnih promena izdvojena kao zasebna očna bolest. To je razvojni (progredijentni) oblik kratkovidosti, što znači da ona raste tokom čitavog života i može da dostigne minus 30 dioptrija, a po nekima čak i – 50 D! Na sreću, radi se o ređem obliku kratkovidosti u kojoj glavnu ulogu ima nasledni faktor.

Počinje da se razvija u ranom detinjstvu, a statistički podaci upućuju na sledeće: kod bračnih parova gde je jedan od roditalja kratkovid 23 odsto dece ima ovu očnu manu, a gde su oba roditelja kratkovida  - svako drugo dete će patiti od iste mane (54 odsto).

Kad nastaju komplikacije?

Ovaj oblik kratkovidosti obično je praćen komplikacijama. Zbog urođene slabosti beonjače, fibroznog omotača oka, čak i pod normalnim očnim pritiskom dolazi do rastezanja beonjače, odnosno do povećanog rasta oka. Na taj način “kvari se“ prelamanje slike, ona postaje nejasna. Svaki milimetar pride znači i minus 3 dioptrije više. Naprimer, oko dugačko 30 milimetara (normalno = 24 mm) manifestuje se miopijom od minus (-) 18 dioptrija.

Zbog preteranog rasta oka dolazi do neželjenih posledica: smetnji u krvotoku i ishrani periferne mrežnjače, te nastaje njena cistična degeneracija. Da ne bi došlo do najteže komplikacije – odlubljivanja mrežnjače (ablatio retinae) preventivno se radi fotokoagulacija periferne mrežnjače laserom.

Na zadnjem polu oka dolazi do atrofije sudovnjače, mrežnjače, a može da strada i najjasnija tačka vida, “žuta mrlja” sa posledičnim velikim padom vida. Uz ove promene obično ide i zamućenje u staklastom telu, koje pacijent primećuje kao končiće ili mušice što lete ispred oka. Naglo povećanje broja “letećih mušica” siguran je predznak najteže komplikacije odlubljenja mrežnjače, s jednom ili više rupa. Ranije je ona završavala konačnim gubitkom vida, a danas se u većini slučajeva uspešno operiše.

Moguća je još jedna nevolja – razrokost, zbog zamora spoljašnjih mišića oka.

Dijagnoza i terapija

Lečenje maligne kratkovidosti još uvek je težak problem u oftalmologiji. Naime, zbog pojave komplikacija nije uvek moguće odrediti onu dioptriju koja će potpuno nadoknaditi pad vida. Kratkovidost se ispravlja rasipnim, konkavnim staklima ili plastikom koja se obeležavaju znakom minus (-). Očni doktor teži da prepiše punu korekciju, ali je ona izlišna kod kratkovidih sa više od – 20 D. Doduše pacijent vidi jasnu sliku, ali su predmeti jako umanjeni, što mu više smeta, no, malo nejasnija slika, ili predmeti „normalnije“ veličine.

Važno je da se naočari stalno nose, a kratkovide osobe starije od 45 godina moraju da se služe sa dva para. Naočare za rad imaju slabije konkavno staklo (manju minus koreciju). Kratkovidim osobama sa skrivenom ili manifestnom razrokošću ponekad se uz konkavnu plastiku (stakla) dodaju prizme. Ako ni to ne pomogne, neophodna je operacija.

Prednosti kontaktnih sočiva

Upravo je kod jako kratkovidih ljudi primena kontaktnih sočiva medicinski najviše opravdana (indikovana). Tim pre, što se radi o zahvalnoj grupi veoma motivisanih i upornih pacijenata. Kontaktna, odnosno “plivajuća” sočiva nemaju direktan kontakt sa rožnjačom ako su dobro podešena (fitovana), napravljena i postavljena. Daju veću i prirodniju sliku posmatranog predmeta, poboljšavaju oštrinu vida, ne smanjuju vidno polje, a nema ni prizmatičnog dejstva kao kod konkavnih naočara.

Dve vrste operacija

Sve operacije kratkovidih osoba  mogu se podeliti u dve grupe: one na prednjem delu oka, na rožnjači i one na zadnjem delu očne jabučice.

·    Operacije na rožnjači se primenjuju kod stacionarne, školske, benigne miopije i astigmatizma.

·    Zadnji deo očne jabučice operiše se kod progresivne kratkovidosti. Cilj je da se pojačanjem zadnjeg pola zaustavi, ili bar uspori dalji rast očne jabučice, a samim tim i kratkovidosti.

Kada, kojim pacijentima i kakva vrsta operacije – određuje hirurg-oftalmolog!

Važni saveti

U celini poželjno je podići opšte stanje organizma naročito kod ovih pacijenata. Savetuje se unošenje kalcijuma, vitamina, (narocito vitamina E, sok od borovnice, tbl. Ocuvite Lutein, tbl. Pro-Visio), boravak na svežem vazduhu i zabrana bavljenjem teškim sportovima i sitnim ručnim radovima.  Ograničeno je čitanje i pisanje i rad na kompjuteru na 3 – 4 sata dnevno, uz odmor.