Ocenite:
  • 55
(2.67 / 55)

Rinitis

Rinitis je zapaljenje nosne sluzokože, koje se ispoljava curenjem nosa, kijanjem ili svrabom u nosu. Deli se na alergijski, infektivni i druge. Alergijski rinitisi mogu biti sezonski (polenski)  i javljaju se u vreme cvetanja određenih biljaka, ili stalni koji  traju tokom cele godine. Infektivni rinitisi se dele na akutne i hronične.

Uzrok nastanka

Virusi su najčešći uzročnici akutnog rinitisa, dok bakterije najčešće izazivaju  sekundarnu infekciju. Od dvesta opisanih virusnih izazivača ovog oboljenja kod skoro polovine bolesnika u pitanju su rinovirusi. Primarni bakterijski akutni rinitis je redak i uglavnom se javlja kod bolesnika sa oslabljenim imunim sistemom. Hronični infektivni rinitis izazivaju specifični organizmi kao sto su Mycobacterium tuberculosis,  Mycobacterium lepre, Aspergilus i dr. U grupi ostalih rinitisa nalaze se  nealergijski i neinfektivni rinitisi. Idiopatski rinitis poznat i kao vazomotorni rinitis posledica je hiperreaktivnosti sluzokože nosa na nespecifične uzročnike kao što su jaki mirisi, duvanski dim, izduvni gasovi, promene spoljne temperature i vlažnosti vazduha. Profesijski rinitis nastaje kao odgovor na inhalacijske agense radnog mesta. Hormonski rinitis odraz je promena na nivou nekih žlezdi, u trudnoći, pubertetu… Brojni lekovi mogu dovesti do rinitisa. Vruća ili ljuta hrana izaziva reaktivnu rinoreju. Snažne emocije mogu da izazovu kijavicu.

Klinička slika

Uz već opisane simptome, polenski rinitis često prate svrab u grlu, očima i ušima, suzenje i otok oko očiju. U težim slučajevima javljaju se glavobolja, umor i smanjena koncentracija. Kod stalnog alergijskog rinitisa ispoljenija je zapušenost nosa praćena hrkanjem, disanjem na usta, dok se ređe javljaju problemi s očima. Akutni rinitis, poznat kao običan nazeb, počinje grebanjem u grlu, potom sledi golicanje u nosu, kijanje, sekrecija iz nosa, a zatim zgušnjavanje sekreta i zapušenost glavnog disajnog puta, sa malaksalošću, temperaturom ili bolovima u mišićima ili bez njih. Bolest prolazi za pet do deset dana. Većina drugih rinitisa ispoljava se klasičnim znacima rinitisa, a na njih se obično pomisli kada se isključe alergijski i infektivni rinitisi.

Dijagnoza

Dijagnoza alergijskog rinitisa zasniva se na tipičnoj anamnezi s alergijskim simptomima, pozitivnoj porodičnoj anamnezi, tipičnim alergijskim simptomima: kijanje i curenje nosa mada ovi simptomi ne moraju  biti uzrokovani alergijom, alergološkom testiranju, pregled sluznice i uzimanje materijala za citološka i bakteriološka ispitivanja. Posebne dijagnostičke metode su provokacija nazalne sluznice specifičnim i nespecifičnim agensima, ispitivanje čula mirisa, ispitivanje prohodnosti nosa merenjem  protoka vazduha ili određivanjem otpora strujanju vazduha u nosu.  

Pedijatrijski aspekt

Alergijski rinitis često se pojavljuje u detinjstvu. Akutni alergijski rinitis nije uobičajen pre druge godine života, a najveću učestalost ima tokom godina u kojima dete pohađa školu. Postupak lečenja dece isti je kao i odraslih, ali mora se obratiti posebna paznja kako bi se izbegle nuspojave specifične za ovu starosnu dob. Kod dece, simptomi alergijskog rinitisa mogu negativno uticati na kognitivno funkcionisanje i uspeh u školi. Treba izbegavati lečenje alergijskog rinitisa kod male dece oralnim i intramuskularnim kortikosteroidima.

Terapija

Izbegavanje alergena rešava problem alergijskih rinitisa, ali je teško izvodljivo. Tegobe bolesnika određuju terapiju neinfektivnog rinitisa. Oralni kortikosteroidi deluju na sve tegobe. Zbog štetnih efekata zamenjuju se približno efikasnim, ali neuporedivo bezopasnijim inhalacijskim kortikosteroidima. Oralni antihistaminici (antalergeni) smanjuju kijanje i rinoreju i lek izbora su prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Zbog brojnosti uzročnika prevencija virusnog rinitisa je skoro nemoguća. Uzimanje aspirina ublažava tegobe, ali potpomaže širenju virusa. Kapi za nos mogu da budu korisne ako se primenjuju samo nekoliko dana.

 Komentari: 2 | Pogledajte komentare Pošaljite komentar