Obliterantna arterioskleroza

Najvažniji činilac rizika je pušenje, a zatim slede dijabetes melitus, hipertenzija, hiperholesterolemija. Potpomažući činioci rizika su povećani fibrinogen, hematokrit i viskozitet krvi. Tome treba dodati promrzline u prošlosti, deficitarnu ishranu i rad u uslovima vlage i hladnoće. Bolest se javlja kod bolesnika sa opstruktivnim bronhitisom, poliglobulijom, trombocitozom i stanjima dehidratacije. Obliterantna arterioskleroza je u 95% slučajeva uzrok okluzivne arterijske bolesti. Udružena je sa oboljenjem koronarnih i cerebralnih arterija u 2/3 slučajeva.

Klinička slika

Najvažniji simptom je bol u obolelom ekstremitetu. Bol se javlja u različitim delovima ekstremiteta zavisno od lokalizacije patološkog procesa. Bol u glutealnim predelima pri hodu upućuje na promene u nivou račve aorte, bol u natkolenicama na promene u ilijakalnim arterijama, a bol u potkolenicama na promene u femoralnim i poplitealnim arterijama. Tegobe u stopalu govore o zahvaćenosti arterija ispod trifurkacije potkolenice. Arterije donjih, a naročito gornjih ekstremiteta imaju veliku sposobnost kolateralne cirkulacije tako da se bol, i pored poodmaklog stadijuma bolesti, javlja relativno kasno.

Bol se u početku javlja povremeno prilikom hoda i taj se bol naziva intermitentna klaudikacija, a razdaljina koju bolesnik može da pređe bez tegoba distanca klaudikacije. Veoma je važno prepoznati klaudikaciju, pošto se ređe javlja u klasičnom obliku. Nekada je to samo smanjena brzina kretanja, zamor ili težina u nogama. Klaudikacija remeti samostalan život pacijenta i smanjuje njegov kvalitet života. Dovoljno je navesti da bolesnik sa klaudikacijom ne uspeva da na zeleno svetlo pređe pešački prelaz. Kod poodmakle bolesti bol je stalan i veoma jak i zahteva analgetike, a javlja se u mirovanju. Nekada se pre pojave bola javljaju osećaj hladnoće, utrnulosti ekstremiteta, mravinjanje, zamor i druge smetnje. Inspekcijom se zapažaju promene na koži u vidu bledila, cijanoze, hiperemije, marmorizacija, hiper- i hipopigmentacija. Trofičke promene manifestuju se istanjenošću kože, smanjenim turgorom, zategnutošću, pojačanim sjajem, gubitkom dlakavosti, promenama na noktima i kostima zadnjih falangi prstiju koji se mogu videti na radiografiji. Muskulatura zahvaćenih ekstremiteta je atrofična. U težim slučajevima postoje ulceracije i gangrena. Ispod stenoze puls je slabije opipljiv, dok iznad okluzije arterije može biti i pojačan.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, ultrazvuka (doppler, duplex scanning), arteriogafije.

Lečenje

Lečenje se sprovodi preventivnim merama, odgovarajućim lekovima, fizikalnom terapijom i hirurškim putem. Pacijent treba da se pridržava određenih higijensko-dijetetskih mera i da obavezno prekine sa pušenjem. Hrana treba da bude siromašnija kalorijama, unošenje zasićenih masnih kiselina, velike količine ugljenih hidrata i alkohola moraju da budu smanjeni.

Važno je utopljavanje ekstremiteta, obuća treba da bude komotna i sa velikom pažnjom treba sprovoditi negu kože i noktiju na nogama.

Od antiagregacionih, antitrombocitnih lekova se primenjuje: aspirin, tiklopidin, clopidogrel, cilostazol, indobufen i dr. Iz velike grupe vazoaktivnih lekova koriste se serotoninergički blokatori - nafidrofuril i dr. Od hemoreoloških lekova se primenjuje pentoksifilin. A mogu se primenjivati i preparati ginko bilobe, buflomedil, prostaglandini.

Od hirurških metoda primenjuju se rekonstrukcija obolelog segmenta arterije, endarterektomija i simpatektomija. U poodmaklom stadijumu, kada nijedna druga metoda ne daje rezultate, mora se izvršiti parcijalna amputacija.