Plivanje znači zdravlje

Plivanje treba upražnjavati tokom cele godine, jer je to najbolji način za održavanje kondicije, pravilan ravoj svih mišića, opuštanje posle stresnih situacija i očuvanje zdravlja, kažu naši stručnjaci.

Nema boljeg načina za održavanje kondicije i vođenje zdravog života od redovnog, makar i rekreativnog bavljenja sportom, ocena je koju su odavno dali stručnjaci širom sveta. A sport koji je, po mišljenju većine njih najkorisniji za zdravlje, očuvanje kondicije i skladan psiho-fizički razvoj čitavog organizma je - plivanje. Ono opušta, blagotvorno deluje na psihu, kardio-vaskularni sistem, pluća, razvoj mišićnog i zglobnog aparata, pomaže pri otklanjanju ili ublažavanju deformiteta kičmenog stuba i drugih obolenja... Zato se ova aktivnost preporučuje svima, bez obzira na pol i godine. Ali, da bi ono zaista koristilo našem zdravlju potrebno je naučiti kako kako se pravilno pliva, kao i kako da ovaj sport što pravilnije „upražnjavamo“.

• Plivanje je prirodna i masovna aktivnost, privlačna za sve uzraste, a njegova korist za zdravlje ljudi je mnogostruka. Ono se može naučiti u svakom životnom dobu, pogotovo danas kada se u brojnim centrima organizuju obuke i škole plivanja. Ali, daleko je najbolje kada se plivanje nauči u detinjstvu i kada se deca, još dok su sasvim mala počnu navikavati na blagotvorno dejstvo vode, ističe profesor Danilo Ristić iz Gradskog centra za fizičku kulturu, ustanove koju mnogi Beograđani i danas zovu „Stari DIF“.

Profesor Ristić kaže da bebe još u prvom mesecu života treba često kupati u kadi da bi se deca, dok su sasvim mala počela navikavati na vodu. Zatim ih, kada malo porastu, prohodaju i progovore treba dovesti u bazene i podstaći da plivaju u društvu roditelja. Onda ih, kada se oslobode straha od bazena treba naučiti da rone, a tek kasnije, odnosno sa navršenih pet godina dete treba učiti tehnikama plivanja.

• Obično se prvo nauče prsno plivanje i kraul, jer su deci te tehnike najjednostavnije. Ali i to je relativno, jer je svako dete posebna priča i samo će, na osnovu svojih sklonosti pokazati koja mu tehnika najviše odgovara. Inače, „po knjigama“, a to nam je i iskustvo pokazalo za pravilno plivanje potrebno je, u proseku 35 časova obuke. Naravno i to treba shvatiti uslovno jer je nekome dovoljno i 20, a nekome nije dosta ni 60 časova, napominje profesor Ristić.

Postoje četiri glavne tehnike plivanja i sve su, po rečima našeg sagovornika podjenako korisne za zdravlje. To su klasično prsno plivanje, prsni kraul, leđni kraul i delfin. Tako, recimo leđna tehnika utiče na pravilan razvoj leđnih mišića, ramena i ruku, a delfin, koji je za mnoge i najteži na grudi, ruke, ali i čitav mišićni sklop. Kada je, pak reč o „vrstama“ plivanja postoje rekreativno, takmičarsko i maratonsko plivanje. Takmičarsko plivanje se obično prekida posle 28 godine, a maratonsko, koje je takođe naporno posle 50 godine života. Zato se rekreativno plivanje, kao najčešći vid bavljenja ovog sporta može „upražnjavati“ u svakom životnom dobu. Inače, idealna temperatura vode za naš organizam prilikom plivanja je 25 - 26 stepeni, a u bazenima namenjenim maloj deci i do 28 stepeni celzijusovih. Sve ispod 22 stepena nije preporučljivo, osim u slučajevima kada je nečiji organizam ( recimo kod ljudi u planinskim krajevima ) od detinjstva navikao na hladniju vodu. Pre bavljenja ovom aktivnošću dobro je obaviti i lekarski pregled, kako bi se utvrdilo imamo li neko obolenje, ali i da bi nam stručnjak, na osnovu opšteg stanja organizma odredio pravu „dozu“ i intenzitet plivanja.

• Plivanje se naročito preporučuje u jutarnjim i prepodnevnim časovima, jer je tada najdelotvornije na organizam. Ali ova aktivnost korisna je i u svako drugo doba dana. Plivanje, naročito takmičarsko treba, međutim izbegavati dok od poslednjeg obroka ne prođu dva sata, a leti treba biti oprezan i ne ulaziti u vodu naglo. Prilikom kupanja u bazenu poželjno je koristiti i naočare, zbog hlora i zaštite od sportskih povreda, a dobro je nositi i kapu, da nam kosa ne bi smetala, ističe profesor Ristić.

U svakom životnom dobu postoje i posebni razlozi zbog kojih se plivanje naročito preporučuje. Tako u detinjstvu i pubertetu ono utiče na pravilan rast i razvoj, kao i na skoliozu, odnosno otklanjanje deformiteta kičmenog stuba. Poslovnim ljudima plivanje se naročito preporučuje kao sredstvo protiv stresa i za održavanje dobre linije, a starijima za kondiciju, kardiovaskularne i bolesti pluća, ali i kao svojevrsan „eliksir“ za produženje mladosti.

Zato ovu aktivnost ne treba ograničiti samo na letnje mesece što je kod nas, na žalost čest slučaj, već plivanje treba upražnjavati tokom čitave godine. Srećom, zahvaljujući brojnim sportskim centrima, banjama i hotelima to je danas ostvarivo u gotovo svim delovima Srbije. Tako se, recimo bazeni Gradskog centra za fizičku kulturu za razlitite programe koriste svakog radnog dana od 09 do 20 časova i suobtom od 09 do 13 časova, stim što su obuke za odrasle ponedeljkom, sredom i petkom od 10 do 11 časova, a za decu svakog dana sem nedelje. Broj polaznika je veliki, a sa njima se radi grupno i individualno. Programe namenjene  rekreaitvcima, profesionalnim sportistima i početnicima u zatvorenim bazenima u Beogradu, trenutno imaju još tri sportska centra – „Tašmajdan“,  „Banjica“ i „Pinki“. Tamo su rekreativcima radnim danima namenjeni uglavnom popodnevni, a vikendom prepodnevni termini. Tome treba dodati i nekoliko centara koji imaju samo otvorene bazene, ali i Adu Ciganliju, zemunski Lido i druge priodne „oaze“ plivanja u Beogradu. Odlični, prirodni uslovi za plivanje postoje i u drugim delovima Srbije, a plivačima su na raspolaganju i bazeni u sportskim, turističkim i zdrastvenim centrima, gde takođe postoje uslovi za rekreaciju, ali i kolektivnu i individualnu obuku. Zato ne oklevajte već pravac na plivanje jer je to najbolji način da održite kondiciju, sasčuvate dobru liniju i što je najvažnije - zaštitite svoje zdravlje.