Zašto dete ne koristi reč koju je naučilo?

Prva reč se čeka sa nestrpljenjem, a potom očekujemo da će nove reči ubrzo doći. Nekad usvajanje prve reči i građenje rečnika zahtevaju vreme i usmeren rad.

Prva reč predstavlja kombinaciju glasova koju dete svaki put izgovara na sličan način i koja ima uvek isto značenje. Najčešće kao prvu reč srećemo reč „mama“, ali prva reč može biti i neka druga reč iz detetovog okruženja.

Dete komunicira i pre prve izgovorene reči

Pre pojave prve reči dete počinje da se služi pokaznim gestom i da kroz gestove saopštava svoje želje i zapažanja. Uz gestove, u neverbalni način komunikacije spadaju i osmeh, plač, mimika lica, postura tela. Sve to, zajedno sa rečima koje se pojavljuju, čini komunikaciju.

Početni vokabular čine reči kojima imenuje bliske ljude, stvari i bića iz okruženja, kao i aktivnosti koje obavlja. Neke reči dete može da veže za određene situacije. Vreme i vežbanje su potrebni detetu da bi dosledno koristilo novu reč u svim situacijama.

Situacija koja se često dešava tokom usvajanja početnog vokabulara je da dete može svoju igračku medu zvati „mema“, ali kad vidi medu na slici u knjizi ne izgovori ništa. Takođe, još jedan primer je da dete može da kaže reč „voda“ dok pije vodu, ali ne i za vodu koju vidi u kadi dok se kupa.

U ovim situacijama dete ima novu reč, ali je ona vezana isključivo za određene predmete i situacije. Ova situacija je očekivana i često je srećemo.

Roditeljima u ovakvim situacijama uvek savetujemo strpljenje, tako da ne treba insistirati da dete izgovori „voda“ i ne uskraćivati ono što mu treba dok ne izgovori reč. Jezički model dajte bez uslova i bez zahteva da ga dete ponovi.

Dete razume, ali ne želi da govori

Dakle, u ovakvim situacijama potrebno je da roditelj nastavi da koristi istu reč u različitim situacijama. Reč „voda“ dete može čuti dok sipate vodu, perete ruke, zalivate biljku ili vidite baru. Naglasite reč, govorite kratko i pokažite na ono o čemu govorite. Tako dete dobija priliku da poveže isto značenje sa više predmeta i događaja.

Važni načini postupanja u ovoj situaciji:

• opušteni i strpljivi roditelji,
• ne zahtevamo uvek verbalni odgovor,
• prihvatamo i verbalni i neverbalni odgovor,
• izgovaramo reč koju bi dete moglo reći bez zahteva da ono za nama to ponovi.

Kad je dete usvojilo novu reč i kad vidimo da je ne koristi u svakoj situaciji, već samo u nekim, važno je da nastavimo da tu reč izgovaramo i detetu pokazujemo njen način upotrebe u različitim situacijama. Važno je strpljenje i da detetu damo vremena za usvajanje novih reči. Ako dosledno koristimo reč u različitim situacijama, dete će lakše početi da je koristi kada je potrebno.

Uz našu doslednost u upotrebi reči dete će moći lakše početi da je koristi onda kada je potrebno.

Tekst je nastao na osnovu Hanen saveta za roditelje dece koja kasne u razvoju govora i jezika. Hanen centar je neprofitna organizacija iz Kanade posvećena pomaganju deci da komuniciraju najbolje što mogu. Postoji od 1975. godine, kada je razvijen program „Za razgovor je potrebno dvoje“, koji obučava roditelje kako da pomognu detetu da komunicira. Hanen centar obučava logopede širom sveta za primenu svojih licenciranih programa.