„Ako dete ne izgovara reč pravilno ili se ne služi dobro gramatikom, nije potrebno da ga ispravljate“

Oko prve godine očekujemo prvu reč sa značenjem. Prva reč je često „mama“, ali ne mora tako da bude. Ono što prvu reč odlikuje jeste da dete nepogrešivo zna šta je reklo i koju je poruku poslalo. Tako da dete koje je reklo reč „mama“ neće se zbuniti pa tu reč reći tati, babi, komšinici ili nekom trećem.

Nepotpun izgovor reči

Koliko roditelji jedva čekaju prvu reč, toliko onda odmah očekuju i da će brzo dete proširiti rečnik, savladati puno novih reči i početi odmah da priča kao veliko. Uglavnom to baš i nije moguće u potpunosti, ali je u potpunosti prirodno i očekivano.

Razlog za nepotpun izgovor reči na najranijem uzrastu leži u nedovoljno razvijenim veštinama slušanja i nedovoljno brzim i spretnim pokretima oralne muskulature.

U savladavanju gramatike i gramatičkih pravila deca prvo uče pravila, a potom izuzetke. Slično kao kad mi učimo strani jezik. Kad nauče pravilo, deca kreću da ga primenjuju redom u svim situacijama. Greške koje čujemo su očekivane i u potpunosti razvojne.

Ako želimo da pomognemo detetu da poboljša izgovor, da izgovori celu reč a ne da „proguta“ jedan njen deo ili da se služi kompletnom rečenicom, nećemo mu pomoći davanjem direktnih uputstava. Na uzrastu do 3 godine, dete iako želi da nas posluša i sarađuje, nije u mogućnosti da svoj govor u potpunosti iskoriguje. Zaboravite na: „Ponovi!“, „Nisi dobro rekao/rekla!“, „Reci pravilno!“ i sl.

Period razvoja govora i jezika

Najvažnije u periodu razvoja govora i jezika u prve tri godine jeste dobar model. Razmislite na koji način vi izgovarate reči, da li neke reči vi skraćujete i prilagođavate, da li je rečenica koju vi izgovarate detetu kompletna ili joj nedostaje neki deo. Deca uče od nas i jako je važno da mi ne prihvatimo dečji govor i preuzmemo njihov nekompletan rečnik i rečenicu. Mi smo model po kome će dete uz svoj razvoj i sazrevanje učiti kako da poboljša i popravi svoj govor. Važno je da govorimo jasno, pravilno, u skladu sa detetovim razumevanjem, a opet gramatički ispravno.

Kada bismo počeli dete da ispravljamo u govoru i zahtevamo pravilan izgovor, potpune reči i gramatički kompletne rečenice, ono što možemo očekivati kao odgovor jeste povlačenje deteta i manju zainteresovanost za verbalnu komunikaciju. Dete će osećati da mi nismo zadovoljni i osetiće da ne uspeva da odgovori našim zahtevima iako ima želju da nam ugodi.

Primer: kad dete kaže „Tobus!“ i pokazuje prstom na autobus, vi kažete: „Da, to je autobus!“. I ne zahtevate da dete ponovi za vama.

Primer: kad dete nabraja „Bata seka.“, vi kažete: „Jeste. Bata i seka.“ I nastavite sa razgovorom.

Primer: kad dete vidi sliku na kojoj je više konja i kaže „Konjovi.“, vi kažete: „Jeste. To su konji.“ Nakon toga ne tražite detetu da ponovi pravilno.

Preduslovi za uspešnost u ovoj aktivnosti:

• govorite pravilno
• služite se kompletnim prostim rečenicama
• ne zahtevajte da dete ponovi
• budite strpljivi

Za dete uzrasta do 3 godine u razvoju verbalnih veština prioritet je bogaćenje rečnika, spajanje reči u rečenicu i proširenje rečenice. Greške artikulacije, kao i nekompletnu gramatiku rečenice korigujemo, na ovom uzrastu, indirektno kroz naš pravilan izgovor i našu kompletnu rečenicu.

Hanen centar

Tekst je nastao na osnovu Hanen saveta za roditelje dece koja kasne u razvoju govora. Hanen centar je neprofitna organizacija iz Kanade posvećena pomaganju deci da komuniciraju najbolje što mogu. Postoji od 1975.godine kad je razvijen program „Za razgovor je potrebno dvoje“ koji obučava roditelje kako da pomognu detetu da komunicira. Hanen centar obučava logopede širom sveta za primenu licenciranih programa.