Prim. dr sci. med. Miodrag Živković

Prim. dr Miodrag Živković je specijalista hiperbarične i podvodne medicine, fiziolog u Beogradu, a poreklom iz Čačka.

Medicina koja se bavi uticajem visokog pritiska na ljude. Medicina koja nadzire bezbednost sve dubljih ronjenja i sve dužih boravaka ljudi na morskom dnu. Medicina budućnosti jer osvajanje okeanskih dubina tek predstoji. Odjedanput sve novo. Moje prvo ronjenje bilo spektakularno, a susret sa živim svetom mora nezaboravan doživljaj. I svaki put kad zaronim bivam ponovo iznenađen bogastvom i lepotom podvodnog sveta.

Sretna je okolnost da je Vojnomedicinska akademija, nekako u to vreme promovisala dve nove specijalizacije, avio i kosmičku medicinu i pomorsku medicinu. Avio medicina se bavila delovanjem sniženog pritiska na ljudski organizam, a pomorska medicina između ostalih problema vezanih za more i pomorstvo i delovanjem povišenog pritiska na čoveka (podvodna i hiperbarična medicina).

Sretna okolnost je da je pri Sanitetskoj službi Ratne mornarice postojao Institut za pomorsku medicinu sa Odeljenjem za podvodnu i hiperbaričnu medicinu na kome su školovani specifični medicinski kadrovi za rad u domenu podvodne i hiperbarične medicine. Učitelj mi je bio rodonačelnik podvodne i hiperbarične medicine na tlu bivše SR Jugoslavije, pukovnik, prof dr sc med. Stracimir Gošović.

Specijalizacija je trajala tri godine, a kvalitet i uspeh tokom specijalizacije bio je uslov za ostanak na Institutu. Ja sam ostao na Institutu, na Odeljenju za podvodnu i hiperbaričnu medicinu na mestu fiziologa-istraživača, od 1987. godine.

Tako je krenula nova etapa u struci, naučno istraživački rad.

Baviti se istraživanjem je isto kao roniti jer vas svaki zamah vodi ka nečem potpuno novom i nepoznatom. Živite da bi radili i stalno ste iznenađeni. To je posebno lep period u mom životu, a ronjenje je sada bila aktivnost relaksacije i odmora. U tom periodu do 1990. godine objavio sam više stručnih i naučnih radova, učestvovao u uspešnom lečenju hiperbaričnom oksigenacijom oko 2000 bolesnika godišnje, održao serije predavanja iz domena podvodne i hiperbarične medicine, držao Katedru kineziološke fiziologije na Fakultetu fizičke kulture i nastavu iz podvodne fiziologije na Medicinskom fakultetu. A onda je došao rat.

Od 1994. godine ponovo postojim, ali ne više u Splitu i ne više kao vojni lekar. U Beogradu se nastavlja život i profesija. Ponovo podvodna i hiperbarična medicina, elaborati, projekti, na početku kao lekar u najmu sa lošim završetkom i na kraju, od 1995. godine, kao vlasnik privatne ordinacije za hiperbaričnu i podvodnu medicinu. Potpisujem se kao Primarius od 1995. godine.

U Beogradu je malo lekara znalo za hiperbaričnu medicinu. Zato organizujem kurseve, seminare i kongrese (Beograd, 1996. godine, Tara, 1997. godine, Zlatar, 1997. godine ).

Pišem i objavljujem knjige: Priručnik iz podvodne medicine, 1995. godine i monografiju Hiperbarična i podvodna medicina, 1997. godine.

Učestvujem na mnogim domaćim i ponekim internacionalnim kongresima uz objavljivanje novih stručnih i naučnih članaka.

Pokrećem formiranje nacionalnog udruženja lekara podvodne i hiperbarične medicine, bezuspešno pokrećem formiranje Sekcije pri Srpskom lekarskom društvu i uspešno formiram Sekciju pri Društvu fiziologa Srbije.

Za sve to vreme kao ekspert za hiperbaričnu medicinu promovišem primenu hiperbarične oksigenacije u sportskoj pripremi i oporavku, u prevenciji starenja i bolesti, kozmetici i dalje vrlo uspešno lečim mnoge bolesne.