Minerali su anorganski hemijski elementi. Od 103 poznata, 80 njih nalazime se u našem organizmu. Čine 4,5% naše telesne mase, najviše se nalazi u kostima. Moramo ih unositi putem hrane, vode ili dodataka ishrani.

Organizam uh treba u količini većoj od 100 mg, a to su:

Elementi u tragovim su:

Klasična definicija minerala koji ulaze u sastav našeg organizma bila bi: to su stvari koje se u organizmu nalaze u vrlo malim količinama, neki gotovo u tragovima (po tome su i dobili naziv - "elementi u tragovima"), ali su neophodni za normalno odvijanje izmene stvari (metabolizma).

Nekad se smatralo da su četiri elementa (gvožđe, bakar, jod i cink) neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Tokom poslednjih 30 godina tom je popisu dodato je još desetak elemenata, ali najverojatnije ni to nije konačan broj. Bakar, gvožđe, cink, kalcijum, kalijum, vanadijum, hrom, mangan, molibden, kobalt, jod, fluor, selen i neki drugi elementi nosioci su životnih funkcija organizma, jer učestvuju u enzimskom sastavu bez kojeg nema neophodnih biohemijskih procesa. Dovoljno je reći da su oni za enzime (naše katalizatore) isto što i kiseonik za disanje čoveka.

Njihov se nedostatak u prehrani očituje celim nizom naizgled beznačajnih oštećenja, ali na kraju ipak ozbiljnih, pa čak i smrtonosnih. Neki naučnici smatraju da su minerali važniji od vitamina, jer se u živom organizmu gotovo nikako ne mogu stvoriti.

Cink, bakar i magnezijum važni su minerali koji nas štite od stresa (naročito magnezijum), održavaju našu kožu i kosu nežnom (naročito cink) i sprečavaju nastanak anemije (naročito bakar - pomaže gvožđu prilikom stvaranja crvenih krvnih zrnaca). Ova tri elementa nedostaju kod žena koje pate od tzv. predmenstrualnog sindroma, imaju krhku kosu, nokte i tanku kožu, a njihov se nedostatak uz gvožđe, može javiti i kod obilnih menstrualnih krvarenja.