Higijena ruku – važna preventivna mera infekcije

Zašto je higijena ruku važna? Pravilna i redovna higijena ruku, odnosno redovno pranje ruku dobar je, jednostavan i jeftin način sprečavanja širenja mnogih zaraznih bolesti koje se mogu preneti nečistim rukama kao što su obična prehlada, grip, infektivni prolivi i zarazna žutica.
 

Istorija nas uči

 

Sredinom XIX veka dr Ignaz Phillip Semmelweiss, poreklom Mađar, otkrio je važnost higijene – uvideo je to da je puerperalna sepsa (babinja groznica) zarazna bolest i da se njena učestalost drastično može smanjiti ukoliko medicinsko osoblje redovno pere ruke.

Ignaz je radio u porodiljskoj klinici u Bečkoj Opštoj bolnici. U to vreme, u Beču su postojale dve porodiljske klinike, jedna za studente, a druga za ostale trudnice. Semmelweis je uočio da u prvoj klinici, u kojoj se provodila nastava za studente, svaka deseta porodilja umire od tzv. babinje groznice. U isto vreme, na drugoj klinici, na kojoj su se proučavale ostale trudnice, smrtnost je bila znatno manja. To otkriće ga je mučilo.
 
Pažljivo je proučio uslove u kojima su radile obe klinike, spoznao je to da je babinja groznica, odnosno, puerperalna sepsa pranje-ruku1posledica „trovanja krvi” nastala zbog kontaminacije sa organskom supstancom koja se nalazi u leševima. 
Naime, na prvoj klinici, studenti medicine radili su sekcije na leševima, a zatim nečistim rukama pregledali porodilje. Nakon te spoznaje, Semmelweis je odmah odredio stroge mere čistoće i uveo obavezno pranje ruku rastvorom hlornog vapna pre svakog vaginalnog pregleda.

Nakon uvođenja te mere, u Bečkoj bolnici smrtnost je u roku nekoliko nedelja pala sa 12% na 3%.
 

Što su mikroorganizmi?

 

Mikroorganizmi su: bakterije, virusi, gljivice i praživotinje. Neki od njih mogu biti uzročnici bolesti.
Površina naše kože nije sterilna – na njoj se nalaze mikroorganizmi koji su stalni stanovnici naše kože i nazivaju se rezidentna mikroflora. Oni imaju veliku ulogu u zaštiti od patogenih mikroorganizama, odnosno, onih koji mogu izazvati bolest.
Tokom svakodnevnih aktivnosti, ruke se kontaminiraju mnoštvom mikroorganizama iz okoline – preko kontakata s kontaminiranim površinama, predmetima, ljudima, životinjama, itd.

Te mikroorganizme koji nisu stalno prisutni na koži ruku, nego se povremeno na njoj nakupljaju, kontaktom nazivamo tranzitorna mikroflora.

Potencijalni uzročnici bolesti mogu se putem kontaminiranih ruku uneti u organizam kroz probavni sistem (usta), disajni sistem (nos), spojnicu oka ili preko oštećene kože (veće ili manje rane na koži, ogrebotine).
 

Kako možemo da sprečimo širenje patogenih mikroorganizama?

 

Redovno i pravilno pranje ruku sprečiće širenje većine zaraznih bolesti koje se mogu preneti nečistim rukama.

Naviku redovnog pranja ruku treba usaditi u navike ponašanja već u ranom detinjstvu.

Zaštitite rane (posekotine, ogrebotine) zavojima, flasterima ili zaštitnim rukavicama, jer je oštećena koža osetljiva na infekcije.
 

Kada treba prati ruke?

 

Naravno, uvek kad su vam vidljivo uprljane. Ali, setite ih se oprati i:

Pre:

• jela (obroka) / pripreme hrane
• dojenja / hranjenja deteta
• aktivnosti koje obavljate s detetom, naročito novorođenčetom
• dodirivanja usta, nosa ili očiju
• kontakta s bolesnom osobom



Posle:
• odlaska u toalet
• brisanja nosa, kašljanja, kihanja i sl.
• menjanja pelena
• dodirivanja predmeta kontaminiranih telesnim izlučevinama ili krvlju
• kontakta s bolesnom osobom
• kontakta sa životinjama
• nekih aktivnosti kao što je npr. iznošenje smeća, čišćenje
• povratka u kuću (iz šetnje, igranja, kupovine...)
• u svim slučajevima kada su ruke potencijalno kontaminirane

 

Postupak higijenskog pranja ruku

 

  • skinite prstenje i ostali nakit
  • ruke pokvasite tečnom, po mogućnosti toplom vodom
  • ruke nasapunajte (bolje je koristiti tečni sapun, ali ako koristite običan, pripazite važna preventivna mera infekcijeda je na podlozi sa koje se voda može ocediti); dobro istrljajte celokupnu površinu ruku: dlanove, nadlanice, površine kože između prstiju, područje ispod noktiju, kožu zapešća, sve u trajanju 30 sekundi.
  • isperite celokupnu površinu kože ruku (šake i zapešće) pod tečnom (toplom) vodom
  • osušite – obrišite ruke. Ako koristite pamučni peškir, isti treba da služi samo za brisanje ruku i često se mora menjati, a ne sme ga koristiti druga osoba. Ako perete ruke u javnom toaletu (u restoranu, kafiću, prodavnici i sl.), ruke osušite papirnim peškirom, slavinu zatvorite papirnim peškirom, izbegavajući kontakt oprane kože ruku sa slavinom. Upotrebljeni papirni peškir bacite u kantu. U takvim toaletima ruke se mogu, umesto brisanja papirnim peškirom, osušiti na aparatu s toplim vazduhom. Pri izlasku iz toaleta, izbegavajte rukama da dodirujete okolne površine.

 

Higijenska dezinfekcija ruku

 

Za tu svrhu na tržištu postoji više proizvoda koji sadrže jedan ili više dezinficijensa na bazi etil alkohola ili isopropranola. Ova sredstva upotrebljavaju se nakon standardnog pranja ruku u svrhu antisepse, naročito u bolničkim uslovima te se tako u dodatnoj meri nakon običnog, redovnog pranja ruku, smanjuje broj mikroorganizama tzv. tranzitorne flore na minimum.

Primenjuju se nakon pranja ruku sapunom i vodom, utrljavaju se u kožu ruku prema uputstvima proizvođača, a najčešće je to oko 30 sekundi, sve dok se koža ne osuši.

Dezinfekcijska sredstva treba birati pažljivo, vodeći pri tom računa o njihovim aktivnim sastojcima i karakteristikama, a treba ih upotrebljavati samo kada želimo da postignemo produbljenu antimikrobnu aktivnost na rukama, ili kada nemamo vode u blizini.

Kada sapun i voda nisu dostupni, ruke se mogu oprati preparatima koji sadrže dezinficijense. Na tržištu postoje u nekoliko oblika: kao tečnost za ispiranje ili kao vlažne maramice ili peškiri. Korisni su medicinskom osoblju (npr. rad na terenu, kućne posete i sl.), ali i u svakodnevnom životu (npr. na putu, na izletu, u parku, na uluci, nakon poseta bolnici, nakon vožnje autobusom ili tramvajem) kada nema vode u blizini.

Ipak, ta sredstva nisu delotvorna kad su ruke veoma kontaminirane prljavštinom, krvlju ili drugim organskim materijalom. Osim toga, ova sredstva mogu previše da isuše kožu, a nekim osobama su mirisi koje sadrže iritirajući.

Podeli tekst:

Dr Tatjana Nemeth Blažić je epidemiolog iz Zagreba. Zaposlena je u Hrvatskom zavodu za javno zdravlje.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde