Da zakažete pregled pozovite 063/687-460

Zakažete pregled 063/687-460

Najnoviji odgovori (78927)

  1. Imam 35 god., petnaest god sam u braku i već duže vremena nemam želju za seksualni odnos! Šta da radim i zbog čega je to?

    Odgovoreno: 05. 11. 2008.
    • Seksualno ponašanje je pod snažnim uticajem unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Seksualni nagon je osetljiviji od nagona za egzistencijom, pa kod slabljenja seksualne želje prvo treba razmotriti kakva je trenutna životna situacija osobe koja ima gubitak seksualne želje. Loš život (loš partnerski odnos i komunikacija, loš socijaln i ekonomski status itd,), utiže na raspoloženje, a loše raspoloženje na gubitak seksualne želje. Ali ovo je samo jedna od mnogih pretpostavki i čak postoji i različito seksualno reagovanje zavisno od pola (a vi niste kojeg ste pola). Ukoliko želite više konkretnih saveta, a manje nagađanja, potrudite s da psihijatru ukažete na što više informacija vezanih za vaš partnerski i seksualni život i aktuelne životne okolnosti.

  1. Poštovani,
    suprug i ja smo dve godine u braku, sada smo mnogo počeli da se svađamo oko sitnica. Ne razumem njega, a on ne razume mene, situacija u kući je stalno napeta. On jako viče kada se svađamo, a naš sin posle svake naše svađe i muževljevig dranja po kući dobije visoku temperaturu i danima neutesno plače, a ima samo deset meseci.
    Molim Vas za praktičan savet šta dalje činiti

    Odgovoreno: 03. 11. 2008.
    • Rođenje deteta je nova životna faza u porodičnom životu i nosi drugačije i teže zadatke nego iz faze kada su bračni partneri živeli u dvoje. Menja se raspored slobodnog vremena, pravila dogovaranja, ritmovi završavanja obavaze i odmora, emocionalna pristupačnost, a da ne pričam o seksualnim odnosima, a uz to kao pomoć uključuju se porodice porekla (babe i dede) jer je sve podređeno novom članu prodice. I sve je to očekivano. Porodice koje se prilagođavaju novim porodičnim okolnostima su one koje menjaju dotadašnja pravila i shvatanja koja važe ya život u dvoje. Ukoliko se u novu fazu prenesu stare navike i očekivanja, onda dolazi do povećanja tenzije, a sitnice su samo okidači da se tenzija na kratko spusti kroz pražnjenje. Deca, iako mala reaguju menjanjem telesnih funkcija i reakcijama koje su im uzrasno omogućene, a u vašem slučaju to je plač i uznemirenost. Savetujem da prvo sagledate šta je već deset meseci ostalo od starih navika u ponašanju vas i supruga, i da lli na isti način rešavate drugačije probleme. a što nije u skladu sa potrebama nove životne faze, pa otvoreno o tome razgovarati, ako možete vi i vaš partner, a ako ne ide, potražite pomoć od bračnog savetnika da vam pomogne da to učinite.
      Srdačno

  1. Razvod braka i pretnje
    Pitanje broj: #3240

    Živim u braku 28 godina sa ženom koju više ne volim, i već 4 godine nemamo seksualne odnose, niti ja išta osećam prema njoj. Našao sam sebi ženu s kojom se mnogo dobro razumem i želeo bih Vas pitati na koji način da se rešim ove žene koja mi samo stvara probleme. Preti da će da mi zapali kuću, pobiti kerove, i da će se obesiti o kesten koji imam u dvorištu ako je isteram iz kuće i pokrenem razvod braka. A što je najgore i preti da će ovoj novoj ženi ubiti dete, i to je još rekla - ubiće njeno štene. Nedavno je moja nova ljubav bila kod mene, a sadašnja je došla i našla nas je u kući za večerom. Ona je tako poludela da je počela da šutira stvari ove žene, da je naziva svakakvom i htela je da je udari flašom. Ja sam naravno zaštitio ovu ženu, koja nije kriva jer ja preuzimam krivicu na sebe, najverovatnije nisam smeo da dozvolim da do ovoga dođe. 

    Odgovoreno: 20. 02. 2008.
    • Imam utisak da sa suprugom koju više, kako kažete, ne volite, niste napravili bilo kakvu vrstu pripreme ili dogovora, kao što bi bilo očekivano za ljude koji su već više od četvrt veka zajedno i trebalo bi da se dobro poznaju. Ukoliko je Vaša supruga protiv razvoda, verovatno ipak postoji neki način ili preko neke njoj bliske osobe, da se porazgovara ili učini spremnijom da razume da zajednički život uz mržnju nije ni za nju dobar. Ni Vi, rekla bih, niste postupili najtaktičnije, i stvorili ste situaciju kakva se desila, da i Vaša nova izabranica bude u situaciji da joj bude nelagodno. Pokušajte da razmislite ko bi bila osoba od autoriteta za nju, da sa njom ljudski i razumno porazgovara i da joj ukaže na sve okolnosti, što će možda ublažiti posledice dosadašnjih neprijatnosti. Ovakva situacija ne može se prekratiti po kratkom postupku, a da ne donese neprijatnosti i teškoće. 

  1. 1997. godine sam upoznala sadašnjeg momka, on je te godine bio pred razvodom i razveo se nakon nepunih godinu dana. Iz te veze ima ćerku. Ostali smo u vezi do 2000g. kada sam ja okončala vezu, jer nisam mogla da podnesem da me krije od bivše žene tj. nije smeo da joj kaže da ja postojim u njegovom životu, a sve ostalo u vezi je bilo u redu. Posle nekoliko godina, tačnije 2003 godine smo se slučajno sreli i pomirili i od tada smo u vezi. Sada je isto kao i ranije sve funkcioniše, ali sadašnji problem je sledeći - sada njegova ćerka ne zna za mene niti za bilo kog rođaka sa njegove strane, ne zna ni da ima baku (njegova majka) jer njena majka to ne dozvoljava. Nikada nisam saznala pravi razlog njenih odluka da tako vaspitava dete. Takođe se odugovlači pitanje naše veze i zajedničkog života. On govori uvek da je rano i da ima vremena (inače ja imam 30, a on 43 godine). Recite mi da li je moja borba uzaludna ili ne? Zašto on ne želi ništa da promeni u životu? 


    Odgovoreno: 22. 04. 2007.
    • Rekla bih da ni Vaš partner nema mnogo uticaja na vaspitanje svoje kćerke, a još manje Vi s obzirom da ste godinama prikriveni, što je posledica njegove odluke (ili pristajanja na odluku bivše supruge). Nije mi jasno zašto nije bivšoj supruzi smeo da kaže da ste u njegovom životu, pa ona je ipak bivša? Uostalom, verovatno njihova komunikacija i ne podrazumeva posebnu otvorenost i saradnju, posebno kad kažete da dete i ne poznaje njegovu rodbinu. To, naravno, nije dobro za dete koje izgrađuje svoj identitet i kroz porodične korene, ali mislim da nije na Vama da o tome posebno brinete već je to prevashodno na dogovoru roditelja, ukoliko je on uopšte moguć. Što se prikrivanja Vašeg postojanja tiče, iz Vašeg pisma shvatam da niste time zadovoljni. Ukoliko Vas on voli i prihvata, nije prihvatljivo da Vas na ovaj način obezvređuje. Ukoliko se plaši posledica obelodanjivanja činjenice da ima partnerku, kako će se tek boriti i zalagati za Vas u životu, kada budu neke krizne situacije (a njih u svačijem životu ima) došle na red? Za Vas je veoma važno pitanje njegove neodlučnosti po pitanju sledećeg koraka u vezi. Za svaku vezu su od izuzetnog značaja poverenje, poštovanje i jasna komunikacija. Nisam sigurna koliko ovih elemenata ima u Vašoj vezi, a izgleda da je on taj koji sam donosi značajne odluke za Vašu zajedničku budućnost. Bilo bi značajno da mu stavite do znanja da je dogovor važna komponenta partnerske veze i da o bitnim pitanjima treba da se dogovarate i postavite neke razumne, okvirne planove. Ovako ste u veoma neizvesnoj vezi gde se Vi vrlo malo pitate, iako je Vasa budućnost deo te zajedničke priče. Ukoliko sada shvatate da nema dogovora i da je Vaše učešće u donošenju odluka nedovoljno ili beznačajno, zapitajte se da li je to nešto što želite u braku i uopšte u nastavku svog života. Zanimljivo je što njegova bivša supruga sama odlučuje o pitanju njihovog zajedničkog deteta, a sada on preuzima ulogu jedinog zaduženog za odluke u Vašoj zajedničkoj vezi! Ni jedno ni drugo nisu dobro i funkcionalno rešenje. Vaše, a pogotovu njegove godine, daju dobru osnovu za zrelu vezu i brak, a čekanje samo po sebi neće doneti nikakve posebne promene. Ukoliko je on čovek koji se boji novog vezivanja zbog eventualnog lošeg prvog iskustva, teško da će samo odlaganje doneti neku promenu u Vašem odnosu. Potrebno je da on prepozna problem, ukoliko postoji u njemu, i poželjno da se uz eventualnu stručnu pomoć problem razreši.

  1. Imam problem koji nisam u stanju da prevazidjem. U vezi sam koja traje tri godine i koja je skoro savršena. Pre tri meseca momak mi je priznao neverstvo koje se dogodilo pre dve godine, jer je želeo da u brak udjemo bez tajni. Pokušavam da se ne vraćam na to jer želim da oprostim, ali budući da je u pitanju nekadašnja zajednička koleginica, slike se same nameću i ja dovodim u pitanje iskrenost i kvalitet cele veze do danas. Oboje želimo da prevazidjem problem, ali mene naizmenično obuzima osećaj besa, tuge i sumnje u sopstvene vrednosti



    Odgovoreno: 25. 02. 2007.
    • Poštovana,

      Namera Vašeg partnera da udjete u brak bez tajni je zaista za svaku pohvalu, ali ponekad može biti i kontraproduktivna, kao što je slučaj sa Vašom vezom. Niko nije savršen pa ni Vaš partner, te kao i svi obični ljudi može da pogreši. Na Vama je da procenite da li je ta greška toliko velika da postaje neprihvatljiva za nastavak Vaše veze. Kada donosite odluku, uzmite u obzir i druge karakteristike Vašeg partnera i Vaše veze, kao i činjenicu da je nakon tog dogadjaja u prošlosti izabrao Vas kao osobu sa kojom je dalje gradio, kako kažete, “skoro savršenu” vezu. Treba da znate da su motivi za ulazak u seksualnu vezu kod muškaraca i žena nešto drugačiji – odnosno da muškarac veoma često ulazi u paralenu vezu samo zbog seksualnog iskustva, dok je ženama često potrebna i drugačija motivacija – najčešće povezana sa emocijama. Ono što je problem je što pri procenjivanju postupka drugih ljudi, te postupke sagledavamo iz svojih pozicija i kroz svoje (potencijalne) motive u takvoj situaciji, dok u realnosti oni mogu biti veoma prozaični. Ukoliko su Vaše psihičke reakcije toliko izražene da Vas remete u svakodnevnom životu i funkcionisanju, obratite se psihologu ili psihijatru koji ima zavrešenu edukaciju iz bračne/porodične psihoterapije koji će Vam na stručan način pomoći da prebrodite partnersku krizu.

Prikazano 281-285 od ukupno 285 pitanja