Med u ishrani dece

Svakodnevni unos meda obezbeđuje bolji razvoj i napredak deteta, i jača otpornost njegovog organizma prema infekcijama.

Za decu, med predstavlja "gotovu" hranu, koja biva 100 odsto iskorišćena u organizmu.

Značaj meda

Za decu koja su na veštačkoj ishrani, kao zaslađivač mleka se koristi med. Ova, u svetu poznata "Kombijeva metoda regeneracije mleka", uspešno se primenjuje u Švajcarskoj. Dr Lutinger, pedijatar iz Njujorka, savetuje korišćenje meda kod dece i na prirodnoj, i na veštačkoj ishrani, jer poboljšava varenje, uništava patogenu floru u crevima (zaustavlja dijareju - proliv), sprečava nadimanje u crevima i pojavu grčeva, prekida povraćanje, deluje kao blagi laksativ (otklanja zatvor).

Med deluje i kao probiotik, stimuliše bakterije organa za varenje, a poznato je da crevna mikroflora ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja - korisna mikroflora smanjuje štetne bakterije u crevima. Med povećava broj mlečnih bakterija (Lactobacillus acidophilus, Lactobacillus plantarum, Bifidus), koje rastu u crevima svake osobe. One proizvode metabolite koji inhibiraju (ometaju) rast patogenih bakterija. Dokazano je da je med vrlo važan u tretmanu dečjeg bakterijskog proliva.

Spremni sa godinu dana

Dečji organizam prate stalne promene anatomskih, fizioloških, psihičkih i imunoloških osobina. Posebno dominiraju promene u digestivnom traktu. Zbog fiziološke nezrelosti digestivnog sistema, deci se med uvodi u ishranu od navršene prve godine života, mada u svetu postoje mišljenja da med treba davati od rođenja.

S obzirom na činjenicu da je 10 do 15 odsto ukupne količine meda kontaminirano sporama botulizma, preventivno treba sačekati da dete napuni prvu godinu života. Botulizam je teško oboljenje, izazvano toksinom koga luči bacil Clostridium botulinum, i jedan je od najjačih otrova na svetu. Do infekcije može da dođe pri kontaktu sa zemljom ili namirnicama životinjskog i biljnog porekla. Ove spore u medu je teško uništiti a da se ne unište i njegova lekovita svojstva. Jedini siguran način je izlaganje meda gama zračenju. Dok se to ne bude primenjivalo kod nas, preostaje da deca mogu da koriste med tek sa navršenih 12 meseci.

Postepeno uvođenje u ishranu

Med se u dečju ishranu uvodi postepeno. Može da se četvrtinom kašičice zasladi mleko, ili se med dodaje voćnom soku ili čaju.

Sa uvođenjem meda u ishranu treba biti posebno oprezan kod dece čiji roditelji imaju neke alergijske manifestacije. U tim slučajevima, savetuje se jedan gram meda na kilogram telesne mase, podeljeno na dve do tri doze, a zatim se nekoliko dana dete prati. U slučaju da se javi povraćanje, promene u stolici, ili svrab po koži, sa konzumiranjem meda treba prekinuti izvesno vreme, i o tome se obavezno konsultovati sa pedijatrom. Ukoliko izostanu pomenuti znaci, med može da se daje svakodnevno, uz postepeno povećavanje doze, da bi se kroz dve nedelje prešlo na punu dozu. Redovan, svakodnevni unos meda obezbeđuje zdravlje i vitalnost, bolji razvoj i napredak, kao i veću otpornost prema infekcijama.


Podeli tekst:

Autor Dr Verica Milojković

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde