Šta su negativni joni u vazduhu i kako deluju na naše zdravlje?


Svi znamo opasnosti od zagađenja u vazduhu, ali ipak dovoljno ne uvažavamo činjenicu koliko naše telo može da bude pogođeno jonima u vazduhu. Joni su čestice u vazduhu, nosioci pozitivnog ili negativnog naelektrisanja, koji direktno utiču na ukupno naelektrisanje okoline. Veliki broj istraživanja potvrđuje da vrsta i količina jona u vazduhu utiču na sve oblike života. 

U nekim delovima sveta, sezonski vetrovi donose patnju i haos lokalnom stanovništvu. Generacijama je poznato na ovim mestima da vetrovi donose zabrinutost, stres, depresiju i besane noći. Problem je bio toliko prisutan da je poznato da su sudije uzimale ovu okolnost u obzir pri donošenju presuda a u bolnicama su odlagane operacije dok vetrovi ne prođu. Švajcarski meteorološki institut napravio je opsežne studije o problemima koje donosi lokalni vetar Fen (Foehn) i 1974. objavio listu fizičkih i psihičkih smetnji. Ona uključuje fizičke bolove, glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, disajne probleme, astmu, povećan rizik od srčanih napada, usporene reakcije, nervozu, iscrpljenost, depresiju, anksiozna stanja

Ako vazduh nosi pozitivne jone, ljudi i životinje se loše osećaju i pate od opasnih simptoma. Međutim, ako je naelektrisanje negativno, daje osećaj zdravlja i vitalnosti.

Pri nedostatku jona u atmosferi ne vrši se pravilno proces fotosinteze. Eksperimentalne životinje, koje su držane u sredini sa nejonizovanim vazduhom, uginule su u toku 2 nedelje.

Štetno delovanje pozitivnih aerojona

Čovek, kao i bilo koji drugi živi organizam, ima sopstveni elektromagnetski skelet koji se manifestuje i kroz sopstveni “omotač” električnih potencijala određene površinske gustine. Tako, suviše mnogo pozitivnih jona oko čoveka dovodi do “pražnjenja” organizma i disbalansa njegove električne ravnoteže.

Aerojoni prolaze u organizam preko kože i disajnih puteva. Kombinacija delovanja pozitivnih jona i duvanskog dima dovodi do trostrukog smanjenja sposobnosti aparata za disanje da čisti vazduh u plućima. 

Udisanje pozitivnih jona u toku samo 20 minuta izaziva kašalj, gubitak glasa, glavobolju i kijavicu. Duži boravak u atmosferi sa velikom koncentracijom pozitivnih jona izaziva opštu malaksalost, sanjivost, povećanje upotrebe kiseonika, nervozu, nemir. Veliki sadržaj serotonina u organizmu može biti razlog za migrene, nesanicu, bolove u predelu srca, zadihanost, umor očiju, usporene reakcije, a takođe i alergijske bolesti.

Često se pojavljuje suvoća u grlu i nosu. Pozitivni joni mogu biti razlog za nepravilan rad štitne žlezde, deluju negativno na razmenu materija, izazivaju depresiju, nesanicu i nemir. Po mišljenju japanskih istraživača, pozitivni joni mogu da izazovu nesanicu, povećanje krvnog pritiska i tahikardiju.

Vrste jona u vazduhu

U lake jone svrstavaju se negativno naelektrisane čestice kiseonika, a takođe pozitivni joni ugljen dioksida. Njihova velika koncentracija meri se u vazduhu koji je čist, bez primesa prašine i hemijskih nečistoća, i u određenom procentu vlažan.

Teški joni su naelektrisane čestice prašine i hemijskih nečistoća, ovi veliki joni upijaju lake jone u vazduhu.

U planinskim oblastima, gde ima više sunca, gde je povećana prirodna radioaktivnost (graniti) i čisti vazduh, jonska klima je znatno bolja nego u industrijskim i gradskim uslovima. Negativne jone takođe formira energija vode koja se rasprskava. Pored vodopada, na morskoj obali, gde se talasi razbijaju o stene, ima vrlo mnogo negativnih jona. Sličan “osvežavajući” efekat imaju i fontane. Ljudi instinktivno rado dolaze na mesta intenzivnog razbrizgavanja vode. Suštinski izvor “zdravih” jona su i šume, pre svega, četinarske.

Vetar je takođe značajan faktor koji utiče na promene u jonizaciji vazduha. U periodu toplih vetrova kod mnogih ljudi je prisutno depresivno stanje, raste broj srčanih napada, samoubistava i agresivno ponašanje. Početak ovih psihičkih promena podudaran je sa rastom koncentracije pozitivnih jona u vazduhu. Što duže duva vetar, to vazduh postaje suvlji, i negativni joni gube svoj potencijal.

Prirodna harmonija električnog stanja atmosfere jako je narušena razvojem civilizacije. Kao izvori štetnih za čoveka aerojona jesu, pre svega, različiti prljavi tehnološki procesi, električna polja visokonaponskih mreža, toksične supstance koje industrija izbacuje u atmosferu, prašina i toplota iz dimnjaka koje dovodi do kondenzacije vodene pare, motorizacija itd. 

Asfaltiranje i betoniranje velikih površina takođe smanjuje ukupnu količinu jona i pogoršava jonsku klimu. Istraživanja su pokazala koncentraciju lakih jona u vazduhu velikih gradova koja je oko 100 puta niže od normale.

AERO Joni u prirodi

U prirodi se joni stvaraju u izobilju, kod svakog prenosa energije kroz vazduh, na primer ultraljubičastim zračenjem Sunca, sevanjem i grmljavinom, trenjem vazduha i kiše, razbijanjem vode u kapljice kod vodopada i morskih talasa i prirodnim zračenjem iz stena i tla. Mesta koja nas osvežavaju kao što su planine, vodopadi ili morska obala gde su uglavnom smešteni klimatski centri imaju veliku koncentraciju negativnih jona.

Mnogi ljudi primećuju da je vazduh pre oluje težak. Ovo se prepisuje visokom nivou pozitivnih jona u vazduhu za koje se takođe zna da su uzrok osetljivosti na nevreme kod astme. Odmah nakon oluje, vazduh je čist i prozračan, ispunjen negativnim jonima.

Negativni joni privlače čestice u vazduhu. Oni pročišćavaju vazduh tako da se vezuju za čestice prašine, polena ili dima, daju im statičko naelektrisanje i obaraju ih na tlo.

Daleko veća koncentracija negativnih jona je na selu, dok nivo drastično opada što smo bliže gradovima i urbanim centrima. Savremenim načinom života stvorili smo okruženje koje uništava negativne jone iz atmosfere. Ovome doprinose zagađenja izduvnim gasovima, duvanskim dimom, prenaseljenost čak i disanje. Nažalost, današnje zgrade, vozila i letilice svojom klimatizacijom su naelektisane pozitivnim jonima, jer rešetke, filteri i cevi za klimatizaciju uništavaju negativne jone pre nego što oni stignu na svoje odredište. Osim toga flurescentno osvetljavanje, električna i elektronska oprema, TV ekrani, tepisi odeća i zavese smanjuju nivo negativnih a povećavaju nivo pozitivnih jona.

Prosečne koncentracije negativnih jona u vazduhu na različitim mestima su:

• pored vodopada 50 000 cm -3;
• na planini 5 000 cm -3;
• na selu 1 500 cm -3;
• kancelarija 50 cm -3.

(telo pozitivno reaguje na nivo od preko 1 000 jona po cm 3)

Jonizacija može da se pojavi usled toplotnog kretanja kao i pod uticajem drugih faktora: sunčevog ultraljubičastog zračenja, kosmičke radijacije, atmosferskog pražnjenja, zračenja radioaktivnih atoma itd. Ove se pojave dešavaju u različitim delovima atmosfere, u različito vreme i sa nejednakom intenzivnošću, i zato je količina jona, koja se formira u vazduhu u različitim regionima, različita i menja se u vremenu.

U atmosferi neprekidno deluju jonizujući faktori (neprekidno se formiraju joni). Uvek se formiraju dva jona – negativni i pozitivni.

Prepreka povećanju broja jona do beskonačnosti je rekombinacija, ili proces suprotan stvaranju jona. U blizini površine Zemlje, u svakom kubnom centimetru, u svakoj sekundi, formira se oko 6 do 12 parova jona, i isto toliko, usled sudara i neutralizacije jona različite polarnosti nestane.

Sa biološke tačke gledišta suštinski značaj nema broj jona, nego njihov odnos. Tako u mestima koja vrlo pozitivno utiču na čoveka (klimatska i planinska mesta), prevlađuju negativni joni, drugim rečima, ovaj odnos je manji od jedinice. U uslovima prirodne i zdrave klime formira se stanje jonske ravnoteže u proporcijama pozitivnih i negativnih jona koje su, sa stanovišta ljudskog zdravlja, najkorisnije. 

 

 

 


Podeli tekst:

Dr Milan Popović, lekar opšte medicine na specijalizaciji psihijatrije. REKBT psihoterapeut - Primary sertifikat Srpskog centra za REKBT, Instituta Albert Ellis (New York) i Instituta za kognitivni menadžment (Frankfurt)...

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde