Prethodno poglavlje

Naredno poglavlje

Sulfonamidi su sintetski antimikrobiotici koji deluju bakteriostatski, inhibiraju sintezu folne kiseline, kao i sintezu nukleotida.
Primeri za sulfonamide u kliničkoj praksi su sulfadiazin, sulfadimidin, sulfametoksazol, sulfametopirazin, sulfasalazin i sulfametoksazol (zajedno sa trimetoprimom čine kotrimoksazol).

Sulfanilamid je strukturni analog para aminobenzoeve kiseline (PABA) koja je neophodna za sintezu folne kiseline kod bakterija. Sulfonamidi stupaju u kompeticiju sa PABA za enzim dihidropteroat sintetazu, što znači da efekat sulfonamida može biti savladan dodavanjem veće količine PABA.

Dejstvo sulfonamida je da inhibira rast bakterija (bakteriostatsko), a ne da ih ubija (baktericidno). Prisustvo gnoja i proizvoda raspada tkiva poništava dejstvo sulfonamida, pošto oni sadrže timidin i purine, koje bakterija koristi da bi izbegla potrebu za folnom kiselinom.
Rezistencija, koja je uobičajena, posredovana je plazmidima i rezultat je sinteze enzima neosetljivog na lek.

Većina sulfonamida lako se apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta i dostiže maksimalnu koncentraciju u plazmi za 4-6 sati.
Obično se primenjuju lokalno, zbog rizika od razvoja preosetljivosti i alergijskih reakcija. Lek prolazi u zapaljenske eksudate i prolazi placentnu i krvno-moždanu barijeru.

Klinička primena sulfonamida: u kombinaciji sa trimetroprimom (klotrimoksazol) kod Pneumocystis carnii, u kombinaciji sa pirimetaminom kod malarije rezistentne na lekove i kod toksoplazme; kod inflamatornih bolesti creva; kod inficiranih opekotina, kod nekih infekcija koje se prenose polnim putem (trahom, hlamidija, šankroid); kod nekih respiratornih infekcija (Nocardia); kod infekcija urinarnog trakta (retko).

Blaga do umerena neželjena dejstva su nauzeja, povraćanje, glavobolja i mentalna depresija. Cijanoza uzrokovana methemoglobinemijom može se javiti i nije tako alarmantna kao što izgleda. Ozbiljni neželjeni efekti zbog kojih je neophodno prekinuti sa terapijom su hepatitis, reakcija preosetljivosti (ospa, groznica, anafilaktička reakcija), supresija kostne srži i kristalurija. Ovo poslednje rezultat je taloženja acetilovanih metabolita u urinu.

Struktura trimetoprima slična je pteridinskom delu folne kiseline. Hemijski je sličan sa antimalarijskim lekom pirimetaminom, oba su antagonisti folata.

Trimetoprim je efikasan lek protiv većine uobičajenih patogena i takođe je bakteriostatik. Ponekad se daje u smesi sa sulfametoksazolom i ova kombinacija zove se klotrimoksazol. Pošto sulfonamidi utiču na ranu fazu istog metaboličkog puta bakterije, to jest sintezu folata, oni potenciraju dejstvo trimetoprima.

Trimetoprim primenjen oralno u potpunosti se apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta i slobodno se raspodeljuje po tkivima i telesnim tečnostima. Dostiže visoke koncentracije u plućima i bubrezima i prilično visoke koncentracije u cerebrospinalnoj tečnosti. Kada se primeni zajedno sa sulfametoksazolom, otprilike polovina svakog leka izluči se za 24 sata.

Klinička primena: terapija infekcija urinarnog i respiratornog trakta, za infekcije izazvane Pneumocystis carnii.

Neželjena dejstva su mučnina, povraćanje, poremećaji krvne slike i ospa. Nedostatak folne kiseline, uzrok megaloblastne anemije i toksični efekat primene trimetoprima, može se sprečiti primenom folne kiseline.

Prethodno poglavlje

Naredno poglavlje