Proveri svoje simptome

Nema rezultata pretrage po vasem upitu

Molimo vas unesite naziv bolesti ili simptom na drugačiji način
Da se vratite na naslovun stranicu kliknite ovde

Creutzfeldt - Jakob ova bolest

Creutzfeldt - Jakobova bolest spada u spongioformne encefalopatije. Ovo je veoma teško oboljenje koje uvek završava letalno, a javlja se najčešće kod starijih ljudi (preko 60 godina).

Milium

Milije su sitne epitelne ciste, koje ne komuniciraju sa površinom kože.

Akutna limfocitna leukemija

Akutna limfocitna leukemija je bolest koja se karakteriše prisustvom nezrelih i abnormalnih limfocita u krvi ili koštanoj srži. Mnogi je karakterišu i kao malignu bolest krvi.

Akutna mijelocitna leukemija

Akutne leukemije su maligne bolesti krvi koje se karakterišu nenormalnim razmnožavanjem neke od ćelija limfoidne ili mijeloidne loze, povećanjem broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi i povećanjem mase leukocita u organizmu. Akutna mijelocitna leukemija jedna je od češćih akutnih leukemija u odrasloj dobi, a incidenca joj se povećava s godinama.

Akutne leukemije

Akutne leukemije su maligne bolesti hematopoeznog sistema. Karakterišu se nenormalnim razmnožavanjem neke od ćelija limfoidne ili mijeloidne loze, povećanjem broja belih krvnih zrnaca u perifernoj krvi i povećanjem mase leukocita u organizmu. Jedan od najčešćih oblika je akutna limfocitna leukemija. Ona napreduje vrlo brzo i može se javiti i kod odraslih i kod dece.

Akutni bronhitis (akutno zapaljenje disajnih puteva)

Akutni bronhitis predstavlja akutno zapaljenje traheje i glavnih bronhija. Javlja se uglavnom u toku ili neposredno posle akutnih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva, najčešće za vreme zimskih meseci. Akutni bronhitis obično prolazi tokom nekoliko dana, iako kašalj može biti prisutan tri ili više nedelja.

Akutni gastritis

Gastritis je najčešće uzrokovan infekcijom i iritacijom. Infekcije mogu biti bakterijske ili virusne. Iritacija može biti prouzrokovana lekovima (kao što je andol, aspirin), alkoholom, hroničnim povraćanjem, stresom, jelom ili konzumiranjem korozivnih stvari (otrovi). Akutni gastritisi predstavljaju veliku grupu oboljenja želudačne sluzokože koje imaju opšte kliničke i jedinstvene histološke karakteristike.

Akutni pankreatitis (zapaljenje pankreasa)

Akutni pankreatitis nastaje kada enzimi počinju da vrše autodigestiju pankreasa, odnosno razaranje ove žlezde. Bolest se uz adekvatnu terapiju sanira, a funkcija pankreasa posle izvesnog vremena vraća u normalu. Incidenca pankreatitisa se razlikuje u različitim zemljama. U SAD uglavnom zavisi od konzumiranja alkoholnih pića, a u Engleskoj od postojanja kamenčića u žučnim putevoma i samoj žučnoj kesi.

Alchajmerova bolest

Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije i prema većini istraživača čini više od polovine ovih oboljenja. Uzrok se uglavnom ne zna, ali postoje lekovi i mere koji mogu da ublaže tegobe bolesnika.

Anemija (Malokrvnost)

Anemija može biti veoma ozbiljno stanje koje ponekad značajno utiče na vaš život.

Aneurizme (ograničena proširenja krvnih sudova)

Aneurizme su ograničena proširenja krvnih sudova. Najčešće se javljaju na aorti ili arterijama na periferiji. Nastaju zbog slabljenja određenog dela zida krvnog suda. Uzrokuju je ateroskleroza, gljivične infekcije, infekcije sifilisom, aortitis, trauma, a javlja se i kad postoji porodična predispozicija. Najznačajnija je aneurizma aorte, koja može nastati u bilo kom njenom delu, mada se u 75% slučajeva javlja u trbušnom (abdominalnom) delu. Ateroskleroza je bolest koja je najčešće udružena s aortnim aneurizmama i upravo je ona najvećim delom zaslužna za stvaranje proširenja na krvnom sudu. Povišeni krvni pritisak i pušenje takođe tome doprinose.

Arterijska hipertenzija (Povišen krvni pritisak)

Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) je, po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, stanje u kome je sistolni (gornji) pritisak povišen preko 140mmHg a dijastolni (donji) preko 90mmHg. Ova definicija se odnosi na sve osobe koje su starije od 18 godina. Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija a najčešće su povišena oba pritiska.

Ateroskleroza (suženje arterija)

Ateroskleroza je najčešća i najozbiljnija bolest u grupi bolesti nazvanoj arterioskleroze - bolesti za koje je karakteristično da arterijski zid postaje stanjen i slabije elastičan.

Bronhijalna astma

Astma je hronična opstruktivna zapaljenska bolest disajnih puteva koja uzrokuje probleme pri disanju. Karakterišu je jak imunološki odgovor i hronična upala traheobronhijalnog stabla. Bolest se kod osetljivih osoba manifestuje otežanim disanjem, zviždanjem u grudima (vizing) i kašljem, udruženim s opstrukcijom u disajnim putevima, često reverzibilnom, spontano ili usled terapije. Bolest se karakteriše pojačanom reaktivnošću bronhija na različite nadražaje. Javlja se u epizodama, tj. akutna pogoršanja bolesti izmenjuju se periodima u kojima nema simptoma astme. Do napada dolazi pri pogoršanju upale, obično jer je u neposrednoj okolini prisutan neki provokativni faktor astme.

Čir na dvanaestopalačnom crevu

Pod ulkusom (čirom) se podrazumeva lokalna erozija, razjedina sluzokože sa prodiranjem ka mišićnom sloju i dublje, što može dovesti do nastanka perforacije, pucanja čira ili, ako ošteti krvni sud, do krvarenja. Ulkusni krater može biti ispunjen krvlju, kao i proteinskim eksudatom. Ovakva manifestacija je tipična za akutno stanje ove bolesti. Čir koji se nalazi na prednjem zidu dvanaestopalačnog creva dovodi do perforacije (pucanja), dok na zadnjem zidu dolazi do prodiranja ka gušterači ili do krvarenja.

Čir na želucu (Ulcus gaster)

Čir na želucu ili gastrični ulkus je vrlo često oboljenje i predstavlja oštećenje sluzokože želuca.

Depresija

Depresija je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše prisustvom izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatak vere u sebe i osećaj krivice i niže vrednosti. Ovakvo stanje je vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći jedinku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Vrlo često osećaj beznadežnosti može potrajati dugo tako da osoba jedino rešenje i spas od tegoba pronalazi u samoubistvu.

Diabetes mellitus (Šećerna bolest)

Diabetes mellitus predstavlja sindrom poremećenog metabolizma sa prisutnom hiperglikemijom usled smanjene sekrecije insulina, smanjenog biološkog dejstva insulina, ili i jednog i drugog.

Diabetes mellitus (Šećerna bolest) tip 1

Diabetes tip 1 se najčešće javlja kod mlađih osoba (ispod 30-te godine života), sa pikom u vreme puberteta. Autoimunim procesom, koji je u osnovi oboljenjaa,  B ćelije pankreasa su praktično uništene, insulina u cirkulaciji praktično nema, glukagon je povišen. Beta ćeilje ne reaguju na stimuluse,  i u takvim uslovima bez insulina, jetra, mišići i masno tkivo ne samo da ne mogu da absorbuju glikozu (ćelije galaduju), već je i oslobađaju.

Diabetes mellitus tip 2

Bolesnici sa tipom 2 su najčešće gojazni i/ili imaju pozitivnu porodičnu anamnezu za dijabetes. Ovaj oblik dijabetesa se ranije nazivao insulin nezavisnim. U osnovi poremećaja insulinska rezistencija uz relativnu češće nego apsolutnu insulinsku deficijenciju. Ovaj tip dijabetesa čini oko 90% slučajeva dijabetesa u USA. Ovi pacijenti su obično stariji od 40 godina i najveći broj je gojazan. Njima nije potreban insulin za preživanjavanje, ali vremenom insulinska sekrecija se smanjuje pa je potreban insulin radi postizanja optimalne glikoregulacije. Ketoacidoza se javlja retko, obično kao posledica udruženog stresa, traume ili infekcije.

Divertikularna bolest debelog creva

Divertikularna bolest je stanje u kojem na debelom crevu nastaju proširenja crevne sluzokože,  koja se nazivaju divertikulumi. Divertikulumi nastaju na mestu prolaska krvnih sudova kroz mišićni sloj, a ako se upale, to stanje je poznato kao divertikulitis.

Emfizem

Emfizem pluća definiše se kao trajno uvećanje disajnih puteva distalno od terminalnih bronhiola s destrukcijom alveolnih pregrada, bez jasnih znakova fibroze. Emfizem pluća karakterišu oštećenja plućnog parenhima. Ona nastaju u osnovnoj jedinici pluća (acinus) za razmenu respiracijskih gasova. Bolesti se klasifikuju na osnovu lokalizacije morfoloških oštećenjau acinusu. Dva najznačajnija oblika su panacinusni emfizem (acinusje oštećen manje ili više uniformno) i centroacinusni emfizem (dominantno zahvaćen središnji deo acinusa). Vrlo često oba tipa morfoloških oštećenja uočavamo u istom plućnom krilu, s tim što može da preovladavajedan ili drugi tip.

Epilepsija

Epilepsija je hronično neurološko oboljenje koje se karakteriše spontanim ponavljanjem epileptičkih napada. Epileptički napad može da se javi kod bolesnika sa epilepsijom, kao i kod osoba koje nemaju epilepsiju, usled metaboličkih ili toksičnih faktora, apstinencijalnog alkoholnog sindroma, febrilnosti, infekcije, elektro-šoka, kao zbog dejstva mnogih drugih štetnih noksi.

Gojaznost

Gojaznost je, naravno, jedan od glavnih medicinskih problema, ali to postaje sve više veliki socijalni problem. Kada količina kalorija unesenih u organizam prekorači količinu potrošene energije, telo skladišti višak kalorija u ćelije masnog tkiva.

Gorušica (gastroezofagealni refluks)

Gorušica ili osećaj pečenja u grudima osnovni je simptom refluksa (povratka) želučane kiseline u jednjak (ezofagus), a stanje koje nastaje zbog ponovljenih epizoda povratka kiseline naziva se bolest gastroezofagealnog refluksa. Bolest je obično posledica slabosti mišića, donjeg ezofagealnog sfinktera koji okružuje u obliku prstena donji deo jednjaka (koji vodi hranu u želudac). Kod gutanja sfinkter (mišić) se otvara i omogućava ulaz hrane u želudac. Nakon toga on se zatvara kako ne bi dolazilo do povratka želudačne kiseline u jednjak, a kad se to desi nastaje osećaj pečenja.

Grip

Grip predstavlja akutno virusno oboljenje respiratornog trakta praćeno povećanom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, bolovima u grlu i kašljem i poznato je i u našem narodu od davnina.


Hemofilija A

Hemofilija A je najčešći nasledni poremećaj koagulacije, a nastaje zbog  nedostatka ili smanjenja aktivnosti VIII faktora koagulacije. Poremećaj u sintezi faktora koagulacije nastaje zbog mutacije u strukturnom genu na X hromosomu. Javlja se uglavnom kod muškaraca i karakteriše se doživotnom sklonošću ka krvarenju. Krvarenje može nastati spontano ili pri manjim povredama i najčešće je na zglobovima i mišićima. Pri tom može doći i uglavnom i dolazi do degenerativnih promena i invaliditeta.

Hemofilija B

Hemofilija B je urođeni poremećaj koagulacije koji se manifestuje povećanim obimom krvarenja ili spontanim krvarenjem najčešće u velike zglobove, zbog nedostatka IX činioca koagulacije. Bolest se javlja kod muške novorođenčadi u odnosu 1:100000. Muškarci boluju od hemofilije B, a žene je prenose. Žene su retko zahvaćene bolešću, kao i u hemofiliji A. Prenošenje hemofilije B je isto kao i kod hemofilije A. Hemofilija B je kod trećine bolesnika posledica spontanih mutacija gena.

Hemoroidi (šuljevi)

Hemoroidi ili šuljevi su otečeni, ali normalno prisutni krvni sudovi u i oko anusa (čmara) i donjeg dela rektuma, koji su prošireni pod pritiskom, slično kao i proširene vene na nogama. Najčešći uzrok nastanka hemoroida je naprezanje prilikom defekacije, a mogu biti i: trudnoća, nasledstvo, starenje, hronični zatvor, proliv, dugotrajno sedenje, analne infekcije.

Hočkinov limfom (Morbus Hodgkin)

Hodgkinov limfom (HL) je maligno oboljenje limfocitnog tkiva koje se karakteriše bujanjem karakterističnih ćelija poznatih kao Reed - Sternbergove ćelije, što dovodi do bezbolnog progresivnog uvećanja limfnog tkiva (najčešće limfnih žlezda).

Hronična granulocitna leukemija

Ovo oboljenje se karakteriše širenjem malignih ćelija koji akumuliraju nove mutacije dovodeći do akutne ili subakutne (ubrzane) faze oboljenja. Za nju je tipična klinička slika akutne leukemije otporne na dotadašnju terapiju, a često i na hemioterapiju uopšte.

Hronična limfocitna leukemija

Hronična limfocitna leukemija je hronično maligno limfoproliferativno oboljenje koje nastaje zbog monoklonske proliferacije i akumulacije limfocita u kostnoj srži, perifernoj krvi, slezini, limfnim žlezdama, jetri i drugim organima.

Hronični bronhitis

Hronični bronhitis karakteriše hronično ili ponavljano povećanje sekrecije traheobronhijalne sluzi dovoljno da izazove kašalj i iskašljavanje najmanje tri meseca godišnje tokom dve uzastopne godine, kada se isključe drugi plućni i srčani uzroci kašlja i iskašljavanja. Prema prihvaćenoj klasifikaciji, postoje tri oblika ove bolesti: obični hronični bronhitis (Bronchitis chronica simplex) u kome je iskašljani sadržaj sluzav; hronični mukopurulentni bronhitis (Bronchitis chronica mucopurulenta) koji se karakteriše trajnim ili ponavljanim iskašljavanjem purulentnog ispljuvka u bolesnika koji nemaju bronhiektazije. Konačno, u evoluciji hroničnog bronhitisa dolazi do pojave opstrukcije protoku vazduha kroz disajne puteve i tada je reč o hroničnom opstruktivnom bronhitisu (Bronchitis chronica obstructiva).

Hronični gastritis (zapaljenje želudačne sluznice)

Hronični gastritis predstavlja zapaljenje želudačne sluznice koju karakteriše limfoplazmacitama infiltracija. Ovo oboljenjeje često lokalizovano i nepravilno raspoređeno duž želudačne sluzokože. Hronični gastritis tipa A i B su dve osnovne forme hroničnog gastritisa koji se karakteriše lokalizacijom zapaljenskog procesa u želucu.

Impotencija (Erektilna disfunkcija)

Prema definiciji evropske urološke asocijacije (EAU), erektilna disfunkcija (ED) kod muškaraca predstavlja trajnu nemogućnost postizanja i održanja erekcije dovoljne da obezbedi zadovoljavajuću seksualnu aktivnost. ED može biti minimalna, umerena i kompletna. Većina autora slaže se u tome da se dijagnoza ED može postaviti ukoliko ovo stanje traje najmanje tri meseca.

Akutni infarkt miokarda (Srčani udar)

Akutni infarkt miokarda je izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Akutni infarkt je poslednja faza i samo jedan od oblika u razvoju koronarne bolesti (ishemijska bolest srca). Koronarna bolest se može manifestovati i kao stabila angina pectoris, nestabilna angina, vazospastična angina i asimtomatska ishemija miokarda.

Kamen u žučnoj kesi

Kamenci u žučnoj kesi  pretstavljaju čestu bolest, četiri puta češću kod žena nego muškaraca. Procenjuje se da 10% stanovništva boluje od žučnih kamenaca, a 30% populacije iznad 65 godina. Postoje dve grupe kamenaca, holesterolški i pigmentni. U većem broju slučajeva (70-80%) su u pitanju holesterolski.

Kandida infekcija (Kandidijaza)

Gljivične infekcije polnih organa su uglavnom uzrokovane gljivicom Candidom albicans i vrlo su česte kod žena. Candida albicans se normalno nalazi u crevima i na koži čoveka. Do infekcije tj. prekomernog bujanja gljivice dolazi kada je iz određenih razloga poremećena imunološka ravnoteža i zbog nekih spoljašnjih uticaja. Kandidijaza je skoro uvek posledica autoinfekcije tj. infekcije gljivicama koje normalno nastanjuju čovekov organizam i koje se iz određenih razloga, u određenom trenutku počnu intenzivno razmnožavati.

Rak bubrega (Karcinom bubrega)

Karcinom bubrega je stanje kod kojeg se jedan ili više malignih tumora razvije u jednom ili oba bubrega. Vremenom se maligne ćelije umnožavaju i mogu zahvatiti okolna tkiva. U kasnom stadijumu karcinom bubrega se može proširiti po telu (metastazirati) te uzrokovati rast malignih bubrežnih ćelija u drugim organima. Karcinom bubrega ili adenokarcinom čini 2% karcinoma odraslih. Karakteristično je da se javlja u šestoj deceniji, a glavni faktor rizika je pušenje. Češći je u muškaraca: sedmi je najčešći karcinom muškog spola i deseti najčešći uzrok smrti od karcinoma.

Rak grlića materice (Karcinom cerviksa uterusa)

Maligni tumor cerviksa uterusa je vrlo čest i po učestalosti je na trećem mestu svih malignih tumora zena. Materica je šupalj organ u kom se za vreme graviditeta (trudnoće) razvija plod. Cerviks je deo uterusa koji ga spaja sa vaginom i sa kojim čini  porođajni kanal. Maligni tumor cerviksa raste sporo, počinje tzv. displazijom malignih ćelija gde dolazi do promena na nivou tkiva grlića materice.  Ovaj oblik tumora je 100% izlečiv i uglavnom nema potrebe za histerektomijom (hiruškim odstranjivanjem materice). Displazija  međutim često progredira u maligni tumor tj. "carcinoma in situ"  koji je lokalno neproširen, a kad se proširi u okolno tkivo, ali ne zahvati  krvne i limfne sudove naziva se "mikroinvazivni" karcinom cerviksa uterusa. Ovakav razvoj bolesti može potrajati nekoliko godina, međutim kad je maligni tumor dijagnostifikovan on se brzo širi, obično na creva, jetru i pluća.

Rak debelog creva (Kolorektalni karcinom)

Stres, nepravilna ishrana, udruženi sa genetskim faktorima uzrokovali su početak epidemije karcinoma digestivnog trakta, pre svega raka debelog creva.

Rak pankreasa (Karcinom gušterače)

Tumori gušterače (pankreasa) se mogu  podeliti u egzokrine i endokrine.
Endokrini su najčešće smešteni u repu ili telu gušterače i mogu da narastu i do 10 cm, pa i više pre nego što se pojave bolovi i mogućnost da se palpiraju. Javljaju se i gubitak telesne težine i uvećana slezina.

Moždani udar (Cerebrovaskularni insult, Šlog)

To je bolest moždanog parenhima, koja je rezultat poremećaja moždane cirkulacije, bez obzira na to da li je taj poremećaj rezultat procesa u samom mozgu ili je poremećena moždana cirkulacija rezultat bolesti drugih organa ili organskih sistema, ili je pak uslovljena delovanjem različitih fizičkih i hemijskih agenasa.

Multipla skleroza

Multipla skleroza (MS) je hronično oboljenje centralnog nervnog sistema koja se karakteriše procesom demijelinizacije kičmene moždine i mozga. Proces demijenilizacije podrazumeva gobitak bele supstance, mijelina koja je sastavni deo nervnog tkiva. Bolest je vrlo varjabilna, ispoljava se neurološkim simptomima i znacima, i karakterišu je česta pogoršanja, koja ubrzo zatim smenjuju nagla poboljšanja kliničke slike. Nastanak multiple skleroze rezultira problemima različitog stepena, od blage ukočenosti i otežanog hodanja do oslepljenja.

Non - Hočkin limfom

Non - Hočkin limfom je maligna proliferacija limfatičnih ćelija imunog sistema, uključujući limfne čvorove, koštanu srž, slezenu, jetru i sistem za varenje. Ova bolest je znatno učestalija od Hočkinovog limfoma. Uzrok je nepoznat, ali mnoga savremena ispitivanja ukazuju na virusnu etiologiju.

Osteoporoza (poroznost kostiju)

Osteoporoza je bolest koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju, zbog čega one postaju porozne. Smanjuje se količina kalcijuma koji normalno osigurava čvrstinu kosti i koštanog tkiva, koje omogućava potpornu funkciju kostima. Takve krhke i porozne kosti pojačano su osetljive na različite fizičke stresove (udarce, padove). Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta starijih ljudi. 

Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je bolest  poremećaja pokreta, nazvana po lekaru iz Londona Jamesu Parkinsonu,  koji je 1817. godine prvi opisao simptome bolesti. Poremećaji pokreta nastaju zbog smanjenja lučenja hemijske supstance dopamina, i to u delu mozga koji ima važnu ulogu u kontroli voljnih pokreta (bazalne ganglije).
 

Plućna embolija

Embolija pluća (EP) nastaje kada se tromb fragmentiše i odvojeni delovi (tromboembolusi), nošeni strujom krvi, dospeju u pluća. To je zapravo "plućni infarkt". Izvori embolusa u ovom slučaju su trombi koji se formiraju negde u venama tela (u stomaku, nogama i sl.) i od kojih se otkida deo i izaziva plućnu emboliju.

Psorijaza (Psoriasis vulgaris)

Psorijaza je hronična, recidivirajuća, neinfektivna bolest kože, koja se može manifestovati na različite načine.

Ptičji grip (Avian influenca)

Ptičji grip predstavlja akutno virusno oboljenje respiratornog trakta praćeno povećanom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, bolovima u grlu i kašljem i vrlo je slično običnom gripu.

Rinitis

Rinitis je zapaljenje nosne sluzokože, koje se ispoljava curenjem nosa, kijanjem ili svrabom u nosu. Deli se na alergijski, infektivni i druge. Alergijski rinitisi mogu biti sezonski (polenski)  i javljaju se u vreme cvetanja određenih biljaka, ili stalni koji  traju tokom cele godine. Infektivni rinitisi se dele na akutne i hronične.

Upala sinusa (Sinusitis)

Sinusitis se definiše kao zapaljenje sluzokože paranazalnih šupljina zbog neadekvatne drenaže usled opstrukcije ulaza, infekcije ili alergije. Najčešće je reč o poslevirusnoj bakterijskoj superinfekciji maksilarnog sinusa u vidu rinosinusitisa.

Tromboflebitis (zapaljenje površinskih vena)

Thrombophlebitis superficialis predstavlja kombinaciju tromboze i flebitisa (inflamacije) površinskih vena bilo koje lokalizacije.

Varikozne vene (Proširene vene)

Proširene vene su dominantna bolest površnog venskog sistema. Pod proširenim venama podrazumevaju se dilatirane, izuvijugane i prominentne površne vene donjih ekstremiteta. Bolest je lake prirode i bezopasna je po život bolesnika. Međutim, proširene vene predstavljaju značajan socijalno-medicinski problem u razvijenim zemljama sveta zbog svoje velike učestalosti i ograničavanja radne sposobnosti obolelih.

Akromegalija

Akromegalija je retka, podmukla, hronična bolest nastala kao posledica hipersekrecije hormona rasta (HR) u odraslih osoba.

Alkoholizam

Alkoholizam je hronična bolest koja uključuje ne samo fizičke, nego i psihosocijalne probleme pacijenta, njegove porodice i okoline. Alkoholizam spada u grupu bolesti zavisnosti. Ne radi se, ni o kakvoj lošoj nuvici, kako se to često u narodu misli, več o pravoj bolesti koju treba lečiti . Po broju obolelih alkoholna bolest se nalazi na trećem mestu, i to iza kardiovaskularnih bolesti i tumora.

Analna fisura (Fisura ani)

Analna fisura je ovalna ranica koja se nalazi u predelu anusa (čmara) i karakterišu je bedemaste ivice koje su sedefasto ružičaste boje. Za analnu fisuru je karakteristično da je izuzetno bolna pa je iz tog razloga praktično nemoguće uraditi pregled pomoću prsta, a ni pomoću instrumenta koji se zove anoskop. U sustini ovog stanja je nenormalnost unutrašnjeg sfinktera, mišića koji zatvara čmar.

Angina pectoris

Angina pectoris predstavlja najčešću manifestaciju hronične ishemijske bolesti srca.  Ishemija srčanog mišića najčešće nastaje usled disbalansa u potrebi i snabdevanju srca krvlju. Glavni simptom ishemičnog miokarda je anginozni bol.

Anksiozni poremećaji (Anksioznost)

Glavna karakteristika ovih psihijatrijskih poremećaja je prisustvo anksioznosti, odnosno straha. Ova dva osećanja, anksioznost i strah, se javljaju uvek kada procenimo da nam preti neka opasnost. Kažemo da se radi o strahu ako je opasnost neposredna, a da se radi o anksioznosti ako osoba strašljivo isčekuje neku opasnot u budućnosti. Pored straha koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno nose neku opasnost, postoje i strahovi koji se javljaju kad opasnosti uopšte nema, ili je opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena. Takvi strahovi se nazivaju patološkim, nerealnim ili bolesnim strahovima i osnov su mnogih oboljenja u psihijatriji, ali dominantno anksioznih poremećaja.

Ciroza jetre

Ciroza jetre je stanje u kome su svi delovi jetre zahvaćeni patološkim promenama. Uzrok ciroze može biti prekomerna upotreba alkohola i tada govorimo o alkoholnoj cirozi. Unošenjem velikih količina alkohola se stvara velika količina masti što jetri onemogućava da utoli potrebe za kiseonikom. Kao odgovor imunološkog sistema na ovakvo stanje dolazi do upalnog procesa koji uništava ćelije jetre.

Kronova bolest (Morbus Crohn)

Kronova bolest je nespecifično zapaljenjsko oboljenje digestivnog trakta. Ova bolest može da zahvati bilo koji njegov deo, u velikoj većini slučajeva ileum (deo tankog creva) i kolon (debelo crevo). Kronova bolest je izuzetno slična sa ulceroznim kolitisom, tako da kod oko 10% bolesnika ove dve bolesti se ne mogu razlikovati.

Edem pluća

Akutni edem pluća  je hitno dramatično stanje koje zahteva neodložnu i adekvatnu intervenciju, a karakteriše ga po život opasno nakupljanje tečnosti u plućima tj. u plućnim alveolama (zbog povišenog plućnog kapilarnog pritiska ili poremećene propustljivosti kapilarno - alveolarne membrane pluća).

Hepatitis A (žutica)

Virusni hepatitis A je akutno infektivno i kontagiozno oboljenje koje se karakteriše izraženim dispeptičnim sindromom i pojavom ikterusa (žuto prebojena koža i sluzokoža) nastalim usled oštećenja parenhima jetre.

Hepatitis B

Virusni hepatitis B (HBV) je hepatotropan virus koji pripada DNK virusima, familija  Orthohepa-dna virus, rod Hepadnavirade. Veoma je složene građe i otporan na hemijske i fizičke uticaje spoljašnje sredine.

Hepatitis C

Virus hepatitisa C (HCV) pripada RNK virusima, familija Flaviviridae.

 

Hipertireoza

Hipertireoza je sistemsko oboljenje u kom je nivo hormona štitaste žlezde povećan. Ova bolest se opisuje i kao poremećaj metabolizma koji je posledica prejakog izlučivanja hormona štitne žlezde odnosno preterane aktivnosti štitne žlezde.Uzroci su različiti pa postoje i brojne podele ovog oboljenja. Jedan od oblika vrlo karakterističan po svojoj kliničkoj slici je Bazedovljeva bolest (MORBUS GRAVES-BASEDOW). Kliničko stanje hipertireoze naziva se još i tirotoksikoza. Do hipertiroidizma ili tirotoksikoze dolazi zbog viška tiroidnog hormona u telu.

Hronični pankreatitis

Hronični pankreatitis je hronični zapaljenski  proces u pankreasu, koji dovodi do uništenja egzokrinog tkiva. Ovakvo stanje dovodi do progresivnog propadanja žlezde sa znakovima poremećaja funkcije izlučivanja.

Infektivna mononukleoza

To je akutno infektivno oboljenje koje se klinički odlikuje generalizovanom hiperplazijom limfoidnog tkiva, uvećanjem jetre i slezine i pojavom specifičnih antitela u serumu obolelog.

Rak dojke (Karcinom dojke)

Maligni tumor dojke je najčešći maligni tumor kod žena. To je oboljenje kod kog se maligne ćelije nalaze u tkivu dojke. Svaka dojka ima 15 do 20 režnjeva, koji se sastoje od manjih celina i zovu se lobuli. Duktusi povezuju režnjeve i lobule.Najčešći tip malignog tumora dojke je duktalni maligni tumor.

Rak jajnika (Karcinom jajnika)

Jajnici su parni ženski polni organi i njihova glavna funkcija je proizvodnja ženskih polnih hormona, razvoj i otpuštanje jajne ćelije koje se događa tokom svakog normalnog menstrualnog ciklusa.

Rak jednjaka (Karcinom jednjaka)

Jednjak je organ koji pripada digestivnom sistemu i spaja usnu duplju sa želucem. Kada maligne ćelije potiču od ćelija jednjaka govorimo o karcinomu jednjaka. Pušenje, konzumiranje alkohola i ishrana s mnogo masnoće, malo proteina i nisko kalorična ishrana povećavaju rizik od malignih tumora jednjaka.

Rak prostate (Karcinom prostate)

Prostata je organ (žlezda) koji postoji normalno samo kod muške populacije. Nalazi se između mokraćne bešike i rektuma. Kroz prostatu  prolazi mokraćna cev (uretra). Prostatu čine žlezdano tkivo i glatki mišići. Rak prostate je maligni tumor koji nastaje u prostati.

Rak štitne žlezde (Karcinom tireoideje)

Većina čvorova štitne zlede je benigna. Karcinom štitne zlezde  nije toliko čest i treba ga razlikovati od čestih oboljenja poput adenoma, nodozne strume, hroničnog limfocitnog tireoiditisa...Tipovi karcinoma štitne zlezde su diferentovani (papilarni i folikularni), medularni, anaplastični i nediferentovani. Obično se otkrije čvor na vratu koji nema nikakvih drugih simptoma. Sumnja da bolesnik ima karcinom je veća u mlađem dobu i to kod muškaraca, (ako se radi o solitarnom, hladnom čvoru kod postavljanja dijagnoze kontrastom - scintigrafija), tvrdom čvoru koji je naglo narastao i ako u anamnezi postoji podatak o zračenju glave, vrata, grudnog koša.

Rak želuca (Karcinom želuca)

Karcinom želuca je jedno od najčešćih malignih oboljenja. Pod nazivom karcinom želuca podrazumeva se adenokarcinom i zauzima 95%  od svih malignih tumora želuca. Ređi oblici podrazumevaju limfome (od ćelija limfnog tkiva) i sarkome (od ćelija vezivnog tkiva u koje spadaju mišići, masno tkivo i krvni sudovi). Najveća učestalost je u Japanu, Koreji, nekim delovima Kine, u Čileu i na Islandu, što se povezuje s ishranom i uticajima okoline. Bolest je češća kod muškaraca, a pojavljuje se najčešće nakon 50. godine života.
 

Male boginje ( Morbilli)

Morbilli, male boginje, jesu virusno, veoma zarazno oboljenje iz grupe osipnih groznica , koje se klinički manifestuje zapalenjskim promenama na vežnjačama, sluzokoži disajnih organa i pojavom ospe koja se širi sukcesivno od lica i vrata, na trup i ekstremitete.

Miastenija gravis

To  je bolest koja se karakteriše slabošću mišića i koja se javlja u epizodama. Uzrok ovog oboljenja je gubitak ili disfunkcija receptora za acetilholin, neurotransmitera koji igra vrlo bitnu ulogu u  kontrakciji mišića. Ovaj poremećaj funkcije je posledica reakcije imunog sistema koji uništava pomenute receptore. Šta dovodi do pokretanja ove reakcije i pod kojim uslovima, nije poznato. Bolest je češća kod žena i najčešće se javlja između 20. i 40. godine života.

Migrena

Migrena je vaskularna glavobolja, javlja se periodično i bol uglavnom zahvata polovinu glave. Bol je često praćena mučninom, povraćanjem i poremećajem vida.


Ovčije boginje (Varicella)

Varičela, ovčije boginje, su akutno infektivno oboljenje iz grupe osipnih groznica koje se karakteriše pojavom vezikulozne ospe.

Pneumonija (Upala pluća)

Pneumonija je zapaljenje plućnog parenhima koje zahvata alveolne prostore i intersticijum (prostor između alveola) pluća. Ova bolest predstavlja najopasnije oboljenje respiratornog sistema i može biti uzrokovana različitim mikroorganizmima. Javlja se u svim starosnim dobima, a posebno kod osoba sa različitim hroničnim bolestima i oštećenjima obrambenog sistema. Pneumonija je najčešća i najteža, a vrlo često i smrtonosna bolest kod starijih ljudi.

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis predstavlja hronično, progresivno, zapaljenjsko reumatsko oboljenje čiji uzrok još uvek nije dovoljno poznat. Ova bolest zahvata mezenhimno tkivo čitavog organizma, tako da se klasifikuje u sistemska oboljenja vezivnog tkiva. Glavna karakteristika ove bolesti je smanjenje celularnog imuniteta, povećanje broja B limfocita, hipergamaglobulinemija.

Šarlah (Scarlatina)

Skarlatina je oboljenje iz grupe osipnih groznica koje se karakteriše naglim početkom, temperaturom, gušoboljom, povraćanjem, pojavom sitne zrnaste ospe i naknadnim perutanjem.

Sizofrenija

Shizofrenija je duševna bolest koja oboleloj osobi onemogućava razlikovanje stvarnih (realnih) od nestvarnih (nerealnih) doživljaja ili iskustava, ometa logičko razmišIjanje, normalne osećajne doživIjaje prema drugim osobama, te narušava njeno društveno funkcionisanje. Kod shizofrenih poremećaja dolazi do promene određenih funkcija mozga. Posledica toga su promene mišljenja, zapažanja i afektiviteta, u globalu, promene psihe.

Sindrom iritabilnog kolona

Najčešće gastrointestinalno oboljenje u kliničkoj praksi je sindrom iritabilnog kolona. Manifestuje se bolom u trbuhu i poremećajem stolice, u raznim kombinacijama, kojima se ne može naći organski uzrok. Sindrom iritabilnog kolona karakterišu poremežaji motaliteta creva i bolne osetljivosti trbuha.


Sindrom malapsorcije (Celijačna bolest)

Malapsorpcija predstavlja poremećaj u apsorpciji jednostavnih hranjivih materija poput aminokiselina, masti, vitamina ili prostih šećera u crevu.

Tuberkuloza (TBC)

Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva Mycobacterium tuberculosis. U humanoj patologiji uglavnom se uzrokuje humani tip bacila tuberkuloze. Međutim, nekada uzročnici mogu biti i druge vrste bacila: Mycobacterium bovis, kao i atipičnih mikobakterija koje su danas od sve veće važnosti. Bolest napada respiratorni sistem, pre svega pluća, mada nekada može zahvatiti i druge organe. Bacil tuberkuloze naziva se još i Kochov bacil prema naučniku koji je prvi otkrio i izolovao ovu bakteriju 1882. godine.

Ulcerozni kolitis

Ulcerozni kolitis je nespecifično zapaljenjsko oboljenje alimentarnog trakta. Ovaj zapaljenski proces zahvata strukture kolona (debelo crevo). Ulcerozni kolitis je izuzetno sličan Crohnovoj bolesti, tako da kod oko 10% bolesnika ove dve bolesti se ne mogu razlikovati.

AIDS (SIDA, Morbus HIV)

Osoba obolela od ove bolesti je nosilac virusa koji uzrokuje sindrom stečenog gubitka imuniteta, bolest poznatu pod nazivom AIDS (SIDA). AIDS onemogućava ispravno funkcionisanje imunog sistema - prirodne odbrane organizma od infekcija. Bolest ga čini neefikasnim i telo se sve teže brani od raznih infekcija.

Herpes zoster

Herpes zoster nastaje zbog reaktivacije Varicella-zoster virusne infekcije. Karakteriše ga unilateralna erupcija vezikula(ospe) u području jednog dermatoma, uz pratnju snažnog lokalnog bola.

Rak jetre (Karcinom jetre)

Tumori jetre se dele na maligne i benigne. Maligni tumori mogu biti primarni (koji nastaju u samoj jetri) i sekundarni (koji se pojavljuju u jetri kao posledica širenja-metastaziranja primarnih tumora drugih organa). Sekundarni tumori jetre su češći.

Alopecia androgenetica (Opadanje kose)

Alopecia predstavlja hronični, progredirajući difuzni gubitak kose. Zapravo, genski je uslovljena povećana osetljivost dlačnog folikula na normalne vrednosti cirkulišućih androgena.

Reiterov sindrom (Syndroma Reiteri)

Reiterov sindrom je seronegativni artritis koji nastaje posle akutne, nespecifične urogenitalne ili digestivne infekcije.  Za ovo oboljenje se poslednjih godina koristi i naziv reaktivni artritis. Reiterov sindrom karakteriše nesimetrični artritis na nogama, pomene na oku (konjuktivitis ili prednji uveitis) i promene na koži (keratoderma blennorrhagikum) i sluzokoži (balanitis, stomatitis). Bolest počinje naglo, a najčešće se završava spontanim izlečenjem, ali se u oko polovine bolesnika javljaju ponovljene epizode bolesti (recidivi). 




Sistemski eritemski lupus

Sistemski eritemski lupus predstavlja autoimunu bolest čije su glavne odlike zahvaćenost više organskih sistema, prisustvo mnogobrojnih autoantitela, od kojih neka učestvuju u imunološkom oštećenju tkiva. Iako ova bolest može zahvatiti mnoge organe, najčešće su napdnuti koža, bubrezi, zglobovi, hematopoezno tkivo, centralni nervni sistem.


Sjogrenov sindrom

Sjogrenov sindrom je hronično, zapaljensko, reumatoidno oboljenje koje se ispoljava suvim okom (xerophthalmia) i suvim ustima (xerostomia). Uzrok nastanka ovih pojava je smanjenje funkcija egzokrinih žlezda. Ovaj sindrom se javlja kao primarno oboljenje i udružen sa nekom od drugih  sisitemskih bolesti vezivnog tkiva, najčešće sa sistemskim lupusom ili reumatoidnim artritisom. 



Ankilozirajući spondilitis (Morbus Bechterewi)

Ankilozirajući spondilitis (Morbus Bechterewi) predstavlja hroničnu, progresivnu zapaljensku bolest lokomotornog sistema. Ovo oboljenje najčešće počinje u zglobovima karlice, zatim se širi na zglobove kičme zahvatajući same zglobove i pripoje fibroznog diskusa, kao i ligamente u predelu kičmenog stuba. U kasnijim stadijumima bolest se širi i na druge zglobove, najčešće na zglob kuka i ramena. Ponekad ovom bolešću mogu biti zahvaćeni i organi (oči i srce). Bolest se posle više godina bolovanja završava osifikacijom svih veznih struktura i ankilozom zglobova, tako da kičmeni stub postaje nepokretan i daje sliku „bambusa“.

Autizam

Većina dece su vrlo socijalna bića koja, da bi napredovala i rasla, imaju potrebu i želju za kontaktom sa drugima. Ona se nasmeše, smeju, maze, i reaguju zainteresovano, nestrpljivo i uzbudjeno na igre kao što su „žmurke". Međutim, ponekad dete ne komunicira s drugima na očekivani način. Umesto toga, ono deluje kao da je u "svom svetu", odnosno svetu koji se sastoji iz ponavljanih rutinskih radnji, čudnih i specifičnih ponašanja, problema u komunikaciji i potpunog nedostatka socijalne svesti ili interesovanja za druge. Ovo su karakteristike razvojnog poremećaja koji se zove autizam.

Honeymoon cystitis

Kod nekih žena se razviju simptomi cistitisa, kao što su učestalo i bolno mokrenje skoro uvek posle polnog odnosa. Simptomi traju jedan ili dva dana, a onda nestaju, pa se ista simptomatologija ponavlja posle sledećeg polnog odnosa. Ovaj problem se ponekada zove “cistitis medenog meseca”, mada je to u stvari forma hroničnog uretritisa (u suštini inflamirana je uretra, a ne mokraćna bešika. 

Inkontinencija

Ako imate iznenadnu potrebu za mokrenjem koju ne možete da kontrolišete, tada se kod vas verovatno radi o urinarnoj urgentnoj inkontinenciji. Za ovaj poremećaj okrivljuje se laka infekcija mokraćnih kanala.


Iritabilna mokraćna bešika

Ponekada iritacija i inflamacija uretre traju nedeljama ili mesecima. Kod nekih žena ovaj problem je prilično čest. Ponekada je uzrok infekcija, ali često je prouzrokovač nejasan, iako se čini da je mokraćna bešika hronično inficirana. Poremećaj nije opasan, mada je veoma neprijatan. Trebalo bi ga razlikovati od inflamirane mokraćne bešike.

Upala bešike i mokraćnih puteva

Mokraćna bešika se nalazi između pubične kosti i materice. Ona predstavlja kesu rastegljivih zidova u kojoj se skuplja mokraća stvorena u bubrezima. Kada se zidovi bešike skupe mokraća se potiskuje u uretru, koja predstavlja uzanu cev dugačku samo 2.5 - 3cm. Otvor uretre nalazi se između klitorisa i vagine.

Giht

Giht je metaboličko oboljenje koje se manifestuje pojavom akutnog artritisa sa recidivima, pojavom tofusa i kod nelečenih bolesnika pojavom hronične uratne artropatije. Bolest je posledica taloženja kristala mononatrijum - urata. Takođe je prisutna i hiperuratemija i hiprurikemija. U pojedinim slučajevima nastaju i bubrežni kamenci ili taloženje urata u srži bubrega. Ova bolest se deli u dve kategorije: primarni giht, nastaje kao posledica hiperuratemije nepoznate ili genetske prirode, i sekundarni giht, nastaje zbog hiperuratemije poznate etiologije.

Lajmska bolest (Lyme Borreliosis)

Lajmska bolest je multisistemsko oboljenje subakutnog i hroničnog toka uzrokovano Borreliom burgdorferi koje prvenstveno zahvata kožu, a zatim srce, zglobove i centralni nervni sistem.

Salmoneloze (Salmonellosis)

Salmoneloze  su akutne bakterijske crevne infekcije koje se karakterišu kratkom inkubacijom, kliničkom slikom gastroenteritisa i opštom intoksikacijom.

Žuta groznica (Febris flava)

Ovo oboljenje predstavlja akutnu infektivnu karatinsku bolest, uzrokovanu arbovirusom koja je se karakteriše oštećenjem jetre, bubrega, i hemoragijskim sindromom. Javlja se u tropskim i suptropskim zemljama, a kod nas može biti importovana.

Bronhiektazije

Bronhiektazije predstavljaju oboljenje koje se manifestuje trajnom dilatacijom bronhijalnog stabla sa ireverzibilnom (nepovratnom) destrukcijom zidnih struktura. Klinički se ispoljava kašljem i iskašljavanjem veće količine ispljuvka koji je purulentan (gnojni), često neprijatnog mirisa i taloži se u tri sloja.

Denga groznica

Denga je akutno infektivno oboljenje iz grupe hemoragijskih groznica koje se karakteriše bifazičnom temperaturom praćenom artralgičnim i hemoragijskim sindromom.

Poremećaji srčanog ritma - Srčane aritmije (Lupanje, preskakanje srca)

Neprekidan rad srca omogućen je stalnim stvaranjem nadražaja u delu desne predkomore srca koji se zove sinusni čvor. Nadražaj se sa tog mesta širi kroz. predkomore, specijalni mišićni snop vlakana nazvan Hisov snop, sve do ćelija srčanog mišića leve i desne komore.

Iznenadna srčana smrt

Iznenadna srčana smrt je prirodna smrt prouzrokovana bolešću srca, kada u roku od jednog sata od početka simptoma dolazi do gubitka svesti i prestanka cirkulacije, a u osoba sa prethodno prepoznatom ili neprepoznatom bolešću srca. Treperenje komora je u preko 3/4 bolesnika koji umru uzrok naprasne smrti. U komorskom treperenju mehanička aktivnost srca prestaje i posle 8-10 sekundi dolazi do gubitka svesti a smrt nastaje za 3 do 5 minuta zbog oštećenja mozga.

Rubela

Rubela je blaga akutna infektivna bolest iz grupe osipnih groznica koja se odlikuje nespecifičnom ospom, subokcipitalnom limfadenopatijom i mogućnošću da kod trudnica izazove ozbiljna oštećenja ploda.

 


Malarija (Malaria)

Malarija predstavlja parazitarnu infestaciju koja se karakteriše akutnim cikličnim naletima (drhtavica, febrilnost, preznojavanje) anemijom i uvećanjem jetre i slezine.

Crveni vetar (Erysipelas)

Erizipel je akutno infektivno oboljenje koje izaziva Streptococcus beta haemolythicus grupe A koje se klinički manifestuje lokalizovanim, oštro ograničenim crvenilom, otokom kože i simptomima opšte infekcije.

Patuljast rast (hipopituitarizam)

Patuljast rast (hipopituitarizam) kod dece tipično dovodi do abnormalno sporog rasta, ali sa normalnim proporcijama. Obično nastaje usled tumora hipofize ali može nastati idiopatski. Hipopituitarizam može da uključuje nedostatak više hormona ali se uglavnom prvo klinički manifestuje kao nizak rast koji nastaje zbog nedostatka hormona rasta.

Hiperlipidemija

Hiperlipidemija spada u dislipidemije i označava porast holesterola i/ili triglicerida sa niskim vrednostima HDL (high density lipoprotein) u plazmi, što doprinosi bržem nastanku ateroskleroze.

Kušingov sindrom (Morbus Cushing)

Kušingov sindrom (Morbus Cushing) predstavlja grupu kliničkih poremećaja izazvanih hroničnim povećanjem vrednosti kortizola ili odgovarajućih kortikosteroida u krvi. Nastaje kao posledica prekomerne hipofizne produkcije adrenokortikotropnog hormona (ACTH),  najčešće sekundarno kod adenoma hipofize. U tipične simptome spadaju zaokrugljeno lice (facies lunata), gojaznost centralnog tipa sa mršavim rukama i nogama.

Sinkopa

Sinkopa je sindrom koji se definiše kao iznenadni, prolazni gubitak svesti koji nastaje usled poremećene perfuzije mozga. Metabolizam mozga zavisi isključivo od perfuzije, te prestanak cerebralnog protoka krvi u trajanju od 10 do 15 sekundi dovodi do gubitka svesti.

Miokarditis

Miokarditis je zapaljenski proces koji je lokalizovan u zidu miokarda i može biti uzrokovan svim infektivnim agensima. Javlja se u svim dobnim grupama, u oba pola, nesto češće kod mlađih muškaraca.

Akutno plućno srce

Akutno plućno srce je akutna insuficijencija (slabost) desne komore. Nastaje kao posledica naglog skoka pritiska u plućnoj arteriji usled značajne redukcije plućne vaskularne mreže, najčešće zbog masivne plućne tromboembolije. Da bi nastalo akutno plućno srce, smanjenje plućne vaskularne mreže mora da iznosi preko 60% funkcionalnog plućnog krvotoka, u odsustvu prethodnog oboljenja pluća i srca.

Hronično plućno srce

Hronično plućno srce (HPS) podrazumeva hipertrofiju (uvećanje) i / ili dilataciju (proširenje) desne komore kao posledicu funkcionalnih i strukturalnih oboljenja pluća i plućne vaskularne mreže.

Perikarditis

Perikarditis predstavlja zapaljenski proces koji zahvata srčanu kesu - perikard. Može biti izolovan ili udružen sa miokarditisom i endokarditisom, kada se govori o pankarditisu. Javlja se kao primarna manifestacija zapaljenja perikarda ili kao sekundarna pojava u sklopu drugih bolesti.

Reumatska groznica

Reumatska groznica se ubraja u grupu zapaljenskog reumatizma i njeno glavno obeležje je sistemski karakter.Može zahvatiti vezivno tkivo  u raznim delovima organizma, ali se najčešće manifestuje na zglobovima i srcu. Reumatska groznica je hronično oboljenje sa akutnim početkom i ponavljanim egzacerbacijama.

Sarkoidoza pluća

Sarkoidoza spada u plućne fibroze nepoznate etiologije. Pod plućnom fibrozom podrazumeva se zadebljanje i stvrdnjavanje plućnog intersticijuma novostvorenim vezivnim tkivom, tj. obrazuju se granulomi odnosno granulomatozno tkivo koje razara i deformiše arhitektoniku pluća i plućno tkivo se pretvara u fibroznu tvorevinu.

Retke bolesti pluća

Alergijska granulomatoza i angiitis (Churg-Straussov sindrom) predstavlja sindrom koji se sastoji od teške astme, hipereozinofilije (povišen broj eozinofilnih leukocita u krvi) sa eozinofilnim infiltratima, eozinofilnog vaskulitisa i granuloma u različitim organima. Klinička slika protiče kroz tri faze.U prvoj fazi dominiraju simptomi astme (reverzibilni napadi otežanog disanja praćeni zviždanjem u grudima i iskašljavanjem beličastog žilavog ispljuvka) i ponekad rinitisa (zapaljenja sluznice nosa). U drugoj, prisutna je groznica, visoka eozinofilija u perifernoj krvi, povišen je titar ukupnog IgE, ponekad su povećani i imuni kompleksi, dok su kožni "prick" testovi (testovi za dokazivanje alergije) pozitivni u velikom procentu. Dijagnoza se postavlja na osnovu navedenih ispitivanja, a lek izbora su kortikosteroidi.

Apces pluća

Apsces predstavlja lokalizovano pojedinačno ili multiplo teško gnojno zapaljenje praćeno potpunom nekrozom (izumiranjem) plućnog tkiva i stvaranjem šupljina sa nivoom gnojnih masa koje preko bronha komuniciraju sa spoljašnjom sredinom.

Anoreksija (Anorexia nervosa)

Anoreksija nervoza je poremećaj ishrane koji se karakteriše namernim gubitkom težine. Javlja se kod emocionalno labilnih devojaka (mada je zapažen i kod mladića). Može se javiti i održavati u svim uzrastima, ali je tipično da se javlja u pubertetu (80 % svih slučajeva počne u uzrastu od 13 do 20 godina). Osnovni psihopatološki simptom je strah od debljine i poremećaj u percepciji oblika i veličine svog tela.Taj strah je toliko jak da prožima celokupno psihičko stanje i ne može se ublažiti stvarnim gubitkom na težini. Opsednutost strahom od debljanja je takva da se bolesnice boje svake hrane, koju doživljavaju lošom i opasnom.

Bulimija

Bulimija (bous-vo, govedo; limos-glad =>"Gladan da bi i vola mogao pojesti") je poremećaj vezan za ishranu koji je, kao i anoreksija nervoza, psihološkog porekla, a može imati strašne telesne posledice. Dok se anoreksičari jednostavno izgladnjuju, bulimičari se prejedaju, a zatim se čiste povraćanjem koje su sami izazvali. Oboleli od bulimije često koriste pilule za mršavljenje, laksative i diuretike da bi smanjili telesnu težinu. Čišćenje može imati dve svrhe: sprečavanje dobijanja na težini, a i privremeno ublažavanje depresije i ostalih negativnih osećanja.

Pneumotoraks (Pneumotorax)

Pneumotoraks podrazumeva nakupljanje vazduha u pleuralnoj šupljini koje nastaje kao posledica prekida kontinuiteta visceralne ili parijetalne pleure (listova plućne maramice). Kada nastane komunikacija između bronha, alveola i pleuralne šupljine, dolazi do izjednačenja atmosferskog i intrapleuralnog pritiska, pa elastična sila pluća uzrokuje kolaps plućnog parenhima. U zavisnosti od  porasta pritiska u pleuralnom prostoru, plućni parenhim može kolabirati delimično ili potpuno, tj. može nastati parcijalni ili kompletni pneumotoraks.

Burzitis (Bursitis)

Burzitis je zapaljenje burze, male zatvorene vreće ispunjene tečnošću smeštene u unutrašnjosti zglobova. Burze izgledaju kao balon ispunjen sa malo tečnosti i spljošten imeđu ostalih tkiva. Njihova funkcija jeste da smanje trenje između tetiva i kosti, između tetiva i tetiva, između koštanih izbočina i same kože.

Bipolarni poremećaj

Bipolarni poremaćaj se karakteriše promenama raspoloženja, od duboke depresije do ekstremne euforije. One se ponekad brzo smjenjuju, a ponekad pojedina faza traje danima. Izvestan broj osoba s ovim poremećajem oseća samo depresiju, sa tek povremenom tzv. maničnom fazom.

Akutni apendicitis (Upala slepog creva)

Akutni apendicitis (upala crvuljka) je česta i hitna hirurška bolest. U narodu se upala crvuljka obično pogrešno naziva "upala slepog creva" Slepo crevo je početni, prošireni deo debelog creva koji je poput vreće prema dole slepo zatvoren, a s njegovog dna izlazi crvoliki produžetak - crvuljak ili lat. appendix vermiformis.

Atrijalna fibrilacija

Atrijalna fibrilacija (treperenje pretkomora) predstavlja poremećaj srčanog ritma koji nastaje u  pretkomorama.

 

Teški akutni respiratorni sindrom (SARS)

SARS je skraćenica od engleskog naziva Severe Acute Respiratory Syndrome, što se prevodi kao teški akutni respiratorni sindrom. Bolest je postala aktuelna u periodu zima proleće 2002/2003 kada je u istočno-azijskim državama zabeležena epidemija atipične upale pluća s relativno visokim letalitetom.

Rak kože (Karcinom kože)

Karcinomi (maligni tumori) kože su najčešći tumori kod ljudi. Javljaju se podjednako kod  oba pola i po pravilu u starijem životnom dobu.

Rak kostiju (koštane srži)

Iako je zapravo reč o raku koštane srži, leukemiju često nazivaju rakom krvi. Jedna od specifičnosti ove bolesti je da se kod nekih njenih oblika simptomi ne pojavljuju čak ni u već poodmaklom stadijumu.

Tumor mozga

Tumor mozga je svaka novonastala tvorevina u lobanji koja se razvija na nervnom tkivu i krvnim sudovima mozga, meningeama (moždanim omotačima), intrakranijalnim delovima moždanih živaca, embrionalnim defektima, hipofizi, epifizi, unutrašnjoj površini kranijuma, koja ima progresivni rastući tok i u svojoj evoluciji razara, zamenjuje ili potiskuje moždano tkivo i ranije ili kasnije dovodi do povećanja intrakranijalnog pritiska.

Konjuktivitis (Conjuctivitis)

Konjunktivitis je upala vežnjače (konjunktive) unutar kapka. Vežnjača  se prostire na unutrašnjem delu kapka i pruža se preko beonjače do rožnjače. Upaljena vežnjača čini beonjaču (skleru) crvenom za vreme konjunktivitisa. Konjunktivitis je najčešća bolest očiju u razvijenim zemljama sveta i s obzirom na težinu varira od blage upale sa suzenjem do jake upale koja mođe dauzrokuje i odumiranje tkiva.

Benigni tumori jednjaka

Benigni tumori su vrlo retki i čine 10% svih tumora jednjaka. Benigni tumori mogu biti lokalizovani na mestima prirodnih suženja u predelu hipofarinksa, kardije i u visini bifurkacije traheje.

Juvenilni fibrom nazofarinksa

Juvenilni fibrom nazofarinksa je benigni tumor sa ekspanzivnim rastom i sklonošću ka krvavljenju, koji se razvija isključivo u muškaraca u pubertetu odnosno u dečaka između 10 i 20 godina. Posle puberteta ovi tumori pokazuju tendenciju ka involuciji.

Glaukom

Glaukom (od grč. glaukos = zelen, zbog sivo-zelenog odsjaja sočiva u zahvaćenom oku) je naziv za grupu bolesti koja vodi ka oštećenju očnog živca i vodeći je uzrok slepila kod ljudi iznad 40 godina. Glaukom nije bolest već sindrom, odnosno skup sledećih simptoma: povišenje očnog pritiska, udubljenje papile očnog živca i oštećenje vidnog polja. Dugotrajno povišen očni pritisak dovodi do druga dva simptoma.

Katarakta

Kataraktom nazivamo svako zamućenje sočiva. Katarakta je strukturna, fizička, biohemijska i optička promena u očnom sočivu, koja menja transmisiju i refrakciju svetlosnih zraka narušavajući oštrinu i definisanost lika na retini. U narodu je poznata kao siva mrena i najčešći je uzrok slabog vida.

Sindrom karpalnog tunela

Sindrom karpalnog tunela se javlja kao posledica pritiska na nerv medianus u karpalnom tunelu. Karpalni tunel čini osam sitnih koščica ručnog zgloba s donje strane, a gornju stranu zatvara čvrsto vezivno tkivo (poprečni karpalni ligament). Kroz taj tunel, iz podlaktice u šaku, ulazi nerv medianus, ali i tetive mišića koje pokreću prste. Tetive su obložene tankom sinovijalnom opnom koja ih podmazuje i olakšava njihovo klizanje i pokretanje. Ta je opna osetljiva na svaki dugotrajniji napor i nadražaje.

Vertigo (Vrtoglavica)

Vrtoglavica je poremećaj orijentacije u prostoru koji se manifestuje snažnom iluzijom kretanja u prostoru. To je neodređen izraz koji bolesnici upotrebljavaju da bi opisali nekoliko različitih subjektivnih stanja. Uz privid kretanja često je prisutan i funkcionalni okulomotorički poremećaj (nistagmus), rušenje u stajanju i hodanju i mučnina.

Meningitis

Pod meningitisom se podrazumeva zapaljenje mekih moždanih opn i- pije i arahnoideje.

Bolest ludih krava

Bolest ludih krava formalno nazvana goveđa spongiformna  encefalopatija (GSE) hronična je, fatalna neurodegenerativna bolest prvobitno pronađena kod britanske stoke.

Laringitis (zapaljenje grkljana)

Laringitisi su zapaljenja grkljana, obično se javljaju u sklopu zapaljenskih procesa disajnih puteva a ređe izolovano.

Lumboishialgia (Išijas)

Išijas je je oboljenje koje nastaje oštećenjem kičmenih korenova izazvanim prolapsom lumbalnih intervertebralnih diskusa. Veliki socio - medicinski značaj išijasa proističe iz činjenice da je to jedan od veoma čestih uzroka radne nesposobnosti, odnosno bolovanja. 

Kampilobakterioza

Kampilobakterioza je akutno infektivno oboljenje koje se odlikuje toksoinfektivnim i enterokolitičnim manifestacijama.

 

Antraks (Crni prišt)

Antraks je akutno infektivno oboljenje iz grupe zoonoza koje se kod ljudi javlja kao spoljašnji ili unutrašnji antraks. Danas je veoma retka bolest.

Hiperhidroza (pojačano znojenje)

Hiperhidroza je pojam koji označava pojačano znojenje, odnosno generalizovanu ili lokalizovanu pojačanu funkciju znojnih žlezdi.

Policistični jajnici

Sindrom policističnih jajnika je najčešća hormonska bolest kod žena i najčešći uzrok izostanka ovulacije. Temeljna promena kod ove bolesti su cistični folikuli u kori jajnika, menstrualni ciklus bez ovulacije, retke menstruacije, neplodnost, pojačana dlakavost, opadanje kose, akne. Naziv dolazi od izgleda jajnika na kome se nalaze brojne ciste.

Pijelonefritis

Infekcija gornjeg dela urinarnog trakta koja se razvija u bubregu zove se pijelonefritis. Čak polovina žena s cistitisom može istovremeno s cistitisom imati infekcije gornjeg dela urinarnog trakta (bubrega i uretri).

Nefrolitijaza (Kamen u bubregu)

Nefrolitijaza se definiše kao prisustvo kamena u sabirnim tubulima, u čašicama i karlici bubrega. Kamenci su klinički značajni jer mogu izazvati opstrukciju normalnog protoka mokraće, pospešiti nastanak urinarne infekcije,a mogu izazvati i jak bol.

Policistični bubrezi

Policistična bolest bubrega je najčešća nasledna bubrežna bolest. Njena učestalost u opštoj populaciji iznosi 1 na 1000 stanovnika. Značajna je po tome što bubrežna bolest obično progredira i 4 - 10% bolesnika na dijalizi je sa policističnim bubrezima.

Bol u ledjima

Jedna od najčešćih bolesti danas, odmah nakon obične prehlade, koju možemo definisati kao bol u kostima i mišićima, najčešće u slabinskom delu leđa, naročito izražena pri saginjanju, ustajanju, podizanju tereta i drugim fizičkim naporima.

Akutna bubrežna insuficijencija

Akutna bubrežna insuficijencija (ABI) se karakteriše ubrzanim smanjenjem bubrežne funkcije koje prouzrokuje progresivni porast azotnih materija u krvi kod osoba sa prethodno zdravim bubrezima.

Hronična bubrežna insuficijencija

Hronična bubrežna insuficijencija (HBI) je sindrom koji nastaje kao posledica postepenog, progresivnog i ireverzibilnog smanjenja glomerulske filtracije do konačnog stadijuma uremije. Karakteriše se zadržavanjem uremijskih toksina (ureje, kreatinina, mokraćne kiseline fenoli, indoli i dr.), nastalih uglavnom u toku metabolisanja proteina, promenama u volumenu i sastavu telesnih tečnosti i elektrolita kao i disbalansom mnogih hormona.

Balanopostitis

Balanopostitis je zapaljenje sluzokože glansa (balanitis) i prepucijuma (postitis). Zapaljenje je izrazitije na prepucijumu.

Molluscum contagiosum

Molluscum contagiosum je benigno oboljenje kože koje se manifestuje u vidu bubuljica voštanog izgleda sa tačkastim udubljenjem u centru.

Prader-Willy sindrom

Prader - Willy sindrom je hormonski poremećaj i poremećaj metabolizma koji uzrokuje genetska abnormalnost koja, u većini slučajeva, nije nasledna. Jednako obuhvata muški i ženski pol bez obzira na rasu.

Askarioza

Askarioza je infekcija koju izaziva helmint (crv) Ascaris lumbricoides, koja u početku uzrokuje plućne, a zatim i crevne smetnje.

Glomerulonefritis

Glomerulonefritis (GN) je obostrano abakterijsko zapaljenje bubrega u kojem su zahvaćeni glomeruli , a propratno i druge strukture bubrega.

Panhipopituitarizam

Panhipopituitarizam predstavlja pluriglandularnu (više žlezdi) insuficijenciju koja nastaje usled deficita svih hormona prednjeg režnja hipofize. Zbog deficita hormona nastaje sekundarna insuficijencija odgovarajućih perifernih endokrinih žlezda (štitaste, kore nadbubrežnih žlezdi i gonada).

Sindrom X

Sindrom x ili polimetabolički sindrom, sindrom insulinske rezistencije ima više definicija i opisa, ali svi se slažu da su bolesnici s tim sindromom jako ugroženi od bolesti srca i krvnih sudova. Četiri su glavne karakteristike metaboličkog sindroma: gojaznost gornjeg dela tela (androidni odnosno muški oblik gojaznosti u obliku jabuke za razliku od tzv. ženskog u obliku kruške), poremećaj iskorišćavanja glukoze u ćelijama, povećana koncentracija triglicerida u krvi i povišen krvni pritisak.

Adisonova bolest

Adisonova bolest nastaje kao posledica obostranog razaranja kore nadbubrežnih žlezda. Pojavljuje se u odraslih osoba, između 25. i 45. godine, češće u muškaraca.

Artroza

Degenerativne promene zglobne hrskavice, koje zatim uzrokuju promene i na ostalim delovima zgloba (zglobna čaura, kost), a pre ili posle se karakterišu bolom i oštećenom funkcijom zgloba, nazivaju se arthrosis, osteoarthrosis ili osteoarthritis.

Benigna hiperplazija prostate

Benigna hiperplazija prostate (BHP) je nemaligni, prekomerni rast ćelija prostate. Kako se hiperplazija razvija, tako se uretra (cev kojom urin izlazi iz bešike) postepeno sužava što dovodi do velikog broja neugodnih i uznemirujućih simptoma.

Sepsa

Prodiranje mikroba u krv i krvotok, pri čemu se mikrobi razmnožavaju i žive u krvi, čine trovanje krvi ili sepsu. Neke vrste mikroba prodiru u krv još u početku same bolesti i tu se razmnožavaju i žive. To se događa kada je njihova toksična moć vrlo jaka ili kada u organizam uđu u vrlo velikom broju. U drugim slučajevima mikrobi prodiru u krv i krvotok tek pošto na mestu uobičajenom za njihovo razmnožavanje savladaju otpor organizma.

Maligni melanom

Maligni melanom je maligni tumor melanocita i najzloćudniji je tumor kože i sluzokoža. Njegovo biološki zloćudno ponašanje ne ogleda se toliko u lokalnoj agresivnosti koliko u njegovoj izrazitoj sklonosti ranom limfogenom i hematogenom metastaziranju.

Plazmocitom (Multipli mijelom)

Maligna prekomerna proliferacija plazma ćelija (B-limfociti koji su diferentovani do krajnjeg stadijuma-plazma ćelija) većinom u koštanoj srži, ali i u drugim organskim sistemima naziva se multipli mijelom ili plazmocitom.

Rak testisa (Karcinom testisa)

Tumori testisa najčešće su maligni, ali osim što su retki (1 posto svih tumora kod muškaraca), izlečivi su u 90 posto slučajeva, naravno ako se otkriju na vreme i ispravno leče. To ima ogromnu važnost jer se tumori testisa javljaju kod muškaraca u naponu snage. Najčešće pogađaju adolescente, mladiće i muškarce od 15 do 45 godina, iako mogu nastati i kasnije. Danas je rak testisa baš zbog svog brzog rasta i uspešne hirurške i onkološke terapije jedan od najizlečivijih oblika karcinoma, čak i ako se radi o uznapredovalom obliku sa zahvaćenim limfnim čvorovima.

Humani papiloma virus (HPV) infekcija

HPV infekcija je polno prenosiva bolest koju izaziva Humani papiloma virus- HPV.

Tranzitorni ishemični atak (TIA)

Tranzitorni ishemični atak predstavlja prolazno žarišno moždano oštećenje praćeno neurološkim ispadima koji se brzo i potpuno povlače, najkasnije za 24 časa.

Kolera

Kolera predstavlja akutno infektivno oboljenje koje se odlikuje znacima gastroenteritisa, elektrolitinim i acido-baznim poremećajima.

Kuga

Kuga je teško akutno infektivno oboljenje iz grupe karantinskih bolesti koju izaziva Yersinia pestis. Klinički se može manifestovati zapaljenjem regionalnih limfnih žlezdi, teškom pneumonijom ili slikom teške sepse.

Gigantizam

Gigantizam predstavlja oboljenje koje nastaje usled povećanog lučenja hormona rasta u detinjstvu u periodu kada su epifizne pukotine (u kostima) još otvorene.

Trbušni tifus

Trbušni tifus je akutno infektivno i kontagiozno oboljenje septično toksičnog karaktera uzrokovano Salmonelom typhi koje se karakteriše febris kontinuom, tifoznim stanjem, tifoznim jezikom, bradikardijom, splenomegalijom, rozeolom.

Paratifus

Paratifus je akutno infektivno i kontagiozno oboljenje koje izaziva Salmonela paratyphi A, B i C i koje klinički liči na laki oblik tifusa.

Raynaudov sindrom

Raynaudov sindrom povremena epizodna pojava obostrano bledih i modrih prstiju ruku, ređe nogu, zbog okluzije (zatvaranja) digitalnih arterija (arterije u prstima) precipitirana hladnoćom ili emocionalnim stresom, prolazi zagrejavanjem.

Rejov sindrom

Reyov sindrom karakteriše pojava masne jetre i encefalopatija (oštećenje mozga) u dece do 15 godina starosti.

Q groznica

Kju groznica pripada grupi zoonoza i karakteriše se temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima, malaksalošću a kod većine i razvojem zapaljenja pluća.

Psitakoza (Papagajska groznica)

Psitakoza je zoonoza koja se karakteriše temperaturom, malaksalošću, opštim bolovima, glavoboljom i atipičnom intersticijalnom pneumonijom (zapaljenjem pluća).

Bruceloza (Maltska groznica)

Bruceloza, maltska groznica, zoonoza koju karakterišu malaksalost, intermitentna temperatura, adenopatija, znojenje, aritmije i uvećana slezina.

Exantema subitum (Roseola infantum)

Roseola infantum je akutna infektivna bolest male dece koja se manifestuje povišenom temperaturom i pojavom ospe nakon prestanka povišene temperature.

Dizenterija

Dizenterija je akutna infektivna bolest koja se karakteriše enterokolitičnim sindromom i patološkim promenama u distalnom delu kolona (debelog creva).

Legionarska groznica (Legioneloze)

Legioneloze su novootkrivene bakterijske bolesti respiratornog trakta čije je otkriće usledilo nakon epidemične pojave respiratorne bolesti kod učesnika sastanka američkih legionara.

Besnilo

Besnilo je akutno, smtonosno oboljenje , praćeno teškim poremećajima, u kliničkoj slici su izraženi hidrofobija i psihomotorni nemir.

Trihineloza

Trihineloza predstavlja helmintozoonozu koja se odlikuje pojavom crevnih manifestacija, otokom lica i očnih kapaka, eozinofilijom i bolovima u mišićima.

Endokarditis

Infektivni endokarditis (IE) predstavlja zapaljenski proces na srčanim zaliscima i drugim strukturama srca izazvana infektivnim agensima.

Suženje mitralnog otvora (Mitralna stenoza)

Mitralna stenoza je mana nastala suženjem mitralnog otvora (otvor između leve pretkomore i komore) usled čega dolazi do otežanog pražnjenja leve pretkomore u levu komoru.

Zauške (Parotitis epidemica)

Epidemijski parotitis ili zauške su akutno infektivno oboljenje koje se karakteriše otokom parotidniih žlezdi mada mogu biti zahvaćene i ostale seromukozne žlezde.

Zollinger - Ellisonov sindrom

Zollinger - Ellisonov sindrom karakterišu visoke vrednosti gastrina u serumu, želudačna hipersekrecija, multiple ulceracije želuca, duodenuma, jednjaka, jejunuma, i tumori Langerhansovih ostrvaca pankreasa.

Nervoza srca (Neurosis cordis)

Svi bolovi i smetnje u predelu srca ne potiču od oboljenja srca u pravom smislu reči, to jest od neke srčane mane ili slabosti. U znatnom broju slučajeva ovi bolovi i smetnje potiču od nenormalnog stanja vegetativnog nervnog sistema.

Veliki kašalj (Pertussis)

Veliki kašalj je akutna infektivna i kontagiozna bolest koja se karakteriše napadima kašlja sa zacenjivanjem.

Lofflerov sindrom

Lofflerov sindrom pluća je retko oboljenje koje se ispoljava kao alergijska reakcija plućnog tkiva.

Aneurizma aorte

Pod aneurizmom se podrazumeva lokalno proširenje. Uz abdominalnu aneurizmu kod polovine bolesnika javlja se i torakalna ili aneurizma grane aorte.

Birgerova bolest

Birgerova bolest je hronična inflamatorna (zapaljenska) bolest koja zahvata male arterije i vene ekstremiteta. Inflamacije su segmentalnog karaktera sa očuvanim delovima krvnih sudova. Arterijsko stablo je normalnog izgleda sve do mesta okluzije kada nastaje prekid u kontinuitetu cirkulacije.

Aortna stenoza (Suženje otvora aorte)

Aortna stenoza je srčana mana uslovljena suženjem aortnog otvora, koje otežava izbacivanje krvi iz leve komore u aortu.

Ehinokokus (Cistična ehinokokoza)

Cistična ehinokokoza je parazitarna bolest pluća, jetre i drugih organa, nastala kao posledica kontakta čoveka i životinje.

Velike boginje (Variola vera)

Velike boginje su ozbiljna zarazna bolest koja je ponekad smrtonosna. Ne postoji specifično lečenje velikih boginja i jedina preventivna zaštita je vakcinacija.

Nizak krvni pritisak (Hipotenzija)

Nizak krvni pritisak se definiše kao vrednost krvnog pritiska koja je niža od normalno očekivane za pojedinu osobu u određenim uslovima i relativan je pojam. Vrednosti krvnog pritiska razlikuju se zavisno od aktivnosti, godina starosti, lekova i zdravstvenog stanja. Veliko je pitanje koliko nizak treba biti krvni pritisak kako bi se dugotrajno stanje niskog krvnog pritiska označilo kao bolest - hronična hipotenzija sa simptomima i/ili smanjenjem kvaliteta života.

Difterija

Difterija je teška akutna infektivna i kontagiozna bolest koja se karakteriše fibrinoznim naslagama na mestu ulaska (obično na sluzokoži ždrela) i simptomima toksemije usled resorpcije egzotoksina.

Tetanus

Tetanus je akutna infektivna i nekontagiozana bolest koju karakterišu tonični i klonični grčevi mišića, teški metabolički poremećaji i česta respiratorna insuficijencija.

Ahalazija jednjaka

Ahalazija jednjaka predstavlja difuzni motorni poremećaj koji se karakteriše oslabljenom peristaltikom (pokretanje) i nemogućnošću relaksacije donjeg dela jednjaka.

Ezofagitis

Ezofagitis je zapaljenje sluzokože jednjaka izazvano delovanjem raznih uzročnika: infektivnim, hemijskim i mehaničkim, kao i peptičkim.

Cistična fibroza

Cistična fibroza ili mukoviscidoza je bolest koja se nasleđuje autozomno recesivno. To je jedna od najšešćih genetskih bolesti belaca. Karakteriše se promenama na plućima i pankreasu gde se stvara gusti, mukozni sekret koji može dovesti do zapušenja bronhiola i pankreasnih kanala, što dovodi do čestih zapaljenja i insuficijencije ova dva organa. Cistična fibroza može dovesti i do poremećaja ostalih organa: semenih kanalića u testisima usled čega nastupa sterilitet, poremećaja u sistemu organa za varenje, dijabetesa.

Hiatus hernia

Hijatus hernija (kila) predstavlja prodiranje dela želuca i abdominalnog dela jednjaka kroz hijatusni otvor u dijafragmi, kroz koji normalno prolazi jednjak u trbušnu duplju.

Whippleova bolest

Whippleova bolest je retko oboljenje tankog creva, hroničnog toka, koje se karakteriše patološlim nagomilavanjem glikoproteina i lipoidnih supstanci u sluzokoži, limfnim sudovima crevnog zida i mezenteričnim limfnim žlezdama.

Tumor srca

Tumori srca su retka oboljenja. Postoji više razloga za to što je učestalost mala, a najznačajniji su osobenost metabolizma miokarda, brzina krvotoka u miokardu i to što povrede srca prati degeneracija a ne regeneracija.

Pleuritis

Pleuritisi su oboljenja pleure (plućne maramice) koja dovode do povećanog stvaranja i sakupljanja tečnosti i sastojaka krvi u intrapleuralnom prostoru (prostor između dva lista plućne maramice).

Vaskulitisi

Vaskulitis predstavlja kliničko - patološki proces koji se karakteriše inflamacijom (zapaljenjem) i nekrozom (izumiranje) krvnih sudova. Patološkim procesom je obično kompromitovan lumen krvnih sudova - arterija, arteriola, kapilara i venula.

Ebola groznica

Ebola hemoragična groznica je vrlo opaka, često smrtna bolest za ljude I sisare visokog reda (majmuni, šimpanze) koja se sporadično javlja od njenog početnog prepoznavanja 1976.godine. Karakteriše se febrilnošću i pojavom hemoragijskog sindroma zbog oštećenja kapilara i trombocitopenije.

Sistemska skleroza

Sistemska skleroza (skleroderma) je sistemska bolest vezivnog tkiva koja se karakteriše degenerativnim i inflamatornim (zapaljenskim) promenama koje dovode do zatezanja, zadebljanja, fibroze kože i do oštećenja unutrašnjih organa, naročito srca, pluća, bubrega i gastrointestinalnog sistema.

Insuficijencija srca

Srčana insuficijencija (SI) je stanje u kome je abnormalna srčana funkcija odgovorna za nesposobnost srca da pumpa krv u meri koja zadovoljava metabolizam tkiva, ili se to ostvaruje uz povećan pritisak punjenja srčanih šupljina.

Tularemija (Glodarska kuga)

Tularemija je akutno infektivno oboljenje koje se karakteriše povišenom temperaturom, zapaljenskim promenama na mestu ulaska uzročnika i regionalnim limfadenitisom.

Wilsonova bolest

Wilsonova bolest je genetski uzrokovan poremećaj metabolizma bakra, koji dovodi do nakupljanja bakra u jetri, mozgu i drugim organima. Progresivno nakupljanje bakra od rođenja u jetri i mozgu, s vremenom se ispolji znacima hepatitisa, ciroze jetre i neurološkim poremećajima.

Hemohromatoza jetre

Hemohromatoza je oboljenje uzrokovano taloženjem gvožđa u parenhimskim organima. Najčešće su zahvaćeni jetra, pankreas, srce i koža. Kao krajnji ishod bolesti nastaje insuficijencija jetre, pankreasa, srca.

Variksi jednjaka

Variksi jednjaka predstavljaju proširenja krvnih sudova jednjaka, posledica su zastoja u protoku portalne krvi, najčešće nastaju zbog oboljenja jetre. Otežan protok kroz jetru usmerava krv kroz venski splet jednjaka koji se proširuje i sklon je krvavljenju.

Urtikarija (Koprivnjača)

Urtikarija (koprivnjača) je alergijsko oboljenje kože, koje može nastati usled delovanja velikog broja faktora.

Ascites

Ascites predstavlja nakupljenu tečnost u slobodnoj trbušnoj duplji i javlja se kod mnogih oboljenja i poremećaja u trbušnoj duplji.

Steatoza (Masna jetra)

Masna jetra (steatoza) predstavlja patološko nagomilavanje masti u jetrenim ćelijama uzrokovano različitim etiološkim faktorima, od kojih su najčešći gojaznost i alkoholizam.

Portna hipertenzija

Portna hipertenzija se javlja kao najznačajnija komplikacija ciroze jetre. Portni vaskularni sistem čine vene koje vode krv iz trbušnog dela digestivnog sistema - digestivnog trakta, slezine, pankreasa i žučne kese. Normalan pritisak u veni porta je 0.4 - 0.8 kPa, a vrednosti povišenog portnog pritiska su 0.88 - 1.7 kPa.

Hepatična encefalopatija

Hepatična encefalopatija predstavlja oboljenje mozga koje nastaje usled akutne ili hronične hepatičke (jetrene) insuficijencije. Može biti endogena (nastaje u akutnoj insuficijencije jetre zbog nekroze hepatocita, sa velikim procentom fatalnog ishoda) i egzogena (nastaje u cirozi jetre, bolje je prognoze, sklona recidiviranju - ponovnom javljanju).

Megaloblastna anemija

Megaloblastne anemije nastaju zbog smanjene sinteze DNK. Većina megaloblastnih anemija izazvana je nedostatkom vitamina B12 (perniciozna anemija) i/ili folne kiseline.

Perniciozna anemija

Perniciozna anemija je najčešća megaloblastna anemija i nastaje usled nedostatka unutrašnjeg činioca. Za resorpciju vitamina B12 neophodno je prisustvo unutrašnjeg činioca. Prestankom njegove sekrecije, usled atrofije želudačne sluzokože, nastaje poremećaj resorpcije i nedostatak vitamina B12.

Amiloidoza

Amiloidoza je hronično oboljenje koje se karakteriše nagomilavanjem nenormalnog proteina-amiloida u raznim organima i tkivima.

Barrettov sindrom (Barrettov jednjak)

Barretov sindrom je stečeni defekt sluznice jednjaka u toku dužeg prisustva gastroezofagealnog refluksa (vraćanje sadržaja iz želuca i jednjaka) i najčešće je ispoljen u vidu ulceracija (grizlica) ili striktura (suženja), pretežno lokalizovan u distalnom delu jednjaka.

Policitemija rubra vera

Policitemija predstavlja povećanje broja eritrocita ili povećanje hematokrita iznad normalnih vrednosti. Policitemija rubra vera se naziva još i prava ili primarna policitemija, početak je postepen, tok hroničan, a obolevaju starije osobe.

Aplastična anemija

Aplastična anemija je naziv za bolest kod koje je koštana srž vrlo slabo razvijena, a posledica toga je manjak svih krvnih ćelija u cirkulaciji.

Atopijski dermatitis

Atopjski dermatitis je hronična alergijska dermatoza koja se javlja kod osoba koje su genetski predisponirane i za nastanak drugih atopijskih bolesti.

Insuficijencija jetre

Insuficijencija jetre predstavlja oslabljenu funkcionalnu sposobnost jetre kao posledicu akutnog ili češće hroničnog oboljenja jetre.

Aldosteronizam

Primarni hiperaldosteronizam je retko oboljenje koje nastaje kao posledica dugotrajno povećanog lučenja aldosterona, češće se javlja kod žena obično između 25. i 50. godine života. Dok je sekundarni hperaldosteronizam mnogo češći i posledica je drugih postojećih oboljenja.

Anemija usled nedostatka gvožđa

Ova grupa anemija se ubraja u najčešće anemije, javlja se u svim životnim dobima, ali najčešće u pubertetu, kod žena u reproduktivnom periodu i kod pothranjenih osoba.

Von Willebrandova bolest

Von Willebrandova bolest je nasledni poremećaj hemostaze, koji je posledica smanjene koncentracije ili promenjene strukture i funkcije von Willebrandovog faktora (deo kompleksnog faktora VIII koagulacije, koji je odgovoran za normalnu adheziju trombocita).

Hemoglobinopatije

Hemoglobinopatije su kvalitativne nenormalnosti hemoglobina nastale kao posledica mutacije strukturnih gena globina. Poznato je preko 450 varijanti hemoglobina.

Hipokorticizam

Smanjena sinteza i lučenje hormona kore nadbubrežne žlezde se može javiti kao akutno ili hronično stanje i može biti posledica primarnog oboljenja nadbubrežnih žlezda ili sekundarno zbog nedostatka adrenokortikotropnog hormona (ACTH) ili hipotalamusnog deficita kortikotropnog rilizing faktora (CRH)-tercijarna.

Hemolizne anemije

Hemolizne anemije nastaju zbog povećane destrukcije eritrocita u cirkulaciji. Povećanom razgradnjom eritrocita oslobađa se hemoglobin, a ovaj se dalje metaboliše do bilirubina. Kada količina slobodnog bilirubina postane veća od funkcionalne sposobnosti jetre da ga izluči u žuč, nastaje hiperbilirubinemija i žutica.

Hipoaldosteronizam

Poremećaji koji nastaju usled smanjenja sinteze i sekrecije aldosterona mogu biti češće sekundarni, udruženi sa primarnim hipokoticizmom, hipopituitarizmom. Izuzetno su retka stanja izolovanog nedostatka aldosteronske biosinteze, smanjenja renina u bubregu, fokalnih promena u zoni glomerulozi nadbubrega koja postaje neosetljiva na angiotenzin II, posle resekcije aldosteronoma ili primene heparina.

Hirzutizam (pojačana maljavost)

Hirzutizam je pojava dlakavosti kod žena na tzv. androgen - senzitivnim područjima (nausnica, obrazi, brada, oko areola dojki, grudi, središnja linija trbuha, glutealni predeli i gornja trećina butina sa unutra), tj. mestima gde se dlake u žena normalno ne pojavljuju, a u muškaraca se normalno nalaze i predstavljaju sekundarnu seksualnu karakteristiku muškog pola.

Amenoreja

Normalan menstrualni ciklus traje od 21 do 35 dana. Amenoreja je definisana kao izostanak menstruacije tokom najmanje šest meseci. Oligomenoreja predstavlja neredovan menstrualni ciklus u kome se menstruacija javlja u intervalu od 35 dana do šest meseci.

Menopauza

Menopauza se uobičajeno događa između 45. i 55. godine života i predstavlja poslednje menstrualno krvarenje. Indukovana ili arteficijelna menopauza je prestanak funkcije ovarijuma (jajnika) izazvan lekovima, zračenjem ili operacijom. Prevremena menopauza je ona koja nastupa pre 40. godine života, bilo da je nastala spontano ili je hirurški indukovana.

Feohromocitom

Feohromocitom je tumor srži nadbubrežnih žlezda ili drugih delova hromafinog sistema koji produkuje enormne količine kateholamina. U oko 90% slučajeva u pitanju je adenom, a u svega 10% karcinom. Najčešće je sedište tumora sama srž nadbubrežnih žlezda, a u 10% su drugi delovi hromafinog sistema: račva abdominalne aorte, zid mokraćne bešike, na vratu. Često su udruženi sa drugim endokrinim tumorima.

Ginekomastija

Ginekomastija je jednostrano ili obostrano uvećanje dojki, obično se javlja tokom neonatalnog perioda i prisutna je u oko 70% dečaka u pubertetu. Regresija nastaje za 1 - 2 godine.

Kriptorhizam

Kriptorhizam predstavlja nesilaženje testisa i njihovo zaostajanje, jednostrano ili obostrano, na putu od abdomena do skrotalnih vreća.

Insulinom

Insulinom je tumor endokrinih ostrvaca pankreasa koji sekretuje insulin i koji obično izaziva recidivirajuće hipoglikemije (snižen nivo šećera u krvi) natašte. Tumori su najčešće solitarni i benigne prirode, male veličine i mogu se naći u bilo kom delu pankreasa. Svega oko 10% insulinoma ima maligne karakteristike.

Sindrom hipoglikemije

Sindrom hipoglikemije (sniženog nivoa šećera u krvi) je skup simptoma i znakova koji su uslovljeni sniženjem glikemije ispod homeostaznog opsega, a predstavljaju posledicu neadekvatnog snabdevanja mozga glikozom i kompenzatorne aktivacije simpatičkog nervnog sistema.

Goodpastureov sindrom

Goodpastureov sindrom (GPS) se karakteriše pojavom plućnih krvarenja, glomerulonefritisa i anti-GMB antitela (antitela protiv bazalne membrane glomerula) u serumu. Sreće se najčešće kod muškaraca prosečne starosti 25 godina i obično mu prethodi respiratorna infekcija.

Alportov sindrom

Alportov sindrom se karakteriše pojavom nefritisa (zapaljenja bubrega) sa hematurijom (krv u mokraći) i progresivnom gluvoćom u više generacija jedne porodice.

Nefrotski sindrom

Nefrotski sindrom je kliničko stanje koje karakteriše obilna proteinurija (proteini u mokraći), hipoproteinemija (snižen nivo proteina u krvi) sa hipoalbuminemijom, hiperlipidemija (povišen nivo masti u krvi) i edemi (otoci).

Tuberkuloza bubrega

Tuberkuloza bubrega je sekundarni oblik tuberkuloze koji najčešće nastaje hematogenim širenjem bacila iz primarnog žarišta. Zahvaćena u oba bubrega ali je bolest obično izraženija na jednom bubregu.

Epiduralni hematom

Idući od površine mozga prema spolja nalaze se tri omotača: meka opna (pia mater), paučinasta opna (arachnoidea mater) i tvrda opna (dura mater). Epiduralni hematom označava nakupljanje krvi između tvrde moždane ovojnice i kostiju lobanje koje se javlja unutar tri dana od traume glave. Vrlo je opasna komplikacija povreda glave koja može imati smrtan ishod ukoliko se blagovremeno ne leči.

Subduralni hematom

Idući od površine mozga prema spolja nalaze se tri omotača: meka opna (pia mater), paučinasta opna (arachnoidea mater) i tvrda opna (dura mater). Subduralni hematom nastaje zbog izlivanja krvi u prostor između dure i arahnoideje.

Diskus hernija

Diskus hernija nastaje oštećenjem kičmenih korenova izazvanim prolapsom lumbalnih intervertebralnih diskusa. Veliki socio-medicinski značaj proističe iz činjenice da je to jedan od veoma čestih uzroka radne nesposobnosti, odnosno bolovanja.

Miopija (Kratkovidost)

Kratkovidost ili miopija (myopia) je stanje kod koga zraci svetlosti padaju u fokus ispred mrežnjače (retine), umesto na nju, zbog čega kratkovidi žmirkaju, škilje pokušavajući da dobiju oštru sliku predmeta. Kratkovidi ljudi udaljene predmete vide zamućeno, a na blizu vide relativno dobro. Znak kratkovidosti je, dakle, nemogućnost jasnog gledanja udaljenih predmeta kao što je TV, tabla u učionici ili objekti ispred automobila pri vožnji. Kratkovidost pogađa ljude između 6 i 40 godina. Nakon 45. godine kratkovidost se smanjuje, tj. vid se poboljšava.

Preeklampsija

Preeklampsija i eklampsija su komplikacije trudnoće. Kod preeklampsije postoji veoma opasno povišenje krvnog pritiska, oticanje nogu i ruku, i izlučivanje belančevina putem mokraće. Ukoliko takvo stanje potraje dolazi do eklampsije.

Eklampsija

Eklampsija je najteži oblik graviditetnih toksikoza. Najčešće se javlja pri kraju trudnoće ili u toku porođaja, uglavnom kod prvorotkinja i obično se nadovezuje na preeklampsiju. Uz edeme, proteinuriju (protini u mokraći) i hipertenziju (povišen krvni pritisak), praćena je i gubitkom svesti, a zatim pojavom toničnih i kloničnih (trzajevi i ukočenost) grčeva, nakon čega nastupa kraće ili duže komatozno stanje.

Escherichia coli (Eserihija coli) infekcija

E. Coli, skraćeno od Escherichia coli je vrsta bakterije iz roda Escherichia i porodice Enterobacteriaceae i široko je rasprostranjena u prirodi. Pripada grupi bakterija koje su normalni stanovnici creva mnogih životinja i ljudi, gde pomažu u varenju hrane. Ubraja se u grupu tzv. koliformnih bakterija tj. bakterija koje se redovno ili veoma često nalaze u ljudskoj stolici i koje pri sanitarnim pregledima vode za piće i namirnica služe kao indikatori fekalne kontaminacije. E.coli je aerobna i fakultativno anaerobna bakterija, dobro uspeva u laboratorijskim uslovima, većini serotipova je optimalna temperatura za razmnožavanje oko 37°C. Pripada prilično otpornim bakterijama: mesecima može živeti u vodi i zemlji, a dugo na raznim predmetima. U različitim vrstama hrane i namirnica lako se i brzo razmnožava. Topota od 60°C ubija ih nakon 15 min.

Gonoreja (Triper, kapavac)

Gonoreja (triper, kapavac) je najčešća polna bolest. Karakteriše se zapaljenjem najčešće uretre, koje je kod muškaraca veoma izraženo, dok kod žena može da prođe i asimptomatski, pa su žene često izvor reinfekcije i recidiva kod seksualnog partnera.

Sifilis

Sifilis je hronično zarazno oboljenje koje nelečenu osobu prati kroz ceo život. Patološke promene se mogu razvijati na svim tkivima i organima pa se zato smatra najtežim veneričnim oboljenjem. Predstavlja značajan medicinskim i socijalno ekonomski problem.

Pitirijaza

Pityriasis versicolor- blaga, hronična infekcija kože, izazvana gljivicom Malassezia furfur, koji spada u normalnu floru kože, a koji pod određenim uslovima može iz saprofitne preći u patogenu formu. Značajnu ulogu u nastanku promena igra znojenje, nošenje odeće koja sprečava znojenje i povišena temperatura tela. Oboljenje nije zarazno, a javlja se kod osoba s predispozicijom. Manifestuje se mrljama na koži crvenkaste, smeđkaste ili najčešće boje bele kafe s nežnim ljuskanjem, a posle izlaganja suncu postaju bele. Promene se javljaju na koži vrata i grudnog koša. Oboljenje je dugotrajno i recidivantno. Lečenje-obavezno je energično pranje kožom vodom i nasapunjanim sunđerom ili frotirom, dobro sušenje i premazivanje lekovima sa keratolitičkoim delovanjem (salicil, jod, antifugicidni preparati). Lečenje mora da bude dugotrajno, do potpunog izlečenja.

Chlamidia infekcija (hlamidija)

Chlamidia trachomatis je urogenitalna infekcija koja se prenosi seksualnim kontaktom i kod muškaraca se manifestuje negonoroičnim uretritisom, a kod žena mukotrpnim cervicitisom. Spada u najrasprostranjenije seksualne bolesti u opštoj populaciji. Oko 75% zaraženih žena i 50% zaraženih muškaraca nema simptome, tako da većina infekcija ostaje nepoznata i nelečena, što pogoduje nekontrolisanom širenju bolesti.

Ureaplazma infekcija

Ureaplazma je mikroorganizam koji se može dobiti polnim putem, ali i intimnim kontaktom sa zaraženim telesnim sekretima ili predmetima koji su kontaminirani ćelijama i sekretima urogenitalnih izlučevina (peškiri, rublje, posteljina). Može se dobiti u saunama, na bazenima, solarijumima, kozmetičkim salonima, pa i ordinacijama, i svuda gde higijenske prilike nisu baš ''sjajne''. Ureaplazma je prema istraživanjima vrlo česta i asimptomatski kolonizuje urotrakt u visokom procentu polno aktivne populacije i žena i muškaraca. Često se nađe slučajno, uz još neku urogenitalnu koinfekciju.

Koksaki (Coxsackie) virus infekcija

Koksaki virusi spadaju u familiju vurusa Picornaviridae, a u rod Enterovirusa. Postoje Coxsackie A i B virusi, prenose se fekooralnim putem, poznato je da su jako kardiotropni. Najčešće izazivaju: miokarditis, perikarditis, meningitis, herpanginu i respiratorne infekcije.

Adenovirus infekcija

Adenovirusi su DNK virusi, kojih ima više od 40 različitih antigenih tipova. Između 4 i 5% svih respiratornih bolesti je uzrokovano adenovirusima. Tip 3 uzrokuje akutnu faringokonjuktivalnu groznicu kod veće dece i odraslih. Akutna respiratorna bolest je najčešće uzrokovana tipovima 4 i 7. Osim ovih infekcija adenovirusi mogu uzrokovati virusnu upalu pluća, folikularnu upalu konjunktive oka i epidemijsku upalu rožnjače i konjunktive oka. Glavni rezervoar ovih virusa je čovek.

Epstein - Barr virus infekcija

Epstein-Barr virus (EBV) pripada grupi herpes virusa i karakterističan je po citopatogenom efektu na B limfocite. Uzročnik je infektivne mononukleoze i dovodi se u vezu sa nastankom Hodgkinove bolesti, nehodgkinovih limfoma, nazofaringealnog karcinom i dr. Rezervoar infekcije je čovek, prenosi se putem pljuvačke katkad i transfuzijom ili transplantacijom koštane srži, kod jednom inficirane osobe virus ostaje doživotno. Postoji niz dokaza o karcinogenosti EBV u uslovima primarnog i stečenog deficita imuniteta, citogenetskih oštećenja, hronične antigenske stimulacije. EBV je značajna karika u lancu oštećenja B-limfocita koji ga prevode u malignu ćeliju.

Kapošijev sarkom

Kapošijev sarkom je jedan od malignih tumora krvnih sudova odnosno hemangiosarkom. Za Kapošijev sarkom su karakteristične multiple lezije tamno crveno-plave boje. Ovaj tumor se često javlja kod pacijenata obolelih od side, pogotovu kod muškaraca. Promene su u vidu čvorova i fleka tamno crveno-plave boje. Kod osoba koje nisu obolele od side su najčešća lokalizacija donji ekstremiteti (periferni tip). Kod obolelih od side se najčešće sreće na usni, nepcu, gingivi, konjuktivi i genitalijama (centralni tip).

Mikoplazma infekcija

Genitalne mikoplazme su uslovno patogene bakterije, s obzirom da ulaze u sastav normalne flore donjeg genitalnog trakta žene. Mikoplazma hominis i mikoplazma genitalium najučestalije su genitalne mikoplazme. Prenose se polnim kontaktom i intimnijim socijalnim kontaktom (na mestima gde se dolazi u dodir sa tuđim rubljem, peškirima , kod masera, kozmetičara, u solarijumima). M. genitalium je poznat uzročnik nespecifičnih uretritisa u oba pola i genitalnih infekcija i sastavni je deo kompleksne mikrobne flore koja se pronalazi u bakterijskim vaginozama. Novorođenče se može prolazno inficirati tokom prolaska kroz zaraženi porođajni kanal majke. Neonatalna kolonizacija je prolazna.

Botulizam

Botulizam predstavlja alimentarnu intoksikaciju izazvanu botulotoksinom koja se odlikuje gastrointestinalnim smetnjama, nervnim i sekretornim poremećajima.

Citomegalovirus infekcija

Citomegalovirus spada u grupu herpes-virusa, a nakon primarne infekcije virus perzistira doživotno najverovatnije u limfocitima. Pod određenim uslovima infekcija se može reaktivirati. Izvor zaraze mogu biti krv, semena tečnost, vaginalni iscedak, urin, pljuvačka i suze, a za prenos je neophodan bliski telesni kontakt.

Talasemije

Talasemije su nasledne hemolizne anemije sa poremećajem u sintezi globinskih lanaca kvantitativne prirode, gde su sintetisani lanci hemoglobina normalne strukture, ali se stvaraju u neadekvatnoj količini.

Plummer - Vinsonov sindrom

Plummer - Vinsonov sindrom (PVS) je naziv za skup sledećih simptoma: teška anemija zbog manjka gvožđa, otežano gutanje, atrofične promene sluznice usta, jezika, ždrela i jednjaka, koilonihija (nokti oblikovani kao kašika). Ovaj sindrom se naziva i Patterson - Brown Kelly sindrom.

Idiopatska trombocitopenijska purpura

Idiopatska trombocitopenijska purpura (Morbus Werlhof) je autoimuno oboljenje u kome su trombociti obloženi velikom količinom antitela, te podležu povećanoj razgradnji u slezini.

Trombocitopenija (smanjen broj trombocita)

Trombocitopenije predstavljaju stanja sa smanjenim brojem trombocita. Spadaju u najčešće uzroke hemoragijskih sindroma.

Methemonoglobinemija

Methemoglobinemija je bolest kod koje je hemoglobin u oksidisanom obliku i ne može vezivati kiseonik.

Ludwigova angina

Ludwigova angina je zapaljenje prostora ispod donje vilice i jezika (submandibularni i sublingvalni prostori) koja se brzo razvija, može ugroziti život, a obično se javlja kod mlađih osoba i dece kao rezultat zubnih infekcija. Kod dece ova bolest može poremetiti disanje.

Erizipeloid

Erizipeloid je infektivno oboljenje koje se karakteriše promenama na koži ali su moguće i druge lokalizacije.

Listerioza

Listerioza je bolest koju izaziva Listeria monocytogenes, a može se manifestovati različitim simptomima odnosno sindromima koji variraju zavisno od patogeneze, mesta ulaska uzročnika i uzrasta pogođene osobe.

Toksični šok sindrom

Toksični šok sindrom (TŠS) opisan je 1978. godine kao bolest koja zahvata više sistema organizma, a kao uzročnik je nađena bakterija Staphylococcus aureus. Godine 1980. TŠS je bio povezan sa uvođenjem nekih vrsta jako upijajućih (hiperapsorbilnih) tampona.

Mišja groznica

Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGSBS, mišja groznica) je kontaktna hemoragijska groznica koja se karakteriše visokom temperaturom, bolovima u slabinama, hemoragijskim sindromom usled kapilarotoksikoze i trombocitopenije, hipotenizijom i bubrežnim oštećenjem.

Herpes simplex

Herpes simpleks virusi (HSV) su rasprostranjeni po čitavom svetu. Rezervoar infekcije je čovek. HSV se prenosi direktnim kontaktom sa aktivnim lezijama ili sa asimptomatskim kliconošom, pri čemu je prenošenje češće sa aktivnih lezija. Tip 1 ovog virusa se uglavnom prenosi oralnim sekretom, a tip 2 genitalnim sekretom.

Leptospiroza

Leptospiroza je akutna infektivna febrilna bolest iz grupe zoonoza koja se karakteriše multiorganskim oštećenjem usled razvijenog vaskulitisa.

Atletsko stopalo (Tinea pedis)

Atletsko stopalo je naziv za infekciju kože stopala između prstiju, ali se može proširiti i na druge delove stopala i nokte. Naziva se atletsko stopalo jer se vrlo često javlja kod sportista koji su veći deo dana u sportskoj obući gde im se noga pojačano znoji što pogoduje nastanku infekcije.

Rikecioze

Rikecioze su akutne infektivne bolesti izazvane različitim vrstama rikecija. Obolenje se klinički manifestuje u vidu blagog febrilnog oboljenja ili teških kliničkih formi.

Genitalni herpes

Genitalni herpes je infekcija uzrokovana herpes simplex virusom (HSV) i karakteriše se izbijanjem malih, obično bolnih mehura na površini kože i sluznica. Spada u najraširenije polno prenosive bolesti na svetu.

Prolaktinom

Hipofiza je žlezda s unutrašnjim lučenjem smeštena na bazi mozga. Građena je od dva dela: prednjeg i zadnjeg režnja koji se razlikuju po svom razvoju, građi i funkciji. Prednji režanj, adenohipofiza, izvor je hormona rasta, prolaktina, folikul stimulirajućeg hormona, luteinizirajućeg hormona, tirotropina, adrenokortikotropnog hormona i hormona koji stimuliše melanocite. Zadnji režanj, neurohipofiza, izlučuje oksitocin i antidiuretski hormon (vazopresin). Prolaktinom je dobroćudni tumor prednjeg režnja hipofize. Dobroćudni tumori žlezdanog tkiva nazivaju se adenomi. Prolaktinom je najčešći funkcionalni adenom hipofize.

Miom

Miomi su najčešći dobroćudni tumori materice, građeni uglavnom od glatkih mišića. Osnovne karakteristike ovoga stanja su: tumor, krvarenje, bol i pritisak na okolne organe i strukture. Dobroćudna narav ovog tumora isključuje mogućnost nastanka metastaza i širenja u druge organe, ali uzrokuje probleme zbog svog lokalizacije u materici (neplodnost, teškoće u porođaju, pobačaji) i pritiska na okolne organe.

Hemoragijska groznica

Virusne hemoragijske groznice (VHG) su akutna oboljenja iz grupe prirodno žarišnih zoonoza uzrokovana velikim brojem virusa koja se karakterišu febrilnošću (povišenom temperaturom) i pojavom hemoragijskog sindroma zbog oštećenja kapilara i trombocitopenije (smanjen broj trombocita).

Hidrocefalus

Hidrocefalus je naziv za proširenje komora mozga kome je prethodilo ili je aktuelno povišenje pritiska u centralnom nervnom sistemu (CNS) zbog povećane količine cerebrospinalnog likvora. Može biti posledica različitih bolesti: upala CNS-a, tumora, krvarenja, povreda itd.

Narkolepsija

Spavanje je deo našeg života. Tokom spavanja se odmaramo i fizički i psihički. Tokom budnog stanja postupno se narušava fiziološka ravnoteža u organizmu, pa je spavanje nužno kako bi se ta ravnoteža ponovno uspostavila. Narkolepsija je primarni poremećaj spavanja koji se karakteriše spontanim padanjem u san.

Mišićna distrofija

Mišićne distrofije su primarna, nasledna oboljenja mišića degenerativne prirode. Najčešće počinju u mlađem životnom dobu i razvijaju se godinama da bi posle kraće ili duže evolucije učinile bolesnika ozbiljno hendikepiranim i zavisnim od okoline. Imaju znatno skraćen životni vek i umiru od komplikacija.

Astigmatizam

Astigmatizam je refrakciona anomalija koja je uslovljena nepravilnom zakrivljenošću rožnjače tako da je prelomna moć rožnjače različita u raznim meridijanima.

Mediteranska pegava groznica

Mediteranska pegava groznica (Marsejska groznica, fievre boutonneuse) je bolest koja spada u grupu "tifusa koji prenose krpelji".

Keratokonus

Keratokonus je takav poremećaj zakrivljenosti rožnjače kod koga ona ne predstavlja kao što je normalno deo pravilne lopte već vrh kupe - konusa. Drugim rečima nije loptasto, pravilno već kupasto, nepravilno zakrivljena. Poremećaj oblika rožnjače remeti pravilan ulaz svetlosti u oko i njeno fokusiranje na mrežnjači pa je posledica poremećaj vida.

Ablacija retine

Pod pojmom ablacije retine podrazumeva se stanje kada dođe do razdvajanja retinalnih slojeva, tako da pigmentni sloj retine ostane uz sudovnjaču dok se ostalih devet slojeva odvoje, a u tako stvorenom prostoru nakupi se tečnost - subretinalna tečnost.

Uveitis

Uvea je srednja ili sudovna opna očne jabučice i sastoji se iz tri dela: prednji deo-dužica (iris), srednji deo - cilijarno telo (corpus ciliare) i zadnji deo - sudovnjača (chorioidea). Zapaljenje dužice i cilijarnog tela je uveitis anterior (prednji uveitis, iridociklitis) a zapaljenje sudovnjače uveitis posterior (zadnji uvetis, horioiditis). Zapaljenje svih delova uvealne opne istovremeno naziva se uveitis.

Menierova bolest (Morbus Meniere)

Meniereova bolest, morbus Meniere (MM) ili hidrops labirinta je bolest unutrašnjeg uva i karakteriše se napadima vrtoglavice, šumom u ušima i oslabljenim sluhom, a nastaje zbog poremećaja mikrocirkulacije u labirintu uva. Nagluvost je promenjiva, ali s vremenom napreduje.

Polip glasnih žica

Među pseudotumorima larinksa najbrojniji su polipi. Pod polipima se podrazumevaju pseudotumori nepoznate etiologije u čijoj je osnovi prisutna proliferacija izmenjenog epitela uz promene u subepitelnom sloju izazvane zapaljenskim procesima.

Karcinom larinksa (Rak grkljana)

U larinksu su izrazito zastupljeni maligni tumori epitelnog tkiva, pa je problem malignih tumora larinksa u stvari problem karcinoma larinksa.

Fimoza

Koža na glaviću penisa je obilata i kod penisa koji nije u erekciji većim delom pokriva glavić (glans) penisa i naziva se prepucijum (preputium). Fimoza je suženje ušća prepucijuma zbog čega se prepucijum ne može prevući preko glavića penisa. Kod komplentene fimoze prevlačenje je potpuno onemogućeno, a kod inkompletne je moguće do polovine glansa.

Parafimoza

Parafimoza nastaje kada se koža na vrhu penisa, prepucijum, koja je prevučena preko glavića stegne ispod glavića penisa poput čvrstog prstena. Zbog toga se poremeti venska cirkulacija, nastaju jaki bolovi i otok. Parafimoza se javlja kod muškaraca koji nisu obrezani. Blaži slučajevi imaju dobru prognozu, a kod težih mogu ostati i neželjene posledice. Zbog toga parafimozu treba shvatiti kao hitno stanje u urologiji.

Strabizam (razrokost)

Strabizam ili razrokost je poremećaj položaja očnih jabučica i vidne funkcije kod koga nije moguće obe vidne linije istovremeno usmeriti prema tački koja se fiksira. Normalno, kada se gleda neki predmet, slika oba oka simultano pada u tačku centralnog vida u oku. Bilo koje odstupanje od paralelnog položaja oba oka naziva se strabizam.

Hidrokela

Naziv hidrokela na grčkom znači vodena vreća, a označava nakupljanje tečnosti u omotaču testisa ili duž semenovoda. Može predstavljati razvojni poremećaj ili neravnotežu između stvaranja i odstranjivanja tečnosti. Sama po sebi hidrokela ne predstavlja veliki problem, međutim, potrebno je istražiti njen uzrok kako se ne bi propustila ozbiljna bolest koja ju je uzrokovala.

Hipospadija

Hipospadija je urođeni poremećaj razvoja muškog genito - urinarnog sistema kod koga se spoljašnji otvor mokraćne cevi ne nalazi na vrhu penisa. Taj se otvor može nalaziti bilo gde od baze do površine penisa. Često je prisutna i zakrivljenost penisa pa postoji povezanost s drugim anomalijama mokraćnog sistema i interseksualnošću.

Varikokela

Varikokela je proširenje venskog spleta (plexus pampiniformis) u skrotumu (mošnici) i unutrašnje spermatične vene (vena spermatica interna) koji odvode vensku krv iz semenika (testisa). Najčešće nema kliničkih simptoma, ali je značajan faktor u nastanku neplodnosti.

Aspergerov sindrom

Aspergerov sindrom (AS) je oblik autizma, a autizam je neuropsihijatrijski poremećaj koji utiče na način na koji se osoba uključuje u živote ostalih ljudi i kako funkcioniše u svom svetu. To nije mentalna bolest, niti je uzrokovana lošim vaspitanjem. U težim oblicima remeti detetov normalan život i razvoj. U blažim oblicima predstavlja izraženu različitost od drugih.

Kongenitalni megakolon

Urođeni megakolon je stanje koje se karakteriše dilatacijom (širenjem) kolona (debelog creva) i upornim zatvorom. Ukoliko se ne leči moguće su komplikacije - infekcija, pucanje creva, čak i smrt.

Arnold - Chiarijeva malformacija

Arnold - Chiari malformacija (ACM) je razvojna anomalija baze mozga kod koje nalazimo pomeranje određenih moždanih struktura u kanal kičmene moždine. Zbog toga je poremećena cirkulacija moždane tečnosti, likvora, a usporeno je i njegovo resorbovanje (upijanje). Često se uz tu malformaciju nađe i spina bifida s meningokelom. Kod ACM nije retkost formiranje cista unutar tkiva kičmene moždine što se naziva siringomijelija ili hidromijelija.

Oniholiza

Oniholiza je poremećaj kod koga se nokat spontano odvaja od podloge. Proces obično počinje od slobodne ivice i napreduje prema korenu nokta, retko je obrnuto. Češće se javlja kod žena.

Impetigo contagiosa

Impetigo je gnojna upala površinskog sloja kože, tj. epidermisa. Bolest najčešće zahvata decu, a njenom nastanku pogoduje sredina sa niskim higijenskim standardom.

Trihomonas infekcija (Trichomoniasis)

Bolest urogenitalnog trakta koja se u velikoj većini slučajeva prenosi polnim putem. Žene se smatraju rezervoarom infekcije (25%), a muškarci faktorom širenja u populaciji (4% manifestnih parazitonoša).

Kloronihija (Sindrom zelenog nokta)

Sindrom zelenog nokta jeste poremećaj kod koga su zeleni nokti ili kloronihija najuočljiviji simptom.

Hiperpigmentacija

Hiperpigmentacija je poremećaj boje kože kod koga se na koži pojavljuju tamna područja koja su često estetski neprihvatljivog izgleda. Ovo benigno stanje nastaje zbog povećanog stvaranja melanina, tamnog pigmenta kože. Količina melanina, kao i ostalih pigmenata kože genetski je određena i nasledna i određuje boju kože svake pojedine osobe. Tako osobe tamnije puti imaju više melanina od svetloputih. Stvaranje melanina zavisi od enzima tirozinaze. Lekovi koji blokiraju njegovu aktivnost sprečavaju njegovo preterano stvaranje.

Porfirija

Porfirija je grupa genetski uslovljenih bolesti koje se karakterišu poremećajima metabolizma porfirina i njihovog krajnjeg proizvoda hema. Radi se o nedostatku raznih enzima koji učestvuju u procesu sinteze hema. Usled tih enzimskih poremećaja dolazi do akumulacije pojedinih supstanci (raznih tipova porfirinogena, porfirina) koje direktno mogu izazvati oštećenja okolnih ćelija ili pojačati dejstvo nekih drugih štetnih faktora kao npr. UV zračenje.

Treći krajnik

Tzv. treći krajnik koji se još naziva adenoidne vegetacije, adenoidi i ždrelni krajnik je limfno tkivo smešteno u sredini zadnjeg zida nosnog ždrela.

Upala krajnika (Tonsilitis)

Akutna oboljenja tonzila (krajnika) opisana su kao akutni tonzilitis ili kao angina, i mogu da se jave samostalno, izolovano ili u sklopu drugih zapaljenskoh oboljenja sluznice nosa, usne šupljine i ždrela. Vrlo često su u sklopu kliničke slike nekih infektivnih oboljenja pa i nekih sistemskih bolesti.

Daunov sindrom

Daunov sindrom ili mongolizam opisan je kod raznih naroda. Predstavlja kongenitalni poremećaj sa karakterističnim izrazom lica i često se po izgledu lica može postaviti dijagnoza još kod novorođenčadi. Kod dece sa mongolizmom postoji 47 hromozoma umesto 46 koliko ih ima ostalo stanovništvo.

Primarni hipogonadizam

Poremećaj seksualnog razvoja muškaraca može biti podeljen na osnovu ispoljavanja sekundarnih seksualnih karakteristika na hipogonadizam, nemogućnost postizanja primarnih i sekundarnih seksualnih karakteristika (zbog oštećenje i/ili reproduktivne funkcije testisa) i rani pubertet, prerano započinjanje i eventualno kompletiranje seksualne zrelosti.

Ileus (Intestinalna opstrukcija)

Ileus nastaje kada crevna peristaltika ne može da obezbedi prolaz crevnog sadržaja, odnosno kada se javi prekid crevne pasaže iz dinamičkih ili mehaničkih razloga, što praktično ugrožava život bolesnika.

Pemfigus

Pemfigus spada u grupu vezikuloznih i buloznih dermatoza, bolesti kože kojima je primarna eflorescencija (promena na koži) vezikula (mehurić) ili bula (mehur), a nisu posledica egzogenog (spoljašnjeg) delovanja nego naslednih poremećaja ili imunoloških procesa u organizmu. U grupu pemfigusa spada više kliničkih entiteta koje karakteriše posebni oblik oštećenja epidermisa- akantoliza. Pod akantolizom se smatra gubitak međućelijskih veza, dezmozoma koji mehanički povezuju epidermalne ili epitelne ćelije i njihovim gubitkom nastaje intraepidermalna vezikula ili bula. Najčešći i najznačajniji među njima je pemphigus vulgaris i iz grupe pemphigusa najčešće zahvaća sluznicu usne šupljine.

Ekcem (Kontaktni alergijski dermatitis)

Kontaktni alergijski dermatitis je inflamatorna (zapaljenska), pruriginozna (pruritus -svrab) dermatoza sa veoma izraženim polimorfnim promenama.

Nekontrolisano mokrenje (Eneureza)

Enureza (enuresis) je ponavljano, nevoljno mokrenje tokom dana ili noći u krevet ili odeću nakon 4. ili 5. godine kada bi dete već trebalo kontrolisati mokrenje. Većina ove dece nekontrolisano mokri noću (enuresa nocturna, 85%), a manji broj danju (enuresa diurna, 15%). Kod 10-15% ove dece postoji i nekontrolisana defekacija (enkopreza). Smetnje većinom prestaju do puberteta.

Prijapizam

Prijapizam je iznenadna, neprovocirana, neželjena bolna erekcija koja traje duže od nekoliko sati. Razlog erekcije je punjenje kavernoznih tela (isto kao i u normalnoj erekciji), ali postoji prepreka u protoku krvi u venskom sistemu ili promene na arterijama, pa ne dolazi do pražnjenja kavernoznih tela. To je akutno oboljenje koje zahteva hitnu urološku intervenciju.

Nekontrolisana defekacija (Enkopreza)

Enkopreza je nekontrolisano pražnjenje stolice i nakon 3.godine do kada je normalno da ta funkcija bude uspostavljena. Češća je kod dečaka. Često je povezana sa dnevnom enurezom (nekontrolisano mokrenje).

Pareza facijalisa

Nervus facijalis inerviše mimičnu muskulaturu. Najvažniji mišići koje inerviše su m. frontalis (nabiranje čela), m. orbicularis oculi (zatvaranje očiju), m. orbicularis oris (pokazivanje zuba) i m. platysma. Ostale funkcija ovog živca su parasimpatička inervacija žlezda, gustativna inervacija prednje dve trećine jezika i senzibilitet bubne duplje. Najčešće oboljenje n. facialisa je Bellova paraliza.

Hipohondrija (strah od bolesti)

Hipohondrija se može definisati kao preokupiranost strahom ili mislima da je osoba obolela od neke teže bolesti, što je posledica pogrešnog tumačenja telesnih simptoma. Preokupiranost bolešću stalno postoji uprkos razuveravanja da bolest nije prisutna i odgovarajućim pregledima i ispitivanjima koja isključuju postojanje te bolesti. Reč hipohondrija potiče od grčke reči hipohondrijum i označava područje abdomena (stomaka) koje se nalazi u oblasti jetre, ispod desnog rebarnog luka. Većina hipohondara, odnosno ljudi koji su se žalili na bolest koje nema, a uz koju je išao strah od bolesti i smrti, su pokazivali da upravo iz tog područja idu bolovi i šire se.

Osteomalacija

Osteomalacija (omekšavanje kostiju) se karakteriše nedovoljnom mineralizacijom kosti sa hiperprodukcijom nedovoljno mineralizovanog matriksa-osteoida. Znači, kod osteomalacije je poremećen kvalitet, uz očuvan kvantitet koštanog tkiva.

Tamponada srca

Tamponada srca nastaje kao posledica nagomilovanja tečnosti ili vazduha u perikardnom prostoru, pri čemu dolazi do povećanja intraperikardnog pritiska koji ograničava dijastolno punjenje sa redukcijom udarnih volumena i padom minutnog volumena. Tamponada je urgentno patološko stanje koje iziskuje promptnu dijagnostiku i terapiju.

Aortitis (Upala aorte)

Aorta može biti izložena različitim upalnim procesima. Ovi procesi najčešće zahvataju sva tri sloja (intimu, mediju i adventiciju) zida aorte. Upalni procesi mogu izazvati okluziju zahvaćene arterije, kao i slabost zida arterije sa formiranjem aneurizme (proširenja).

Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija

Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija (PSVT) spada u pretkomorske aritmije i podrazumeva iznenadnu pojavu ubrzanja srčane frekvencije.

Tetralogija fallot

Tetralogija Fallot je najčešća cijanozna urođena srčana mana i predstavlja 10% svih urođenih anomalija. Označava kombinaciju: 1) defekta međukomorske pregrade, 2) jašuće aorte,čiji je otvor iznad defekta tako da prima krv iz obe komore, 3) pulmonalne stenoze (opstrukcija izlaznog trakta desne komore) i 4) hipertrofije desne komore.

Lipom

Lipomi su doboćudni tumori, građeni od masnog tkiva i osim toga što su neugodni i predstavljaju estetski problem, obično ne prouzrokuju nikakve smetnje i ne ometaju normalan život.

Malakoplakija

Malakoplakija je retko stanje koje najčešće zahvata mokraćnu bešiku ali i bubrežnu karlicu i bubreg.

Seboreja (Seboroični dermatitis)

Stanje povećanog lučenja lojnih žlezda pri kome se nalaze povećana količina masnih kiselina naziva se seboreja.

Folikulitis

Folikulitis predstavlja promene u području folikula dlaka i spada u piodermije-oboljenja kože izazvana virulentnim piogenim bakterijama.

Dermatomiozitis

Dermatomiozitis je oboljenje čije su glavne karakteristike zahvaćenost kože i poprečno prugaste muskulature.

Lentiginozni melanom

Lentigo maligna je tip malignog melanoma, koji predstavljaju maligni tumor melanocita i najzloćudniji je tumor kože i sluzokoža. Njegovo biološki zloćudno ponašanje ne ogleda se toliko u lokalnoj agresivnosti koliko u njegovoj izrazitoj sklonosti ranom limfogenom i hematogenom metastaziranju.

Solarni lentigo

Solarni lentigo pripada u najčešće pigmentne lezije na koži koja je zahvaćena fotostarenjem. U pravilu se pojavljuju nakon 30. godine života kao benigne hiperpigmentovane makule (mrlje) na koži koja je dugotrajno izlagana suncu. Koriste se brojni sinonimi za solarni lentigo kako bi se opisala povezanost sa starošću i dugotrajnim izlaganjem suncu: suncem inducirane pege, sunburn pege, pege u odrasloj dobi, age spots, senilni i aktinički lentigo.

Hornerov sindrom

Vegegetativni nervni sistem se sastoji iz simpatičkog i parasimpatičkog sistema. Simpatički sistem se sastoji iz centralnog dela u bočnim rogovima kičmene moždine. Nervna vlakna koja potiču iz ovih ćelija su uglavnom mijelinizovana i dolaze do paravertebralnog lanca simpatičkih gangliona. Postganglijska simpatička vlakna daju simpatičku inervaciju glave i vrata, organa grudne duplje, trbuha i ekstremiteta. Hornerov sindrom nastaje kao posledica lezije vratnog simpatikusa ili čak nekih struktura moždanog stabla.

Rosacea

Rosacea je vrlo učestala bolest čija dijagnoza danas ne predstavlja nikakvu opasnost po zdravlje već se više radi o estetskom poremećaju. Ovo je hronično oboljenje čije su promene lokalizovane pretežno na koži lica. Smatra se vazodilatatornom angiopatijom. Najčešći bolesnici su posle četvrte decenije, i to češće žene.

Albinizam

Melanin se sintetiše u pigmentnim ćelijama kože, melanocitima. Ove ćelije proizvode melanin iz aminokiseline tirozin uz pomoć enzima tirozinaze, a zatim ga deponuju u citoplazmatske vezikule, melanozome. Kod albinizma je broj melanocita normalan, ali je poremećena sinteza melanina.

Afte

Mnogi su osetili neprijatnost koju sa sobom nose afte, jedna od najčešćih bolesti oralne sluznice koju nazivamo još recidivantne (koje se ponavljaju) oralne ulceracije, odnosno recidivirajući aftozni stomatitis. Može se manifestovati u vidu: malih afti (aphthae minores), velikih afti (aphthae maiores) i herpetiformnih afti (aphthae herpetiformes). Prevalenca u opštoj populaciji je 20 - 40%. Nešto se češće javljaju kod žena i mladih ljudi.

Encefalitis

Akutni encefalitisi i encefalomijelitisi su zapaljenska oboljenja mozga i kičmene moždine, najčešće izazvana virusima direktno, ili mehanizmima koji oni podstiču. Radi se o teškim oboljenjima nepredvidivog nastanka, progresivne evolucije.

Padžetova bolest (Morbus Paget)

Padžetova bolest je oboljenje koje se karakteriše prekomernom resorpcijom, produkcijom i dezorganizacijom kosti.

Rahitis

Rahitis nastaje usled usporene i nedovoljne mineralizacije osteoidnog tkiva.

Skorbut

Skorbut je oboljenje koje nastaje u slučaju nedostatka vitamina C (askorbinske kiseline).

Pelagra

Pelagra je bolest koja se javlja kod nedostatka vitamina B3 (ili niacin, niacinamid, vitamin pp).

Beri - beri

Beri-beri je oboljenje koje nastaje kod nedostatka vitamina B1 (tiamina).

Leukoplakija

Leukoplakija je oštro ograničena lezija koja se može razviti u spinocelularni karcinom, a povezana je sa traumama u usnoj šupljini, ali i sa nekim kancerogenima kao što je duvan. Bolesnici su najčešće srednje i starije životne dobi, a 3 puta više obolevaju muškarci.

Hemangiom

Hemangiomi su benigni tumori koji nastaju hiperplazijom krvnih sudova. Mogu se javiti na koži ili unutrašnjim organima.

Osteomijelitis

Osteomijelitis predstavlja oboljenje kod koga nastaje zapaljenje koštane srži izazvano različitim uzročnicima.

Guba (Lepra)

Lepra ili guba je hronično zarazno oboljenje koje se češće sreće u područjima sa vlažnom i toplom klimom.

Konov sindrom (Conn syndrome)

Primarni hiperaldosteronizam je retko oboljenje nadbubrežene žlezde koje nastaje kao posledica dugotrajno povećanog lučenja aldosterona. Češće se javlja kod žena obično između 25. i 50. godine života.

Lichen ruber planus

Lichen ruber planus je oboljenje sa promenama na koži i sluzokoži, najčešće subakutnog ili hroničnog toka sa recidivima.

Polip debelog creva

Polip je tkivna masa koja štrči u lumen creva, može da bude sesilni ili na peteljci. Priroda im se identifikuje samo histološkim pregledom po polipektomiji. Polipi se dele na neoplastične i neneoplastične.

Tortikolis

Tortikolis je deformacija sa nagnutošću glave i vrata na jednu stranu i licem okrenutim na suprotnu stranu.

Kavasakijeva bolest

Kavasakijeva bolest je akutni, sistemski vaskulitis, što znači da postoji zapaljenje u zidu krvnih sudova, koji može da dovede do pojave proširenja (aneurizmi), uglavnom koronarnih arterija (krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić). Ipak, samo manji broj obolele dece razvija akutne simptome i ovu vrstu komplikacija bolesti. Ovo je relativno retka bolest, ali je ipak jedan od najčešćih vaskulitisa koji se javljaju kod dece, zajedno sa Henoh-Šenlajn purpurom (Purpura Henoch-Schönlein). To je skoro isključivo bolest dece i čak 80 od 100 obolele dece je mlađe od 5 godina. Nešto se češće javlja kod dečaka u odnosu na devojčice.

Spondiloza

Spondiloza je rezultat dugotrajnog degenerativnog procesa sa hipertrofičnoim promenama, stvaranjem osteofita (koštani trnovi) koji mogu da prominirajuu u kičmeni kanal i da dovedu do degenerativnih promena na kičmenoj moždini.

Vaginitis (zapaljenje vagine)

Vaginitis (colpitis) predstavlja zapaljenje vagine različitim uzročnicima. Zaštitu vagine od infekcije čini njena kiselost (pH 4,5 - 5), zahvaljujući prisustvu Doederlejnovih bacila koji pretvaraju glikogen u mlečnu kiselinu. Bitnu ulogu u zaštiti vagine imaju i ovarijalni hormoni (estrogen i progesteron) koji vrše izgradnju vaginalnog epitela do superficijalnog i intermedijalnog sloja u kojima se nalazi glikogen.

Polimiozitis

Polimiozitis spada u idiopatske inflamatorne miopatije koje karakterišu zapaljenske i  delom, degenerativne promene poprečno - prugastih mišića.

Griscelli sindrom

Griscelli sindrom (GS) je redak poremećaj koji se nasleđuje autosomno recesivno, i karakteriše se hipopigmentacijom, koja podrazumeva sedu boju kose, postojanje velikih nakupnina pigmenta u korenu dlake, akumulaciju melanozoma u melanocitima, neurološkim poremećajima i teškim imunološkim poremećajima. GS se manifestuje između 4. meseca života i 4.godine. Ukoliko nema transpalatacije kostne srži rezultuje smrću do pete godine.

Elejalde sindrom

Elejalde sindrom se nasleđuje autosomno recesivno, karakteriše se srbrnkastom bojom kose i disfunkcijom centralnog nervnog sistema (CNS).

Uremija

Uremija predstavlja skup simptoma i znakova koji nastaju kod teške i terminalne bubrežne insuficijencije. Oni su izazvani nagomilavanjem toksičnih supstanci, azotemijom, metaboličkom acidozom, infekcijom i hipoksijom. Hemijska struktura uremijskog toksina nije jasna. Ranije se sve pripisivalo azotnim materijama, međutim u novije vreme se smatra da postoji mogućnost da su to srednji molekuli-polipeptidi, veličine od 300-2500 daltona molekulske mase.

Nekrotizirajući fascitis

Nekrotizirajuće infekcije mekih tkiva grupni je naziv za nekoliko kliničkih entiteta, klinički međusobno vrlo sličnih, a za koje u literaturi postoji nekoliko naziva i sinonima: nekrotizirajući fasciitis, sinergistička gangrena, krepitantni celulitis, sinergistički celulitis, mionekroza, dermalna gangrena itd. Svima je zajednička karakteristika brzo progredirajuća nekrotizirajuća upala kože, potkožnog tkiva , ponekad fascije i mišića. Upala je, dakle, dublje smeštena i puno ozbiljnija od običnog nekomplikovanog celulitisa.

Di Georgov sindrom

Di Georgov sindrom (DGS) je urođena imunodeficijencija koja se karakteriše anomalijama na licu, urođenim srčanim manama, hipoparatreoidizmom sa hipokalcemijom, kognitivnim, bihevioralnim i psihičkim problemima i povećanom osetljivošću na infekcije.

Cowden-ov sindrom

Cowdenova bolest (CB, Cowdenov sindrom, sindrom multiplih hamartoma) je stanje koje se nasleđuje autosomno dominantno, i koje prouzrokuje hamartome kože i sluzokoža, gastrointestinalnog trakta, centralnog nervnog sistema, genitourinarnog trakta, kao i na očima. Hamartomi spadaju u tumore koji nastaju na bazi poremećaja embrionalnog razvoja i karakterišu se lokalnim množenjem ćelija i tkiva, koje se normalno nalaze na tom mestu.

Celulitis

Celulitis predstavlja akutnu infekciju kože i mekih tkiva koja se karakteriše otokom, bolom, crvenilom i razmekšavanjem.

Carney-ov sindrom

Carney sindrom predstavlja skup poremećaja- adrenokortikalne nodularne promene, poremećaje hipofize, uvećanu produkciju kortizola, kožne promene-lentigo, ephelides i mladeže plave boje, kao i pojavu različitih endokrinih i neendokrinih tumora (miksomi kože, srca, dojke, švanomi,hipofizni adenomi, tumori testisa i dr.).

Parapsorijaza

Parapsorijaza je oznaka za grupu dermatoza koje klinički mogu u nekim elementima nalikovati psorijazi. Međutim, one se histološki i histogenetski razlikuju od psorijaze, a neke i međusobno. Zajednička karakteristika ove grupe dermatoza jeste nedovoljno razjašnjena etiologija bolesti i relativna rezistentnost na terapiju. U ovu grupu spadaju: inflamatorni oblici, prelimfomi i abortivni limfom.

Liposarkom

Liposarkom je maligni tumor masnih ćelija koji se karakteriše sporim rastom, bezbolan je i ne ulceriše.

Kondilomi

Kondilomi, papilomi, warts, polne bradavice, sve su imena za veoma neprijatnu virusnu i polno prenosivu bolest. Veoma su neprijatni zbog teškog lečenja, gotovo nemogućnosti da se potpuno uklone, kao i mogućnosti da pređe u kancer.

Mycosis fungoides

Mycosis fungoides (MF) je kožni T-ćelijski limfom monoklonskih T-helper ćelija. U ranoj fazi bolesti prisutne su samo promene na koži karakterističnog izgleda, dok u kasnijem toku bolesti dolazi do zahvatanja limfnih čvorova i unutrašnjih organa (jetra, slezina, pluća, kosti, bubrezi, jezik ili epiglotis, srce, pankreas i tiroidea).

Hidradenitis suppurativa

Hidradenitis suppurativa je hronično nekrotizirajuće zapaljenje apokrinih znojnih žlezda.

Ektima (Ecthyma)

Ektima je ulcerozna forma strepokokne infekcije kože.

Eritrazma (Erytrasma)

Eritrazma je blaga, hronična, superficijalna (površinska) infekcija intertriginoznih regija (delovi tela koji se taru).

Dermatitis herpetiformis Duhring

Dermatitis herpetiformis Duhring je hronična, pruriginozna vezikulo-bulozna dermatoza koja se histološki karakteriše subepidermalnom bulom (mehur ispod epiderma), kao i granuliranim IgA depozitima u vrhovima dermalnih papila.

Afakija

Očno sočivo ima funkciju prelamanja svetlosti. Pri tome se sočivo može prilagođavati, menjajući svoju debljinu, odnosno prelomnu moć. To prilagođavanje se zove akomodacija. Afakija je stanje oka kome nedostaje sočivo i nastaje posle hirurškog vađenja sočiva.

Ambliopija

Ambliopija je senzorni poremećaj koji je nastao zbog nemogućnosti razvoja vidne oštrine na jednom ili na oba oka.

Gardnerov sindrom

Gardnerov sindrom je nasledna adenomatozna polipoza kolona (debelog creva) udružena sa mezenhimnim tumorima po celom telu (epidermoidne ciste, fibromi, osteomi u mandibuli i aksili, tumori, centralnog nervnog sistema, intraabdominalni dezmoidni tumori).

Henoch-Schonlein purpura

Henoch-Schonlein purpura je najčešći oblik vaskulitisa u dečjem dobu.

Čarg - Štrausov (Churg Strauss) sindrom

Čarg - Štrausov sindrom (Churg Strauss) ili alergijska granulomatoza je veoma redak oblik vaskulitisa. U ovom oboljenju postoje znaci vaskulitisa na koži i unutrašnjim organima, udruženi sa astmom i povećanim brojem jedne vrste belih krvnih ćelija koje se zovu eozinofili.

Dalekovidost (Hipermetropija)

Kod hipermetropije osovina oka je kratka u odnosu na njegovu moć prelamanja tako da se zraci, koji u oko dolaze paralelno, seku iza retine (mrežnjače), odnosno iza žute mrlje.

Mastocitom

Mastocitom je lokalizovani oblik mastocitoze. Mastocitoza je poremećaj koji se karakteriše proliferacijom i akumulacijom masnih ćelija u različitim organima, najčešće na koži.

Rak jezika (Karcinom jezika)

Predilekciono mesto za pojavu karcinoma jezika je na njegovim ivicama i to najčešće na spoju srednje i zadnje trećine jezika. Može se javiti na vrhu, kao i na dorzalnoj strani jezika. Stepen maligniteta se povećava idući od vrha prema korenu jezika.

Rak usne duplje (Karcinom usne duplje)

Karcinom usana
Karcinom usana je maligni tumor koji potiče od rumenog dela usana. Po pravilu je planocelularni karcinom. Javlja se mnogo češće kod muškaraca, osoba koje su više izložene dejstvu sunčevih zraka, nepovoljnim armosferskim uticajima, hroničnim iritacijama, kao pušenje na lulu i drugo. Isto tako mogu nastati na bazi hroničnog heilitisa, leukoplakije, lichen ruber planus-a i dr. Češće se javlja na donjoj usni. Može se manifestovati u egzofitičnoj ili ulcerovegetativnoj formi kod koje tumor raste iznad površine sluznice. Širokom bazom je spojen za podlogu. Na takvom izraštaju pojavljuju se bezbrojne ulceracije i može biti prekriveno krustom. Endofitična ili ulcerozna forma se karakteriše u početku plitkom ulceracijom, neravnih podrivenih ivica, dno može biti prekriveno krustom. Izražena je induracija (otvrdnjanvanje). Ova forma ima lošiju prognozu jer ima bržu evoluciju i češće daje metastaze u regionalne limfne žlezde. Svojim infiltracijskim rastom mogu zahvatiti tkivo obraza kao i kostno tkivo.

Hašimoto tireoiditis (Hashimoto tireoiditis)

Hašimoto tireoiditis (hronični limfocitni tireoiditis, HLT) je hronično autoimuno oboljenje štitaste žlezde, koje klinički često prolazi nezapaženo.

Rak vagine (Karcinom vagine)

Karcinom vagine čini 1-2% svih malignoma na genitalijama, većinom se javlja u periodu od 55-65. godine, ali može i ranije. Predilekciono mesto javljanja je gornja trećina vagine.

Nistagmus (titranje očiju)

Nistagmus (titranje očiju) predstavlja ritmičke, nevoljne trzaje očnih jabučica i fiziološka je pojava ako nastaje kao posledica nadražaja vestibularnog aparata, npr. kod okretanja na vrtešci ili pri ulivanju hladne ili tople vode u spoljašnji ušni kanal. Na ove načine se stimulišu receptori u semicirkularnim kanalićima labirinta u unutrašnjem uvu. Ovako nastali impulsi, preko vestibularnog nerva, vestibularnih jedara, tractus longitudinalis medialisa i živaca pokretača očnih jabučica, pokreću očne jabučice na stranu (spora faza).

Rak tela materice (Karcinom endometrijuma)

Karcinom tela materice (carcinoma endometrii) je najčešći žlezdani karcinom. Javlja se u dobu od 55-65 godina, mada može i ranije. Morfološki izgleda kao polipozna tvorevina koja počinje najčešće sa fundusa (dna), postepeno ispunjava šupljinu materične duplje i infiltriše materični zid.

Behčetov sindrom

Behčetov sindrom je multisistemsko zapaljensko oboljenje, koje je originalno opisano kao trijas simptoma: recidivišući aftozni stomatitis, genitalne ulceracije i iritis. Kasnije su uočeni i drugi poremećaji, kao što su lezije kože, artritis, vaskulitis, pormećaji centralnog nervnog sistema, gastrointestinalni, bubrežni itd.

Maligni tumori pleure

Maligni tumori pleure se javljaju češće kod muškaraca u 5. i 6. deceniji života. Osnovna karakteristika je multifokalan rast po kostalnoj, dijfragmalnoj i medijastinalnoj pleuri. Prvo je tumorski izmenjena parijetalna (spoljašnji list pleure), a zatim i visceralna (unutrašnji list pleure) pleura. Tumor dugo raste, pravi oklop oko pluća, urasta u zid grudnog koša, dijafragmu i pluća. Vremenom zatvara pleuralni prostor, uz kompresivnu atelektazu, invaziju medijastinuma (sredogruđa), perikarda (srčane kese), dijafragme. Tek u terminalnoj fazi bolesti razvija sistemske metastaze. Histološki se najčešće radi o mezoteliomu i to epitelijalnog tipa.

Lajšmanioza

Ovo parazitarno oboljenje izaziva protozoa (jednoćelijski parazit) iz roda Lajšmanija (Leishmania). Postoji više od 30 vrsta lajšmanija, koje po dospevanju u organizam napadaju makrofage (ćelije odbrambenog sistema) i u njima se razmnožavaju. Ako se ne leči lajšmanioza je ozbiljno oboljenje koje može imati i smrtni ishod.

Upala žučne kese (Akutni holecistitis)

Akutni holecistitis je akutno zapaljenje zida žučne kesice praćeno abdominalnim bolom i febrilnošću, u 90% slučajeva udruženo sa bilijarnom kalkulozom (žučni kamenci).

Toksoplazmoza

Toksoplazmoza je zoonoza prouzrokovana protozoom Toxoplasma gondii.

Insipidni dijabetes (Diabetes insipidus)

Hipotalamusni insipidni dijabetes dovodi do poremećaja koncentracije urina i poliurije, zbog nedostatka odgovarajuće sekrecije antidiuretičnog hormona. Poznat je još i pod nazivom centralni, karnijalni ili neurogeni dijabetes insipidus.

Faringitis (Upala ždrela)

Akutni faringitis (pharyngitis acuta) se retko javljaju izolovano, samostalno, već u sklopu zapaljenskih oboljenja sluznice nosa i sinusa, usne šupljine i krajnika, najčešće kao propratni simptomi kod većine infektivnih bolesti.

Bernard - Soulierov sindrom

Bernard - Soulierov sindrom spada u urođene trombocitopatije. Trombocitopatije obuhvataju grupu oboljenja kod kojih je poremećena funkcija trombocita. Funkcionalno insuficijentni trombociti su uzrok sklonosti ka krvarenju i pored normalnog broja trombocita. U Bernard-Soulierovom sindromu poremećena je struktura glikoproteina na trombocitnoj membrani, zbog čega su trombociti nesposobni da adherišu na zid krvnog suda.

Fabrijeva bolest (Morbus Fabry)

Morbus Fabry je vrlo redak poremećaj metabolizma, koji se odražava u disfunkciji lizozoma. Lizozomi su „prerađivači“ produkta metabolizma u telu. Oni se sastoje od enzima koji prerađuju otpadne materije i na taj način omogućavaju njihovu ponovnu upotrebu ili izbacivanje iz organizma. Pošto obolelima od morbus Fabry nedostaje u potpunosti enzim alfa-galaktozidaza (α-GAL) ili ne funkcioniše kako treba, dolazi do nakupljanja određenih štetnih materija (štetnih masti) u lizozomima. Kod obolelih od morbus Fabry dolazi do nagomilavanja globotriaosilceramida (GL-3).Povišeno taloženje GL-3 u raznim tkivima organizma dovodi do poremećaja funkcije i do oštećenja mnogih organa.

Skolioza

Skolioza je deformitet lokomotornog sistema koji se javlja tokom rasta a nakon završenog rasta se stabilizuje. Kičma čoveka gledana od napred ili nazad (frontalna ravan) je ravna, bez ikakve krivine u stranu. Ako takva krivina ipak postoji, govorimo o skoliozi. Skolioza je uvek patološka. Ako uz skoliozu nalazimo i povećanje fiziološke zakrivljenosti grudnog dela kičme u sagitalnoj ravni (gledajući čoveka s boka) tada govorimo o kifoskoliozi.

Čmičak (Hordeolum)

Hordeolum je gnojno zapaljenje lojnih (Zeiss), modifikovanih znojnih (Moll) žlezda - hordeolum externum (spoljašnji), kao i Meibomovih žlezda - hordeolum internum (unutrašnji hordeolum).

Upala spoljnog ušnog kanala (Otitis externa)

To je akutna ili hronična infekcija najčešće dela kože spoljašnjeg uva usled lokalnih ili opštih uzroka.

Upala srednjeg uha (Otitis media)

Akutni otitis predstavlja akutni zapaljenski proces u srednjem uvu koji nastaje u toku infekcije gornjih disajnih puteva (rinitis, sinuzitis, tonzilofaringitis). Značaj zapaljenja srednjeg uva je u njegovoj visokoj incidenci u opštoj populaciji i potencijalno opasnim komplikacijama, narošito endokranijalnim. Zapaljenje srednjeg uva može zahvatiti pojedine njegove delove, ali obično postoji umerena inflamacija svih delova srednjeg uva. Tip i intenzitet zapaljenja u srednjem uvu (negnojni i gnojni) zavisi od virulencije mikroorganizama, otponosti i uzrasta pacijenta, načina i efekta lečenja. Zbog ovoga akutni otitis postoji u blagoj i teškoj kliničkoj formi.

Kifoza

Kifoza predstavlja deformitet kičmenog stuba sa posteriornim izbočenjem, najčešće u torakalnom delu kičme.

Rak penisa (Karcinom penisa)

Rak penisa se pojavljuje u oko 1% malignih tumora muškaraca, a čini 2 do 5 % urogenitalnih tumora.

Gaucherova bolest

Gaucherova bolest je najčešći nasledni poremećaj metabolizma lipida (glikocerebrozida) zbog defekta ili smanjene aktivnosti lizosomnog enzima glikozil-ceramid-beta-glikozidaze. Usled toga dolazi do nakupljanja cerebrozida glikozil-ceramidaze u retikuloendotelnom sistemu jetre i slezine (tzv. Gaucherove ćelije).

Neuromyelitis optica (Devicova bolest)

Neuromyelitis optica predstavlja bilateralno oštećenje optičkih živaca i transvezalnu mijelopatiju (oboljenje kičmene moždine).

Giardiasis (Lamblijaza)

Lamblijaza predstavlja protozoalno oboljenje koje zahvata tanko crevo pri čemu izaziva njegovu disfunkciju ili da protiče asimptomatski.

Poliradiculoneuritis

Ovo oboljenje se naziva i akutni idiopatski polineuritis, akutna inflamatorna demijelinizujuća poliradikuloneuropatija ili akutni alergijski polineuritis. Svi ovi nazivi ukazuju na neke karakteristike oboljenja, međutim, u praksi se najčešće naziva kratko poliradikuloneuritis ili Gilen-Bareov sindrom (GBS).

Gilbertov sindrom

Gilbertov sindrom je blaga forma nekonjugovane hiperbilirubinemije (povišen nivo bilirubina u serumu).

Hantingtonova bolest

Osnovne karakteristike Hantingtonove horeje su dominantno nasleđivanje horeje i demencije.

Gastroenteritis

Gastroenteritis predstavlja infekciju i zapaljenje sluznice želuca i creva koja se manifestuje povraćanjem, prolivom i grčevima u trbuhu.

Gilles de la Tourette sindrom

Sindrom Žila d la Tureta predstavlja težak oblik javljanja raznih motornih i vokalnih tikova. Uz to se često javlja i poremećaj pažnje i opsesivno - kopmulsivni sindrom, koji mogu i da provladavaju kliničkom slikom.

Plućna fibroza

Pod plućnom fibrozom podrazumeva se zadebljanje i stvrdnjavaje plućnog intersticijuma novostvorenim vezivnim tkivom. To je progresivan proces u kome se intersticijumski eksudat u početku bogat ćelijama (limfociti, plazma ćelije, histiociti, ćelije retikularnog veziva i fibroblasti) i fibrinom, postupno pretvara u ožiljno tkivo siromašno ćelijama tj. obrazuju se granulomi odnosno granulomatozno tkivo. Ovo tkivo može da razori i deformiše arhitektoniku pluća, odnosno da resorbuje i zameni plućno tkivo koje se pretvara u fibroznu tvorevinu. Zbog zadebljanja plućnog tkiva nastaju poremećaji difuzije gasova i poremećaji ventilacije.

Entropium (Entropijum)

Entropium je uvrtanje ruba kapka prema očnoj jabučici, tako nastaje trichiasa - trepavice dođu u dodir sa površinom rožnjače (corneae) i vežnjače (conjunctive). Dolazi do osećaja stranog tela u oku, grebanja i suzenja. Trihijaza može da izazove teške komplikacije u vidu grizlica na rožnjači.

Ectropium (Ektropijum)

Ektropijum je izvrtanje kapaka tako da je konjunktiva okrenuta upolje, izložena spoljnim uticajima i sasušenju, crvena je i zadebljala. Kod ektropijuma donjeg kapka izvrnutost donje suzne tačkice ne dozvoljava odvod suza, što izaziva suženje, a neprestano brisanje suza pogoršava stanje ektropijuma.

Zapaljenje rubova kapaka (Blepharitis)

Zapaljenja rubova kapaka dosta se često sreću. Oboljenjem mogu da budu zahvaćeni koža, folikuli trepavica i Meibomove žlezde. Bliska veza s okom čini da ova zapaljenja mogu da budu praćena promenama na vežnjači (konjunktivi), zbog čega dobijaju poseban značaj.

Scleritis

Scleritis predstavlja zapaljenje sclere (beonjače). Zajedno sa rožnjačom, beonjača čini spoljni zaštitni omotač oka. Sastavljena je pretežno od vezivnih vlakana, nema epitel i pogotovu ne postoji pravilni lamelarni raspored. Neprovidnost beonjača je od značaja za normalno funkcionisanje optičkog sistema oka. A beonjača kao čvrst omotač, služi još i za inserciju mišića pokretača očne jabučice.

Aktinomikoza (Actinomycosis)

Aktinomikoza je hronično zapaljenje kože i potkožnog tkiva.

Xeroderma pigmentosum

Xeroderma pigmentosum se karakteriše povećanom osetljivošću na sunčevu svetlost, fotofobijom i ranom pojavom pega, benignih i malignih tumora. Spada u oboljenja nasledne ćelijske hipersenzitivnosti. Radi se o nesposobnosti reparatornih mehanizama da obnove DNK oštećenu ultraljubičastim svetlom.

Ihtioza (Ichthyosis)

Ihtioze su generalizovane nasledne keratodermie koje se mogu različito ispoljavati.

Tarnerov sindrom

Ovaj sindrom nastaje kao posledica urođene agenezije jajnika. Oboljenje je dosta retko i javlja se - jedan slučaj na 3000 rođenih devojčica.

Amebijaza

Amebijaza predstavlja protozoalnu infekciju koja protiče akutno ili hronično pod slikom kolitisa (zapaljenje sluznice debelog creva) ili vancrevnih manifestacija.

Norovirus infekcija

Norovirusi ili Norwalk-like virusi iz porodice Caliciviridae spadaju u grupu virusa uzročnika akutnog gastroenteritisa. Uzrokuju relativno blagu i kratku bolest ali imaju veliki epidemijski potencijal i lako se šire putem kontaminirane hrane i vode, i u kontaktu s obolelim. U zatvorenim sredinama mogu izazvati epidemije kontaktnim prenosom s osobe na osobu. Nove dijagnostičke metode pokazale su da se radi o čestom uzročniku alimentarnih epidemija.

Psorijazni artritis

Psorijaza, udružena sa inflamatornim artritisom i obično negativnim testom za reumatoidni faktor (RF), predstavlja psorijazni artritis.

Hronični juvenilni artritis

Juvenilni hronični artritis (JHA) ne predstavlja jedinstveno oboljenje, sa jedinstvenom etiologijom, patogenezom i kliničkim tokom, već skup više nozoloških celina dečjeg uzrasta. JHA je termin koji se odnosi na sva hronična nesupurativna zapaljenja jednog ili više zglobova, koja počinju pre 16. godine života, traju neprekidno tri meseca ili duže, uz ispoljavanje bola, otoka i ograničene pokretljivosti zahvaćenih zglobova.

Paronychia acuta

Ovo je akutna, obično stafilokokna infekcija koja zahvata proksimalni ili bočni perionihijum (predeo oko nokta).

Wolf - Parkinson - White sindrom

U normalnom srcu pretkomorski impulsi mogu biti sprovedeni do komora samo preko AV čvora. Preekscitacija (aktivacija koja je ranija od normalne) postoji kada impuls iz pretkomora zaobilazi normalno atrioventrikularno zadržavanje i brzo se sprovodi do komora. U preekscitacionim sindromima postoje akscesorni sprovodni putevi koji povezuju pretkomore i infranodalna vlakna sprovodnog sistema u kojima nema zadržavanja impulsa kao u AV čvoru ili povezuje pretkomore i komore. Zato se pretkomorski impulsi mnogo brže sprovode akscesornim putevima i aktivacija komora započinje ranije nego što se impuls koji ide kroz AV čvor sprovede u komore.

Epidermolysis bullosa hereditaria

Epidermolysis bullosa hereditaria (EBH) predstavlja grupu genetski predisponiranih bolesti kože koja se karakteriše formiranjem bula (mehurova), spontano ili pod uticajem mehaničkih faktora čiji je intetnzitet takav da pod normalnim uslovima ne izaziva patološke promene. Mogu se nasleđivati autozomno dominantno i autozomno recesivno. Promene na koži mogu biti udružene sa anomalijama adneksa kože, ili anomalijama na drugim organima.

Čir (Furunculus)

Furunculus je akutno, stafilokokno zapaljenje folikula dlake i perfolikularnog tkiva koje zahvata i hipoderm.

Trahom

Trahom je specifični zarazni keratokonjunktivitis hroničnog toka. Bolest se karakteriše pojavom folikula, papilarne hiperplazije i panusom, a u kasnijim stadijumima ožiljcima.

Gingivitis - upala desni

Gingivitis je zapaljenski proces karakterističan po crvenilu i otoku desni, krvarenju, eroziji, ulceraciji i neprijatnom zadahu.

Coloboma

Kolobom očnog kapka je nedostatak tkiva kapka, obično trouglastog oblika, čija je osnova okrenuta prema rubu kapka. Na mestu koloboma očna jabučica ostaje bez zaštite koju joj pružaju kapci Kolobom kapka nastaje kao urođena anomalija ili posle povrede kapka. Lečenje je operativno.

Upala prostate (Prostatitis)

Upala prostate česta je bolest koja bar jednom u životu pogađa 10 - 15% muškaraca. Simptomi su u najblažem obliku neugodni, a obično se javlja jaka bol.

Primarna plućna hipertenzija

Primarna plućna hipertenzija (PPH) označava povećanje pritiska u arterijskom delu plućne vaskularne mreže čiji uzrok nije poznat. Zbog toga se ova vrsta plućne hipertenzije naziva idiopatskom, esencijalnom, a najčešće primarnom.

Takajašu (Takayasu) bolest

Takajašu bolest predstavlja upalni proces koji zahvata zidove aorte i njenih grana, nepoznate etiologij. Češće se javlja kod osoba ženskog pola, starosti od 15 do 30 godina.

Ramsay - Hunt sindrom

Ramsay-Hunt sindrom predstavlja herpes zoster geniculatus, odnosno, stanje kada herpes zoster zahvati ganglion geniculi, a inflamacija se može naći i u facijalnom nervu.

Pikova (Pick) demencija

Bolest se zove i lobarna Pikova atrofija, jer je reč o asimetričnoj fokalnoj atrofiji sive i bele supstance frontalnih ili temporalnih reženjeva ili oba. Atrofija kore i bele mase je veoma izražena, tako da girusi imaju oštre ivice.

Distonija

Distonija znači gubitak tonusa, napona mišića. Drugi nazivi za generalizovanu distoniju su torziona distonija ili torzioni spazmi.

Bolesti limfnog sistema

Najčešće bolesti limfnog sistema su limfangitis, limfadenitis i limfedem.

Ehlers-Danlosov sindrom

Ehlers-Danlosov (Cutis hyperelastica) sindrom je posledica poremećaja u razvoju vezivnog tkiva.

Hifema (Hyphema)

Pojava krvi u prednjoj očnoj komori naziva se hifema (hypo - dole, haema - krv) jer se i krv nalazi u donjim delovima prednje komore.

Disleksija

Reč disleksija nastala je iz grčke riječi dys (što znači slab, loš, neprimeren) i reči lexsis (jezik, reči). Disleksija je, prema definiciji Orton Dyslexia Society, jedna od nekoliko teškoća u učenju. To je jezično utemeljen poremećaj konstitucijskog porekla koji obeležavaju teškoće u kodiranju pojedinih reči, a koje obično odražavaju nedostatne sposobnosti fonološke obrade. Disleksija se karakteriše različitim teškoćama u različitim oblicima jezika, često uključujući uz probleme čitanja i ozbiljne probleme u sticanju veštine pisanja.

Presbiopija

Vidna oštrina na blizinu se s vremenom, sa starenjem sočiva, smanjuje, pa je posle četrdesetih godina života smanjena do te mere da je potrebno nošenje naočara za blizinu. To je staračka dalekovidost ili presbiopija.

Blefarospazam

Refleksni blefarospazam je tonični grč m. orbikularis oculi (grč kapka) i nastaje nadražajem nerva trigeminusa pri brojnim oboljenjima oka - keratoconjunctivitis, iridocyclitis i dr). Kod ovakvog blefarospazma kapci su trajno grčevito zatvoreni. Blefarospazam udružen zajedno sa suzenjem (epiphora) i nepodnošenjem svetlosti (photophobia) predstavlja trijas iritativnih simptoma koji se javljaju kod zapaljenskih promena na vežnjači (conjuctivitisa) i oboljenja prednjeg segmenta (keratitis, iridociklitis). Izlečenje nastupa kada se izleči bolest koja je izazvala blefarospazam.

Diplopija

Diplopija predstavlja udvojeno, dvostruko viđenje. Reč diplopia je grčkog porekla, sastoji se od reči diplous znači duplo i ops što znači oko. Često predstavlja prvu manifestaciju mnogih sistemskih poremećaja, pogotovu mišićnih ili neuroloških bolesti.

Choroideremia

Choroideremia je retka nasledna bolest koja uzrokuje progresivan gubitak vida usled degeneracije horoidee. Horoidea je mreža krvnih sudova koji su smešteni u retini i beonjači. Horoidalni krvni sudovi snabdevaju retinalni pigmentni epitel i fotoreceptore u retini kiseonikom i hranjivim materijama. Retinalni pigmentni epitel, koji se nalazi odmah ispod retine, podržava funkciju fotoreceptora. Fotoreceptori su odgovorni za pretvaranje svetlosti u električne impulse putem kojih prenose poruke u mozak gde nastaje slika koju posmatramo.

Hirschprungova bolest (kongenitalni megakolon)

Hirschprungova bolest (kongenitalni megakolon) je stanje koje se karakteriše dilatacijom (širenjem) kolona (debelog creva) i upornim zatvorom. Ukoliko se ne leči moguće su komplikacije - infekcija, pucanje creva, čak i smrt.

Manhauzenov sindrom

Sir Richard Asher 1951. godine prvi je opisao primere poremećaja u kojima osobe lažiraju znakove i simptome bolesti, a zajedničkim imenom nazvao ih po nemačkom baronu Karlu von Münchausenu iz 18. veka, koji je bio poznat po neverovatnom ulepšavanju i izmišljanju priča i iskustava o svom životu.

Antifosfolipidni (Hughesov) sindrom

Antifosfolipidni sindrom ili takozvani Hughes-ov sindrom, definiše se kao prisustvo antifosfolipidnih antitela udruženih sa pojavom arteriovenskih tromboza, ponavljanih spontanih pobačaja i trombocitopenijom (smanjen broj trobocita).

Ptoza (Ptosis, Blepharoptosis)

Ptoza (ptosis) je spuštenost gornjeg kapka, jer je aktivno podizanje kapka u većoj ili manjoj meri oslabljeno.

Retinitis pigmentosa

Retinitis pigmentosa (RP) je naziv za skup naslednih bolesti koje pogađaju retinu. One su okarakterisane postepenim razaranjem i degeneracijom fotoreceptora, koja rezultira progresivnim gubitkom vida. Progresija bolesti je različita od čoveka do čoveka. Totalno slepilo se ponekad javlja ako je oboleli u ranim godinama detinjstva.

Iritis (Zapaljenje dužice)

Pod iritisom podrazumevamo takvo stanje kad je zapaljenski proces zahvatio samo dužicu. Dužica gradi prednji deo sudovne opne i ima oblik okrugle ploče prečnik 10 - 12 mm koja u svom središnjem delu ima otvor-zenicu (pupilla). Ova opna deli zadnju od prednje komore, koje međusobno komuniciraju preko zenice.

Anizokorija

Anizokorija je stanje kod koga su zenice različite veličine.

Retinitis

Zapaljenski procesi u retini se izuzetno retko javljaju samostalno. Obično prvo dođe do zapaljenja sudovnjače (chorioiditis), a sekundarno biva zahvaćena i retina, tako da se u stvari radi o horioretinitisu (chorioretinitis).

Distihijaza

Distihijaza je redak poremećaj koji se karakteriše abnormalnim rastom trepavica iz otvora Meibomovih žlezda na zadnjoj strani tarzusa kapaka.

Anoftalmus (Anophtalmos)

Anoftalmus predstavlja nedostatak očne jabučice. Anoftalmija predstavlja veliki problem, ne samo zbog nemogućnosti vida, već i zbog unakaženja i nepravilnog razvitka orbite, kapaka i konjunktivalne vrećice.

Aniridia

Anirida je kongenitalna, nasledna, bilateralna hipoplazija irisa (dužice), koja može biti udružena sa drugim očnim defektima. To nije izolovani već poremećaj celog oka sa posledičnom hipoplazijom i makule i optičkog nerva, kataraktom, promenama na kornei.

Fanconi anemija

Fanconijeva anemija je oblik urođene aplastične anemije. Aplastična anemija je naziv za bolest kod koje je koštana srž vrlo slabo razvijena, a posledica toga je manjak svih krvnih ćelija u cirkulaciji.

Hartnupova bolest

Hartnupova bolest nastaje zbog poremećaja u transportu aminokiselina u tankom cervu i bubrezima. Karakteriše se promenama na koži, ataksijom i aminoacidurijom.

Ektodermalna displazija

Ektodermalne displazije (ED) su velika, heterogena grupa naslednih sindroma koji se karakterišu primarnim defektom u razvoju dva ili više tkiva koja potiču od ektoderma. Primarno su zahvaćeni koža, dlake, nokti, žlezde i zubi.

Miksom srca

Miksom srca je najčešći benigni tumor, čija učestalost iznosi 30-50% svih primarnih tumora srca. Najčešće se sreće u osoba između 30. i 60. godine starosti, 2-3 puta je češći u muškaraca. Miksomi su najčešće lokalizovani u levoj pretkomori i polaze iz međupretkomorske pregrade u oblasti ovalnog otvora. Makroskopski miksomi mogu biti polipoidni koji su bezbojni, a prema konzistenciji želatinozni, fiksirani za zid srca, većom ili manjom osnovom. Drugi tip su okrugli tumori čvršće konzistencije sa peteljkom, te su pokretni.

Strongiloidaza (Strongyloidasis)

Strongiloidaza je intestinalna infekcija koja se karakteriše vodenastim prolivima, grčevima u stomaku i urtikarijom.

Artrogripoza (Arthrogryposis)

Artrogripoza predstavlja grupu hetreogenih neprogresivnih stanja koja se karakterišu multiplim kontrakturama zglobova na rođenju.

Wiskott - Aldrich sindrom

Wiskott - Aldrich sindrom (WAS) je imunodeficijentni poremećaj koji se karakteriše trijasom: rekurentnim bakterijskim infekcijama, ekcemom i hemoragijskom dijetezom koja je uzrokovana trombocitopenijom i disfunkcijom trombocita.

Birt-Hogg-Dube sindrom

Birt-Hogg-Dube sindrom (BHDS) se odlikuje karakteristčnim promenama na koži udruženim najčešće sa nastankom karcinoma bubrega, spontanim pneumotoraksom i cistama na plućima .

Pyoderma gangrenosum

Pyoderma gangrenosum (PG) je retko ulcerativno kožno oboljenje nepoznate etiologije. U 50% slučajeva je udruženo sa sistemskim bolestima.

Adiposis dolorosa

Adiposis dolorosa je retko oboljenje nepoznate etiologije koje se karakteriše multiplim bolnim lipomima koji se javljaju u odraslom dobu, najčešće kod postmenopauzalnih, gojaznih žena.

Stevens-Johnson sindrom (Eritema multiforme)

Stevens-Johnson sindrom (SJS) se naziva još i eritema multiforme i predstavlja poremećaj koji se odlikuje karakterističnim promenama na koži i sluzokožama.

Lipodistrofija

Lipodistrofija predstavlja primarnu, idiopatsku atrofiju masnog tkiva. Lokalizovana lipodistrofija podrazumeva pojedinačna, lokalizovana polja sa gubitkom masnog tkiva.

Lawrence-Seip sindrom (Generalizovana lipodistrofija)

Generalizovana lipodistrofija obuhvata grupu sindroma koji se karakterišu potpunim odsustvom masnog tkiva i naziva se još i Lawrence-Seip sindrom.

Folikularna keratoza (Darier-White-ova bolest)

Folikularna keratoza (Darier-White-ova bolest) je hronično kožno oboljenje koje se karakteriše hiperkeratotoičnim papulama na seboroičniom regijama, poremećajima na noktima i promenama mukoze.

Ahondroplazija

Ahondroplazija je najčešći oblik patuljastog rasta, javlja se 1/25000. Odlikuje se jako skraćenim kostima ekstremiteta, a kosti trupa su normalne, lobanja je povećana. Nastaje zbog nedovoljnog rasta i okoštavanja hrskavice.

Pseudoxantoma elasticum

Pseudoxantoma elasticum (PXE) je redak genetski poremećaj koji se karakteriše progresivnom kalcifikacijom i fragmentacijom elastičnih vlakana u koži, retini i kardiovaskularnom sistemu.

Weber-Christian-ova bolest

Weber-Christian-ova bolest se naziva još i idiopatski lobularni panikulitis, što znači da predstavlja zapaljenje potkožnog masnog tkiva nepoznatog porekla.

Noonan - ov sindrom

Noonan - ov sindrom se karakteriše deformacijom lica, urođenim srčanim manama, patuljastim rasom i deformacijama grudnog koša.

Morton neuroma (Interdigitalni neurom)

Morton neuroma (interdigitalni neurom) nije pravi neurom, on predstavlja perineuralnu fibrozu i degeneraciju plantarnog nerva. Najčešće nastaje između 3. i 4. metatarzalne kosti.

Feltijev (Felty) sindrom

Feltijev sindrom je potecijalno ozbiljno stanje udruženo sa reumatoidnim artritisom. Karakteriše se trijasom - reumatoidnim artritisom (RA), splenomegalijom (uvećanom slezinom) i granulocitopenijom (smanjen broj granulcita).

Marfanov sindrom

Marfanov sindrom je nasledni poremećaj vezivnog tkiva koji se karaketriše visokim rastom, prolapsom mitralne valvule, dilatacijom i disekcijom aorte.

Helicobacter pylori infekcija

Helicobacter pylori (HP) je spiralna bakterija koja je nađena na sluznici želuca. Jedina je bakterija koja može preživeti u izrazito kiselom želudačanom sadržaju, s vrlo malo kiseonika, pri temperaturi od 37 C. Osim na želudačanoj sluznici, otkriven je i na ranicama na sluznici usne šupljine, u zubnim naslagama, u pljuvački, a dokazan je i u stolici.

Kernikterus

Kernikterus je stanje kod novoronđečadi koje nastaje kod visokih nivoa bilirubina i pri prelasku bilirubina kroz hematoencefalnu barijeru u moždano tkivo.

Erythema infectiosum

Erythema infectiosum (peta bolest) je česta virusna infekcija kod dece koja se odlikuje karakterističnim osipom.

Celulit

Celulit nije samo kozmetički problem. To je moderna bolest. Prisustvo ove želatinaste, amorfne mase u potkožnom vezivnom tkivu daleko je od toga da bude samo estetski problem, ili prosto "višak kilograma". Celulit je sastavljen od masti, toksina i vode. Po svojoj strukturi i načinu nastanka, različit je od običnog sala i direktna je posledica intoksikacije organizma.

Bekerova cista

Bekerova cista (poplitealna cista) je sinovijalna cista koja nastaje u zatkolenoj jami distenzijom burze gastroknemijusa. Burze izgledaju kao balon ispunjen sa malo tečnosti i spljošten imeđu ostalih tkiva. Njihova funkcija jeste da smanje trenje između tetiva i kosti, između tetiva i tetiva, između koštanih izbočina i same kože.

Astrocitom

Astrocitom je spororastući cistični tumor hemisfera u odraslih i cerebeluma (malog mozga) u dece. Spada u gliome, koji su najčešći tumori mozga.

Oftalmoplegija

Oftalmoplegije predstavljaju pareze ili paralize očnih mišića.

Duane sindrom

Duane sindrom (DS) je kongenitalni poremećaj očnog motiliteta koji se karakteriše ograničenom abdukcijom i/ili ograničenom addukcijom koju prati retrakcija očne jabučice.

Ušerov sindrom

Ušerov sindrom je nasledni poremećaj koji se karakteriše oslabljenim sluhom i progresivnim gubitkom vida. Gubitak vida nastaje zbog retinitisa pigmentosa (RP), degenerativnog oboljenja retine i javlja se u adolescenciji.

Angelmanov sindrom

Angelmanov sindrom je genetski poremećaj koji se karakteriše teškom mentalnom retardacijom i neuromišićnim abnormalnostima.

Pendredov sindrom

Pendredov sindrom je genetski poremećaj koji se karakteriše gubitkom sluha kod dece. Takođe, nekada postoje i poremećaj ravnoteže i poremećaji vezani za tireoidnu žlezdu.

Stilov artritis (Chauffard - Ramonov sindrom)

Stilova bolest (Stilov artritis ili Chauffard-Ramonov sindrom) je retko, hronično, sistemsko oboljenje koje se karakteriše poremećajima na zglobovima, vezivnom tkivu i unutrašnjim organima.

Šulmanov sindrom (Eozinofilni fascitis)

Šulmanov sindrom je bolest kod koje postoji zapaljenje i zadebljanje kože i fascija.

Loeys - Dietzov sindrom

Loeys - Dietzov sindrom se karakteriše aneurizmom (proširenjem) aorte kod dece. Aneurizme u ovom sindromu mogu ruptuirati ranije, odnosno kod manjih proširenja, nego što je to slučaj kod drugih tipova aneurizmi. Zato je veoma važna rana dijagnostika i lečenje ovog sindroma.

Kanavanova bolest

Kanavanova bolest je retko, nasledno, degenerativno oboljenje mozga i najčešće se javlja kod Aškenaza (evropski Jevreji).

Barlow sindrom

Barlov - ov sindrom predstavlja prolaps mitralne valvule, srčanu manu kod koje nastaje izbočenje ili delimično izvrtanje jednog ili oba mitralna kuspisa prema levoj pretkomori tokom sistole. U takvoj situaciji može doći do različitog stepena mitralne regurgitacije.

Kostenov (Costen) sindrom

Kostenov sindrom predstavlja poremećaj temporomandibularnog zgloba (zglob koji povezuje donju vilicu i lobanju), praćen je jakim bolom, a može da zahvati i okolne mišiće i meka tkiva.

Forestierova bolest (Difuzna idiopatska hiperostoza)

Forestierova bolest predstavlja oblik degenerativnog artritisa koji se karakteriše kalcifikacijama pršljenova udruženim sa zapaljenjem i kalcifijakama tendi na mestima njihovog pripoja.

Rothmund-Thomsonov sindrom

Rothmund-Thomson-ov sindrom (RTS) ili kongenitalna poikiloderma je nasledno oboljenje koje se karakteriše atrofijom, poremećajem pigmentacije i stvaranjem ožiljaka kože, kao i abnormalnostima kose, očiju, nosa, zuba, kostiju, ovarijuma i testisa.

Postpolio sindrom

Postpolio sindrom (PPS) je oboljenje koje nastaje 15-20 godina nakon ozdravljenja od poliomijelitisa i karakteriše se slabljenjem i atrofijom mišića.

Holms - Adiejev sindrom

Holms - Adiejev sindrom predstavlja redak neurološki poremećaj koji zahvata zenicu i ne predstavlja značajan poremećaj.

Meki šankr (Ulcus molle)

Ulcus molle (meki šankr) je akutna infektivna venerična bolest lokalizovana uglavnom na polnim organima. Prenosi se skoro isključivo polnim putem, a karakteriše se ulceracijama na mestu prodora uzročnika i često regionalnom limfadenopatijom.

Dečja paraliza

Akutna dečja paraliza (Poliomyelitis paralytica acuta) je akutno infektivno i veoma kontagiozno oboljenje koje se u svom tipičnom kliničkom obliku manifestuje mlitavom, asimetričnom, mišićnom oduzetošću.

Vašljivost glave (Pediculosis capitis)

Pediculosis capitis je parazitarno oboljenje kože glave koju izaziva vaš Pediculus humanus capitis.

Vašljivost stidnog predela (Pediculosis pubis)

Vašljivost stidnog predela (pediculosis pubis, phthiriasis) je parazitarno oboljenje kože koje se prenosi seksualnim kontaktom.

Vašljivost tela (Pediculosis corporis)

Pediculosis corporis je parazitarno oboljenje kože koje izaziva vaš Pediculus corporis.

Cerebralna cisticerkoza

Cerebralna cisticerkoza je prisustvo cista na mozgu čiji je uzročniok Cysticercus cellulosae.

Lymphogranuloma venerum

Lymphogranuloma venerum (LV, lymphogranuloma inguinale, IV polna bolest) je hronična polna bolest sa ranim i kasnim stadijumom. Prenosi se skoro isključivo polnim putem. Karakteriše se pojavom primarne lezije, i kasnije razvojem regionalnog adenitisa i periadenitisa, koji su praćeni opštim simptomima. Javlja se u tropskim i suptropskim zemljama, retko u Evropi.

Multiformni eksudativni eritem

Multiformni eksudativni eritem je akutna dermatoza koju karakteriše posebna eflorescencija- erythema exudativum. Većinom obolevaju mlađe osobe.

Bulozni pemfigoid (Pemfigoid bullosus)

Bulozni pemfigoid je autoimuna, hronična bulozna dermatoza koju odlikuje pojava subepidermalnih bula i autoantitela protiv zone bazalne membrane.

Granuloma ingvinale

Hronična, granulomatozna infekcija u genitalnom području, hroničnog toka i niske kontagioznosti. Nije sa sigurnošću utvrđen način prenosa ove bolesti.

Virusne bradavice (Verrucae)

Veruke su benigne tumorske promene neravne površine koje se lokalizuju na koži ekstremiteta, genitalija, oralnoj sluzokoži i sluzokoži larinksa.

Dekubitus

Prema definiciji EPUAP-a (European Pressure Ulcer Advisory Panel), dekubitus je lokalno oštećenje kože ili potkožnog tkiva nastalo zbog sile pritiska ili trenja, odnosno njihovom kombinacijom. Izraz dekubitus potiče od latinske reči decumbere, što znači ležati. Postoji još i izraz dekubitalni ulkus (ulcus decubitalis).

Plućna nokardioza

Plućna nokardioza je infekcije pluća koju izaziva bakterija Nocardia asteroides.

Kokcidoidomikoza

Kokcidoidomikoza predstavlja infekciju gljivicama koja se različito može manifestovati od subkliničkih do diseminovanih oblika.

Pinta

Pinta je endemska treponematosa koja se karakteriše hroničnim kožnim lezijama.

Histoplazmoza

Histoplazmoza je infektivno oboljenje izazvano gljivicom Histoplasma capsulatum i najčešće zahvata pluća, a u ređim slučajevima može se širiti i na druge organe.

Framebijaza (Yaws)

Frambezijaza je hronična infekcija uzrokovana spirohetom Treponema pertenue, koja primarno zahvata kožu, kosti i zglobove.

Blastomikoza

Blastomikoza je gljivična infekcija koja uglavnom zahvata pluća, ali se može proširiti i na druge delove tela, najčešće kožu i kosti.

Infekcija streptokokom

Streptokokne bolesti su akutne zarazne bolesti uzrokovane bakterijom Streptoccocus pyogenes. Kao neposredna posledica infekcije streptokokom su streptokokna upala nosa i ždrela, streptokokna angina, šarlah, upala bronha i pluća, crveni vetar, gnojne infekcije kože i babinja groznica. Osim primarnih streptokoknih bolesti, kao komplikacija infekcije streptokokima mogu nastati upala sinusa, upala srednjeg uva, upala moždanih ovojnica i negnojne komplikacije u obliku reumatske groznice i glomerulonefritisa.

Aspergiloza pluća

Plućna aspergiloza najčešće je gljivično oboljenje pluća.

Sporotrihoza

Sporotrihoza je gljivična infekcija koja najčešće zahvata kožu.

Parakokcidioidomikoza

Parakokcidioidomikoza je gljivična infekcija koja najčešće zahvata kožu, sluzokože i limfne čvorove, a nekada zahvata i pluća, jetru i slezinu.

Infekcija meningokokom

Bakterija Neisseria meningitidis (“meningokok”), nastanjuje gornji respiratorni trakt a poznato je 13 seroloških grupa. U našim krajevima je najčešća serološka grupa B, a u manjoj meri C, ređe Y ili W-135.

Infekcija gonokokom

Neisseria gonorrhoeae (gonokok) je bakterija koju je otkrio i identifikovao Alfred Neisser 1879. godine. To je gram negativni diplokok bubrežastog oblika sa konveksnim stranama okrenutim prema spolja. Veličine je 1,5*0,8 μm. Ima afinitet za cilindrični epitel, naročito genitalnih organa i rektuma. Na početku infekcije se nalazi na epitelnim ćelijama i ekstracelularno, a kasnije je intracelularno u polimorfonuklearima.

Difilobotrijaza

Difilobotrijaza je infektivno oboljenje izazvano ribljom pantljičarom. Češće se javlja u zemljama gde se tradicionalno konzumira sirova riba (Severna i Istočna Evropa, Severna Amerika, neki delovi Afrike).

Infekcija stafilokokom

Staphylococcus aureus (zlatni stafilokok) je gram-pozitivna okrugla bakterija. Prirodno mu je prebivalište čovekova koža, a može se naći i na sluzokoži i u crevu kao prolazna flora. Nakon porođaja stafilokok naseljava kožu i vestibulum nosa novorođenčeta, sluznicu nosnog dela ždrela i često digestivni trakt i vaginu, a kod mnogih ostaje trajno. U slučaju oštećenja kože ili sluznice, stafilokoki dospevaju u tkivo i izazivaju lokalnu infekciju. Prisutni su i na predmetima opšte upotrebe, ali i u mleku i drugim prehrambenim proizvodima, gde najčešće dospevaju preko čovekovih ruku.

Sparganoza

Sparganoza je zoonoza koja se najčešće javlja u istočnoj Aziji i karaktertiše se prisustvom potkožnih nodula.

Drakunkulijaza

Drakunkulijaza je oboljenje izazvano nematodom Dracunculus medinensis i javlja se u siromašnim seoskim područjima Afrike.

Zigomikoza

Zigomikoza je gljivična infekcija koja se može različito manifestovati i najčešće se javlja kod imnuokompromitovanih osoba.

Hromoblastomikoza

Hromoblastomikoza je hronična gljivična infekcija kože i potkožnog tkiva koja se najčešće javlja u seoskim područjima sa tropskom i subtropskom klimom.

Tenijaza

Tenijaze su oboljenja koja nastaju pri infekciji pantljičarama.

Onkocerkijaza

Onkocerkijaza predstavlja oboljenje koje nastaje infekcijom helmintom Onchocerca volvulus, koja se prenosi ujedom crnih muva, javlja se u Africi i Južnoj Americi i katakteriše se dermatitisom, gubitkom vida i subkutanim nodulima. Naziva se još i rečno slepilo jer se javlja u seoskim područjim pored brzih reka.

Trihurijaza

Trinurijaza je infekcija nematodom Trichuris trichiura, najčešće se javlja kod dece u tropskim predelima, u uslovima sa niskim nivoom higijene.

Enterobijaza

Enterobijaza je oboljenje koje nastaje kod infekcije nematodom Enterobius vermicularis, češće se javlja kod dece i karakteriše upornim svrabom oko anusa.

Pejronijeva bolest

Pejronijeva bolest predstavlja pojavu tvrdih nodula u penisu koji dovode do otežanih i bolnih erekcija.

Boginje majmuna

Boginje majmuna su retko virusno oboljenje, koje se uglavnom javlja u centralnoj i istočnoj Africi. Ime su dobile po tome što su prvo otkrivene kod majmuna.

Filarijaza

Filarijaza je oboljenje koje nastaje infekcijom nematodom iz reda Filariidae.

Melioidoza

Melioidoza je oboljenje koje uzrokuje gram negativna bakterija Burkholderia pseudomallei, najčešće se javlja u tropskim područjima.

Šistozomijaza

Šistozomijaza je oboljenje izazvano infekcijom trematodom Schistosoma, najčešće se javlja u Africi, Južnoj Americi, Aziji, ali turizam i imigracija su doveli do širenja bolesti i van endemskih područja.

Šagasova bolest (Morbus Chagas)

Šagasovu bolest je zoonoza koju izaziva Trypanosoma cruzi koju prenosi stenica koja se hrani krvlju čoveka i najčešće se javlja u Meksiku, Središnjoj i Južnoj Americi.

Ankilostomijaza

Ankilostomijaza je oboljenje koje izaziva nematoda Ancylostoma duodenale, najčešće se javlja u tropskim i subtropskim područjima.

Sakagija

Sakagija je oboljenje koje izaziva bakterija Burkholderia mallei, primarno se javlja kod konja, a retko kod ljudi, uglavnom kod onih koji su u kontaktu sa konjima.

Kriptokokoza

Kriptokokoza je oboljenje koje se najčešće javlja kod obolelih od AIDS-a, a koje uzrokuje gljivica Cryptococcus neoformans.

Dermatofitije (Dermatophytosis)

Dermatofitije su oboljenja kože i njenih adneksa izazvana dermatofitima. U anglosaksonskoj literaturi ova oboljenja nazivaju se tinea uz oznaku lokalizacije, dok se kod nas češće upotrebljava naziv dermatomycosis.

Spavajuća bolest

Bolest spavanja ili afrička tripanozomijaza se širi ujedom ce-ce muve koja prenosi Trypanosomu brucei (rhodesiense i gambiense) i karakteriše se poremećajima centralnog nervnog sistema, a pre svega ciklusa spavanja.

Shwachman - Diamondov sindrom

Shwachman - Diamond - ov sindrom je redak autosomno recesivni multisistemski poremećaj nepoznatog uzroka.

Progresivna multifokalna leukoencefalopatija

Progresivna multifokalna leukoencefalopatija je najčešće posledica komplikacija hroničnih limfoproliferativnih i mijeloproliferativnih bolesti, granulomatoznih i nekih drugih bolesti (SIDA) zbog defektne ćelijski posredovane imunosti uzrokovane osnovnom bolešću i dugotrajnom imunosupresivnom terapijom. U mozgu obolelih nađeni su virusi papova grupe. Reč je dakle o oportunističkoj infekciji.

Šuga (Scabies)

Scabies (šuga) je parazitarno, zarazno oboljenje, rasprostranjeno u čitavom svetu, u vidu sporadičnih slučajeva ili epidemija.

Walderstomova makroglobulinemija

Waldenstromova makroglobulinemija (primarna makroglobulinemija) jeste maligno oboljenje limfoplazmocita koji stvaraju patološki imunoglobulin (IgM). Bolest se najčešće javlja u osoba preko 50 godina života, češće muškaraca nego žena. Bolest sporo progredira tokom niza godina, dajući simptome i znake u završnom stadijumu. Simptomi i znaci su uslovljeni velikom koncentracijom imunoglobulina IgM.

Mijelofibroza

Mijelofibroza je hronično mijeloproliferativno oboljenje kostne srži koje se karakteriše progresivnom fibrozom srži sa ekstramedularnom hematopoezom. S obzirom na fibrozu hematopoeza se odigrava u drugim organima (slezina i jetra).

Apces mozga

Apsces mozga nastaje dospevanjem piogenih bakterija u mozak iz susednih zapaljenskih ognjišta (otitis media, mastoiditis, sinuzitis) ili krvotokom iz drugih izvora u telu (gnojni procesi pluća, kongenitalna srčana slabost, bakterijski endokarditis, infekcije pelvisa, bubrega, usta kože).

Spinalna mišićna atrofija

SMA tip I (Werdnig - Hoffmanova bolest, Akutna infantilna spinalna mšićna atrofija) - bolest je vezana za mutaciju gena. Deca se rađaju sa simptomima bolesti, obično kao "mlitavo dete", a nekada sa deformitetima. Čak su i fetalni pokreti odsutni ili su veoma retki i slabi. Po rođenju veoma slabo sisaju. Motorni razvoj je veoma usporen. Dete obično leži pasivno sa izraženim proksimalnim slabostima. Fascikulacije se mogu videti na jeziku. Smrt nastupa do navršene treće godine. Ove bolesti se najlakše razlikuju uz pomoć EMNG (elektromioneurografije).

Fridrajhova ataksija

Danas su sve hereditarne (nasledne) ataksije grupisane u hereditarne ataksije sa ranim početkom, pre 25-e godine i hereditarne ataksije sa kasnijim početkom, posle 25-e godine. Fridrajhova ataksija spada u prvu grupu ali je ona uvek bila prototip svih hereditarnih ataksija.

Distimija

Distimija spada u grupu poremećaja raspoloženja i predstavlja blaži oblik depresije. Najčešće započinje neprimetno u kasnom detinjstvu i adolescenciji, ali se može javiti i kasnije, tri puta je češća u žena.

Manija

Manija je endogena psihoza, ređe se javlja samostalno, češće je udružena s depresijom u jedan krug, kao manično-depresivna psihoza, pa se tada naziva cirkulatorna (bipolarna psihoza, bipolarni poremećaj). Manija počinje u mlađoj dobi, a za nju su karakteristični poremećaji mišljenja, afekta i motorike. Misli naviru bujicom, a raspoloženje je bez razloga podignuto pa bolesnik zrači vedrinom, srećom ili samopouzdanjem. Vremenom se takav bolesnik iscrpljuje.

Agorafobija (Strah od ljudi)

Agorafobija je prvobitno označavala strah od otvorenog prostora, dok se danas pod tim pojmom podrazumeva skup strahova u vezi sa javnim mestima, otvorenim prostorom i velikim brojem ljudi, sa strahom da na takvom mestu nakon iznenadnog onesposobljenja ne bi bili u stanju pobeći ili potražiti pomoć. Agorafobija čini 60% svih fobija otkrivenih kliničkim pregledima. Češća je kod žena, a započinje u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi.

Socijalna fobija

Socijalne fobije su poremećaji koji se karakterišu iracionalnim strahom od ljudi i socijalnih situacija. Zapravo, osobe s ovim poremećajem se plaše svih situacija u kojima ih drugi mogu gledati i uvrediti. Radi se o strahu od nastupa pri čemu su simptomi mnogo jače izraženi nego kad je reč o normalnoj tremi ili nervozi pred nastup na javnoj sceni. Socijalne fobije obično se javljaju nakon puberteta, a vrhunac dosežu iza 30. godine života. Većina socijalnih fobija evidentna je u dobi između 20. i 35. godine tako da može upropastiti najbolje godine života.

Tremor (drhtanje)

Tremor - drhtanje, predstavlja ritmičnu ili neritmičnu oscilaciju ekstremiteta, jezika, glave, trupa ili čitavog tela.

Vertebro - bazilarna insuficijencija

Sindrom poremećaja cirkulacije krvi u vertebro - bazilarnom sistemu je definisan pre skoro pola veka. Vertebro - bazilarni arterijski sistem sa svojim granama snabdeva krvlju moždano stablo, mali mozak, okcipitalne i deo temporalnih režnjeva hemisfera.

Posttraumatski stresni poremećaj

Posttraumatski stresni poremećaj ili PTSP oblik je psiholoških posledica izlaganja stresnim doživljajima, koji uključuju smrtnu opasnost, ozbiljne fizičke povrede ili pretnju fizičkom integritetu osobe i koja ta osoba doživljava krajnje traumatično. PTSP nalazi se kod 1 od 10 ljudi. Nalazi se među najčešćim zdravstvenim mentalnim problemima. Poremećaj može postati tako ozbiljan da onemogući osobi normalan život. Srećom, postoje tretmani koji pomažu ljudima da dovedu svoj život ponovo u ravnotežu.

Opsesivno - kompulsivni poremećaj

Opsesivno-kompulsivna neuroza predstavlja poremaćaj ličnosti koju karakterišu prisilne misli i ideje koje su često agresivnog ili seksualnog sardržaja, svakako neprihvatljive, besmislene za osobu, a koje osoba ne može da kontroliše. Takođe osoba ne razume razloge njihovog nastanka. Da bi ovakve misli prekinula osoba razvija odbrambeno, kompulsivno ponašanje koje se često odlikuje u ritualnom ponavljanju određenih radnji. Opsesivno (Opsessio) je reč latinskog porekla i znači saletanje, navaljivanje,spopadanje, obuzetost nečim. Kompulzija (compulsio) je reč latinskog porekla znači primoravanje, prinudan, prisilan.

Kleptomanija

Kleptomanija predstavlja opsesivni prisilni nagon za krađom. Javlja se nešto češće kod žena. Nije uzrokovana ekonomskim ili nekim drugim racionalnim razlozima i nije zavisna od vrednosti predmeta.

Neuralgija trigeminusa

Neuralgija trigeminusa predstavlja povremene napade oštrih bolova u licu u predelu jedne od grana ovog živca.

Ciklotimija

Ciklotimija je poremećaj cirkadijalnog ritma. Odnosi se na čestu promenu raspoloženja (hipomanija, subdepresija) iz razloga koji su fiziološke prirode, sa izvesnim udelom psihičkog stanja osobe.

Piromanija

Piromanija je neodoljiva potreba za paljenjem, podmetanjem vatre i posmatranjem požara. Kao i kod drugih poremećaja kontrole impulsa, piroman ne podmeće vatru zbog nekih dodatnih motiva, kao što su osveta, osiguranje ili politička ideologija, već samo zbog zadovoljstva koje pritom doživljava. Ime poremećaja dolazi od grčkih reči pyr (vatra) i mania (gubitak razuma, ludilo), a poremećaj je redak.

Rettov sindrom

Rettov sindrom (RS) je progresivni neurorazvojni poremećaj koji se javlja isključivo kod ženske dece. Karakteriše ga stečena mikrocefalija, mentalna retardacija, autistično ponašanje, ataksija, karakteristične stereotipni pokreti ruku i gubitak njihove funkcije.

Tikovi

Tik je brz, nevoljan, besciljan pokret, koji se ponavlja uvek prema istom obrascu. Motorni tikovi mogu biti praćeni fenomenom nevoljne vokalizacije (ispuštanjem zvukova ili reči). Tikovi se mogu pojačati u uslovima stresa, buke, psihičke napetosti i primene lekova koji deluju stimulativno na centralni nervni sistem.

Akutni mastoiditis

Akutni mastoiditis je akutno gnojno zapaljenje sluznice i kosti mastoidnog nastavka. Danas je veoma retko oboljenje zahvaljujući upotrebi antibiotika.

Petrozitis

Petrozitis je danas veoma retko oboljenje. Nastaje kao komplikacija akutnih gnojnih zapaljenja srednjeg uva kada se ostitični proces proširi prema vrhu piramide bilo direktno iz bubne duplje ili preko perilabirintnih ćelija.

Labirintitis otogenes

Labirintitis je danas veoma retko oboljenje. Može da nastane kao komplikacija akutnih ili hroničnih zapaljenja srednjeg uva. Kod akutnih zapaljenja srednjeg uva ili akutnih egzacerbacija hroničnog zapaljenja srednjeg uva infekcija prodire iz bubne duplje kroz fenestru ovalis ili rotundu, ili , kroz anulus fibrotus stapedis u labirint. Infekcija takođe može da da prodre u labirint kroz eroziiju na lateralnom polukružnom kanalu, kao posledica otitisa ili dejstva holesteatoma.

Otoskleroza (Otospongioza)

Otoskleroza ili otospongioza je oboljenje koje zahvata kostnu kapsulu labirinta, a karakteriše se stvaranjem žarišta novograđene kosti. Često se javlja obostrano. Novoformirana kost najčešće se stvara u predelu ovalnog prozora i ligamentuma anulare gde dovodi do fiksacije uzengije, što onemogućava svako njegovo pokretanje. Oboljenje se klinički manifestuje progresivnom nagluvošću.

Staračka nagluvost (Presbiakuzija)

Staračka nagluvost je fiziološka pojava koja se karakteriše progresivnom nagluvošću percepcijskog tipa i zujanjem u ušima.

Traumatska ruptura bubne opne

Traumatska ruptura bubne opne nastaje pod dejstvom stranih tela, najčešće tokom čišćenja kanala ili ispiranja, pri čačkanju uva oštrim predmetima, usled opekotina i korozija bubne opne, kod naglog porasta pritiska (šamar, blast trauma), porasta pritiska tečnosti (plivanje), uduvavanjem vazduha u Eustahijevu tubu ili kod preloma kostiju baze lobanje.

Epidemijski keratokonjuktivitis

Epidemijski keratokonjuktivitis je akutni folikularni konjuktivitis sa promenama i na rožnjači. Jako je zarazan i naziva se epidemijski, zbog javljanja u epidemijama.

Status epilepticus

Status epilepticus (SE) se karakteriše epileptičnim napadom koji je tako produžen ili se tako često ponavlja da stvara fiksirano epileptično stanje koje traje, odnosno to je produženi napad ili više napada između kojih ne dolazi do oporavka.

Akutna okluzija tube

Eustahijeva tuba (tuba pharyngotympanica, tuba auditiva) je tuba koja spaja ždrelo sa srednjim uvom. Kod odraslih ljudi duga je otprilike 35mm. Tuba se proteže od prednjeg zida srednjeg uva do lateralnog zida nazofarinksa, približno do nivoa donje nosne školjke. Deo tube (otprilike 1/3) koji je bliži uvu načinjen je od kosti dok je ostatak od hrskavice.

Pterigijum

Pterigium je duplikatura vežnjače (konjunktiva) koja prelazi na rožnjaču (cornea).

Obični hronični otitis

Obični hronični otitis je hronično mukozno zapaljenje srednjeg uva i karakteriše se hroničnom sekrecijom mukoznog ili purulentnog sekreta, fazama remisije i egzacerbacije, provodnim oštećenjem sluha i dobrim opštim stanjem pacijenta.

Timpanoskleroza

Timpanoskleroza je fibrozno - hijalina degeneracija lamine proprije srednjeg uva sa prvobitno očuvanim vazdušnim prostorom u srednjem uvu.

Otalgija

Otalgija je bol koji se prezentuje u području uva, međutim, to ne uključuje uvek otogenu etiologiju, naprotiv, epidemiološki podaci govore da više od 50% otalgija nije otogene etiologije.

Zapaljenje očnog živca

Zapaljenski proces može da zahvati očni živac celom dužinom, ili da se lokalizuje samo u izvesnim njegovim segmentima. Tako može nastati izolovani papilitis, neuritis retrobulbaris i neuritis optochiasmatica. Zavisno od toga koji je deo zahvaćen procesom ispoljiće se i odgovarajuća klinička slika sa posebnom simptomatologijom.

Sindrom okluzije centralne retinalne arterije

Prilikom okluzije centralne retinalne arterije nastaju na očnom dnu karakteristične promene koje su rezultat prekida priliva arterijske krvi u retinu.

Okluzija ili tromboza centralne retinalne vene

Prilikom okluzije centralne retinalne vene nastaju na očnom dnu karakteristične promene koje su rezultat prekida protoka krvi kroz venu.

Tinitus

Tinitus označava medicinski stručni izraz za šumove, za koje se zna i pod imenom zujanje, zviždanje ili šuštanje u uvu. Karakteristično je za ove šumove da po pravilu za njih nisu odgovorni spoljašnji izvori zvuka i da se gotovo uvek mogu čuti samo od strane osobe koja pati od tinitusa.

Iridociklitis

Iridociklitis predstavlja zapaljenjske promene irisa (dužice) i corpus ciliare (cilijarno telo) istovremeno. Dužica i iris su delovi srednjeg omotoča odnosno sudovne opne oka. Pošto su dužica i cilijarno telo u veoma bliskom anatomskom odnosu, zapaljenski proces obično u isto vreme zahvata i dužicu i cilijarno telo, što se još naziva i uveitis anterior.

Siringomijelija i siringobulbija

Siringomijelija (Syringomyelia) predstavlja izduženu šupljinu ograničenu glijom, blizu centralnog kanala. Obično je smeštena u donjem cervikalnom i gornjem torakalnom regionu. Nekada se proteže u produženu moždinu - syringobulbia. Naziv potiče od reči syrinx - šupljina i myelos - moždina.

Transseksualizam

Transseksualizam je poremećaj polnog identiteta, ispoljen kao odlučno i permanentno odbacivanje sopstvenog anatomskog pola sa željom ili ubeđenjem osobe da pripada suprotnom polu. Često se koristi izraz "zarobljen/a u telu suprotnog pola". Povezan je s neizdrživom željom da se postane osoba drugog pola: građom (anatomski), funkcijom (fiziološki) i u društvu (psihosocijalno).

Progresivna supranuklearna oftalmoplegija

Progresivna spoljna oftalmoplegija predstavlja heterogenu grupu oboljenja od kojih su neka udružena sa abnormalnostima mitohondrijske DNK, druga sa patološkim autozomnim genima, dok je kod trećih uzrok nepoznat.

Keratitis

Keratitis predstavlja zapaljenje rožnjače (corneae).

Fetišizam

Fetišizam (franc. veštački napravljen objekat, idol) je jedna od seksualnih perverzija koju karakteriše odstupanje u odnosu na objekat.

Sezary sindrom

Sindrom Sezary je eritrodermijski i leukemijski oblik oboljenja mycosis fungoides. Mycosis fungoides je kožni T-ćelijski limfom monoklonskih T-helper ćelija.

Tungijaza

Tungijaza je kožno oboljenje koje prenosi buva Tunga penetrans i najčešće se javlja u nerazvijenim, seoskim područjima, a nekada i u siromašnim gradskim kvartovima Centralne i Južne Amerike, Afrike i Indije.

Mijaza

Mijaza je parazitarna infekcija kože i sluzokoža uzrokovana larvama muva iz roda Diptera i najčešće se javlja u tropskim i subtropskim predelima.

Nekatorijaza

Nekatorijaza je oboljenje koje izaziva nematoda Necator americanus i javlja se u tropskim regijama Afrike, južne Azije i Polinezije.

Lojaza

Lojaza je oboljenje koje nastaje usled infekcije potkožnih i dubokih tkiva nematodom Loa loa, koja se prenosi na čoveka ujedom muve.

Dipilidijaza

Dipilidijaza je oboljenje koje nastaje infestacijom pantljičarom Dipylidium caninum.

Anizakijaza

Anizakijaza predstavlja oboljenje koje nastaje infestacijom nematodom iz roda Anisaksis, pri konzumiranju sirove morske ribe i najčešće se javlja u Holandiji, Japanu, Centralnoj Americi i Skandinaviji.

Sekundarni parkinsonizam

Parkinsonova bolest je predstavnik ekstrapiramidnih oboljenja, jer je česta, zahvata čitavu motoriku, a neretko i psihičke funkcije i ozbiljno remeti funkcionisanje bolesnika, kako u obavljanju svakodnevnih aktivnosti tako i u socijalnim relacijama.

Fasciolopsijaza

Fasciolopsijaza je oboljenje koje nastaje infestacijom trematode Fasciolopsis buski i javlja se u Aziji u regijama gde je razvijeno svinjogojstvo i gde stanovništvo konzumira slatkovodne biljke.

Himenolepijaza

Himenolepijaza je oboljenje koje nastaje usled infestacije pantljičarama Hymenolepis nana ili Hymenolepis diminuta.

Fasciolijaza

Fasciolijaza je oboljenje koje uzrokuju Fasciola hepatica i Fasciola gigantica.

Paragonimijaza

Paragonimijaza je oboljenje koje nastaje infestacijom trematodama iz roda Paragonimus i javlja se u predelima Afrike i Azije, gde se tradicionalno konzumiraju sirovi rakovi i krabe.

Dikrocelijaza

Dikrocelijaza je oboljenje koje nastaje infestacijom trematodom Dicrocoelium dendriticum.

Opistorhijaza

Opistorhijaza je oboljenje koje nastaje infestacijom trematodama iz roda Opisthorchiidae i javlja se u Aziji i istočnom delu Evrope, naročito u Sibiru.

Rinosporidioza

Rinosporidioza je hronična granulomatozna infekcija sluzokože nosa ili oka koja se manifestuje nastankom polipa.

Babezioza

Babezioza je intraeritrocitna parazitarna infekcija uzrokovana protozoama iz roda Babesia.

Penicilioza

Penicilioza je oboljenje koje nastaje infekcijom gljivicom Penicillium marneffei, a endemska područja su u jugoistočnoj Aziji.

Pneumocistoza

Pneumocistoza je gljivična infekcija pluća koja nastaje kod imunokompromitovanih osoba, najčešće obolelih od AIDS-a.

Micetom

Micetomi su hronične infekcije kože, potkožnog tkiva ili pkuća koje se karakterišu stvaranjem tumefakcija i granuloma u zahvaćenoj regiji.

Eumicetom

Eumicetom je hronična infekcija kože i potkožnog tkiva koju izazivaju različiti rodovi gljivica.

Lobomikoza

Lobomikoza je retka hronična kožna infekcija koju izaziva gljivica Lacazia loboi (ranije se zvala Loboa loboi).

Mukormikoza

Mukormikoza je agresivna, oportunistička, gljivična infekcija sinusa, mozga ili pluća koja se javlja najčešće kod osoba sa poremećajem imuniteta.

Ross river virus infekcija

Ross River virus (RRV) je veoma važan virus iz grupe Arbovirusa, endemska područja su u Australiji. Infekcija RRV se najčešće manifestuje poliartralgijama ili artritisom. Virus se prenosi na čoveka ujedom infestiranih komaraca.

Izosporijaza

Izosporijaza je retko oboljenje koje se karakteriše vodenastim prolivastim stolicama i izazvano je protozoom Isospora bellli.

Kriptosporidioza

Kriptosporidioza je oboljenje koje se karakteriše pojavom vodenastih proliva i koje se najčešće prenosi konzumiranjem kontaminirane vode.

Balantidijaza

Balantidijaza je oboljenje koje izaziva protozoalni parazit Balantidium coli koji napada kolon (debelo crevo).

Eaton - Lambertov sindrom

Eaton - Lambertov sindrom je najčešće paraneoplastični miastenično - miopatski sindrom koji se obično javlja kod karcinoma pluća, često mesecima pa i godinu - dve pre pojave primarnog tumora. Znatno ređe ovaj sindrom daju tumori dojke, prostate, rektuma ili želuca. Međutim, može se javiti i bez tumora.

Refsumova bolest

Refsumova bolest je oboljenje iz grupe genetskih bolesti koje pripadaju leukodistrofijama, gde dolazi do oštećenja bele moždane mase.

Melkersson - Rosentalov sindrom

Melkersson - Rosentalov sindrom predstavlja rekurentnu paralizu facijalisa uz edem lica i usana, fisure sluzokože usana i lingua scrotalis.

Hallervorden - Spatzova bolest

Hallervorden - Spatzova bolest je autosomno recesivno nasledna bolest koja počinje na prelazu iz detinjstva u adelescentno doba i progredira tokom 10 - 20 godina. Naziva se i pigmentna degeneracija globus pallidusa, supstancije nigre i nucleus rubera. Reč je o taloženju gvožđa u navedenim strukturama.

Lesch - Nyhanov sindrom

Lesch - Nyhan - ov sindrom (LNS) je nasledni poremećaj uzrokovan nedostatkom enzima hypoxanthin - guanin phosphoribosytransferase (HPRT), što dovodi do poremećaja u građi purina (delova DNK i RNK).

Facijalna miokimija

Miokimija predstavlja spontane, fascikularne kontrakcije mišića u odsustvu mišićne slabosti i atrofije.

Heraditarna spastična paraplegija

Hereditarna spastična paraplegija spada u bolesti centralnih motornih neurona.

Tropska spastična parapareza

Tropska spastična parapareza (TSP) predstavlja mijelopatiju izazvanu Humanim T - limfocitnim virusom (HTLV I). Bolest se javlja u tropskim predelima.

Neurastenija

Neurastenija predstavlja vrstu neuroze koju karakterišu sledeći simptomi: napetost, opšta slabost, brzo umaranje, nervoza, slaba koncentracija, poremećaji spavanja, nedostatak interesovanja, pritisak u glavi, osećaj bola koji se vezuje za različita mesta u telu, malaksalost, znojenje, tahikardija, zujanje u ušima i sl.

Nezelofov sindrom

Nezelofov sindrom (NS) je veoma redak poremećaj koji se karakteriše imunodeficijencijom.

Gasna gangrena

Gasna gangrena je anaerobna bakterijska infekcija koja uzrokuje mionekrozu i opšte znakove toksemije.

Hepatoblastom

Hepatoblastom je tumor parenhimskih ćelija jetre, koji se javlja u ranom dečjem uzrastu, sa veoma agresivnom progresijom i lučenjem seksualnioh hormona.

Trikuspidalna stenoza

Trikuspidalna stenoza (stenoza desnog venskog otvora) je mana u kojoj, zbog suženja trikuspidnog otvora, postoji opstrukcija u kretanju krvi iz desne pretkomore u desnu komoru. 

Stenoza plućne arterije

Stenoza plućne arterije predstavlja opstrukciju na nivou izlaznog trakta desne komore i relativno je česta urođena srčana malformacija. Suženje može bioti lokalizovano na subvalvulnom nivou, na nivou zaliska plućne arterije i supravalvulno, a može predstavljati i kombinaciiju više lokalizacija. Valvulna plućna stenoza je najčešći oblik izolovane opstrukcije izlaznog trakta desne komore.

Dilatirana kardiomiopatija (Dilatacija srca)

Dilatirana kardiomiopatija (prošireno srce) se karakteriše dilatacijom srčanih šupljina sa oštećenom pumpnom funkcijom, što se klinički najčešće manifestuje kongestivnom srčanom insuficijencijom.

Hipertrofična kardiomiopatija (Hipertrofija srca)

Hipertrofična kardiomiopatija se karakteriše postojanjem hipertrofije miokarda leve komore (zadebljanje srčanog mišića). Ona može biti opstruktivna - s opstrukcijom izlaznog trakta leve komore usled značajnog zadebljanja subaortnog dela intraventrikularnog septuma, čemu doprinosi i prednji mitralni kuspis i neopstruktivna - kada postoji jednaka hipertrofija septuma i slobodnog zida leve komore. Kontraktilna funkcija miokarda leve komore je očuvana.

Restriktivna kardiomiopatija

Restriktivna kardiomiopatija se odlikuje poremećenom dijastolnom relaksacijom komora, usled rigidnih zidova komora srca, čime je, onemogućeno njihovo adekvatno punjenje krvlju.

Atrioventrikularni poremećaji provođenja (AV blok)

AV poremećaji provođenja nastaju usled zakašnjenja ili nemogućnosti sprovođenja nadražaja iz pretkomora u komore. U zavisnosti od težine poremećaja sprovođenja, postoje tri stepena AV bloka.

Ventrikularni septalni defekt

Ventrikulkarni septalni defekt (VSD) je najčešća urođena srčana malformacija i može postojati kao izolovani vicijum, ili udružen sa drugim defektima, u sklopu kompleksnih urođenih srčanih mana. Najčešće postoji jedan otvor, lociran bazalno, u nivou membranoznog dela interventrikularnog septuma.

Atrijalni septalni defekt

Atrijalni septalni defekt (ASD) predstavlja jednu od najčešće nalaženih urođenih srčanih mana kod odraslih. Defekt tipa sinus venosus je lokalizovan visoko na međupretkomorskoj pregradi, u blizini ušća vene cave superior.

Pretkomorska tahikardija

Pretkomorska (atrijalna) tahikardija se odlikuje brzim radom pretkomora zbog pojave ektopičkog impulsa (iz jednog fokusa ili usled kružnog toka) pravilnog ritma s frekvencijom od 120 - 220/min.

Budd - Chiarijev sindrom

Budd - Chiarijev sindrom predstavlja trombozu velikih hepatičkih vena, sa pratećom kongestijom, nekrozom jetre, razvojem fibroze i portne hipertenzije.

Subarahnoidno krvarenje

Subarahnoidna hemoragija (SAH) predstavlja krvavljenje u subarahnoidnom prostoru, koje najčešće nastaje zbog rupture aneurizme.

Osteogenesis imperfecta

Osteogenesis imperfecta (ostéon - grč. kost i génesis - grč. postanak, imperfectus lat.-nesavršen) ili bolest krhkih kostiju je klinički, biohemijski i genetski heterogena bolest vezivnog tkiva, uslovljena abnormalnošću u sintezi kolagena. Posledica su krhke kosti sa čestim frakturama i progresivnim deformitetima kostiju.

Kongestivna srčana slabost

Kongestivna srčana slabost (kongestivna srčana insuficijencija) podrazumeva da su jedna ili druga komora nesposobne da istisnu celu količinu ulivene krvi. To ima za posledicu povećanje pritiska u pretkomorama i venskom sistemu iza insuficijentne komore. Nastaje porast sistemskog,venskog i kapilarnog pritiska, sa transudacijom tečnosti u intersticijalni prostor.

Srčani zastoj (Cardiac arrest)

Srčani zastoj podrazumeva odsutnost kontrakcija ili neprikladne kontrakcije srčanih komora koje odmah dovode do prestanka cirkulacije krvi.

Dresslerov sindrom

Dresslerov sindrom predstavlja postinfarktni sindrom. Posle infarkta može doći do stvaranja antitela na antigene srčanog mišića.

Ventrikularne aritmije

Ventrikularne (komorske) aritmije najčešće nastaju usled ishemije (akutni infarkt miokarda, angina pectoris, hronična koronarna insuficijencija, aneurizma miokarda, vazospastična angina), kod kardiomapitija, miokarditisa, produženog QT - intervala, prolapsa mitralne valvule, fizičkog opterećenja, artimogene displazije desne komore i dr., a mogu nastati i bez klinički vidljivog oboljenja.

Embolije i tromboze arterija gornjih i donjih ekstremiteta

Akutne obliteracije perifernih arterija nastaju usled naglog prekida cirkulacije. Klinička slika je veoma teška i zavisi od lokalizacije obliteracije i mogućnosti razvoja kolateralne cirkulacije.

Hronična venska insuficijencija

Hronična venska insuficijencija je posledica ponavljanih dubokih venskih tromboza i tromboflebitisa pa se naziva i postflebitički sindrom. S obzirom na to da je povećan pritisak u venskom sistemu najvažniji poremećaj u ovoj bolesti, pojedini autori je nazivaju i hroničnom venskom hipertenzijom.

Obliterantna arterioskleroza

Obliterantna arterioskleroza je najčešća bolest perifernog arterijskog sistema. U novoj nomenkalturi Svetske zdravstvene organizacije ovoj bolesti dat je naziv periferna vaskularna bolest, a po najznačajnijem simptomu ove bolesti naziva se i intermitentna klaudikacija.

Pleuralni izliv

Izliv tečnosti u pleuru najčešća je pojava koja prati oboljenja pleure. To nije posebna bolest već patofiziološka promena koja prati mnoga pleurna, plućna, medijastinumska i sistemska oboljenja.

Nazalni polip

Polipi nosa su morfološke formacije lokalizovane u nosnoj šupljini, ali nekada se mogu naći u maksilarnom sinusu i etmiodinim ćelijama.

Akutni bakterijski sijaloadenitis

Akutni sijaloadenitis izazvan bakterijama najčešće pogađa velike pljuvačne žlezde u prvom redu parotidnu a zatim submandibularnu. Akutno zapaljenje sublingvalne pljuvačne žlezde je ređe.

Zapaljenje oralne sluzokože (Stomatitis)

Stomatitis acuta catharralis je zapaljenje oralne sluzokože koje najčešće prouzrokuju streptococe, zatim neisseria catharalis, diplococus pneumoniae i dr.

Hronični parotitis

Hronični parotitis naziva se još i rekurentni zbog osnovne karakteristike ovog oboljenja. Ona se iznenada pojavljuje sa akutnim simptomima, koji se stišavaju u toku nekoliko dana a potom se oboljenje nastavlja i održava sa znacima hronične infekcije, posle koje može nastupiti asimptomatski period.

Sialolitijaza

Sialolitijaza je formiranje kalcifikovanih konkremenata u izvodnim kanalima i parenhimu velikih pljuvačnih žlezda, a vrlo retko u malim.

Sublingvalna cista (Ranula)

Naziv ranula označava retencijsku cistu sublingvalne pljuvačne žlezde ili cistu submukoznih akcesornih pljuvačnih žlezda poda usne duplje.

Akutni duodenitis

Duodenitis je zapaljenski proces sluzokože duodenuma. Akutni duodenitis kao izolovano lokalizovano oboljenje teško je dijagnostikovati. Manifestuje se u toku akutnog gastritisa ili gastroenteritisa. Sluzokoža je zahvaćena zapaljenjem fokalno ili difuzno.

Hronični duodenitis

Duodenitis je zapaljenski proces sluzokože duodenuma, akutnog ili hroničnog toka. Hronični duodenitis je znatno češći od akutnog.

Dijafragmalna kila

Dijafragmalna hernija je poremećaj koji nastaje kada abdominalni organi prođu u grudnu duplju kroz neki nenormalan otvor u dijafragmi. Češće se javlja na levoj strani.

Prolaps anusa i rektuma

Anorektalni prolaps je protruzija sluznice, ili svih slojeva anusa i rektuma.

Akutni difuzni peritonitis

Akutni difuzni peritonitis je difuzno zapaljensko oboljenje peritoneuma, izazvano bakterijskim toksinima.

Tuberkulozni peritonitis

Tuberkulozni peritonitis je specifično zapaljensko oboljenje peritoneuma, izazvano bacilom tuberkuloze. Danas se retko sreće. Može se javiti u dece i mlađih osoba kao jedina lokalizacija tuberkuloznog procesa.

Alkoholna bolest jetre

Alkoholnu bolest jetre uzrokuje dugotrajno uzimanje rizičnih količina alkohola koje imaju toksično dejstvo na jetrene ćelije. U patogenezi najvažniju ulogu imaju dnevni unos alkohola i dužina alkoholičarskog staža, ali se ne mogu izuzeti ni genetska predispozicija, imunološka hiperreaktivnost, primarni i sekundarni deficit hranljivih materija, stimulacija razvoja fibroznog tkiva i dejstvo alkohola na regerativne procese u jetri.

Stafilokokne infekcije kože

Stafilokoke su gram pozitivne, nepokretne koke, koje kolonizuju kožu, mukozne membrane i donje partije creva. Staphylococcus aureus je jedini koagulaza pozitivan i izaziva infekcije invazijom tkiva ili stvaranjem toksina. S. epidermidis je nozokomijalni patogen koje se vezuje za protetska sredstva, kao što su: intravaskularni kateteri, zglobne proteze, spoljni fiksatori za kosti, urinarni i postoperativni kateteri. S. aureus izaziva impetigo, pemfigus novorođenčeta, folikulitis, furunkule, karbunkule, flegmone, panaricijume, apsces, celulitis i dr.

Autosenzitivni dermatitis

Autosenzitivni dermatitis je akutni papulovezikulozni dermatitis na delovima kože udaljenim od nekog inflamiranog žarišta. Pojava ovog sekundarnog dermatitisa nije direktno vezana za sam uzrok primarnog žarišta.

Impetigo bullosa

Impetigo je gnojna upala površinskog sloja kože, tj. epidermisa. Česta je u dece.

Dishidroza

Dishidroza je posebna forma ekcema sa selektivnom lokalizacijom na šakama i stopalima. U akutnom stadijumu karakteriše se naletom vezikula i/ili bula, smeštenih duboko u epidermu, a u hroničnom hiperkeratozom i ragadama, eventualno pojedinačnim vezikulama.

Erythema nodosum

Erythema nodosum (EN) je oboljenje koje se karakteriše akutnom pojavom bolnih nodusa (čvorova), simetrično, na ekstenzornim stranama potkolenica.

Radiodermatitis (Oštećenje kože jonizujućim zračenjem)

Oštećenja jonizujućim zračenjem mogu nastati pri korišćenju rendgen aparata u dijagnostičke ili terapijske svrhe, kod rendgenskog ispitivanja metala i kod primene radijuma i radioizotopa. Gama i X-zraci emituju radijaciju talasne dužine ispod 1 nm. Oni jonizuju molekule, oštećuju DNK i mogu dovesti do smrti ćelije. Najčešće se radi o greškama pri rukovanju aparatima, o neredovnoj kontroli aparata, a ima i osoba koje su osetljivije na zračenje i kod kojih oštećenja nastaju i posle promene malih doza. Takođe je značajno o kojoj se regiji tela radi. Radiosenzitivnije su prednja strana vrata, kubitalne i poplitealne jame, fleksorne strane ekstemiteta, grudi i trbuh. Manje je osetljiva koža lica, leđa, ekstenzornih strana ekstremiteta, zadnja strana vrata, kapilicijum, dlanovi i pete. Oštećenja se javljaju kod zdravstvenih radnika (lekara, tehničara, laboranata), kod pacijenata i kod osoba koje ispituju ili primenjuju radijum u druge svrhe.

Effluvium telogenes

Rast dlake kod čoveka je intermitentnog karaktera i odvija se u ciklusima. Oni omogućavaju da se periodično proizvodi nova dlaka, a na taj način se reguliše i njihova maksimalna dužina. Ciklus rasta dlake sastoji se iz tri sukcesivne faze rasta: anagene-faze aktivnog rasta dlake, katagene-faze involucije i telogene-faze mirovanja. Trajanje ovih faza je različito, zavisno od regije tela.

Hipertrihosis

Hipertrihoza je poremećaj koji označava prekomerni rast androgen-nezavisnih dlaka, pri čemu su one duže i deblje nego normalno.

Pilonidalna cista

Pilonidalna cista ili pilonidalni sinus je hronična infekcija kože i potkožnog tkiva koja se javlja u brazdi između velikih glutealnih mišića (m. gluteus maximus) oko 2 cm iznad anusa (čmara), a zatim se širi naviše i lateralno.

Rinofima (Baburast nos)

Rinofima predstavlja hiperplaziju potkožnog tkiva nosa, prvenstveno lojnih žlezda uz bujanje vezivnog tkiva i proširenja krvnih žila.

Chloasma

Chloasma predstavlja epidermalnu hipermelanozu, odnosno prisustvo povećane količine melanina u epidermu, što daje koži mrku boju.

Epidermoidne ciste

Epidermoidne ciste nastaju zbog funkcionalnog ili traumatskog proširenja folikula. Zavisno od nivoa na kome se proces odvija, razvijaju se dva oblika.

Anhidroza

Anhidroza označava neizlučivanje znoja. Kako je znojenje potrebno za normalnu regulaciju telesne toplote, ovaj poremećaj je ponekad opasan i po život.

Seboroične bradavice (Keratosis seborrhoica)

Seboroične veruke (bradavice) potiču od epidermisa i često se viđaju kod starijih osoba oba pola. Multiple su, stalno se javljaju nove, pa ih može biti na desetine i stotine. Zahvataju seboroične regije trupa, lica i vrata, mada se mogu javiti i na kapilicijumu (kosmati deo glave) i po koži čitavog tela, sem dlanova i tabana.

Akantosis nigrikans

Akantosis nigrikans (AN) je dermatoza sa karakterističnim hiperpigmentacijom i hiperkeratozom na pregibnim površinama, praćenom neravnom i naboranom kožom.

Akne (Acne vulgaris)

Vulgarne (obične) akne su hronično, inflamacijsko, androgen-zavisno oboljenje sebacealnih folikula. Spadaju u jednu od najčešćih dermatoza seboroičnih regija (lice, leđa, ramena), a karakterišu se pojavom komedona i papulopustula. Nešto češće obolevaju osobe muškog pola, kod kojih se takođe češće razvijaju teže kliničke forme. Oboljenje počinje u periodu rane adolescencije kod 80% populacije. Obično traje 4-5 godina, ponekad i znatno duže (neki oblici perzistiraju 12 i više godina).

Gonartroza

Gonartroza predstavlja artrozu kolenog zgloba. Artroza je degenerativna promena zglobne hrskavice, koja zatim uzrokuje promene i na ostalim delovima zgloba (zglobna čaura, kost), a pre ili posle se karakteriše bolom i oštećenom funkcijom zgloba.

Hondrokalcinoza

Hondrokalcinoza izaziva napade akutnog artritisa (pseudogiht) ali znatno češće se ispoljava kao hronična oligo - ili poliartropatija sa povremenim pogoršanjima. Kristali kalcijum - pirofosfat - dihidrata (KPFD) talože se u hrskavice zglobova, ali se mogu naći i u sinovijskoj tečnosti, sinovijskoj membrani, kapsuli, intervertebralnim diskusima, tetivama, burzama.

Piogeni artritis

Piogeni (akutni bakterijski, septični) artritis spad u infekcijske artritise, koji su jedini među zapaljenskim oboljenjima zglobova u kojima je poznat uzročnik, koji se nalazi u samom zglobu i direktno izaziva zapaljenje.

Gonokokni artritis

Gonokokni artritis se bitno razlikuje od bakterijskih artritisa, iako spada u tu grupu. Za razliku od drugih bakterijskih artritisa, javlja se u mladih i zdravih osoba. Žene boluju češće, a trudnoća i menstruacija su predisponirajući faktori. Njegovu pojavu posebno favorizuje deficit terminalnih komponenti komplementa.

Koksartroza

Degenerativna promena zglobne hrskavice sa uzrokovanjem promena i na ostatku zgloba i disfunkcijom zgloba. Koksartroza i opširnije o tome.

Poliartritis

Poliartritis predstavlja jedan od oblika hroničnog juvenilnog artritisa. Juvenilni hronični artritis (JHA) ne predstavlja jedinstveno oboljenje, sa jedinstvenom etiologijom, patogenezom i kliničkim tokom, već skup više nozoloških celina dečjeg uzrasta. JHA je termin koji se odnosi na sva hronična nesupurativna zapaljenja jednog ili više zglobova, koja počinju pre 16. godine života, traju neprekidno tri meseca ili duže, uz ispoljavanje bola, otoka i ograničene pokretljivosti zahvaćenih zglobova.

Intracerebralno krvarenje

Intracerebralno krvarenje (hemoragija) je rezulatat oštećenja malih penetrantnih krvnih sudova, koji kod okluzije daju lakune. Promene koje prethode hemoragiji sastoje se iz slabljenja zida i stvaranja mikroaneurizmi (Charcot - Bouchard) koje ruptuiraraju. Defektan zid krvnog suda i bez aneurizme može da rupturira.

Dermatofibromi

Dermatofibromi su pojedinačni ili multipli intradermalni čvorići nastali reaktivnom hiperplazijom vezivnog tkiva usled traume.

Limfangiom

Limfangiomi su retke anomalije limfnih sudova koje mogu biti urođene ili stečene u prvim godinama života.

Bowenova bolest

Morbus Bowen predstavlja intraepidermalni carcinom in situ zbog svojih histoloških osobina i lokalizacije. Češće obolevaju muškarci u šestoj, sedmoj ili osmoj deceniji života.

Planocelularni karcinom kože

Carcinoma planocellulare cutis je invazivni epidermalni tumor kože i vidljivih sluzokoža. SCC se češće javlja kod muškaraca nego kod žena i najčešće se sreće kod osoba starijih od 60 godina.

Bazocelularni karcinom kože

Carcinoma basocellulare cutis (BCC, bazaliom) je najčešći tumor kože i najčešći tumor čoveka uopšte. Jedan broj autora ovaj tumor označava epiteliomom umesto karcinomom zbog toga što kod njega po pravilu izostaje jedna od najvažnijih osobina malignih tumora, metastaziranje.

Nefroblastom (Wilmsov tumor)

Nefroblastom je maligni tumor bubrežnog parenhima. To je najčešći tumor u dečijem uzrastu. Retko se javlja kod odraslih.

Fibroadenom dojke

Fibroadenom dojke (Fibroadenoma mammae) je meštoviti fibroepitelni benigni tumor dojke, koji nastaje proliferacijom i epitela i fibrovaskularne strome. Čini 7% svih nodularnih promena (čvorića) dojke. Najčešće se javlja kod žena od 30. do 40. godine.

Nespecifični uretritis

Uretritis non specifica (uretritis simplex, uretritis non gonoroica) podrazumeva svako zapaljenje uretre koje nije izazvano Neisseri-om gonorrhoeae. S obzirom da se infekcija najčešće nastaje pri polnom odnosu, Svetska zdravstvena organizacija je NGU uvrstila u bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom.

Grozdasta mola (Hidatidna mola)

Grozdasta mola je poremećena trudnoća koju karakteriše degeneracija čupica i njihovo pretvaranje u mehuriće poređane u obliku grozda ispunjene tečnošću. Parcijalna degeneracija malog broja horionskih čupica kod inače normalne posteljice prilično je česta, ali je bez većeg kliničkog značaja. Međutim, prava grozdasta mola je relativno retko oboljenje. Javlja se u oko 0,4% svih trudnoća.

Cistokela i uretrokela

Spuštanje prednjeg zida vagine je retko kada izolovana pojava već je uglavnom praćena spuštanjem i uretre ili mokraćne bešike što dovodi do stvaranja uretrokele i cistokele.

Vaginalna enterokela

Enterokela ili duglasokela spada u veće poremećaje statike vagine, karličnog dna kao i vezivno tkivnog aparata male karlice.

Spad i ispadanje materice

Delimično ili potpuno ispadanje materice spada u najveće spoljašnje poremećaje statike genitalnih organa. Kod ove pojave skoro svi polni organi, zajedno sa mokraćnom bešikom, uretrom, ureterima i rektumom napuštaju svoj normalan položaj u maloj karlici i spuštaju se manje ili više prema vaginalnom izlazu, a često i izvan njega, sve u zavisnosti od stepena oštećenja.

Rektokela

Spuštanje zadnjeg zida vagine praćeno spadom prednjeg zida rektuma dovodi do stvaranja rektokela.

Dismenoreja

Dismenoreja označava bolne menstruacije, najčešće normalnog trajanja. Bolna menstruacija ili dismenoreja je problem koji pogađa većinu ženske populacije u bilo kom uzrastu. Smatra se da 50-90% žena u jednom periodu menstrualne aktivnosti ima dismenoreje Ove tegobe su najčešće u ranoj mladosti, da bi se kasnije, pogotovu nakon porođaja polako smanjivale.

Oligomenoreja

Oligomenoreja spada u poremećaje menstrualnog ciklusa koji se karakteriše retkim menstruacijama u intervalima od 33 dana do 6 meseci.

Proširene vene i trudnoća

Usled pritiska uvećane materice na trbušne vene, prvenstveno na donju šuplju venu i njene glavne ogranke, u odmakloj trudnoći dolazi do izvesne krvne, odnosno venske staze u donjim delovima tela trudnice, a naročito u donjim ekstremitetima. Osim toga usporenoj cirkulaciji u donjim delovima tela i prepunjenosti njihovih krvnih sudova svakako doprinosi i znatno povećan krvni volumen u organizmu trudnice.

Dispareunija

Dispareunija je pojava bola prilikom polnog odnosa ili neposredno nakon njega u području polnih organa žene (ovo stanje, iako vrlo retko, može se pojaviti i kod muškaraca).

Oligohidroamnion

Plodova voda nastaje kao produkt lučenja amniotičkih ćelija (ćelija opni), krvnih sudova majke i lučenja bubrega ploda. Njen sastav čine voda –98,7% i 1,3% sve ostalo. U plodovoj vodi se nalaze i elementi mekonijuma (sadržaj creva ploda), kao i otpale ćelije kože i sluzokože ploda i gromuljice tzv. sirastog namaza koji obavija plod (verniks). Plodova voda se stalno menja, jer se preko unutrašnje opne neprekidno resorbuje. Istovremeno, aktivnošću ćelija opni ona se i obnavlja, održavajući stalnu količinu i svoju koncentraciju, koja odgovara starosti trudnoće. Najveća količina plodove vode je u 4. mesecu trudnoće i iznosi 1-1,5 litar. Sa napredovanjem trudnoće, ona se smanjuje, da bi u 7. mesecu iznosila pola litra, a pred sam porođaj svega 200 mililitra.

Prenesena trudnoća

Prenesena trudnoća u izvesnim slučajevima može biti uzrok intrauterine smrti ploda i eventualnih komplikacija u porođaju. Pod prenesenom trudnoćom podrazumeva se bremenitost koja se više dana produži u odnosu na očekivani termin porođaja. Ona se završava zakasnelim porođajem. Pravu, biološki prenesenu trudnoću treba razlikovati od vremenski produžene bremenitosti, kada ne postoji posebna opasnost za plod.

Polihidramnion

Plodova voda nastaje kao produkt lučenja amniotičkih ćelija (ćelija opni), krvnih sudova majke i lučenja bubrega ploda. Njen sastav čine voda - 98,7% i 1,3% sve ostalo. U plodovoj vodi se nalaze i elementi mekonijuma (sadržaj creva ploda), kao i otpale ćelije kože i sluzokože ploda i gromuljice tzv. sirastog namaza koji obavija plod (verniks).

Nepravilnosti u trudnoći koje potiču od posteljice

Posteljica je najčešće pogačastog ili ovalnog oblika. Ponekad mogu da se jave laka odstupanja u obliku tako da ona bude manje ili više izdužena. Osim toga, ako na njoj postoje useci, odnosno suženje tkiva, koja je razdvajaju na dva ili tri približno jednaka dela koji predstavljaju jedinstven organ, tada je u pitanju placenta bilobata ili trilobata.

Krvarenje u trudnoći

Kada dođe do oplođenja i kada se oplođena jajna ćelija usadi u sluzokožu materice, prestaje uobičajen proces cikličnog smenjivanja dejstva hormona na sluzokoži materice, a samim tim prestaje i menstrualno i svako drugo krvarenje iz materice. U normalnim okolnostima svi sastavni delovi ovuluma u to vreme normalno napreduju i plod se razvija sa napredovanjem trudnoće. Ali u toku celokupnog trajanja trudnoće može nastati krvarenje iz materice, koje može biti manje ili više opasno. Krvarenje koje se u to vreme javi smatra se patološkim.

Anemija u trudnoći

Anemija može biti udružena sa trudnoćom bilo da zdrava žena oboli od ove bolesti u toku same trudnoće, bilo da žena, koja već pati od anemije ostane gravidna. U svakom slučaju pojava anemije u trudnoći zahteva ispitivanje radi pronalaženja uzroka bolesti i adekvatnog lečenja. U toku ispitivanja anemije treba imati na umu da kod trudnica i inače postoji izvestan stepen fiziološke hidremije zbog bržeg porasta tečnog dela od broja uobličenih elemenata krvi, pa takvo stanje ne treba proglasiti bolešću.

Prekomerno povraćanje u trudnoći

Emesis gravidarum (povraćanje trudnica) samo po sebi nije naročito opasno stanje, ali se dešava, da je ovaj stadijum bolesti samo uvod u mnogo težu kliničku sliku, nazvanu prekomerno povraćanje trudnice. To je u stvari, najteži oblik ovih poremećaja i samim tim najopasnija rana graviditetna toksikoza.

Povraćanje trudnice

Jutarnja mučnina sa eventualnim povremenim povraćanjem se vrlo često viđa u ranoj trudnoći, tako da se smatra jednim od nesigurnih znakova trudnoće. Zbog toga što takve trudnice, sem subjektivnih tegoba, nemaju naročite smetnje, to se ne remeti njihovo opšte zdravstveno stanje, njihov normalan život, niti pravilan razvoj trudnoće. Posle kraćeg ili dužeg trajanja, obično najkasnije do kraja trećeg meseca, subjektivne tegobe trudnica nestaju i trudnoća normalno napreduje.

Arteficijelni abortus

Abortus (pobačaj) je nameran ili spontan prekid trudnoće. Spontani pobačaj ima tok sličan porođaju i retko je praćen komplikacijama. U našoj sredini pod abortusom češće se podrazumeva samo namerni, željeni prekid trudnoće - abortus arteficialis.

Spontan pobačaj

Spontan pobačaj (abortus) je prekid trudnoće nastao bez ikakvih vidljivih uticaja spolja. On može da nastupi u bilo koje doba starosti trudnoće.

Septičan pobačaj

Septičan abortus je veoma ozbiljno patološko stanje. Kod septičnog pobačaja uzročnici infekcije prelaze u organizam i krvotok majke izazivajući promene na njenim organima.

Višeplodna trudnoća

Istovremeni razvoj više od jednog ploda u materici žene naziva se višeplodnom ili višestrukom trudnoćom. Materica žene je podešena za razvoj jednog ploda, pa je višestruka trudnoća kod čoveka veoma retka. Postoji nekoliko razloga koji uzrokuju višeplodnu trudnoću: nasledne osobine, rasa, broj prethodnih trudnoća-ako ste već imali višeplodnu trudnoću, velika mogućnost je da i drugi put dobijete blizance, kasnija trudnoća-žene koje zatrudne u kasnijim godinama, imaju veće mogućnosti za višeplodnu trudnoću, lečena neplodnost-lečenje neplodnosti lekovima i medicinski potpomognuta oplodnja često rezultuju višeplodnom trudnoćom.

Prevremeni porođaj

Prevremeni (preterminski) porođaj je onaj koji započne pre navršene 37. nedelje trudnoće. Predstavlja jedan od vodećih problema u savremenom porodiljstvu, jer se broj prevremenih porođaja u svetu i pored primene najsavremenijih lekova i sredstava u proteklih 40 godina nije menjao. Od deset porođaja jedan je prevremen i smatra se glavnim uzrokom preko 75% smrti beba u ranom novorođenačkom periodu.

Infekcije u trudnoći

Trudnoća je razdoblje koje veoma pogoduje razvitku infekcije: tokom trudnoće deprimirana je funkcija T limfocita i često promenjena biološka flora u porođajnom kanalu. Infekcija može nastupiti tokom trudnoće, za vreme porođaja ili nakon porođaja. Putovi nastanka infekcije su kontinuirani i diskontinuirani put širenja infekcije. Infekcije u trudnoći imaju specifično značenje baziarno na činjenici da se radi ne samo o infekciji majke, već i o infekciji deteta, što može ostaviti kasne i trajne posledice.

Povišen krvni pritisak u trudnoći

Trudnoća može indikovati pojavu povišenog krvnog pritiska (pregnancy induced hypertension ili skraćenica PIH) ili dovesti do pogoršanja već postojećeg povišenog krvnog pritiska (hipertenzije). Povišen krvni pritisak, krvarenja i infekcije su najčešći faktori koji ugrožavaju život i zdravlje trudne žene. Smatra se da svake godine širom sveta 50 000 žena umire zbog posledica povišenog krvnog pritiska u trudnoći. U zemljama sa razvijenom antenatalnom zaštitom, ishod trudnoća komplikovanih hipertenzijom je daleko bolji nego u nerazvijenim zemljama.

Dijabetes u trudnoći

Šećerna bolest može se u trudnoći ispoljiti u dva oblika: pregestacioni i gestacioni dijabetes. Pregestacioni dijabetes je tip 1 ili tip 2 dijabetesa koji postoji pre začeća. Gestacioni dijabetes definiše se kao oštećena tolerancija na glukozu koja se prvi put zapaža u toku trudnoće i obično nestaje kada se trudnoća završi. Iako u oba slučaja postoji intolerancija na glukozu pregestacioni i gestacioni dijabetes potpuno su različita stanja.

Ženski infertilitet

Infertilitet ili neplodnost se definiše kao nemogućnost ostvarivanja trudnoće u toku godinu dana normalnih seksualnih odnosa (bez korišćenja kontraceptivnih sredstava). Neplodnost je intimni problem bračnog para. To je težak i ozbiljan medicinski i socijalni problem, jer u oko 50% slučajeva postoje nelečiva oštećenja reproduktivnih organa. Oko 15% bračnih parova u plodnom dobu je sterilno. Muški faktor neplodnosti je uzrok u 45%, ženski u 45%, a u 10% slučajeva, oboje su odgovorni.

Endometrioza

Endometrioza je poremećaj koji predstavlja prisustvo tkiva sluzokože materice (endometrijuma) van šupljine materice. Ovakvo tkivo se ponaša isto kao i tkivo koje je lokalizovano u materici, tj. u svakom ciklusu raste, buja i krvari. Dok endometrijum koji je u šupljini materice može slobodno da raste i razvija se, na drugim mestima vrši pritisak na okolne strukture, pa izaziva kako kratkoročne tako i dugoročne poremećaje (sterilitet).

Mastopatija

Mastopatija je pojam koji označava istovremeno prisustvo progresivnih i regresivnih promena u tkivu dojke, koje u različitoj meri pokazuju znakove atrofije, hiperplazije i metaplazije različitih tkivnih komponenti mlečne žlezde, i kojima je u patogenetskom smislu zajedničko svojstvo njihova hormonska zavisnost. Po pravilu mastopatija se javlja obostrano i manifestuje različitim strukturnim promenama koje su individualno specifične. Javlja se tokom celog reprodukcionog perioda, a pogađa prie svega gornje spoljašnje kvadrante dojki.

Ciste u dojkama

Ciste su šupljine ispunjene tečnošću koja može biti serozna, mlečna, krvava ili smeđe boje. Ciste se ponekad mogu napipati naročito ako su smeštene blizu površine kože ili su veće od 1 cm. U dubljim slojevima dojki, naročito kod većih (voluminoznijih) dojki najčešće ih nije moguće napipati.

Iscedak iz dojke

Tečni iscedak iz bradavice ne mora uvek da bude patološki. Rak dojke se pronalazi u manje od 10 % žena koje imaju iscedak iz bradavice.

Orhitis

Orhitis predstavlja zapaljenje jednog ili oba testisa najčešće uzrokovana infekcijom.

Status asthmaticus

Astma je hronični inflamacijski proces u disajnim putevima koja se manifestuje otežanim disanjem, zviždanjem u grudima i kašljem. Najteži klinički oblik astme jeste akutni teški napad (status asthmaticus) u kome je bolesnik životno ugrožen.

Respiratorni distres sindrom

Respiratorni distres sindrom (RDS), hijalinomembranska bolest, ili hiposurfaktoza pluća klinički je entitet koji se javlja pretežno kod prevremeno rođene novorođenčadi zbog nedostatka surfaktanta.

Dispepsija

Pojam dispepsija nastao je od Grčkih reči dys (loš, loše) i peptein (varenje). Dispepsija je opšti naziv za bol ili nelagodu u epigastrijumu, koji su epizodični ili stalni.

Preponska kila (bruh)

Kilom se obično naziva ispadanje jednog dela trbušnih organa zajedno sa trbušnom maramicom kroz otvor u trbušnom zidu. Bruh, kila ili hernija (lat. hernia) je stanje koje nastaje kada se unutrašnji organi istisnu kroz oslabljeni segment mišićnog tkiva. Većina takvih situacija se javlja na zidu abdomena.

Femoralna kila

Kilom se naziva ispadanje jednog dela trbušnih organa zajedno sa trbušnom maramicom kroz otvor u trbušnom zidu. Bruh, kila ili hernija (lat. hernia) je stanje koje nastaje kada se unutrašnji organi istisnu kroz oslabljeni segment mišićnog tkiva. Većina takvih situacija se javlja na zidu abdomena.

Akutni respiratorni distres sindrom odraslih

Akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) odraslih osoba klinički je sindrom akutne respiratorne insuficijencije, odnosno akutnog plućnog edema, nastaje usled oštećenja parenhima pluća i manifestuje se bilateralnom plućnim infiltratima, teškom i refrakternom hipoksemijom i teškom dispnejom, zbog redukcije plućne komplijanse.

Pupčana (Umbilikalna) kila

Kilom se naziva ispadanje jednog dela trbušnih organa zajedno sa trbušnom maramicom kroz otvor u trbušnom zidu. Bruh, kila ili hernija (lat. hernia) je stanje koje nastaje kada se unutrašnji organi istisnu kroz oslabljeni segment mišićnog tkiva. Većina takvih situacija se javlja na zidu abdomena.

Piopneumotoraks

Piopneumotoraks predstavlja komplikaciju pneumotoraksa i karakteriše se prisustvom vazduha i gnoja, može biti posledica infekcije iz udaljenih gnojnih ognjišta ili posledica primarnih gnojnih oboljenja pluća.

Hronična respiratorna insuficijencija

Kada u toku hroničnih plućnih oboljenja pluća nisu u stanju da adekvatno snabdevaju organizam potrebnom količinom kiseonika, nastaje hronična plućna insficijencija. Ona se može definisati kao postojanje hipoksemije (smanjena koncentracija kiseonika), sa ili bez hiperkapnije (povišena koncentracija ugljen dioksida) u bolesnika s hroničnim plućnim oboljenjima.

Osteohondroza

Osteohondroza (Osteonekroza, Avaskulne nekroza) znači "koštana smrt". Ovo je grupa bolesti nepoznatog uzroka koja se karakteriše prekidom dotoka krvi u delove gde se odvija mineralizacija kosti odnosno okoštavanje.

Juingov (Ewing) sarkom

Ewingov sarkom je maligni tumor čije se tumorske ćelije mogu naći u kostima ili mekom tkivu. Ewingov sarkom opisao je 1921. godine James Ewing kao tumor pljosnatih i dugih kostiju osetljiv na zračenje.

Osteosarkom

Osteosarkom je najčešći maligni tumor na kostima. Javlja se uglavnom posle desete godine starosti. Promene nastaju u metafizama kostiju, gde je najveći rast (blizu kolena, daleko od lakta).

Sarkomi mekih tkiva

Sarkomi mekih tkiva potiču iz primitivnog mezenhima i čine oko 8% svih tumora dece. To je heterogena grupa u kojoj se opisuju tumori glatkih mišića, vezivnog tkiva (fibroznog i masnog), krvnih sudova i perifernih nerava. Tumori se histološki klasifikuju prema tipu tkiva na kome nastaju: liposarcoma, fibrosarcoma, leiomyosarcoma, rhabdomyosarcoma, chondrosarcoma, osteosarcoma i dr. Rabdomiosarkomi, sačinjavaju više od polovine ove grupe dok su sve ostale podgrupe oko 3% decjih malignoma. U pedijatriji su najčešći sinovijalni sarkomi, fibrosarkomi, neurofibrosarkomi, dok su ostali tzv. nerabdoidni sarkomi mekih tkiva mnogo učestaliji u odraslom dobu.

Sarkom materice

Sarkom materice čini oko 2% svih malignih tumora mišićnog i vezivnog tkiva materice. Javalja se u 5. i 6. deceniji života.

Brennerov tumor

Brennerov tumor je tumor jajnika koji je po svojoj građi vezivno-epitelni tumor građen od strome prelaznog epitela ili tzv. Waldhartovih inkluzija oko kojih se nalazi obilno vezivo. Brennerov tumor je uglavnom malen, manji od 2 cm, premda može narasti i do 10 cm u promeru. Pretežno je građen od solidnog tkiva, iako može biti i cistične građe (s tečnošću). Obično ne izaziva smetnje. Najčešće se slučajno nađe kao mali, čvrsti, sivkasti čvorić u jajniku. Javlja se obostrano kod otprilike 5% bolesnica.

Seminom testisa

Tumori testisa nisu česti i čine svega 1-2% svih tumora kod muškarca. Međutim, iako se radi o retkoj bolesti, njen značaj je veliki jer su oni najčešća forma karcinoma kod muškarca u reproduktivnom dobu, između 20. i 40. godine života. Po opšte prihvaćenoj podeli, tumori zametnog epitela testisa dele se na seminomske i neseminomske. Seminomi su češći i čine 40-45% svih karcinoma testisa kod odraslih. Javljaju se u nešto starijem životnopm dobu, između 40. i 60. godine života.

Hondromalacija

Hondromalacija, Bol prednjeg kolena, Patelofemoralni sindrom, Hondromalacija patele - pod tim nazivom misli se na ograničene promene hrskavice patele i to u smislu omekšavanja, stvaranja sitnih pukotina, razlistavanja i ulceracija, a sve je to propraćeno karakterističnim bolnim sindromom.

Fibrom

Fibrom je benigni tumor vezivnog tkiva koji ima tendenciju vrlo sporog rasta. S obzirom na bogatstvo vezivnog tkiva u organizmu, fibrom je dosta čest tumor. Sreće se kao solitaran, a takođe i kao multipli tumor.

CREST sindrom

CREST sindrom podrazumeva formu sistemske skleroze, u sklopu kojeg se javljaju: C - calcinosis (kalcinoza), R - Raynaud - ov fenomen, E - ezofagusna disfunkcija, S - sklerodaktilija, T - teleangiektazije.

McLeod sindrom

McLeod sindrom je genetski poremećaj koji zahvata mozak, periferne nerve, krv, mišiće i srce.

Opstruktivna refluks nefropatija

Refluksna nefropatija se definiše ožiljnim promenama u bubregu tokom vezikouretralnog refluksa. Vezikouretralni refluks (VUR) je poremećaj nastao disfunkcijom vezikoureteralnog spoja. On je često udružen sa uroinfekcijom i stvaranjem ožiljaka u bubrežnom parenhimu.

Tubulointersticijumska nefropatija izazvana lekovima

Tubulointersticijumske nefropatije su heterogena, velika grupa poremećaja koji primarno zahvataju intersticijum i tubule. Mogu biti izazvane različitim uzročnicima, a to su bakterijske infekcije, lekovi, metabolički poremećaji, teški metali, zračenje, vaskularne promene, nasledni poremećaji, neoplastične bolesti, imuni poremećaji i drugo. Po toku bolesti, mogu da budu akutne i hronične.

Analgezična nefropatija

Analgezična nefropatija je hronični interticijumski nefritis koji se sreće u pacijenata, uglavnom žena, koje konzumiraju velike količine kombinacije analgetika, obično više godina. Dovodi do atrofije bubrega i bubrežne slabosti.

Endemska nefropatija

Endemska nefropatija je porodična hronična tubulointersticijumska nefropatija koja se javlja u žarištima, endemično, duž reka Kolubare, Drine, Save i Morave. Javlja se u oblastima jugoistočne Evrope, a žarišta su potvrđena u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Bolest se klinički ispoljava kod odraslog seoskog stanovništva, obično između 30 i 50 godina starosti, sa lakom predominacijom ženskog pola.

Spermatokela

Spermatokela je izbočenje, odnosno cista, u području pasemenika (epididimisa) koja nastaje kad se prošire prvobitno slepo zatvoreni semeni kanalići.

Atrofija testisa

Testisi se sastoje od germinativnih ćelija (stvaraju spermu) i Leydigovih ćelija (stvaraju hormon testosteron). Atrofija može da nastane na jednom ili na ona testisa.

Angiokeratom skrotuma

Angiokeratomi predstavljaju grupu vaskularnih ektazija, najčešće su u pitanju asimptomatske promene.

Hiperantefleksija materice

Pod dejstvom raznih patoloških činilaca, može se desiti da se normalna statika unutrašnjih polnih organa žene promeni, odnosno da pojedini polni organi pod dejstvom izvesnih faktora pređu iz normalnog u patološki položaj.

Retrodevijacija materice

Pod dejstvom raznih patoloških činilaca, može se desiti da se normalna statika unutrašnjih polnih organa žene promeni, odnosno da pojedini polni organi pod dejstvom izvesnih faktora pređu iz normalnog u patološki položaj.

Retrofleksirana uklještena gravidna materica

Retrofleksirana gravidna materica predstavlja komplikaciju retrofleksirane materice u trudnoći. Kod retrofleksije telo materice je savijeno u istmičnom delu unazad u odnosu na grlić, sa kojim gradi manje ili više izražen oštar ugao. Tu je dakle dno okrenuto unazad, a usminski deo zadržava normalan položaj ili je okrenut naniže paralelno osovini vagine.

Torzija materice

Pod dejstvom raznih patoloških činilaca, može se desiti da se normalna statika unutrašnjih polnih organa žene promeni, odnosno da pojedini polni organi pod dejstvom izvesnih faktora pređu iz normalnog u patološki položaj.

Hymen imperforatus

Hymen imperforatus je urođena anomalija u vidu opne između introitusa vagine i vagine.

Vaginalna intraepitelna neoplazija

Vaginalna intraepitelna neoplazija - VAIN predstavlja intraepitelni stadijum raka vagine. Intraepitelni stadijum označava pojavu različitog stepena atipičnih odnosno malignih ćelija unutar epitela vagine. Nisu svi stepeni VAIN obavezno i prekanceroze: u prekanceroze ubrajamo samo tešku displaziju i CIS (promene označene s VAIN 3). Učestalost vaginalne intraepitelne neoplazije nije poznata, s obzirom da je izolovana vaginalna prekanceroza izuzetno retka pojava. Displazije vagine se najčešće javljaju zajedno ili u sklopu već postojećih premalignih lezija vulve i vrata materice.

Apsces Bertolinijeve žlezde

Bartolinijeve žlezde se nalaze u donjoj trećini velikih usana, a njihov sadržaj se izliva na unutrašnjoij strani malih usana stidnice. Nelečen ili neadekvatno lečen bartolinitis (zapaljenje bartolinijeve žlezde), dovodi do zatvaranja kanala žlezde, prestanka drenaže sekrecije i stvaranja apscesa.

Endometrijalni polip

Polip je duguljasta izraslina, dobroćudni tumor, s tankom peteljkom. Polip može nastati na nekoliko mesta u unutrašnjim polnim organima žene. Polip tela materice (endometrijuma) je ograničeno žarište bujanja unutrašnjeg sloja materice. Često je uzrok krvarenja u vreme oko i nakon menopauze.

Cervikalni polip (polip grlića materice)

Polip je duguljasta izraslina, dobroćudni tumor, s tankom peteljkom. Polip može nastati na nekoliko mesta u unutrašnjim polnim organima žene. Cervikalni polip je najčešći benigni izraštaj (hiperplazija) endocervikalne sluzokože.

Vulvitis

Infekcija malih i velikih usana stidnice poznata je kao zapaljenje vulve.

Upala jajnika (Oophoritis)

Oophoritis predstavlja infekciju jajnika koja može veoma često da bude uzrok ektopične trudnoće i steriliteta.

Upala jajovoda (Salpingitis)

Salpingitis predstavlja zapaljenje jajovoda. Vrlo retko nastaje samostalno, već najčešće zajedno sa zapaljenjem jajnika (oophoritis), što se naziva i adnexitis.

Upala Bartolinijeve žlezde (Bartolinitis)

Bartolinijeve žlezde se nalaze u donjoj trećini velikih usana, a njihov sadržaj se izliva na unutrašnjoj strani malih usana stidnice. Kod neadekvatne higijene, nošenja sintetičkog rublja i tesne odeće može doći do infekcije i zapaljenja.

Ciste žutog tela (Luteinske ciste)

Ciste su patološke promene, obavijene kapsulom, ispunjene tečnošću ili polučvrstim sadržajem, a nalaze se u jajniku ili na njemu. Luteinske ciste nastaju uvećanjem žutog tela i njegovim ispunjavanjem tečnošću. Njihov zid mogu da čine ćelije granuloze uili teke interne.

Inverzija materice

Pod dejstvom raznih patoloških činilaca, može se desiti da se normalna statika unutrašnjih polnih organa žene promeni, odnosno da pojedini polni organi pod dejstvom izvesnih faktora pređu iz normalnog u patološki položaj.

Galaktoreja

Galaktoreja predstavlja produkciju mleka u dojkama van perioda laktacije. Može se javiti i kod žena i kod muškaraca.

Mamarna duktalna ektazija

Mamarna duktalna ektazija predstavlja stanje u kome su duktusi (mlečni kanalići u dojci) postaju prošireni i ispunjeni tečnošću. Tečnost se zgušnjava i kanalići postaju začepljeni. Mamarna duktalna ektazija se najčešće javlja kod žena između 40. i 50. godine.

Hondroliza

Hondroliza predstavlja proces koji se karakteriše progresivnom destrukcijom zglobne hrskavice, koja rezultuje suženjem zglobnog prostora i smanjenjem pokreta zahvaćenog zgloba.

Hepatična pelioza

Hepatična pelioza je asimptomatski poremećaj u kome nastaju cistični prostori rasuti po jetri ispunjeni krvlju.

Moždana aneurizma

Aneurizma je abnormalno proširenje krvnih sudova. Cerebralna aneurizma je abnormalno proširenje krvnog suda u mozgu. Na bazi mozga nalazi se splet arterija od koga se dalje račvaju arterije koje prokrvljuju mozak. Račve tih arterija najčešća su mesta na kojima nastaju aneurizme. Mogu se javiti kod svih, pa tako i u dece, ali se najčešće javljaju u odraslih od 35 do 60 godina, nešto češće u žena.

Cerebralna amiloidna angiopatija

Cerebralna amiloidna angiopatija je neurološki poremećaj u kome se amiloid (abnormalni protein) nakuplja na zidovima moždanih arterija.

Prolazni sinovitis kod dece

Prolazni sinovitis (toksični sinovitis, iritabilni kuk) je izliv u zglobu kuka nepoznatog uzroka, koji prolazi bez terapije i ne ostavlja posledice. To je najčešći uzrok bolova u kuku u pedijatriji. Javlja se kod 2 - 3% dece uzrasta od 3 - 10 godina. Mnogo je češći kod dečaka, 3 - 4 puta, nego kod devojčica.

Spina bifida

Spina bifida (SB) je naziv za rascep kičmenog stuba, zbog čega nastaje nepotpuno zatvaranje kičmene moždine. Ubraja se u defekte neuralne cevi. Neki oblici spine bifide mogu biti samo blagi defekti, ali najčešće je reč o ozbiljnom stanju koje može uključivati paralizu mišića, gubitak senzibiliteta, infekcije, gubitak kontrole nad ekstremitetima i sfinkterima i rizik od slabijeg mentalnog razvoja.

Mikrocefalija

Mikrocefalija se prevodi kao “mala glava”. Mikrocefalija ukazuje da je obim glave deteta manji u odnosu na uzrast, pol, visinu, rasu i gestacijsku starost. Prisustvo mikrocefalije podrazumeva i postojanje malog mozga (mikroencefalija), jer je rast lobanje prvenstveno uslovljen rastom mozga.

Okultna spina bifida

Okultna spina bifida predstavlja skriveni oblik spine bifide. Spina bifida (SB) je naziv za rascep kičmenog stuba, zbog čega nastaje nepotpuno zatvaranje kičmene moždine. Ubraja se u defekte neuralne cevi. Kod okultne spine bifide poremećaj je vrlo blag i retko uzrokuje simptome.

Kongenitalni glaukom

Glaukom nije bolest već sindrom, odnosno skup sledećih simptoma: povišenje očnog pritiska, udubljenje papile očnog živca i oštećenje vidnog polja. Kongenitalni (urođeni) glaukom se javlja u prvim mesecima života.

Encefalokela

Encefalokele predstavljaju protruzije delova moždanih hemisfera ili meningea (ovojnica mozga) kroz defekte lobanje. Ubraja se u defekte razvoja nervnog sistema.

Anencefalija

Defekti nervne cevi (iz koje se kasnije razvija nervni sistem), urođeni su defekti koji podrazumevaju nepotpun razvoj mozga i kičmene moždine. Postoje tri tipa DNC-a. Spina bifida i anencefalija pojavljuju se u 90% slučajeva ovih defekata.

Urodjene malformacije očnog kapka

Kolobom očnog kapka je nedostatak tkiva kapka, obično trouglastog oblika, čija je osnova okrenuta prema rubu kapka. Na mestu koloboma očna jabučica ostaje bez zaštite koju joj pružaju kapci. Kolobom kapka nastaje kao urođena anomalija ili posle povrede kapka. Lečenje je operativno.

Urodjene malformacije spoljašnjeg uva

Postoje različiti ooblici deformiteta ušne školjke, po položaju, obliku, veličini i drugim karakteristikama. Spoljašnji ušni kanal može biti nerazvijen. Ove anomalije dovode do kozmetičkog nedostatka, a ponekad su praćene i funkcijskim poremećajima (oštećenje sluha). Poremećaj razvoja spoljašnjeg uva, naročito ako je izražen, može biti praćen nepravilnostima srednjeg i unutrašnjeg uva, lica ili donje vilice.

Urodjene malformacije srednjeg uva

Kongenitalne anomalije srednjeg uva mogu biti izolovane ili udružene. Kongenitalne malformacije spoljnjeg i srednjeg uva nastaju u oko 1: 10000 novorođene dece. Kombinovane malformacije srednjeg i unutrašnjeg uva su, međutim, retke. Promene mogu biti jednostrane ili obostrane. Kod izolovanih anomalija javlja se poremećaj razvoja srednjeg uva ili njegovog sadržaja. Udružene anomalije imaju veći klinički značaj, jer dovode do oštećenja sluha, što uzrokuje zastoj u razvoju govora, a smim tim i zastoj psihičkog razvoja deteta.

Urodjene malformacije unutrašnjeg uva

Malformacije unutrašnjeg uva su retke. Koštani i membranozni deo unutrašnjeg uva mogu biti odsutni ili manje ili više nepravilno razvijeni. Pored toga mogu postojati i nepravilnosti kohlearnog nerva ili spoljašnjeg i srednjeg uva.

Koarktacija aorte

Koarktacija aorte predstavlja oko 7% urođenih srčanih mana i dva puta je češća u muškoj populaciji. Suženje lumena aorte najčešće je locirano u blizini arterije subklavije, neposredno distalno od pripoja ligamentum arteriozum.

Sweet sindrom

Sweet sindrom ili akutna febrilna neutrofilna dermatoza, je retka kožna bolest nepoznate etiologije i patogeneze, povremeno udružena s malignitetom, a najčešće se javlja kod sredovečnih žena.

Ainhum

Ainhum (dactylolysis spontanea) predstavlja autoamputaciju nožnih prstiju, najčešće petog prsta. Češće se javlja kod crnaca u tropskim predelima.

Multipli steatocistom

Multipli steatocistom je retko kožno oboljenje koje se manifestuje višestrukim nodulima (čvorićima) po prednjoj strani grudnog koša i u aksilama (pazuh).

Perioralni dermatitis

Perioralni dermatitis predstavlja promene na koži oko usana i nosa i čest problem je kod starijih žena. Retko se javlja kod muškaraca.

Trichorexis nodosa

Trichorexis nodosa je anomalija u razvoju dlaka, gde se na dlakama stvaraju zadebljanja i dlaka se lako prelama na tim mestima.

Atrofična vaskularna poikiloderma

Boju kože najviše određuje količina pigmenta melanina čije stvaranje je genetski određeno zavisno od rase i etničke pripadnosti. Izlaganje UV zracima dodatno stimuliše i intezivira pigmentaciju. Posledice se ogledaju u atrofiji kože, neravnomernoj pigmentaciji i pojavi prevremenih sitnih bora na fotoeksponiranim mestima. Ova pigmentacija je poznata pod nazivom poikiloderma. Atrofična vaskularna poikiloderma nastaje usled slabe prokrvljenosti zahvaćenog dela kože.

Eritema intertrigo

Eritema intertrigo predstavlja kožno oboljenje kod koga se eritem (crvenilo kože) javlja na regijama koje se međusobno taru.

Alopicea mucinosa

Alopecia mucinosa (follikular mucinosa) je oboljenje dlake, kod kojeg se u folikulu dlake skuplja mucin, stvaraju se promene u vidu papula i plakova koje dovode do ispadanja dlake. Promene se njačešće javljaju na licu, vratu, kapilicijumu, ali se mogu javiti i bilo gde na telu.

Anagen effluvium

Rast dlake kod čoveka je intermitentnog karaktera i odvija se u ciklusima. Oni omogućavaju da se periodično proizvodi nova dlaka, a na taj način se reguliše i njihova maksimalna dužina. Ciklus rasta dlake sastoji se iz tri sukcesivne faze rasta: anagene-faze aktivnog rasta dlake, katagene-faze involucije i telogene-faze mirovanja. Trajanje ovih faza je različito, zavisno od regije tela. Anageni efluvium se karakteriše difuznim i reverzibilnim ispadanjem kose u anagenoj fazi.

Iritacioni kontaktni dermatitis

Akutni iritacioni kontaktni dermatitis (dermatitis toxica, ab externis, irritativa) nastaje kao snažna reakcija već nakon kraćeg kontakta s izrazito jakim spoljašnjim faktorima. U podlozi je samo inflamatorni proces, bez alergijskih ili imunoloških reakcija.

Eksfolijativni dermatitis

Eksfolijativni dermatitis (eritrodermija) je kožno oboljenje koje se karakteriše generalizovanim eritemom (crvenilom) i deskvamacijom kože.

Onihogrifoza

Onihogrifoza predstavlja kandžasto zadebljanje čitavog nokta.

Tropski spru

Tropski spru je sindrom malapsorpcije sa karakterističnom geografskom distribucijom u nekim od zemalja tropskog regiona (jugoistočna Azija, Južna Afrika, Portoriko, Kuba i dr.).

Kardiovaskularni sifilis

 
Kardiovaskularni sifilis (tercijalni sifilis) je kasna faza sifilisa i nastaje posle više od 5 godina nakon primarnog sifilisa. Danas je veoma redak. Sifilis je hronično zarazno oboljenje koje nelečenu osobu prati kroz ceo život. Patološke promene se mogu razvijati na svim tkivima i organima pa se zato smatra najtežim veneričnim oboljenjem. Predstavlja značajan medicinskim i socijalno ekonomski problem.
 

Timom

Timus je središnji limfni organ, koji ima značajnu ulogu u imunitetu posredovanom T-limfocitima. Nastaje iz parnog epitelijalnog dela faringealnog nabora. U bliskoj je vezi sa embrionalnim razvojem paratirodnih žlezdi. Stroma timusa se sastoji iz epitelijalnih ćelija koje nastaju iz ektoderma i endoderma. Limfoidne ćelije dolaze u timus iz jetre i koštane srži tokom 9. nedelje fetalnog razvoja i odvojene su od perivaskularnog prostora nizom epitelijalnih ćelija. Zreo timus je nepravilan lobuliran organ. Pre puberteta je težak 30 do 40 gr. Tokom odrastanja nastaje njegova atrofija i zamena masnim tkivom.

Osteom

Ovaj dobroćudni tumor koštanog tkiva se najčešće javlja u paranazalnim sinusima, a ređe u viličnim kostima i u kostima krova lobanje. U ostalim kostima se sreće izuzetno retko. U paranazalnim sinusima, po učestalosti se na prvom mestu javlja u frontalnom sinusu, a zatim po silaznom redosledu: u etmoidalnom sinusu, maksilarnom sinusu, sfenoidalnom sinusu i u nosnoj duplji. Dve trećine pacijenata su muškarci, a jedna trećina žene. Osteomi se najčešće dijagnostikuju u 5. i 6. deceniji života.

Ameloblastom

Ameloblastom je benigni, lokalno invazivan tumor poreklom od odontogenog epitela. Smatra se da može poticati iz više struktura: od zaostataka zubne gredice (lamina dentalis), od gleđnog organa, od Malasezovih (Malassez) epitelnih ostataka, a takođe i iz epitela odontogenih cista.

Adenomi kore nadbubrežne žlezde

 Adenomi kore nadbubrežne žlezde su najčešći primarni adrenalni tumori. To su obično solitarni jasno ograničeni ali retko potpuno inkapsulirani tumori, 2-4 cm u dijametru. Uglavnom su hormonski aktivni i praćeni atrofijom ipsilateralne kore i kontralateralne žlezde.

Androblastom

Androblastomi su retki tumori (0,2% svih tumora jajnika) koje sačinjavaju ćelije slične primitivnim testikularnim semenim kanalićima. Javljaju se kao benigni i maligni, a veliki deo ovih tumora stvara i izlučuje muške polne hormone zbog čega su glavni simptomi "virilizacija" i "defeminizacija": Procenjuje se da oko 20 - 35% ovih tumora maligno alterira, pre svega nediferentovane forme.

Hondrom maksilofacijalne regije

Hondrom je benigni tumor poreklom od hijaline hrskavice. On se razvija iz zaostataka embrionalne hrskavice ili iz perihondrijuma hrskavice odraslih. Može se razviti centralno u kosti (enchondroma) ili na njenoj periferiji (ecchondroma).

Meduloblastom

Meduloblastom (Medulloblastoma) je tumor mozga koji se najčešće javlja u dece, u području malog mozga. Ređe se nalazi u odraslih ljudi i u drugim delovima mozga.

Neuroblastom

Neuroblastom je najčešći maligni tumor u prvih godinu dana života deteta. Neuroblastom je maligni tumor poreklom od ćelija neuralnog grebena odnosno primitivnih ćelija simpatičkog nervnog sistema. Najčešći je ekstrakranijalni solidni tumor u dece i predstavlja 7-10% svih tumora u dobi do 15 godina s godišnjom učestalošću 8-10 bolesnika na milion dece. Karakteristike ovog tumora su raznolikost biološkog ponašanja uz mogućnost spontane regresije u benigniju varijantu u dece do godine dana života, maturacija tumora tokom terapije u nekih bolesnika, a kod drugih bolesnika brza progresija bolesti i rezistencija na citostatike.

Vulvarna intraepitelna neoplazija

Vulvarna intraepitelna neoplazija (VIN) spada u prekanceroze vulve i obuhvata displaziju i karcinom in situ vulve.

Rak vulve (Karcinom vulve)

Rak vulve se javlja u 2-3% slučajeva svih genitalnih karcinoma. Većinom obolevaju žene u postmenopauzalnom periodu (85%) i to iznad 65 godina starosti.

Cervikalna intraepitelna neoplazija

CIN predstavlja prekancerozu grlića materice u koje spadaju spadaju displazije i karcinom in situ cerviksa, tj. promene koje čine delove jednog kontinuiranog procesa koji može dovesti do razvoja invazivnog planocelularnog karcinoma grlića materice. Učestalost cervikalne intraepitelne neoplazije se procenjuje na 2 - 5% svih žena, a maligni potencijal na 10 - 15%.

Rabdomiosarkom

Rabdomiosarkom se javlja sa najvećom učestalošću u dece uzrasta od 2-5 godina i posle puberteta. Potiče od primitivnog ili nediferetovanog mezenhima koji ima sposobnost diferenciranja u mišić.

Hondroblastom

Hondroblastom je redak benigni tumor kostiju a koji potiče od hrskavice. Najčešće se javlja na krajevima dugih kostiju ekstremiteta. Hondroblastom se najčešće javlja kod dece i mladih između 10. i 20. godine, nešto češće kod dečaka.

Gliom

Gliomi su najčešći tumori mozga. Tumor mozga je svaka novonastala tvorevina u lobanji koja se razvija na nervnom tkivu i krvnim sudovima mozga, meningeama (moždanim omotačima), intrakranijalnim delovima moždanih živaca, embrionalnim defektima, hipofizi, epifizi, unutrašnjoj površini kranijuma, koja ima progresivni rastući tok i u svojoj evoluciji razara, zamenjuje ili potiskuje moždano tkivo i ranije ili kasnije dovodi do povećanja intrakranijalnog pritiska.

Gliom očnog živca

Gliom vidnog živca je spororastući dobroćudni tumor dečjeg uzrasta. Razvija se iz Schwanovih ovojnica orbitalnih živaca. Najčešće se javlja do 10. godine života.

Neurofibrom

Neurofibromi su retki benigni tumori koji nastatju od vezivnog i nervnog tkiva, može se javiti na koži ili ređe na sluzokoži oralne šupljne, submandibularne žlezde, jezika i periosteumu donje vilice.

Glioblastom multiforme

Glioblastom multiforme (GBM) je najčešći i najagresivniji tumor mozga. Predstavlja četvrti stepen astrocitoma, visoko je maligni tumor, brzo infiltrira moždano tkivo i može dostići velike dimenzije pre nego što se jave prvi simptomi.

Osteoblastom

Osteoblastom je veoma redak primarni benigni tumor kostiju. Veoma je sličan i ima osobine velikog osteoid osteoma. Osteoid osteom je benigni koštani tumor u vidu male koštane ciste u čijem se centru nalazi nidus. Od ostoid osteoma se razlikuje po dimenzijama , odnosno osteoblastom je mnogo veći.

Rabdomiom srca

Rabdomiom je benigni tumor srčanog mišića i najčešći je benigni tumor u dece.

Lejomiom jednjaka

Lejomiom je benigni neepitelni (mezenhimski) tumor jednjaka.

Lejomiom materice

Lejomiom je veoma čest, benigni tumor materice građen od glatkih mišićnih vlakana.

Neurom akustikusa

Neurom akustikusa je histološki benigni tumor porekla Schwann-ovih ćelija, najčešće na gornjem delu vestibularnog nerva i predstavlja najčešći tumor unutrašnjeg uva. Po strukturi spada u dobroćudne tumore, ali se klinički ponaša maligno.

Dermoidna cista

Dermoidne ciste spadaju u teratome - embrionalne ovarijalne tumore. Najčešći su i čine 15% svih ovarijalnih tumora.

Mielolipom nadbubrega

Mielolipom nadbubrega je retka benigna neoplazma koja je uglavnom asimptomatska.

Lipoblastomatoza

Lipoblastomatoza predstavlja retke mezenhimalne benigne tumore embrionalng masnog tkiva. Javljaju se kod dece mlađe od 5 godina. Prezentuju se u dve forme: lokalizovana cirkumskriptna lezija (lipooblastom) ili multicentrične lezije (lipoblastomatoza).

Intraduktalni papilom

Intraduktalni papilom je mali benigni tumor koji nastaje i raste u duktusima (mlečnim kanalićima) dojke.

Elastofibrom

Elastofibrom je redak benigni spororastući tumor vezivnog tkiva, koji se najčešće javlja u subskapularnoj regiji.

Angiomiolipom

Angiomiolipom je redak benigni tumor bubrega koji se sastoji od masnog tkiva, krvnih sudova i mišićnih elemenata. Može se javiti izolovano ili zajedno sa tuberoznom sklerozom.

Apokrini hidrocistom

Apokrini hidrocistomi su benigne cistične formacije koje predstavljaju proliferacije apokrinih žlezdi. Uglavnom su solitarne, a najčešća lokalizacija je očni kapak.

Cerumenozni adenom

Cerumenozni adenom je retka benigna neoplazma, koja se javlja na epitelu srednjeg uva.

Glukagonom

Glukagonom je tumor ostrvaca pankreasa koji luči velike količine glukagona i javlja se u sklopu sindroma multiple endokrine neoplazije (MEN-1 sindrom). Sem glukagona, često stvara i luči i druge peptide kao što su pankreatični polipeptid, somatostatin, insulin i gastrin.

Papilom horoidnog pleksusa

Papilom horoidnog pleksusa je benigna retka neoplazma horoidnog pleksusa, koji predstavlja strukture u kojima se stvara likvor (moždana, cerebrospinalna tečnost). Najčešće se javlja kod dece.

Mucinozni proliferativni cistadenom jajnika

Mucinozni tumori jajnika građeni su od cilindričnih ćelija koje oblažu cistične šupljine, stvaraju žlezde i papile. Mucinozni tumori jajnika su epitelni tumori, a mogu da se svrstati u benigne (oko 75 – 85%), tumore graničnog maligniteta (oko 14%) i maligni (5 – 10%).

Apokrini adenom

Apokrini adenom dojke je veoma redak benigni tumor dojke kod ga se javlja apokrina metaplazija epitelnih ćelija.

Adenokarcinom pankreasa

Adenokarcinom je najčešći karcinom pankreasa i čini 85% svih karcinoma pankreasa.

Serozni cistadenom pankreasa

 Serozni cistadenom pankreasa je jedna od dve najčešće cistične neoplazme pankreasa.

Klippel - Feil sindrom

Klippel - Feil sindrom je retka malformacija nastala fuzijom dva ili više pršljenova vratne kičme.

Azoospermija

Broj spermatozoida, normalno u mililitru, kreće se iznad 60 miliona.

Atrezija hoana

Hoane su otvori nosnih šupljina preko kojih se održava veza sa spoljnom sredinom i gornjim spratom ždrela. Atrezija hoane predstavlja izostanak otvaranja zadnjeg otvora šupljine nosa zbog perzistiranja primitivne bukonazalne membrane. Atrezije mogu biti jednostrane, češće su obostrane. Ženski pol je više zastupljen. Pregrada je membranska, kostna ili kostno - membranska. Posledica je zaostale bukonazalne membrane membrane, koja kao što joj samo ime kaže predstavlja granicu između usne i nosne šupljine. Normalno nestaje već u sedmoj nedelji fetusnog života.

Laringokela

Laringokela predstavlja vrećasto izbočenje Morgagnijevog ventrikulusa grkljana, koje je ispunjeno vazduhom, a preko otvora komunicira sa endolarinksom.

Urodjene anomalije grkljana

Neprohodnost lumena grkljana (atresia laryngis congenita)

Potpuna neprohodnost lumena larinksa posledica je postojanja vezivne opne između zidova larinksa. Najčešće se sreće subglotično. Izuzetno je retka i otkriva se na autopsiji jer je praktično inkopatibilna sa životom. Odmah po rođenju, dete pravi snažne disajne pokrete, ali bez plača i krika. Brzo nastaju cijanoza (modrilo) i egzitus. Najhitinije se rade direktoskopija larinksa i bronhoskopom se perforira vezivna opna ili se radi traheotomija. Zatim slede mere intezivne oksigenacije i reanimacije.

Laringomalacija

Laringomalacije je po učestalosti na prvom mestu od svih malformacija larinksa. U suštini oboljenja stoji nedovoljna čvrstina (rigidnost) hrskavice koja se nalazi na ulazu u grkljan i slabost (hipotonija) neuromuskulature u predelu gloso - faringo - larinksa. Kod ove malformacije se nalazi uz to izmenjen oblik, veličina i položaj epiglotisa (grkljanski poklopac). Oboljenje je najčešće izolovano ali može biti i udruženo sa drugim malformacijama: mikrognatija, makroglosija, glosoptoza i rascep nepca.

Urodjeni tumori grkljana

Urođeni tumori su benigni izraštaji porekla krvnih i limfnih sudova. Iako su ovi tumori veoma retki, najučestaliji je hemangiom. Hemangiom i limfangiom se mogu pojaviti izolaovano ili su udruženi sa istim tumorima u farinksu, traheji, medijastinumu, na licu i dr.

Urodjene malformacije nosa

Malformacije su urođene mane oblika, vezane sa oštećenjem pojednih organa ili delova organizma, nastale usled onotogenetskog razvoja. Od urođenih malformacija glave, vrata i lica, najčešće ih srećemo baš na nosu.

Deformiteti nosa

Najistaknutiji deo lica, koji svojim oblikom odražava i niz karakternih crta vlasnika, predstavlja nos. Njegov spoljašnji deo, nazvan piramidom, predstavlja, u stvari, predvorje nosne šupljine, čijih nekoliko fizioloških funkcija imaju vitalne važnosti.

Deformacija nosnog septuma

Vrlo mali broj ljudi ima prav nosni septum (nosnu pregradu). Čitav niz hipoteza pokušava da razjasni nastajanje deformiteta na nosnoj pregradi. Deformiteti nosne pregrade mogu biti na hrskavičavom i kostnom delu pregrade. Najčešće su kombinovani. Najizrazitija iskrivljenja su u prednjem delu, kada je kriva kvadratna hrskavica i tada se radi o subluksaciji septuma. Velike respiracijske smetnje pričinjava i prisutvo jednostrano iskrivljene baze kvadratne hrskavice, pogotovo ako je pri tome došđlo do srašćenja toga dela sa donjom nosnom školjkom.

Rascep nepca (Palatoschisis)

Rascep nepca je posledica nespajanja palatinalnih nastavaka međusobno i sa nosnim septumom.

Rascep usne

Rascep usne nastaje usled nesrastanja maksilarnog nastavka sa medijalnim nosnim nastavkom, pa je rascep postavljen između filtruma i ostalog dela usne. Praktično uvek postoji i izvijenost nosne pregrade.

Atrezija jednjaka

Atrezija jednjaka izražena je nedostatkom jednjaka u raznim nivoima i može da ima nekoliko varijanti. U 87% slučajeva gornji segment jednjaka se slepo završava, dok donji deo komunicira sa trahejom. Ređe se nalaze atrezije ezofagusa bez spoja sa trahejom i traheoezofagealne fistule sa prolaznim jednjakom. Atrezija jednjaka sa traheoezofagealnom fistulom proksimalnog ili oba dela jednjaka je izuzetno retka. AtrezIja jednjaka – javlja se u 1:3500 novorođene dece.

Urodjena stenoza jednjaka

Urođene stenoze jednjaka se najčešće javljaju na spoju srednje i donje trećine jednjaka i mogu da budu dvojake. Kod jednog oblika reč je o čvrsto vezivnotkivnoj stenozi jednjaka u dužini od jednog do nekoliko centimetara. Kod drugog oblika reč je o tzv. mekanoj stenozi (Hollinger) koja je najverovatnije posledica nedostatka u epitalizaciji tog dela jednjaka.

Makroglosija

Makrogosija predstavlja uvećanje jezika i otežavanje ishrane, disanje i govor deteta. Opširnije o tome u nastavku.

Infantilna hipertrofična stenoza pilorusa

Stenoza pilorusa uzrokovana hipertrofijom piloričnog sfinktera spada u najčešće anomalije gastrointestinalnog sistema i, posle ingvinalne hernije, predstavlja najčešće stanje koje zahteva hiruršku korekciju u prvih nekoliko meseci života. Hipertrofična stenoza pilorusa se nasleđuje poligenski i javlja se u 1:750 ženske novorođenčadi, odnosno odojčadi. Familijarna pojava poremećaja se nalazi u oko 15% slučajeva.

Urodjene anomalije želuca

Gastrička duplikacija – svega 1-2% gastrointestinalnih duplikatura je lokalizovano u želucu. Manifestuje se znacima gastričke opstrukcije ili hemoragije (krvavljenja). Nekada se palpira cistička formacija u epigastrijumu. Terapija je hirurška.

Atrezija i stenoza duodenuma

Kongenitalna opstrukcija duodenuma (dvanaestopalačno crevo) može biti parcijalna ili potpuna, a prema lokalizaciji u odnosu na ampulu Vateri, pre i posleampularna. Atrezija duodenuma se javlja u 1:10000 - 40000 novorođenčadi. Može biti uzrokovana membranom ili kompletnom obliteracijom lumena creva. Hidramnion se nalazi u 50%, a trisomija 21 u trećine bolesnika. Kongenitalna opstrukcija duodenuma je često praćena anularnim pankreasom, atrezijom jednjaka, malrotacijom creva i drugiom digestivnim i vandigestivnim anomalijama.

Atrezija tankog i debelog creva

Atrezije (odsustvo lumena) tankog creva češće su nego atrezije debelog i učestalost je 1 : 1500 živorođene dece.

Meckelov divertikulum

Meckelov ili ilealni divertikulum je kongenitalna anomalija koja se javlja kod 1-2% populacije. Divertikularni zaostatak omfalomezenteričkog kanala predstavlja jednu od najčešćih anomalija gastrointestinalnog trakta. Divertikulum se obično javlja kao prstolika vreća.

Anomalije tankog i debelog creva

Duplikature tankog creva – duplikature gastrointestinlanog trakta se nalaze pretežno u tankom crevu, posebno u ileumu. Manifestuju se kliničkim znacima intestinalne opstrukcije usled invaginacije ili volvulusa creva. U slučajevima sa ektopijom gastričke sluznice može da se javi intestinalno krvarenje. Dijagnoza se obično postavlja pri laparotomiji.

Fibropolicistična bolest jetre

Policistična bolest jetre je kongenitalno oboljenje. Ciste jetre su često udružene sa cistama u bubregu, a moguće su i u drugim organima (pluća, pankreas, slezina, ovarijum). Zavisno od broja i velične cista, jetra je normalnih dimenzija, lako ili jako uvećana.

Anorektalne anomalije

Anorektalne malformacije javljaju se u spektru od analne membrane, ektopičnog i stenotičnog anusa, rektoperinealne fistule do visoke atrezije anusa i rektuma. Visoke atrezije su često povezane s fistulom urotrakta odnosno genitalnog trakta u devojčica. Učestalost je 1 : 1200 živorođene dece. Česta je udruženost s malformacijama urotrakta.

Bilijarna atrezija

Bilijarna atrezija je bolest novorođene dece i mlađe odojčadi, u čijoj osnovi je atrezija ekstrahepatičnih žučnih vodova. Obliterantne promene, odnosno potpuno odsustvo žučnih puteva najčešće zahvata sve ekstrahepatične kanale. Incidencija je 1:14000 do 1:30000.

Ravni tabani (Pes planus)

Deformitet, poznat kao ravna stopala, karakteriše spuštanje svoda i zauzimanje valgusnog položaja pri stajanju.

Pes cavus

Pes cavus podrazumeva fiksiran položaj izdubljenog stopala, a može biti kongenitalni ili neuromuskularni.

Mekonijalni ileus

Intestinalna opstrukcija izazvana gustim i suvim mekonijumom (prva stolica novorođenčeta) javlja se kod 10 - 15% novorođene dece sa cističnom fibrozom. Ova bolest se nasleđuje autosomno recesivno i karakteriše se nenormalnom sekrecijom svih egzokrinih žlezdi.

Urodjene anomalije bubrega

Anomalije bubrega i mokraćnih puteva spadaju u najčešće urođene poremećaje. Čine više od jedne trećine svih malformacija dijagnostikovanih prenatalnom ultrasonografijom (ultrazvuk). Prenatalna dijagnoza omogućuje blagovremeno lečenje i zato je ultrazvučni pregled fetusa obavezan.

Urodjene anomalije urinarnog trakta

Kongenitalne anomalije urinarnog trakta iako retko, neposredno ugrožavaju život deteta, vrlo često mogu da dovedu do trajnih oštećenja organa zbog čega je neophodna blagovremena hirurška intervencija.

Urodjene anomalije vagine

Poremećaji u razvoju ženskih polnih organa mogu nastati pre i posle rođenja i u različitoj meri mogu da zahvate svaki od spoljašnjih ili unutrašnjih organa. Ako nastanu in utero, nazivaju se kongenitalnom malformacijama.

Urodjene anomalije materice

Poremećaji u razvoju ženskih polnih organa mogu nastati pre i posle rođenja i u različitoj meri mogu da zahvate svaki od spoljašnjih ili unutrašnjih organa. Ako nastanu in utero, nazivaju se kongenitalnim malformacijama.

Udvostručenje unutrašnjih ženskih polnih organa

Udvostručenje unutrašnjih ženskih polnih organa nastaje usled nepotpunog spajanja Müllerovih kanala. U ovu grupu spadaju anomalije različitog stepena, od blagog sedlastog ulegnuća dnu materice (uterus arcuatus), do potpunog udvostručenja materice i vagine (uterus duplex didelphys et vagina duplex). Pri tome, po pravilu, postoji simetričnost.

Epispadija

Epispadija je složena urođena mana muškog polnog organa, kod koje se uretra otvara na "gornjoj" strani penisa i pozadi prema njegovom korenu. Može je pratiti i nemogućnost kontrole mokrenja (inkontinencija urina).

Pes equinovarus

Pes equinovarus (inversio pedis) je složena kongenitalna deformacija, koja se sastoji od tri komponente: equinusa (ograničena dorzalna fleksija stopala), varusa (iskrenuto stopalo unutra) i supinacije (taban stopala izvrnut prema gore). Pes equinovarus je najčešća urođena deformacija stopala. Anomalija je dva puta češća kod dečaka, a obostrana je u 50% slučajeva.

Pes metatarsus varus

Pes metatarsus varus  (pes adductus) je kongenitalna anomalija prednjeg stopala koje je uvrnuto unutra. Zadnji deo stopala je normalan.

Urodjeni megaureter

Naziv megaureter označava proširen ureter. Može biti jednostran ili obostran. Deli se na primarni (kongenitalni) i sekundarni megaureter. Oba mogu biti refluksivni ili nerefluksivni.

Urodjene mane muških spoljašnjih polnih organa

Genitalne mane su razvojni poremećaji urogenitalnog sinusa, koji čini ventralni deo kloake embriona. U nastanku ovih mana udruženi su nasledni i faktori spoljne sredine.

Pectus carinatum (Kokošije grudi)

Pectus carinatum predstavlja deformitet grudnog koša u vidu ispupčenih grudi.

Urodjeni deformiteti stopala

Kada se govori o deformitetima stopala razlikuju se urođeni od stečenih deformiteta, a isto tako strukturalne od onih koji nastaju zbog dugotrajne imobilizacije stopala u nepovoljnoj poziciji tokom trudnoće (malpozicije). Najlakši oblici deformacija stopala su malpozicije. Kod njih stopalo ima punu pokretljivost, pa ga je moguće dovesti bez poteškoća u pravilan položaj. Lečenje treba započeti što ranije, već u porodilištu. Veći deo urođenih deformacija može se lečiti vežbama, fizikalnom terapijom, zavojem ili elastičnim trakama, a manji deo operacijama.

Pectus excavatum

Deformitet grudnog koša po tipu excavatuma, ili tzv. levkaste grudi spadaju u urođene deformitete grudnog koša koji su teški za korekciju.

Makrocefalija i makroencefalija

Makrocefalija podrazumeva veliki obim glave. U osnovi makrocefalije mogu biti makroencefalija, hidrocefalus i pericerebralne efuzije. U pacijenata s makrocefalijom i normalnim razvojem najčešće se radi o benignoj familijarnoj makrocefaliji, i obično je potrebno samo pažljivo neurorazvojno praćenje i praćenje porasta obima glave.

Kraniostenoza

Rast lobanje je određen rastom mozga. Na rođenju je prosečan obim glave 35 cm, težina mozga 350 g, a telesna težina 3500 g. Težina mozga i telesna težina se udvostručuju za 6 meseci, a utrostručuju na kraju prve godine, kada mozak ima težinu od 950 g (prosečna težina kod odraslih je 1350 g). U toku prve godine, obim glave se povećava za 12 cm, a porast obima glave do kraja puberteta, kada se završava rast mozga iznosi 12 cm.

Osteopetroza

Osteopetroza je retko nasledno oboljenje, prouzrokovano insuficijencijom osteoklasta. Zbog smanjene aktivnosti osteoklasta, poremećen je proces remodeliranja kostiju i perzistira primarno kalcifikovan hrskavičavi matriks.

Kraniofacijalne anomalije

Akrocefalosindaktilija - simptomi ove razvojne anomalije su deformiteti lobanje, dismorfija (poremećaj oblika) lica, hipertelorizam (veliki razmak između očiju) i koštane i kožne sindaktilije. Često se javlja visoko nepce i pukotina u uvuli.

Gastrošiza

Gastrošiza (gastroshiza, laparošiza) je kongenitalni defekt trbušnog zida na lokaciji van pupka, češće sa desne strane, bez membranozne vreće i sa evisceriranim crevima.

Ichthyosis vulgaris

Ichthyosis vulgaris  je najčešće oboljenje iz grupe naslednih ihtioza. Karakteriše se poremećajem procesa keratinizacije tj. deskvamacije, retencijskog tipa. Obolevaju podjednako osobe oba pola.

Pravi hermafroditizam

Pol deteta je određen već u momentu oplodnje. Jajna ćelija unosi u zigot gonosom X, a spermiji X ili Y. Gonosomski par XX, odnosno XY, kasnije indukuje da se u embrionu koji ima biseksualnu osnovu, i gonade i spoljašnji polni organi razviju u ženskom ili muškom smislu.

Maskulini pseudohermafroditizam

Pol deteta je određen već u momentu oplodnje. Jajna ćelija unosi u zigot gonosom X, a spermiji X ili Y. Gonosomski par XX, odnosno XY, kasnije indukuje da se u embrionu koji ima biseksualnu osnovu, i gonade i spoljašnji polni organi razviju u ženskom ili muškom smislu.

Femini pseudohermafroditizam

Pol deteta je određen već u momentu oplodnje. Jajna ćelija unosi u zigot gonosom X, a spermiji X ili Y. Gonosomski par XX, odnosno XY, kasnije indukuje da se u embrionu koji ima biseksualnu osnovu, i gonade i spoljašnji polni organi razviju u ženskom ili muškom smislu.

Arthrogryposis multiplex congenita

Ovo je heteregena grupa kongenitalnih poremećaja koji se karakterišu simetričnom fibroznom ankilozom (ukočenost) mnogih ili svih zglobova tela.

Polidaktilija

Reč polidaktilija potiče od grčkih reči:  poly što znači više i daktylos što znači prst.

Pautau sindrom (trizomija 13)

Ova hromozomopatija je retka i ima približnu učestalost 1/5000 novorođenčadi. Kao i kod drugih sindroma autozomalnih trizomija češće se sreće kod starijih majki.

Edwardsov sindrom (trizomija 18)

Trizomija 18 ima približnu učestalost 1/3000 novorođenčadi, nešto češće kod dece ženskog pola.

Trizomija 21

Hromozom 21 je autozomni hromozom dvadesetprvi po veličini u humanom kariotipu. Prema položaju centromere pripada akrocentričnim hromozomima. Izgrađen je od 50 miliona parova baza DNK što predstavlja od 2-2,5 ukupne količine DNK u ćeliji.

Klinefelterov sindrom

Klinefelterov sindrom spada u grupu kongenitalnih primarnih hipogonadizama i poremećaj je razvoja i građe testisa. Radi se o najčešćem razvojnom defektu testisa koji se javlja u jednog od 400 do 500 muškaraca.

Febrilne konvulzije

Febrilne konvulzije (FK) nastaju pri povišenoj temeperaturi, u toku infekcija koje primarno ne zahvataju centralni nervni sistem (CNS). Javljaju se u uzrastu od 3 meseca do 5 godina.

Epistakse

Učestalo i spontano krvarenje iz nosa - Epistaksa. Izlivanje krvi na usta, gubitak svesti i opširnije o tome.

Hemoptizija

Pod pojmom hemoptizija podrazumeva se iskašljavanje krvi iz pluća i traheobronhnog stabla.

Bradikardija

Sinusna bradikardija označava usporenje srčane frekvencije ispod 60 udara u minutu. Spori ritam srca može biti fiziološki normalan za neke pacijente, dok frekvencija < 60/min može biti neadekvatna za druge.

Dispneja

Dispnejom nazivamo osećaj teškog disanja ili potrebu da se više diše.

Disfagija

Disfagija predstavlja poremećaj gutanja koji se karakteriše kao osećaj zaostajanja zalogaja hrane u grlu ili grudima.
Akt gutanja je složen čin u kome učestvuju usta, ždrelo i jednjak. U ispravnoj funkciji gutanja učestvuju brojni mišići i nervi koji ih inervišu. Deo akta gutanja je voljan (možemo kontrolisati kontrakcije mišića), a deo nije pod uticajem naše volje (njime upravlja autonomni nervni sistem).

Halitoza

Halitoza je pojava neprijatnog zadaha, koja se relativno često pojavljuje, kod nekih ljudi povremeno, a kod nekih stalno sa različitim intenzitetom. Reč halitoza potiče od latinske reči halitus koja znači dah i grčkog sufiksa osis koji znači stanje.

Stridor

Stridor je visokotonsko inspirijumsko kontinuirano zviždanje, koje je prouzrokovano opstrukcijom larinksa i/ili traheje.

Vizing

Sviranje u grudima može biti i simptom (kada ga čuju druge osobe) i znak (kada se čuje samo stetoskopom). Za ovaj simptom se često upotrebljava engleski termin wheezing (vizing).

Respiratorni arest

Respiratorni arest stanje je u kome disanje u potpunosti prestaje i ne može se ponovo uspostaviti bez primene adekvatnih terapijskih mera.

Hiperventilacija

Hiperventilacija je simptom i predstavlja ubrzano i produbljeno disanje.

Asfiksija

Asfiksija znači gušenje, ugušenje. Da bi disanje bilo normalno, sastav vazduha mora biti odgovarajući, disajni otvori i putevi prolazni, funkcija centra za disanje očuvana, a sastav krvi i tkiva normalan. Poremećaj na bilo kom od navedenih nivoa dovodi do hipoksije ili anoksije. Hipoksija predstavlja smanjenu količinu kiseonika u tkivima, dok je potpuni nedostatak kiseonika označen kao anoksija. Krajnji rezultat hipoksije, hiperkapnije (nakupljanje ugljen dioksida) i acidoze je paraliza centra za disanje i ugušenje ili asfiksija.

Povraćanje

Povraćanje je izbacivanje stomačnog sadržaja kroz jednjak i usta napolje. Ono samo za sebe nije bolest, već je posledica ili jedan od znakova (simptoma) neke bolesti ili stanja. Ono može biti praćeno bolovima u trbuhu, ali ne i uvek.

Fekalna inkontinencija

Fekalna inkontinencija podrazumeva nemogućnost kontrolisanja pražnjenja creva koja se odražava u nesposobnosti da se stolica zadrži kada se oseti nagon za pražnjenjem, ili u neočekivanom pražnjenju creva. Ona pogađa osobe oba pola i svih uzrasta, ali se češće sreće kod žena i starijih ljudi. Međutim, ne predstavlja normalnu pojavu kod starenja.

Nausea (mučnina)

Mučnina (nauzea) je fiziološki i psihološki složeno stanje praćeno osećanjem neprijatnosti, grčevima u stomaku, težnjom ka povraćanju, gađenjem, znojenjem, eventualno vrtoglavicom i otežanim disanjem.

Oligurija i anurija

Oligurija je stanje kod kog je dnevno izlučivanje urina (diureza) manje od 500 ml/dan, a može se definisati i kao satna diureza manja od 0,5 ml/kg/sat. Ukoliko je diureza manja od 50 - 100 ml  tada govorimo o anuriji. Oligurija je značajan klinički pokazatelj koji može ukazivati na ozbiljnu bubrežnu bolest.

Cijanoza

Cijanoza predstavlja plavu, modru prebojenost kože i sluzokoža.

Anterogradna amnezija

Amnezija predstavlja odsustvo, gubitak pamćenja. Posledice trauma i patoloških promena.

Retrogradna amnezija

Amnezija predstavlja odsustvo, gubitak pamćenja. Posledice trauma, patoloških promena i oštećenja centralnog nervnog sistema.

Anosmija

Senzorni nerv koji prenosi impulse sa nosne sluzokože je n. olfactorius. Kvantitativni poremećaji osećaja mirisa se nazivaju disosmije. Anosmija predstavlja odsustvo percepcije mirisa.

Halucinacije

Halucinacije su poremećaji percepcije, abnormalne senzorne percepcije  kod kojih ne postoji stvarni nadražaj, a osoba koja halucinira opaža kao stvarno ono čega uopšte nema.

Disgrafija

Teškoće pri pisanju koje se manifestuju nepravilnim rukopisom tj. poremećajem lineacije i grafomotornog čina dijagnostikuju se kao disgrafije.

Afazija

Kod odraslih osoba naziv afazija se odnosi na poremećaj već usvojenog jezika i govora.

Disfazija

Disfazija je poremećaj govora i jezika u kome je razumevanje govora i govorno jezička razvijenost deteta ispod njegovog mentalnog i hronološkog uzrasta.

Dislalija

Dislalija  je poremećaj artikulacije koji se ogleda u nepravilnosti ili nemogućnosti izgovora pojedinih glasova.

Senilnost

Senilnost označava drastično slabljenje i gubitak mnogih fizičkih, fizioloških i psihičkih sposobnosti i funkcija usled starosti.

Polifagija

Polifagija je simptom raznih oboljenja i predstavlja prolongiran pojačan apetit koji rezultuje ekscesivnim unosom hrane.

Rinolalija

Rinolalija je poremećaj artikulacije kod kojeg izgovaranje svih glasova ima nazalni prizvuk. Postoje otvorena i zatvorena rinolalija (aperta i clausa).

Apraksija

Apraksija je gubitak sposobnosti da se izvedu namerne ili nenamerne radnje.

Hiperkinetička disfonija u dece

U formiranju glasa u najranije doba života važnu ulogu igra porodica. Roditelji, preopterećeni poslom, ne obraćaju dovoljno pažnju na glas deteta.

Disfonija

Disfonija (promuklost) je najčešće simptom oboljenja larinksa.

Paroksizmalna noćna hemoglobinurija

Paroksizmalna noćna hemoglobinurija spada u stečene hemolizne anemije i karakteriše se stvaranjem krvnih ćelija preosetljivih na komplement kada stradaju sve ćelije pogotovu eritrociti.

Afonija

Afonija je simptom koji predstavlja bezvučnost glasa, nemogućnost govora.

Inencefalija

Inencefalija spada u razvojne anomalije centralnog nervnog sistema - defekte nervne cevi i karakteriše se ekstremnom retrofleksijom (savijenost put unazad) glave i teškim defektima kičme.

Holoprosencefalija

Lice i prosencefalon embriona se normalno razvijaju u 5. i 6. nedelji trudnoće. Ukoliko se prosencefalon tada ne razdvoji na desnu i levu hemisferu, nastaje deformitet mozga i lica koji se naziva holoprosencefalija.

Hidromijelija

Hidromijelija je proširenje samog centralnog kanala kičmene moždine u kome se skuplja cerebrospinalna tečnost (likvor). Ova šupljina je najčešće povezana sa četvrtom moždanom komorom i može biti deo složenijeg sindroma kongenitalne prirode kao što su Arnold-Kjarijeva (Arnold-Chiari) malformacija i hidrocefalus.

Septooptička displazija

Septooptička displazija je poremećaj koji rezultuje inkompletni razvoj prosencefalona i hipofize. Ovo stanje se karakteriše hipoplazijom optičkog nerva, abnornmalnostima struktura srednjeg mozga (corpus callosum, septum pellucidum) i smanjenom aktivnošću hipofize.

Kongenitalne malformacije oka

Kolobom očnog kapka je nedostatak tkiva kapka, obično trouglastog oblika, čija je osnova okrenuta prema rubu kapka. Na mestu koloboma očna jabučica ostaje bez zaštite koju joj pružaju kapci
Kolobom kapka nastaje kao urođena anomalija ili posle povrede kapka.
Lečenje je operativno.

Mikroftalmus

Poremećaj vida, smanjeno ili suženo vidno polje. Mikroftalmus označava malu očnu jabučicu.

Dijastematomielija

Dijastematomielija označava longitudinalni rascep kičmene moždine koji je deli na dva dela.

Agnozija

Agnozija je nesposobnost prepoznavanja i shvatanja vizuelnih, taktilnih i slušnih sadržaja koji su prethodno bili poznati.

Ebstein anomalija

Ebstein - ova anomalija je kongenitalna srčana mana, spada u grupu opstruktivnih valvularnih i vaskularnih malformacija s desno - levim šantom (skretanjem toka krvi).

Dekstrokardija

Dekstrokardija je stanje kod koga se srce nalazi sa desne, umesto sa leve strane i srčane šupljine su postavljene obrnuto. Pri tome su leva pretkomora i komora na desnoj strani, a desna pretkomora i komora na levoj.

Cor triatum dexter

Cor triatrium dexter (srce sa tri pretkomore) je retka kongenitalna anomalija srca, čini 0,1% svih kongenitalnih srčanih oboljenja.

Cor triatum sinister

Cor triatrium sinister (srce sa tri pretkomore) je retka kongenitalna anomalija srca, čini 0,1% svih kongenitalnih srčanih oboljenja.

Mikrostomija

Mikrostomija predstavlja urođenu ili stečenu redukciju (smanjenje) usnog otvora koje stvara kozmetičke i probleme u ishrani i kvalitetu života.

Kongenitalne malformacije respiratornog sistema

Anomalije respiratornog sistema vitalno ugrožavaju život deteta s obzirom da je u grudnom košu na malom prostoru smešteno mnogo vitalnih struktura (srce i veliki krvni sudovi, pluća, jednjak).

Ankiloglosija

Ankiloglosija je urođena, često nasledna anomalija jezika kod koje je frenulum linguae kratak, zadebljan ili neelastičan, što dovodi do smanjene pokretljivosti jezika. Ovo stanje može uticati na dojenje, oralnu higijenu i na razvitak govora.

Potter sindrom

Potter sindrom se karakteriše specifičnim izgledom i teškim stanjem novorođenčeta i nastaje kao posledica insuficijencije bubrega i smanjene količine amnionske tečnosti.

Sindaktilija

Pojam sindaktilija označava srasle prste. Urođena mana slepljenih završetaka čovečjih ekstremiteta. Nepotupna probojnost i dominantnost alela.

Perzistentna kloaka

Perzistentna kloaka predstavlja poremećeni razvoj urorektalne pregrade: zajedničko otvaranje mokraćnog, genitalnog i digestivnog sistema.

Fokomelija

Fokomelija je kongenitalna malformacija kod koje nedostaju delovi ruku ili nogu (nadlaktica i podlaktica, nadkolenica i podkolenica).

Hipertelorizam

Hipertelorizam predstavlja stanje u kome su orbite postavljene lateralno u odnosu na normalnu poziciju, odnosno razmak između očiju je veliki.

Kraniosinostoza

Kraniosinostoza predstavlja kongenitalni defekt kod koga se prerano zatvaraju kranijalne suture (šavovi između kostiju lobanje), što dovodi do različitih deformacija oblika lobanje.

Kraniofacijalna dizostoza

Kraniofacijalna dizostoza (Kruzonov sindrom) je kongenitalna anomalija kod koje se prerano zatvaraju kranijalne suture lobanje, najčešće koronarna i sagitalna, sa prekomernim rastom lobanje u širinu.

Mandibulofacijalna dizostoza

Mandibulofacijalna dizostoza (Francesketijev sindrom) predstavlja kongenitalnu anomaliju kraniofacijalnih struktura.

Leukonihija

Leukonihija je potpuno ili delimično izbeljivanje nokatne ploče.

Bulozna epidermoliza

Bulozna epidermoliza predstavlja grupu genetski predisponiranih bolesti kože koja se karakteriše formiranjem bula (mehurova), spontano ili pod uticajem mehaničkih faktora čiji je intetnzitet takav da pod normalnim uslovima ne izaziva patološke promene. Promene na koži mogu biti udružene sa anomalijama adneksa kože, ili anomalijama na drugim organima.

Lamelarna ihtioza

Lamelarna ihtioza je retko, nasledno kožno oboljenje koje se karakteriše hiperkeratozom kože i deskvamacijom.

Cervikalno rebro

Normalno postoji 12 para rebara. Cervikalno rebro predstavlja prekobrojno rebro koje polazi od sedmog vratnog pršljena.

Spondilolisteza

Spondilolisteza predstavlja klizanje, kompresiju tela jednog pršljena preko drugog. Najčešće su zahvaćeni četvrti i peti lumabalni pršljen ili peti lumabalni i prvi sakralni.

Ahondrogenezija

Ahondrogenezija je poremećaj u razvoju kosti i hrskavice kod kog postoji smanjena osifikacija.

Enhondromatoza

Enhondromatoza se karakteriše unilateralnim multiplim stvaranjem hrskavičavog tkiva u dugim kostima.

Metafizealna displazija

Metafizealna displazija spada u osteophondrodisplazije - poremećaje rasta i razvoja hrskavice i/ili kosti nepoznate patogeneze.

Prune Belly sindrom

Prune Belly sindrom označava grupu urođenih abnormalnosti čije su glavne karakteristike: nerazvijenost abdominalnih mišića pa je koža tog dela naborana, nespuštenost testisa i anomalije urinarnog trakta.

Arlekinov fetus

Arlekinov fetus (Ichthyosis congenita gravis) spada u teže oblike ihtioze prisutne na rođenju. Ihtioze su generalizovane nasledne keratodermie koje se mogu različito ispoljavati.

Anonihija

Anonihija kao kožna bolest označava nedostatak nokatne ploče. Može biti urođena a može se i naslediti.

Kongenitalne malformacije dojke

Na rođenju su bradavice još uvek slabo formirane i često utisnute. Ubrzo po rođenju se izdižu proliferacijom okolnog vezivnog tkiva. Kongenitalne (urođene) malformacije dojke su retke i mogu postojati u vidu atelije, amastije, politelije ili polimastije.

Poremećaji dojki kod dece pre puberteta

Pubertet je životno doba u toku kojeg dete sazreva u odraslu jedinku sposobnu za obnavljanje vrste. Složene morfološke i fiziološke promene, koje u pubertetu nastaju u organizmu dečaka i devojčica pod uticajem hormona hipofize i gonada, završavaju se sticanjem sposobnosti začeća i uspešnog rađanja. Pubertet može nastati znatno ranije ili kasnije od uobičajenog vremena, pri čemu uzroci takvog preranog ili zakasnelog polnog sazrevanja mogu biti fiziološkog ili patološkog karaktera.

Fakomatoza

Fakomatoza je grupa neurokutanih sindroma koji se karakterišu neoplazmama na koži, nervnom sistemu i drugim organima.

Palpitacije

Palpitacije predstavljaju osećaje jakog i ubrzanog lupanja srca.

Situs inversus

Situs inversus je promena položaja telesnih organa, inverzija kao lik u ogledalu. Može se raditi o totalnoj ili parcijalnoj inverziji. Ako svi organi promene mesto - onda nema bitnih problema, ali ako deo organa promeni mesto, a deo ostane gde treba - može doći do znatnih poteškoća.

Limfedem

Limfedem je progresivno oticanje medjućelijskog tkiva, odredjenog dela tela, najčešće  jednog ili više ekstremiteta, trupa, glave, genitalija gde se u medjućelijskom prostoru nagomilava limfa,  jer ne može da se odlije limfnom niti venskom cirkulacijom.

Tetanija

Pod tetanijom se podrazumeva kliničko stanje povećane razdražljivosti centralnog i perifernog nervnog sistema - kod abnormalnih koncentracija jona u tečnostima koje natapaju nervne ćelije.

Fascikulacije

Fascikuklacije su fini, brzi treperavi drhtaji pojedinih snopova mišićnih vlakana, koji mogu biti neznatni i teško uočljivi.

Dizurija

Dizurija je simptom koji predstavlja bolno i/ili otežano mokrenje.

Fibromialgija

Fibromialgija pripada grupi oboljenja koja se zovu sindrom difuznog idiopatskog mišićno-skeletnog bola.

Castelman - ova bolest

Castelmanova bolest je veoma retka bolest koja se karakteriše hiperplazijom i uvećanjem limfnih čvorova i proliferacijom kapilara. U 90% slučajeva nalazi se hijalino - vaskularni tip, a u 10% plazmocelularni tip.

Abdominalne kolike

Bol u abdomenu predstavlja zaštitni mehanizam, odnosno predstavlja signal upozorenja pacijentu da treba da se javi lekaru. Akutni bol u abdomenu vrlo je često dramatično stanje, koje zahteva neodložan dijagnostički postupak, odnosno tačno postavljanje dijagnoze bolesti i otkrivanja uzroka.

Somnolencija

Somnolencija je najblaži oblik kvantitativnog poremećaja svesti, kada je bolesnik pospan, nezainteresovan za događaje u okolini.

Poliurija

Poliurija je simptom kod mnogih oboljenja i označava izlučivanje mokraće u količini većoj od 3 litra u 24 sata.

Stupor

Stupor označava odsutnost svake voljne aktivnosti, takva osoba ne reaguje ni na kakve draži, ne izvodi pokrete, liči na nepokretnu lutku.

Dizartrija

Dizartrija se opisuje kao organski poremećaj govora koji se ispoljava smetnjama u stvaranju glasova, a koji se zasniva na nervno - mišićnom oštećenju govorne muskulature.

Aleksija

Reč aleksija nastala je od grčkog prefiksa "a-" (bez, ne) i reči "lexis" (reč). Aleksija je neurološki poremećaj koji se karakteriše nemogućnošću čitanja ili razumevanja pisanih reči.

Koma

Koma je najteži kvantitativni poremećaj svesti koji može trajati godinama.

Hiperosmolarna, hiperglikemijska, neketonska koma (HOK)

Hiperglikemijska ili dijabetička koma je najteža i najozbiljnija akutna komplikacija šećerne bolesti.

Bacillus anthracis

Bacillus anthracis je gram pozitivan, aeroban, nepokretan štapić, ima kapsulu,  sa centralnom ovalnom sporom koja svojom veličinom ne deformiše bacil. Bakterija se javlja pojedinačno ili češće u obliku lanaca. Ti lanci liče na bambusovu trsku.

Neisseria gonorrhoeae

Neisseria gonorrhoeae je gram negativan diplokok bubrežastog oblika sa konveksnim stranama okrenutim prema spolja. Nalazi se uvek u parovima i pod mikroskopom podseća na zrno kafe. Veličine je 1,5*0,8 mikrona. Ima afinitet za cilindričan epitel, naročito genitalnih organa i rektuma. Druge sluzokože su manje osetljive.

Shigellae

Šigele (shigellae) su striktno patogene crevne bakterije. To su Gram negativni, tanki, pravi štapići. Nepokretni su i ne stvaraju sporu. Poseduju fimbrije.
Na osnovu antigene strukture i biohemijskih osobina sve šigele se dele na 4 vrste, odnosno grupe (A, B, C i D), unutar kojih postoji više antigenski različitih serotipova. To su: Sh. dysenteriae, Sh. flexneri, Sh. boydii i Sh. sonnei.

Corynebacterium diphtheriae

Corynebacterium diphtheriae je Gram pozitivni, nepokretni bacil, koji se na mikroskopskim preparatima vidi kao prav ili nešto savijen tanak štapić, zadebljao na jednom ili češće na oba kraja. Ima karakterističan raspored u obliku slova V, Y, L, u vidu palisada ili kineskih slova. Specijalnim bojenjima po Neisseru ili Ljubinskom mogu se na jednom ili češće na oba pola, a ponekad i uzduž cele bakterije videti metahromatske granule. Corynebacterium diphtheriae nema ni kapsulu, ni flagele, niti stvara sporu, a veoma je otporan u spoljnoj sredini.

Clostridium botulinum

Clostridium botulinum je Gram pozitivna, anaerobna bakterija čije se spore nalaze u zemlji i vodi. Cl.botulinum se vidi kao dugačak štapić raspoređen pojedinačno, ređe u parovima, sa subterminalnom ovalnom sporom koja svojom veličinom deformiše telo bacila. Pokretan je i ne stvara kapsulu.

Escherichia coli

E.coli čini znatan deo fiziološke mikroflore crevnog trakta ljudi i životinja. Prvenstveno boravi u debelom crevu.

Vibrio cholerae

Rod Vibrio spada u porodicu Enterobacteriaceae i fakultativno su anaerobni, Gram negativni bacili. Baketrije iz roda Vibrio su najčešće blago savijene tako da podsećaju na zarez, mada se mogu videti i nesavijeni bacilarni oblici.

Yersinia pestis

Yersinia pestis je mali Gram negativan, nepokretan, asporogen i ponekad inkapsuliran bacil. Izlučuje niz enzima i egzotoksina, a u ćelijskom zidu sadrži endotoksin. Otporan je na hladnoću, a u organskom materijalu (gnoj, ispljuvak, leš) može dugo opstati. Osetljiv je na dezinfekciona sredstva i antibiotike.

Yersinia enterocolitica

Yersinia enterocolitica je Gram negativna, nepokretna, asporogena bakterija koja pripada rodu Yersinia, a porodici Enterobacteriaceae. Na bazi O, H i K antigena do sada je izdvojeno više od 50 serotipova, međutim poseban značaj imaju serotipovi 03, 08 i 09.
Raspadanjem bakterija koje su dopsele u želudačno crevni trakt, oslobađa se endotoksin.

Clostridium tetani

Clostridium tetani je anaerobna, Gram pozitivna bakterija. U preparatima kulture se vidi kao dug i tanak štapić, raspoređen pojedinačno ili u vidu paketa čioda, sa okruglom terminalnom sporom koja svojom veličinom deformiše telo bakterije, tako da Cl.tetani liči na čiodu, palicu za doboš ili šibicu. Ima peritrihijalne flagele, što znači da je pokretan. Kapsulu ne stvara.

Brucella

Brucellae su Gram negativni, intracelularni, aerobni kokobacili, asporogeni i nepokretni. Pošto je ćelijski zid Brucela bogat lipidima, teško se boje tehnikom po Gramu.  Patogene vrste za čoveka su: Brucella melitensis, B. suis, B. abortus i B. canis. Svi sojevi Brucela sadrže iste antigenske faktore: od kojih dominira faktor M (B. melitensis), faktor A (B.abortus i B.suis).

Francisella tularensis

Francisella tularensis je mali Gram negativan kokobacil, nepokretan, asporogen, ponekad poseduje kapsulu. Ne kultiviše se na standardnim podlogama, striktan je aerob. Svi sojevi imaju istu antigensku građu. U spoljnoj sredini je dosta otporan, na ledu može da preživi 2 - 3 nedelje. Temperatura od 56 - 58 stepeni ga uništava već posle 10 minuta.

Chlamydia psittaci

Chlamydiae su Gram negativne bakterije tipa prokariota kojima nedostaje sposobnost sintetisanja visokoenergetskih jedinjenja (ATP, GTP) neophodnih za metaboličke procese. Poseduju obe nukleinske kiseline (RNK i DNK), imaju ćelijski zid tipa ćelijskog zida Gram negativnih bakterija, raspolažu ribozomima i metabolički aktivnim enzimima za sintezu proteina, pokazuju jedninstven ciklus umnožavanja u čijoj osnovi leži binarna deoba i u prisustvu nekih antibiotika inhibira se njihov rast.

Chlamydia trachomatis

Chlamydiae su Gram negativne bakterije tipa prokariota kojima nedostaje sposobnost sintetisanja visokoenergetskih jedinjenja (ATP, GTP) neophodnih za metaboličke procese. Poseduju obe nukleinske kiseline (RNK i DNK), imaju ćelijski zid tipa ćelijskog zida Gram negativnih bakterija, raspolažu ribozomima i metabolički aktivnim enzimima za sintezu proteina, pokazuju jedninstven ciklus umnožavanja u čijoj osnovi leži binarna deoba i u prisustvu nekih antibiotika inhibira se njihov rast.

Chlamydia pneumoniae

Chlamydiae su Gram negativne bakterije tipa prokariota kojima nedostaje sposobnost sintetisanja visokoenergetskih jedinjenja (ATP, GTP) neophodnih za metaboličke procese. Poseduju obe nukleinske kiseline (RNK i DNK), imaju ćelijski zid tipa ćelijskog zida Gram negativnih bakterija, raspolažu ribozomima i metabolički aktivnim enzimima za sintezu proteina, pokazuju jedninstven ciklus ramnožavanja u čijoj osnovi leži binarna deoba i u prisustvu nekih antibiotika inhibira se njihov rast.

Legionella

Legionellae su Gram negativni, aerobni bacili koji sporo rastu na specijalnim hranljivim podlogama. Ubikvitarne su u prirodi. Pokazuju afinitet za plućno tkivo. To su intracelularni paraziti, izazivaju akutnu pneumoniju (legionarska bolest) i sindrom sličan gripu (Pontijačna groznica). Najčešće legioneloze izaziva Legionella pneumophila. Poseduju endotoksin koji se razlikuje od ostalih gram negativnih bakterija i egzotoksin sa hemolizinom i citotoksinom koji smanjuju baktricidnu aktivnost fagocita.

Campylobacter

Campylobacter je veoma sitan, u obliku zapete izrazito pokretan i Gram negativan bacil. Za oboljevanja ljudi značajne su dve vrste: C.fetus i C.jejuni. Bakterija prianja uz zid creva, razara ga i proizvodi toksin koji izaziva bolest. Campylobacter je osetljiv na toplotu i uobičajene dezinficijense, tako da ga uništavaju pasterizacija mleka, odgovarajuća termička obrada mesa i hlorisanje vode, a smrzavanje može smanjiti njegovu koncentraciju u određenoj namirnici.

Borrelia burgdorferi

Borrelia burgdorferi je gram negativni štapić, spiralno uvijen, pokretan, pripada rodu Borrelia, a porodici Spirohetacea. Ćelijski zid borelije sadrži toksični lipopolisaharid koji ima inflamacijska svojstva.

Leptospira interrogans

Leptospira interrogans su tanke, pokretne spirohete vijugavog tela sa zavrnutim kukicama na kraju pa se pod mikroskopom vide u obliku slova J i S. Izaziva leptospirozu.

Neisseria meningitidis

Bakterija Neisseria meningitidis (“meningokok”), nastanjuje gornji respiratorni trakt a poznato je 13 seroloških grupa. U našim krajevima je najčešća serološka grupa B, a u manjoj meri C, ređe Y ili W-135. Meningokok svojim izgledom podseća na zrno kafe, a prosečna veličina je od 0,8-1μ. Po Gramu se boji negativno. On je aeroban bacil i veoma je neotporan u spoljašnjoj sredini. Osetljiv je na svetlost i vlagu.
Aktivacijom određenog okidača (pad imuniteta, prethodna virusna upala gornjeg respiratornog trakta i sl.) može doći do prelaska Neisserie meningitidis sa sluznice ždrela u krvotok, čime dolazi do pokretanja imunološkog mehanizma organizma i stanja koje nazivamo menigokokna sepsa. Poseban afinitet Neisseria meningitidis ima za moždane ovojnice (meninge) pa je tako i česti uzročnik meningitisa.

Bordetella pertussis

Bordetella pertussis je aerobni, mali, kratak, nepokretan Gram negativni bacil koji poseduje više toksina sa osobinama da dovode do adherencije na trepljasti epitel, do smanjenja cilijarne aktivnosrti, nekroze epitela, do povećanja leukocitoze, limfocitoze i hemaglutinacije.

Mycobacterium leprae

Mycobacterium leprae pripada rodu Mycobacterium a familiji Mycobacteriaceae. Nemogućnost odbojavanja alkoholom i kiselinom (acidoalkohholorezistencija) i bogatstvo ćelijskog zida lipidima su glavne karakteristike roda. Mikobakterije su pravi ili lako savijeni vitki bacili, teško se boje po Gramu (Gram pozitivni bacili), ali se lako boje karbol fuksinom tehnikom po Ziehl-neelsenu i tada se ne mogu odbojiti alkoholom i kiselinom. M.leprae se ne može kultivisati na veštačkim hranilištima. Mikobakterije su intracelularni paraziti koji izazivaju hronična oboljenja sa formiranjem granulomatoznih lezija.

Treponema pallidum

Treponema pallidum je spiroheta, ima tanak i dugačak oblik, veličine do 15 μm. Kreće se karakterističnim pokretima oko zamišljene osovine bakterije. Antigenska građa nije detaljno poznata. Sigurno je da Treponema pallidum stimuliše parametre, kako humotalnog tako i ćelijskog imunskog odgovora. Izazivač je jedne od najtežih polnih bolesti i striktni je parazit čoveka.

Erysipelotrix insidosa (rhusiopathiae)

Erysipelotrix insidosa (rhusiopathiae) je izazivač zoonoze raširene po celom svetu. To je Gram pozitivan, polimorfan filamentozan bacil, nepokretan, često u kratkim lancima, pripada grupi kriofilnih bakterija (raste na 4°C).

Providencia

Vrste iz roda Providencia su fakultativno anaerobni, Gram negativni bacili sa peritrihijalno raspoređenim flagelama. Rastu i razmnožavaju se na jednostavnim hranljivim podlogama. Imaju somatski O - antigen i flagelarni H - antigen. Na osnovu razlike u antigenskim karakteristikama do sada je izdiferencirano preko 650 serotipova, a pored serološkog metoda, tipizacija Providencia se može vršiti i na osnovu razlika u osetljivosti na pojedine bakteriofage (fagotipizacija), kao i na osnovu produkcije i osetljivosti na bakteriocine (bakteriocinotipija).

Listeria monocytogenes

Listeria je Gram pozitivna, slabo patogena bakterija. Nema kapsulu i ne stvara spore, u dubokom polučvrstom agru stvara formaciju koja podseća na kišobran. Raste na većini hranljivih podloga u aerobnim ili mikroaerofilnim uslovima. Značajna karakteristika L. monocytogenes jeste da raste i na temperaturi od 4 °C, što znači da čuvanje hrane u frižideru nema značajno dejstvo na sprečavanju rasta ove bakterije.

Serratia

Rod Serratia klasifikovan je u porodicu Enterobacteriaceae. Bakterijske vrste iz roda Serratia žive pretežno saprofitskim načinom života. Najveći medicnski značaj ima Serratia marcescens (raniji naziv Bacillus prodigiosus). Bakterije iz ovog roda su Gram negativni bacili. Većina je pokretna, zahvaljujući prisustvu peritrihijalno raspoređenih flagela. Neki sojevi poseduju kapsulu i/ili fimbrije. Prisustvo kapsule i fimbrija je promenljiva karakteristika koja bitno utiče na virulenciju ovih bakterija.

Klebsiella pneumoniae ss. pneumoniae

Klebsiella pneumoniae ss. pneumoniae pripada vrsti Klebsiellae pneumoniae, rodu Klebsiella, a porodici Enterobacteriaceae. Sve Klebsiellae su Gram negativni bacili sa zaobljenim krajevima. Raspoređuju se pojedinačno ili u vidu parova. Nemaju flagele i nepokretne su. Fimbrije sa adherentnim svojstvima i kapsula predstavljaju značajne faktore virulencije. Imaju somatski O - antigen i kapsularni K - antigen.

Klebsiella

Rod Klebsiella pripada porodici Enterobacteriaceae i obuhvata četiri vrste: Kl.pneumoniae, Kl.oxytoca, Kl.terrigena i Kl.planticola.

Mycoplasma hominis i Mycoplasma genitalium

Mycoplasma hominis i Mycoplasma genitalium su uslovno patogene bakterije, s obzirom da ulaze u sastav normalne flore donjeg genitalnog trakta žene. Ovi mikrobi nemaju ćelijski zid tipičan za bakterije, a jedna od najznačajnijih odlika im je mnoštvo antigenskih serotipova (odlikuju se antigenskom različitošću), što uspostavljanje trajnog imuniteta čini praktično nemogućim. Zbog toga su ponovljene infekcije mikrobima iz ove grupe veoma česta pojava.

Haemophilus Ducreyi

Haemophilus Ducreyi je Gram negativni, nepokretni, asporogeni, fakultativno anaerobni bacil, dužine 1,5 do 2 mikrona, koji je patogen samo za čoveka.

Ureaplasma urealytocum

Ureaplasma urealytocum spada u Mycoplasme. To su najsitniji živi ćelijski mikroorganizmi (0,2-0,3 mikrona) koji se karakterišu nedostatkom ćelijskog zida (po tome su slični virusima). Uslovno su patogene bakterije, s obzirom da ulaze u sastav normalne flore donjeg genitalnog trakta žene.

Citrobacter

Rod Citrobacter je klasifikovan u porodicu Enterobacteriaceae. Citrobacter je Gram negativan bacil, nepravilno raspoređen u polju i ne može se pod mikroskopom razlikovati od ostalih Enterobacteriaceae.

Pseudomonas aeruginosa

Pseudomonas aeruginosa (bacillus pyocyaneus) je u spoljnoj sredini široko rasprostranjena i izrazito otporna bakterija. To je Gram negativan, asporogen bacil. Brzo se kreće pomoću monopolarno raspoređenih flagela. Većina sojeva ima fimbrije. Striktni je aerob. P.aeruginosa ima brojne faktore virulencije, uključujući celularne komponente, toksine i enzime.

Coxiella burnetii

Coxiella burnetii je rikecija, koja je vrlo otporna u spoljnoj sredini. Rikecije su Gram negativne bakterije koje se razmnožavaju samo u živoj ćeliji osetljivih domaćina. Dugačke su 0,3 do 0,5 mikrona i smeštene intracitoplazmatski ili intranuklearno. Pleomorfizam rikecija je jedna od njihovih osnovnih karakteristika. Javljaju se kao kokobacili, diplobacili ili pojedinačni štapići.

Rickettsia prowazeki

Rickettsia prowazeki je rikecija. Rikecije su Gram negativne bakterije koje se razmnožavaju samo u živoj ćeliji osetljivih domaćina. Dugačke su 0,3 do 0,5 mikrona i smeštene intracitoplazmatski ili intranuklearno. Pleomorfizam rikecija je jedna od njihovih osnovnih karakteristika. Javljaju se kao kokobacili, diplobacili ili pojedinačni štapići. Lako se inaktivišu sušenjem, dejstvom ultraljubičastih zraka i dezificijentnim sredstvima.

Rikecije

Rikecije su Gram negativne bakterije koje se razmnožavaju samo u živoj ćeliji osetljivih domaćina. Dugačke su 0,3 do 0,5 mikrona i smeštene intracitoplazmatski ili intranuklearno. Pleomorfizam rikecija je jedna od njihovih osnovnih karakteristika. Javljaju se kao kokobacili, diplobacili ili pojedinačni štapići.

Streptococcus pneumoniae

Streptococcus pneumoniae (pneumokok) je Gram pozitivna bakterija, ovalnog ili kružnog oblika, najčešće raspoređen u parovima ili u vidu kratkih lanaca. Obavijen je kapsulom. Spada u grupu α - hemolitičkih streptokoka. Kapsula pneumokoka je izgrađena od polisaharida i štiti ih od fagocitoze ćelija odbrambenog sistema.

Streptococcus pyogenes

Streptococcus pyogenes je beta hemolitički streptokok serološke grupe A. Ima sve normalne karakteristike streptokoka, ali je adaptiran samo kod čoveka i samo kod njega uzrokuje bolesti. Streptokoke su ili u paru ili povezane u lance, nalazimo ih u paru zbog toga što se nikad potpuno ne razdvoje nakon razmnožavanja. Uništavanjem veze ćelija umire.

Streptococcus agalactiae

Streptokoke su gram pozitivne bakterije, loptastog oblika, koje su raspoređene u vidu lanca ili niti. Pripadaju grupi fakultativno anaerobnih bakterija, nepokretne su i ne luče enzim katalazu.

Nocardiae

Nocardiae su Gram pozitivni, filamentozni bacili, delimično acidoalkoholorezistentni. Sporo rastu na veštačkim podlogama. Tri vrste su patogene za čoveka: N.asteroides, N.brasiliensis i N.caviae.

Bacteroides

Bacteroides su grupa Gram negativnih, nesporogenih, striktno anaerobnih bacila. Sačinjavaju ih šest različitih vrsta, a za čoveka su najvažnije: Bacteroides fragilis, Bacteroides thetaiotaomicrin i Bacteroides melaninogenicus-saccharolyticus. Imaju polisharidnu kapsilu koja ih štiti od fagocitoze i ćelijski zid koji nema osobine Grupa fragilis je deo normalne flore kolona, stolice i normalne bakterijske flore vagine. endotzoksina.

Enterococcus

Streptokoke su gram pozitivne bakterije, loptastog oblika, koje su raspoređene u vidu lanca ili niti. Pripadaju grupi fakultativno anaerobnih bakterija, nepokretne su i ne luče enzim katalazu.


Streptokoki serološke grupe D (Streptococcus bovis, Enterococcus, Streptococus anginosus, Peptostreptococcus)

Streptokoke su gram pozitivne bakterije, loptastog oblika, koje su raspoređene u vidu lanca ili niti. Pripadaju grupi fakultativno anaerobnih bakterija, nepokretne su i ne luče enzim katalazu. Streptokoki se na osnovu hemolize na krvnim agaru dele na: beta-hemolitičke (stvaraju oko kolonija jasnu providnu zonu hemolize), alfa-hemolitičke (stvaraju oko kolonija zelenu do zelenosmeđu zonu hemolize) i gama-streptokoke (ne stvaraju hemolizu oko kolonija). R. Lancefield je 1933. napravila podelu beta-hemolitičkih streptokoka u serološke grupe koje je označila velikim slovima od A do H ( osim slova E) i od K do V.

Staphylococcus aureus

Staphylococcus aureus (zlatni stafilokok) je Gram - pozitivna okrugla bakterija. Fakultativno je anaerobni organizam. Nepokretan je i ne stvara spore. Stafilokoki su dobili ime po tome jer stavraju gomilice poput grozda. Katalaza je pozitivan a oksidaza negativan. Vrlo brzo stvara otpornost prema svim antibioticima. Tako da se ubrzo nakon primene nekog antibiotika, stvore i otporni sojevi.
Među nesporogenim bakterijama stafilokoki su najotporniji na nepovoljne uslove okoline, ali su osetljivi na sve dezinficijense koji su danas u bolničkoj upotrebi.

Acinetobacter

Acinetobacter je Gram negativan, polimorfan, striktni aerob, rasprostranjen u prirodi kao saprofit ili predstavlja deo fiziološke flore čoveka (koža, disajni putevi i genitalni trakt). To su kratki zdepasti, a ponekad i okruglasti bacili. Često imaju kapsulu. Katalaza su pozitivni a oksidaza negativni. Često je prisutan u bolničkoj sredini (lavaboi, kateteri, vazduh i dr).

Proteus

U rodu Proteus se nalaze dve vrste: Proteus mirabilis i Proteus vulgaris. Obe vrste pripadaju grupi Gram negativnih bakterija, štapićastog obilka. Imaju peritrihijalno raspoređene flagele i vrlo su pokretljivi. Nemaju sposobnost sinteze kapsule. Lako se kultivišu na jednostavnim hranljivim podlogama. Kao i ostale bakterije iz porodice Eneterobacteriaceae rastu i razmnožavaju se kako u aerobnim tako i u anaerobnim uslovima (fakultativni anaerobi). Kultura Proteusa ima neprijatan miris na trulež.

Burkholderia mallei

Burkholderia mallei je aerobna, Gram negativna, nepokretna bakterija. Ne stvara kapsulu. Kolonije su sitne, podsećaju na kapljice meda. Ova bakterija je interesantna jer se smatra potencijalnim biološkim oružjem u biološkom terorizmu

Burkholderia pseudomallei

Burkholderia pseudomallei (Malleomyces pseudomallei, Actinobacillus pseudomallei) je štapićasta, Gram negativna, pokretna bakterija, prisutna na tlu i u vodama u tropskim predelima. Ova bakterija je interesantna jer se smatra potencijalnim biološkim oružjem u biološkom terorizmu.

Mycoplasma pneumoniae

Mikoplazme su najsitniji ćelijski organizmi, čija veličina iznosi opd 0,2 do 0,3 μm. Ekstremni polimorfizam je jedna od njihovih osnovnih morfoloških karakteristika. Njihov oblik može biti bacilaran, kokobacilaran, sferičan i filamentozan. Mikioplazme se mogu javiti u zvezdastoj ili prstenastoj formi, kao i u vidu razgranatih štapića. Ovaj ćelijski polimorfizam je rezultata odsustva ćelijskog zida. Ta osobina povećava njihovu fragilnost. Mikoplazme su asporogene. Većina njih ima sposobnost inkapsulacije. Mycoplasma pneumoniae pokazuje izvesnu pokretljivost u vidu pomicanja po podlozi sa nešto tečnosti. Mikoplazme mogu egzistirati i u aerobnim i u anaerobnim uslovima, mada neke vrste brže rastu u aerobnoj sredini.

Enterobacter

Rod Enterobacter pripada porodici Enterobacteriaceae i sastoji se od četiri vrste: E.aerogenes, E.cloacae, E.georgoviae i E.sakazaki. Sve vrste Enterobactera su Gram negativni bacili koji su nepravilno raspoređeni u vidnom polju mikroskopskog preparata. Imaju peritrihijalno raspoređene flagele. Kapsulu sintetiše samo jedan deo sojeva Enterobactera. Pripadaju grupi fakultativno anaerobnih bakterija i lako se kultivišu in vitro (na jednostavnim hranljivim podlogama). Imaju somatski O-antigen i flagelarni H-antigen, a inkapsularni sojevi K-antigen. Široko su rasprostranjeni u prirodi: u zemljištu, vodi i nekim namirnicama. Povremeno ili stalno kolonizuju digestivni trakt ljudi i životinja ulazeći u sastav fiziološke mikroflore.

Salmonella typhi

Salmonella typhi je Gram negativan bacil iz familije Enterobacteriaceae, veličine 2-4 mikrona, pokretan obavijen trepljama, asporogen, osetljiv na hemijske i fizičke agense. Temperatura od 55°C ga ubija za 30 minuta, a otporan je na niske temperature. Poseduje dva somatska (O i Vi) i jedan flagelarni (H) antigen.

Salmonella paratyphi

Salmonellae su Gram negativni bacili iz familije Enterobacteriaceae, veličine 2 - 4 mikrona, pokretne obavijene trepljama, asporogene, osetljive na hemijske i fizičke agense. Temperatura od 55°C ih ubija za 30 minuta, a otporne su na niske temperature. Poseduju dva somatska (O i Vi) i jedan flagelarni (H) antigen. Postoje tri vrste Salmonellae paratyphi – A, B i C. Nemaju kapsulu, kao ni sposobnost formiranja spora. Nisu probirači, rastu dobro na svim hranljivim podlogama, a prema potrebama za kiseonikom svrastavaju se u aerobe i fakultativne anaerobe.

Salmonellae

Bakterije roda Salmonella predstavljaju tipične patogene crevne bakterije. To su pravi, Gram negativni bacili. Svi su pokretni, sa flagelama peritrihijalno raspoređenim. Nemaju kapsulu, kao i ni sposobnost formiranja spora.

Gardnerella vaginalis

Gardnerella vaginalis je mali Gram negativan, nepokretan bacil. U normalnim uslovima nalazi u materici, kao i debelom crevu, a kod njenog prekomernog razmnožavanja (stres, promena polnog partnera, gubitak prirodne flore) nastaje bolest - bakterijska vaginoza ili aminski kolpitis. Gardnerella vaginalis, kao vodeći uzročnik bakterijske vaginoze, najverovatnije produkcijom sukcinata omogućava rast i razmnožavanje drugih, a najčešće 4 - 6 anaerobnih bakterijskih vrsta (Bacteroides spp, Peptococcus spp, Peptostreptococcus spp, Fusobacterium nucleatum, Mobiluncus spp, Veillonela parvula).

Clostridium perfringens

Rod Clostridium čine brojne bakterijske vrste. To su Gram pozitivni bacili koji u starim kulturama ispoljavaju Gram labilnost. U preparatima kulture se vide kao dugi i tanki štapići, raspoređeni pojedinačno ili u vidu paketa čioda, sa okruglom terminalnom sporom koja svojom veličinom deformiše telo bakterije, tako da liče na čiodu, palicu za doboš ili šibicu. Kapsulu ne stvaraju. Klostridije mogu, pored enzima, stvarati i snažne egzotoksine.  Na osnovu vrsta i količine egzotoksina i solubilnih antigena C. perfringens je podeljen u 5 serotipova od A-E. Za čoveka su su patogeni serotipovi A i C.

Haemophilus influenzae

Rod Haemophilus čine mali, nepokretni, asporogeni Gram negativni bacili, za čije kultivisanje je neophodna krv u podlozi sa faktorima X i V. Haemophilus influenzae ima spoljašnju membranu i produkuje endotoksin. Na osnovu građe polisaharida oblici sa kapsulom su podeljeni na 6 serotipova.

Mycobacterium tuberculosis

Mycobacterium tuberculosis pripada rodu Mycobacterium, a familiji Mycobacteriaceae. Nemogućnost odbojavanja alkoholom i kiselinom (acidoalkohholorezistencija) i bogatstvo ćelijskog zida lipidima su glavne karakteristike roda. Mikobakterije su pravi ili lako savijeni vitki bacili, teško se boje po Gramu (Gram pozitivni bacili), ali se lako boje karbol fuksinom tehnikom po Ziehl - Neelsenu i tada se ne mogu odbojiti alkoholom i kiselinom. Mikobakterije su intracelularni paraziti koji izazivaju hronična oboljenja sa formiranjem granulomatoznih lezija.

Bartonella henselae

Bartonella henselae je mali, polimorfni Gram negativni bacil koji se kultiviše na običnim hranilištima. Osetljiv je na većinu antibiotika.

Coxsackie virus (Koksaki virus)

Coxsackie virusi spadaju u familiju virusa Picornaviridae, a u rod Enterovirusa. Ovi virusi spadaju u RNK viruse što znači da u genomu imaju jednolančanu, linearnu RNK, najmanji su (20-30μm). Postoje Coxsackie A (23 serotipova) i B (6 serotipova) virusi.

Hepatitis A virus

Hepatitis A virus (humani enterovirus tip 72) se ubraja u rod Enterovirusa, koji sa Rinovirusima pripadaju porodici Picorna virusa. Ovi virusi spadaju u RNK viruse što znači da u genomu imaju jednolančanu, linearnu RNK, najmanji su (20-30μm). Poliovirusi imaju tri serotipa, imaju solubilni antigen. Sadrži tri strukturalna proteina. Odlikuje se otpornošću na visokim temperaturama (100ºC). Dugo preživljava u vodi, namirnicama i sasušenom fecesu

Rhino virusi

Rhino virus se ubraja u rod Enterovirusa, koji pripadaju porodici Picorna virusa. Ovi virusi spadaju u RNK viruse što znači da u genomu imaju jednolančanu, linearnu RNK, najmanji su (20-30μm). Rhino virusi su najbrojniji rod Picornavirida sa preko 100 serotipova.

Echo virusi

Echo virusi spadaju u u rod Enterovirusa, koji pripadaju porodici Picorna virusa. Ovi virusi spadaju u RNK viruse što znači da u genomu imaju jednolančanu, linearnu RNK, najmanji su (20-30μm). Postoji 32 serotipa.

Rota virusi

Rota virusi spadaju u porodicu Reoviridae. To su RNK virusi, dimenzije 65-75 nm. Sastoje se od jezgra (dvolančana RNK) i dva omotača pri čemu je spoljašnji sloj infektivan po čoveka. Dokazano je prisustvo 5 tipova (A, B, C, D i E), a za čoveka je patogen tip E.

Virus konjskog encefalitisa

Virus konjskog encefalitisa ( Equine Encephalitis) pripada rodu Alpha virusa, a porodici Togaviridae. Ovi virusi imaju osobinu da se razmnožavaju u cirtropodima. Imaju jednolačanu RNK i kubični kapsid. Imaju dva glikoproteina (E1 i E2). Najviše su rasprostanjeni u Južnoj Americi,
Trinidadu, Centralnoj Americi, Meksiku i Floridi. Postoje virusi istočnog, zapadnog i venecuelanskog konjskog encefalitisa.

Rubella virus

Rubella virus spada u rod Rubivirusa, a familiji Togaviridae. Pripada RNK virusima. Okruglog je oblika 60-70 nm u prečniku. Ima omotač koja sadrži lipide. Replikuje se u citoplazmi. Neotporan je u spoljašnjoj sredini i hemijska sredstva ga veoma brzo inaktivišu. Virus Rubellae ima teratogeno dejstvo na plod čoveka.

Hantaan virus

Hantaan virus spada u rod Hanta virusa a u porodicu Bunyaviridae. Ovi virusi imaju negativnu RNK i lipidni omotač. Replikaciju obavljaju u citoplazmi.

Virus hepatitisa C

Virus hepatitisa C (HCV) pripada RNK virusima, familija Flaviviridae. Genom čini jednostruka RNK a omotač proteini, veličine je 35-50 nm. Pokazuje hipervarijabilnost regija genoma i do sada je opisano 12 genotipova. Osetljiv je na rastvarače i UV zračenje.

Adenovirusi

Adenovirusi spadaju u porodicu Adenoviridae. To su DNK virusi srednje veličine, sa linearnom dvolančanom DNK. Sazrevanje i oblikovanje se odvija u jedru. Između 4 i 5% svih respiratornih bolesti je uzrokovano adenovirusima. Tip 3 uzrokuje akutnu faringokonjuktivalnu groznicu kod veće dece i odraslih. Akutna respiratorna bolest je najčešće uzrokovana tipovima 4 i 7. Osim ovih infekcija adenovirusi mogu uzrokovati virusnu upalu pluća, folikularnu upalu konjunktive oka i epidemijsku upalu rožnjače i konjunktive oka.

Virus žute groznice

Virus žute groznice je arbo virus B grupe koji pripada rodu Flavivirusa, a porodici Flaviviridae. Flavivirusi su veličine 40-50 nm, imaju infektivnu (pozitivnu) jednolančanu RNK. Kuglastog su oblika, a kapsid im je kubične simetrije, oblika ikozaedra. Nukleokapsidu virusa obavija lipoproteinska ovojnica, koja na površini ima glikoproteinske izdanke.

Virus Denge

Virus Denge je arbo virus B grupe koji pripada rodu Flavivirusa, a porodici Flaviviridae. Flavivirusi su veličine 40-50 nm, imaju infektivnu (pozitivnu) jednolančanu RNK. Kuglastog su oblika, a kapsid im je kubične simetrije, oblika ikozaedra. Nukleokapsidu virusa obavija lipoproteinska ovojnica, koja na površini ima glikoproteinske izdanke.

Virus Krimsko-Kongo hemoragijske groznice (Crimean-Congo Hemorrhagic Fever)

Virus Krimsko-Kongo hemoragijske groznice ( Crimean-Congo Hemorrhagic Fever) je arbovirus grupe C koji pripada rodu Nairovirusa, a porodici Bunyaviridae. To su RNK virusi sa okruglim ili ovalnim virionom, 80-120 nm u promeru. Imaju dvoslojni lipoproteinski omotač s glikoproteinskim izdancima dugim 5-10 nm koji okružuje 3 nukleokapsida. Genom se sastoji od 3 jednolančane RNK. Osetljivi su na rastvarače za lipide i deterdžente, etar i hloroform  Replikuju se u citoplazmi.

Virus Papatači groznice

Virus Papatači groznice je arbovirus C grupe koji spada u rod Phlebovirusa, a porodicu Bunyaviridae. To su RNK virusi sa okruglim ili ovalnim virionom, 80-120 nm u promeru. Imaju dvoslojni lipoproteinski omotač s glikoproteinskim izdancima dugim 5-10 nm koji okružuje 3 nukleokapsida. Genom se sastoji od 3 jednolančane RNK. Osetljivi su na rastvarače za lipide i deterdžente, etar i hloroform  Replikuju se u citoplazmi.

Virus Mumpsa

Virus Mumpsa se ubraja u rod Paramyxovirusa a u porodicu Paramyxoviridae. To su RNK virusi sa polimorfnim, po pravilu grubo jajastim, ali ponekad i filamentoznim virionom 150-300 nm u dijametru. Genom se sastoji od jednolančane RNK. Imaju dvoslojnu lipidnu membranu. Osetljivi su na rastvarače za masti, deterdžente, dezinficijense, UV zračenje.

Virus Rabiesa

Virus Rabiesa (besnila) spada u rod Lissavirusa a porodicu Rhabdoviridae. Oblika je puščanog metka. Ima lipidnu ovojnicu, pa je osetljiv na delovanje etera i hloroforma, rastvarače za lipide, deterdžente i proteolitične enzime. Genom se sastoji od jednolančane RNK.

Virus Morbilla

Virus Morbilla spada u rod Morbillivirus, a u porodicu Paramyxoviridae. To su RNK virusi sa polimorfnim, po pravilu grubo jajastim, ali ponekad i filamentoznim virionom 150-300 nm u dijametru. Genom se sastoji od jednolančane RNK. Imaju dvoslojnu lipidnu membranu. Virus je neotporan u spoljašnjoj sredini i brzo ga uništavaju temperatura, strujanja vazduha, direktna sunčeva svetlost i hemijske supstance.

Humani cytomegalovirus

Humani cytomegalovirus spada u rod Cytomegalovirusa, a porodicu Herpesviridae. Genom čini dvolančana DNK sa terminalnim ponavljajućim sekvencama. Omotač je troslojan. Replikuje se u jedru, ćeliju napušta lizom ili egzocitozom.

Herpes simplex virus

Herpes simplex virus spada u rod Simplexvirusa, a u porodicu Herpesviridae. Genom čini dvolančana DNK sa terminalnim ponavljajućim sekvencama. Omotač je troslojan. Replikuje se u jedru, ćeliju napušta lizom ili egzocitozom.

Epstein Barr virus

Epstein Barr virus spada u rod Lymphocriptovirusa, a u porodicu Herpesviridae.
Genom čini dvolančana DNK sa terminalnim ponavljajućim sekvencama. Omotač je troslojan. Replikuje se u jedru, ćeliju napušta lizom ili egzocitozom. Karakterističan je po citopatogenom efektu na B limfocite. Uzročnik je infektivne mononukleoze i dovodi se u vezu sa nastankom Hodgkinove bolesti, nehodgkinovih limfoma, nazofaringealnog karcinoma i dr.

Varicella zoster virus

Varicella zoster virus spada u rod Varicella virusa a u porodicu Herpesviridae. Genom čini dvolančana DNK sa terminalnim ponavljajućim sekvencama. Omotač je troslojan. Replikuje se u jedru, ćeliju napušta lizom ili egzocitozom.

Ross River virus

Ross River virus (RRV) je veoma važan virus iz grupe Arbovirusa, endemska područja su u Australiji. Ovi virusi su veličine 40-50 nm, imaju infektivnu (pozitivnu) jednolančanu RNK. Kuglastog su oblika, a kapsid im je kubične simetrije, oblika ikozaedra. Nukleokapsidu virusa obavija lipoproteinska ovojnica, koja na površini ima glikoproteinske izdanke.

Virus hepatitisa B

Virus hepatitisa B (HBV) je hepatotropan virus koji pripada DNK virusima, rod Orthohepadna virus, familija Hepadnavirade. Veoma je složene građe i otporan na hemijske i fizičke uticaje spoljašnje sredine. Sferičnog je oblika i sastoji se iz jezgra i omotača. Jezgro virusa sadrži genom virusa, DNK polimerazu, preotein kinazu i HbcAg (antigen). HbcAg ne nalazi se slobodan u serumu, jako je imunogen i stimuliše sintezu zaštitinih antitela. Kao integralni deo jezgra nalazi se HbeAg koji se nalazi u solubilnom obliku u serumu obolelog. Omotač virusa su proteini, lipidi i ugljeni hidrati. Oni čine HbsAg koji se stvara u citoplazmi inficiranog hepatocita. Njegova produkcija je velika. Prvi se nalazi u serumu obolele osobe.

Virus variolae

Virus variolae spada u rod Orthopoxvirusa, a u porodicu Poxviridae. Ovi  virusi poseduju bikonkavno jezgro okruženo proteinskom membaranom sa dva lateralna tela. Genom čini linearna dvolančana DNK. Replikacija se vrši u citoplazmi, a ćeliju napuštaju lizom ili pupljenjem.

Virus variolae je iskorenjen osim što postoje zalihe koje se koriste za laboratorijska istraživanja. Nakon što je bolest eliminisana u svetu, obustavljena je redovna masovna vakcinacija ljudi protiv velikih boginja jer više nije bilo potrebe za preventivnom zaštitom. Međutim nakon posledica septembarskih i oktobarskih događaja 2001. godine postoji povećana zabrinutost da bi se virus velikih boginja mogao upotrebiti kao sredstvo za bioterorizam.

Humani papiloma virus

Humani papiloma virus spada u rod Papiloma virusa, a u porodicu Papovaviridae. To su DNK virusi čiji genom čini cirkularna dvolančana DNK. Replikacija se vrši u jedru a ćeliju napuštaju lizom. Otporni su na visoke temperature i organske rastvarače. Postoji preko 80 identifikovanih papiloma virusa koji prouzrokuju nekoliko različitih vrsta bradavica kod ljudi: kožne, plantarne, ravne i laringealne papilome, a 30 izaziva polne kondilome Ukoliko se radi o tzv. low-risk tipovima (6, 11, 41, 43, 44) javljaju se genitalne bradavice (condylomata accuminata) koje su zarazne i prenose se polnim odnosom. High-risk tipovi virusa (16, 18, 31, 35, 39, 45, 51, 52, 56) opasni su utoliko što se povezuju s pojavom abnormalnosti epitela vrata materice (cervikalna displazija) u odsustvu bilo kakvih drugih simptoma.

Helicobacter pylori

Helicobacter pylori (HP) je veoma sitan, u obliku zapete izrazito pokretan i Gram negativan bacil. Helicobacter pylori je spiralna bakterija koja je nađena na sluznici želuca. Jedina je bakterija koja može preživeti u izrazito kiselom želudačnom sadržaju, sa vrlo malo kiseonika, pri temperaturi od 37 C. Osim na želudačanoj sluznici, otkriven je i na ranicama na sluznici usne šupljine, u zubnim naslagama, u pljuvački, a dokazan je i u stolici.


Humani imunodeficijentni virusi (HIV)

Humani imunodeficijenrtni virusi  (HIV1 i HIV2) pripadaju rodu Retrovirusa, porodici Lentaviridae. Jezgro virusa se sastoji od dvolančane RNK, proteina jedra, polipeptidnih proteina, reverzne transkriptaze, HIV polimeraze, 9 gena, kao i lipoproteinskog omotača. Veličina virusa se kreće od 100-125nm. Osetljiv je u spoljašnjoj sredini, na dejstvo kiselina i baza, a relativno je otporan na dejstvo ultraviolentnih zraka.

Monkeypox virus

Monkeypox virus (virus boginja majmuna) spada u rod Orthopoxvirusa, a porodicu Poxviridae. Ovi virusi poseduju bikonkavno jezgro okruženo proteinskom membaranom sa dva lateralna tela. Genom čini linearna dvolančana DNK. Replikacija se vrši u citoplazmi, a ćeliju napuštaju lizom ili pupljenjem.

Virusi influenzae

Virusi influenzae (tip A, B i C) su RNK virusi iz roda Orthomyxovirusa, familije Orthomyxoviridae, koji se razlikuju na osnovu nukloproteina na svojoj površini koji stalno podležu mutacijama, stvarajući na taj način nove antigene varijante virusa, na koje populacija nema antitela. Genom čini jednolančana, segmentalna RNK, imaju dvoslojni lipidni omotač sa dva tipa glikoproteinska nastavka. Mutiranjem virusa u nove serovarijante formiraju se uslovi za epidemijsko ili panepidemijsko širenje bolesti.

Virus varicellae

Virus varicellae (varičele) pripada DNK virusima, familiji Herpesviridae, rod Varicellavirus. Neotporan je u spoljašnoj sredini i lako ga uništavaju fizički postupci i hemijska sredstva. Genom čini dvolančana DNK sa terminalnim ponavljajućim sekvencama. Omotač je troslojan. Replikuje se u jedru, ćeliju napušta lizom ili egzocitozom. Neotporan je u spoljašnoj sredini i lako ga uništavaju fizički postupci i hemijska sredstva.

Humani T-limfotropni virus (HTLV)

HTLV spada u rod Deltaretrovirusa, podfamiliju Onkovirinae a familiju Retroviridae.
Retrovirusi pripadaju velikoj grupi RNK virusa. Termin retro odnosi se na proces reverzne transkripcije. Ovi virusi su, zahvaljujući reverznoj transkripciji, kao i brojnim mutacijama, izuzetno otporni na lekove. Osnovna građa virusa: dijametar 80 – 120nm, najčešće 100nm, lipidni omota sa glikoproteinskim izdancima, ikosaedarni kapsid sa spiralnim ribonukleoproteinom, jezgro – dve virusne RNK i enzimi reverzna transkriptaza , ribonukleaza H I integraza, genom retrovirusa je veličine 7 – 10kb, sačinjavaju ga dve identične kopije pozitivne jednolančane RNK, koje su fizički povezane u dimer. Replikacija virusne RNK odvija se preko DNK posrednika.

Virus Parainfluenzae

Virus Parainfluenzae se ubraja u rod Paramyxovirusa, a u porodicu Paramyxoviridae. To su RNK virusi sa polimorfnim, po pravilu grubo jajastim, ali ponekad i filamentoznim virionom 150-300 nm u dijametru. Genom se sastoji od jednolančane RNK. Imaju dvoslojnu lipidnu membranu. Osetljivi su na rastvarače za masti, deterdžente, dezinficijense, UV zračenje.

Respiratorni sincicijalni virus

Respiratorni sincicijalni virus spada u rod Pneumovirusa, a u porodicu Paramyxoviridae. To su RNK virusi sa polimorfnim, po pravilu grubo jajastim, ali ponekad i filamentoznim virionom 150-300 nm u dijametru. Genom se sastoji od jednolančane RNK. Imaju dvoslojnu lipidnu membranu. Osetljivi su na rastvarače za masti, deterdžente, dezinficijense, UV zračenje.

Virus hepatitisa E

Virus hepatitisa E je virus veličine 27-32nm. Spada u RNK viruse sa lipidnim omotačem. Po svojim karakteristikma sličan je norvalk i kalici virusima. Dosta je otporan u spoljašnjoj sredini.

Virus hepatitisa D

Virus hepatitisa D (VHD) pripada nepotpunim virusima. Sastoji se od RNK čestice koja je kružna i jednostrukog lanca. Omotač dobija od virusa hepatitisa B i tek tada postaje potpun virus koji može da izazove oštećenje jetre. Nema infekcije VHD bez infekcije VHB.

Norwalk virus

Norwalk virusi spadaju u rod Calcivirus a porodicu Caliciviridae. Prosečna veličina im je 26-32 nm. Dosta su otporni u spoljašnjoj sredini. Genom se sastoji od jednog molekula jednolančane RNK. Nemaju spoljašnji omotač. Replikuju se u citoplazmi.

Marburg virus

Marburg virus spada u rod Filovirusa a porodicu Filoviridae. To je animalni hemoragijski virus oblika štapa za hokej, prstena ili slova U. Filovirusi su RNK virusi sa polimorfnim, ponekad i filamentoznim virionom 150-300 nm u dijametru. Genom se sastoji od jednolančane RNK. Slični su Polimyxovirusima i Rabdovirusima.

Ebola

Ebola je hemoragijski filovirus oblika štapa za hokej, prstena ili slova U, a pripada jednoj od četiri grupe ove kategorije, iz familije Filoviridae. To su RNK virusi sa polimorfnim, ponekad i filamentoznim virionom 150-300 nm u dijametru. Genom se sastoji od jednolančane RNK. Imaju dvoslojnu lipidnu membranu.

Trichomonas vaginalis

Trichomonas vaginalis je flagelata (poseduje flagele, bičeve) urogenitalnog trakta. Kruškastog je oblika, kreće se uz pomoć bičeva, poseduje jedro i blefaroplast-telašce iz koga polaze bičevi. Jedan bič je vezan za telo parazita i čini undulentnu membranu. Trichomonas vaginalis ima samo vegetativni oblik (ne stvara ciste).

Toxoplasma gondii

Toxoplasma gondii je izraziti intracelularni parazit. U prirodi se održava u tri oblika:
  • vegetativni oblik (tahizoit) je polumesečastog oblika. U toku akutne faze bolesti se može naći u svim ćelijama.
  • cistični oblik (bradizoit) nastaje sa razvojem humoralnog imuniteta. Proliferativne forme toksoplazme koje izbegnu destrukciju povlače se u tkiva (mozak, srce i mišiće eksteremiteta) i tako stavraju ciste koje su odgovorne za latentnu infekciju. Ciste nastaju tako što se deobom paraziti ne odvajaju već ostaju zajedno obavijeni čvrstom opnom. Ciste u tkivima mogu sadržavati i više hiljada živih parazita, sfernog su oblika i uništava ih temperatura od 60-66°C kao i -22 °C.
  • oociste nastaju spajanjem gametocita u epitelnim ćelijama tankog creva životinja iz porodice mačaka. Izbacivanjem oociste preko izmeta dospevaju u spoljašnju sredinu gde sazrevaju u toku 1-21 dana. U uslovima tople klime zadržavaju svoju infektivnost više meseci do godinu dana. Temperatura iznad 66°C ih čini neinfektivnim.

Parvovirus B19

Parvovirus B19 je iz familije Parvoviridae. To je najmanji DNK virus pa otuda potiče i ime (parvo-mali). Otporniji je u spoljašnjoj sredini od ostalih virusa, najverovatnije zbog jednostavne građe. Humani parvovirus B19 je patogen za čoveka i veliki broj životinja, pre svega za mačke i pse.

Hymenolepis nana

Hymenolepis nana spada u cestode (pantljičare) digestivnog trakta. Cestode su segmentirani, pljosnati crvi. Sve cestode su hermafroditi. Morfološki, odrasle pantljičare su građene od glavice (scolex), vrata (colum) i člankovitog-segmentiranog tela (strobila), kojeg čine člančići (proglotisi). Zadnji članci su ispunjeni jajima. Hymenolepis nana je mala, dužine 4-5 cm. Ove pantljičare se mogu naći u tropskim predelima.

Diphyllobothrium latum

Diphyllobothrium latum je riblja pantljičara, koja predstavlja džinovski rod pantljičara i doseže dužinu i veću od 10 m. Pantljičare su vrlo veliki crvi koji žive kao paraziti u crevima ljudi i nekih životinja. Pljosnatog su oblika i imaju oblik pantljike, po čemu su i dobile ime. One se pomoću četiri kupice na glavi pričvrste za crevni zid, a telo im pliva niz creva, u crevnom sadržaju. Telo im je sastavljeno od vrlo velikog broja članaka, prstenova, koji su utoliko veći i utoliko stariji ukoliko su udaljeni od glave. Svaki članak sadrži muške i ženske polne organe, tako da se u svakom od njih razvijaju oplođena jaja, iz kojih se rađaju nove pantljičare.
 

Trichinella spiralis

Trichinella spiralis je nematoda (valjkasti crv). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki, a veličine su od nekoliko mm. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Trichinella spiralis ima tri morfološka oblika - crevnu, mladu i mišićnu formu. Kada dospe u želudac, kapsularna forma se dekapsulira i prelazi u lumen creva, adaptira se i postaje polno zrela jedinka. Ženke rađaju mlade trihinele (viviparne su) koje putem cirkulacije dospevaju do mišića, probijaju sarkolemu miofibrila i zavijaju se u spiralni oblik, inkapsuliraju i ostaju infektivne i do 30 godina.

Entamoeba hystolitica

Entamoeba hystolitica je parazit debelog creva čoveka i uzročnik je amebne dizenterije. Parazit se javlja u vidu vegetativne (minuta i magna) i cistične forme. Forma magna je vegetativni oblik, dužine 30-60 µm i građena je od spoljašnje ektoplazme i granulirane endoplazme u kojoj su smeštene vakuole, organele i jedra. Ova forma je patogena za čoveka. Forma minuta je nepatogena, precistična forma, građena slično kao i forma magna. Forma cista ima debelu zaštitnu opnu, 4 jedra i vakuole. Veoma je otpona i može dugo da preživi u slobodnoj prirodi. U povoljnim uslovima se pretvara u vegetativni oblik.

Giardia intestinalis (giardia lamblia)

Giardia intestinalis je flagelat i parazit digestivnog trakta, uglavnom duodenuma. Parazit se javlja u vegetativnom i cističnom obliku. Vegetativna forma je dužine 10-20 µm, pokazuje bilateralnu simetriju i kruškastog je oblika. Ima 2 simetrična jedra i razmnožava se binarnom deobom. Živi u duodenumu a može dospeti i u jetru i žučne puteve. Forma cista je ovalnog oblika, debelih zidova. Poseduje 2-4 jedra i parazitira u donjem delu tankog creva i u debelom crevu odakle se fecesom izbacuje u spoljašnju sredinu. Bolest izaziva vegetativna forma dok cistični oblik služi za prenošenje infestacije.

Ancylostoma duodenale

Ancylostoma duodenale (rudarska glista) je nematoda (valjkasti crv). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Ženke Ancylostomae duodenale dostižu 10-13 mm, u mužjaci 8-11mm.

Trichuris trichiura

Trichuris trichiura je nematoda (valjkasti crv). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Odrasle jedinke Trichuris trichiura (duge oko 4 cm) nastanjuju cekum i ascedentni kolon. Ženske jedinke dnevno produkuju od 3000-20000 jaja. Jajašca su ovalnog oblika sa sluznim čepovima na polovima (liče na limun). Nezrela jajašca se izbacuju putem stolice i dospevaju u tlo gde sazrevaju i postaju infektivna u narednih 15 do 30 dana. Ženke produkuju jaja 60-70 dana nakon infekcije. Životni vek nematode je oko godinu dana.

Anisakis simplex

Anisakis simplex je nematoda (valjkasti crvi). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita.



Ascaris lumbricoides

Ascaris lumbricoides (velika dečija glista) je čest parazit dece i odraslih, živi u tankom crevu, a njegove larve u toku migracije borave u jetri i plućima. Ascaris lumbricoides je najveća nematoda čovekovog digestivnog trakta. Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Mužjak Ascaris lumbricoides-a je veličine oko 17 cm, a ženka od 25 do 30 cm. Ženka polaže nesegmentovana jaja koja se segmentiraju u spoljašnjoj sredini. Ukoliko su jaja oplođena, ona su veličine 60x45 μ i imaju 3 opne. U spoljašnjoj sredini jaja moraju da pretrpe segmentaciju da bi postala infektivna za čoveka. Otporna su na hladnoću, antiseptička sredstva i razblažene kiseline. Temperatura od 65oC ubija ih za nekoliko minuta, a sunčana svetlost za 24 sata. Da bi se u jajašcu mogao zametak dalje razvijati, potrebni su povoljni uslovi, obično u vlažnoj i toploj zemlji.

Fasciolopsis buski

Fasciolopsis buski je trematoda (metilj). Trematode su helminti oblika lista. Telo im je prekriveno zaštitnim omotačem, tegumentom, preko kojeg se vrši apsorpcija hranljivih supstancija posredstvom mikrovila ispod kojih se nalaze mitohondrije, pinociti i druge strukture koje omogućavaju apsorpciju. Ispod tegumenta se nalazi više slojeva mišića.
U crevima domaćina sazrevaju u odrasle jedinke koje dostižu 20 do 75 mm.

Dicrocoelium dendriticum

Dicrocoelium dendriticum je trematoda (metilj). Trematode su helminti oblika lista. Telo im je prekriveno zaštitnim omotačem, tegumentom, preko kojeg se vrši apsorpcija hranljivih supstancija posredstvom mikrovila ispod kojih se nalaze mitohondrije, pinociti i druge strukture koje omogućavaju apsorpciju. Ispod tegumenta se nalazi više slojeva mišića. Odrasle jedinke Dicrocoelium dendriticum-a dostižu dužinu 5-15mm. Zadržavaju se u bilijarnim kanalićima domaćina gde produkuju jaja koja se izbacuju fecesom.

Paragonimus

Paragonimusi su trematode (metilji). Trematode su helminti oblika lista. Telo im je prekriveno zaštitnim omotačem, tegumentom, preko kojeg se vrši apsorpcija hranljivih supstancija posredstvom mikrovila ispod kojih se nalaze mitohondrije, pinociti i druge strukture koje omogućavaju apsorpciju. Ispod tegumenta se nalazi više slojeva mišića.

Dracunculus medinensis

Dracunculus medinensis je nematoda (valjkasti crv). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita.

Loa loa

Loa loa je nematoda (valjkasti crv) iz reda Filariidae. Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita.

Opistorchiidae

Opistorchiidae su trematode (metilji). Trematode su helminti oblika lista. Telo im je prekriveno zaštitnim omotačem, tegumentom, preko kojeg se vrši apsorpcija hranljivih supstancija posredstvom mikrovila ispod kojih se nalaze mitohondrije, pinociti i druge strukture koje omogućavaju apsorpciju. Ispod tegumenta se nalazi više slojeva mišića.
Odrasle jedinke dostižu dužinu od 5-10mm.

Cryptosporidium

Cryptosporidium je protozoalni parazit. Protozoe su jednoćelijski mikroorganizmi koji imaju sve karakteristike ćelija eukariota. Okruglog je ili ovalnog oblika sa ekscentričnim jedrom i blefaroplastom. Može se naći u tlu, hrani , vodi.

Onchocerca volvulus

Onchocerca volvulus je helmint (crv) iz familije Filaridie, i koji nekada opstaje u ljudskom telu i do 14 godina. Spada u nematode (valjkaste crve). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita.

Muške jedinke Onchocerca volvulus-a dostižu 2-3 cm, a ženske i do 60 cm dužine. Svaka ženska jedinka produkuje milione mikroskopskih larvi (mikrofilarie), 1000-3000 dnevno, koje migriraju kroz telo.

Wuchereria bancrofti

Wuchereria bancrofti je nematoda (valjkasti crv) iz reda Filariidae. Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Odrasle jedinke Wuchereria bancrofti dostižu dužinu od 0.5 cm.

Sarcoptes scabiei

Sarcoptes scabiei var. hominis je parazit koji pripada rodu Sarcoptes iz familije Sarcoptidae. Odrasla ženka je dugačka 0,4 a široka 0,3 mm, dok je mužjak manjih dimenzija, dužine 0,2 a širine 0,14 mm. Oplođena ženka buši kanale (ductuli) u rožnatom sloju epiderma i u njima odlaže dnevno 3-4 jaja. Larve se izlegu za 4-5 dana i kroz stvorene otvore izlaze na površinu. Za potpuni razvoj odraslog parazita je potrebno oko 3 nedelje. Mužjak živi na površini kože i ugine ubrzo posle oplođenja ženke. Kod nekomplikovanog scabiesa na obolelom se nalazi oko 12 parazita. Van čovečjeg tela uzročnik scabiesa ugine za oko 5-7 dana, a za desetak minuta na temperaturi od 50°C.

Necator americanus

Necator americanus je nematoda (valjkasti crv) iz familije Ancylostomatidae. Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita.

Treponema carateum

Treponema carateum je spiroheta (bakterija spiralnog oblika). Anaerobni je tkivni parazit, veoma neotporna i van živog organizma brzo ugine. Ima tanak i dugačak oblik, sa zašiljenim krajevima i pravilnim spiralnim navojima, čiji broj varira od 4 -14.

Dipylidium caninum

Dipylidium caninum je cestoda (pantljičara). Cestode su segmentirani, pljosnati crvi. Sve cestode su hermafroditi. Morfološki, odrasle pantljičare su građene od glavice (scolex), vrata (colum) i člankovitog-segmentiranog tela (strobila), kojeg čine člančići (proglotisi). Zadnji članci su ispunjeni jajima.

Tunga penetrans

Tunga penetrans je buva, veoma sitna, svega 1 mm dugačka, ali se veoma brzo kreće kroz meka tkiva (1 cm/s) i može da skače i do 20 cm u visinu. Najviše je ima u pesku i tlu pored štala, svinjca i sličnih objekata. I mužjaci i ženke se hrane krvlju domaćina, ali mužjak napušta domaćina posle usisavanja krvi, dok ženka pravi rupe u mekim tkivima i tako ulazi u telo. Nakon 5 nedelja, sazreva i polaže jaja, i nakon toga umire.

Leishmania

Leishmania je protozoa (jednoćelijski parazit). Okruglog je ili ovalnog oblika sa ekscentričnim jedrom i blefaroplastom. Postoji više od 30 vrsta lajšmanija, koje po dospevanju u organizam napadaju makrofage (ćelije odbrambenog sistema) i u njima se razmnožavaju. Značjane vrste su : Leishmania Donovani, Leishmania tropica i Leishmania braziliensis. Sve vrste su flagelati koji parazitiraju u krvi i tkivima.

Trypanosoma cruzi

Trypanosoma cruzi je protozoa, krvno-tkivni flagelat (poseduje bičeve-flagele). Protozoe su jednoćelijski mikroorganizmi koji imaju sve karakteristike ćelija eukariota. Trypanosoma cruzi poseduje jedno centralno postavljeno jedro, aksonemu, undulentnu membranu i flagelu.

Trypanosomu brucei

Trypanosomu brucei je je protozoa, krvno-tkivni flagelat (poseduje bičeve-flagele). Protozoe su jednoćelijski mikroorganizmi koji imaju sve karakteristike ćelija eukariota. Trypanosoma cruzi poseduje jedno centralno postavljeno jedro, aksonemu, undulentnu membranu i flagelu.

Plasmodium

Plasmodium spada u nepokretne protozoe, krvne parazite ljudi koji izazivaju malariju. Dele se na 4 vrste:
  • Plasmodium vivaks,
  • Plasmodium malariae,
  • Plasmodium falciparum i
  • Plasmodium ovale.
Izazivači malarije imaju složen razvojni ciklus u organizmu čoveka (tkivni i eritrocitni). Pri ubadanju čoveka radi ishrane krvlju, infestirani komarac izlučuje pljuvačkom sporozoite koji se krarko zadržavaju u cirkulaciji. Prodiru u ćelije parenhima jetre gde se razvija primarna šizogonija. U ćelijama jetre dolazi do rasta i razmnožavanja parazita (merozoiti). Dužina tkivne faze kod raznih vrsta plazmodijuma je 6-15 dana. Parazit prodire u eritrocite i počinje eritrocitna šizogonija. U eritrocitu se obrazuju bespolne i polne forme mikrogametocita (muški) i makrogametocita (ženski). Komarac se zarazi kada se hrani krvlju obolelog. U komarcu se preko polne faze razmnožavanja stvaraju sporozoiti koji preplavljuju organizam komarca, a najviše se koncentrišu u pljuvačnim žlezdama. On je sposoban da zarazi čoveka tokom 30-40 dana.

Balantidium coli

Balantidium coli je protozoalni parazit koji parazitira u debelom crevu čoveka. Protozoe su jednoćelijski mikroorganizmi koji imaju sve karakteristike ćelija eukariota. Javlja se u dva oblika: vegetativni i cistični.

Fasciola hepatica

Fasciola hepatica (veliki ovčiji metilj) je trematoda (metilj). Trematode su helminti oblika lista. Telo im je prekriveno zaštitnim omotačem, tegumentom, preko kojeg se vrši apsorpcija hranljivih supstancija posredstvom mikrovila ispod kojih se nalaze mitohondrije, pinociti i druge strukture koje omogućavaju apsorpciju. Ispod tegumenta se nalazi više slojeva mišića. Odrasle jedinke Fasciolae hepaticae dostižu dužinu od 30mm. Poseduje dve pijavke (trbušnu i usnu) kojima se vezuje za sluzokožu creva.

Strongyloides stercoralis

Strongyloides stercoralis je nematoda (valjkasti crv). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. To je jedan od najmanjih nematoda tankog creva. Osim parazitskog ciklusa razvoja, ima i slobodan, neparazitski, koji se odvija u spoljašnjoj sredini. U tankom crevu čoveka živi ženka koja je vrlo tanka i dugačka 2 mm. Ona živi samo delimično sklonjena u sluznici duodenuma i jejunuma, ali se u slučajevima težih infekcija nalazi u sluznici od pilorusa do rektuma, ženka polaže jaja koja imaju tanku opnu i iz kojih ubrzo u sluznicu izlaze larve. Bičaste larve koje izlaze iz jaja u lumen creva mogu započeti razvoj životnog ciklusa na tri načina:
  • U direktnom ciklusu one se izlučuju putem stolice i razvijaju na zemlji u infektivne, končaste larve koje prodiru u kožu čoveka;
  • U indirektnom ciklusu one se izlučuju putem stolice i na zemlji se razvijaju do odraslih mužjaka i ženki. Ženka polaže jaja iz kojih se razvija prvo jedna, a zatim i druga končasta larva, koja je infektivna za čovjeka;
  • U svom infektivnom ciklusu larve se razvijaju u končasti stadijum već u crevima i prodiru kroz crevnu sluznicu stvarajući na taj način ciklus razvoja u kome parazit uopšte ne napušta telo domaćina.

Enterobius vermicularis

Enterobius vermicularis je mala nematoda (valjkasti crv). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Ženka Enterobius vermicularis-a je dugačka 8-13 mm, a mužjak 2-5 mm i telo mu je obično savijeno u krug.

Pediculus corporis

Pediculus corporis je bela vaš, koja živi u šavovima rublja i odeće. Dužine je 3-4 mm.. Odrastao parazit je hematofag (hrani se krvlju). Odrasla ženka može izleći i i do 3000 jaja tokom života. Iz gnjida se za pet dana razvija larva, a za tri nedelje odrasla vaš. Ne živi na ljudskoj koži, već na odeći, u unutrašnjim šavovima, gde ženka odlaže jaja.

Pthirus pubis

Pthirus pubis je sitna (1,5-2 mm), žućkasta, slabo pokretna stidna vaš. Stidne vaši žive i parazitiraju na kosmatim regijama na kojima je koža bogata apokrinim žlezdama, te se najčešće viđaju kod pacijenata u područuju pubisa, perianalno, aksilarno, a ređe, i to obično kod dece, u području trepavica. Vaš se rilicom pričvršćuje uz folikul dlake, a nogama uz dlaku uz koju pričvršćuje okrugle gnjide nizane poput brojanica.

Pediculus humanus capitis

Pediculus humanus capitis je vaš koja parazitira na kosmatom delu glave. To je siva vaš, veličine do 2-3*1-1,3 mm, bez krila. Ima izduženo telo sa tri segmenta i tri para nogu. Ženka snese dnevno 4-5 jaja (gnjida) koje hitinom lepi za donji deo dlake. Iz gnjida se za pet dana razvija larva, a za tri nedelje odrasla vaš. Odrastao parazit je hematofag (hrani se krvlju).


Larva Diphyllobothrium latum (Sparganum)

Larva Diphyllobothrium latum-a spada u pantljičare iz roda Pseudophyllidean. Pantljičare su vrlo veliki crvi koji žive kao paraziti u crevima ljudi i nekih životinja. U životnom ciklusu ovog parazita metacestodni stadijum se naziva sparganum i infekcija ovim parazitom koji formira ciste naziva se sparganoza.

Schistosoma

Schistosoma je trematoda (metilj). Trematode su helminti oblika lista. Telo im je prekriveno zaštitnim omotačem, tegumentom, preko kojeg se vrši apsorpcija hranljivih supstancija posredstvom mikrovila ispod kojih se nalaze mitohondrije, pinociti i druge strukture koje omogućavaju apsorpciju. Ispod tegumenta se nalazi više slojeva mišića. Odrasle jedinke dostižu dužinu od 20 mm a mužjaci 10-15 mm. Predstavnici su: 
  • Schistosoma haematobium,
  • Schistosoma mansoni,
  • Schistosoma japonicum,
a ređe su:
  • Schistosoma mekongi i
  • Schistosoma intercalatum.

Isospora belli

Isospora belli je protozoa (jednoćelijski parazit). Protozoe su jednoćelijski mikroorganizmi koji imaju sve karakteristike ćelija eukariota. Okruglog je ili ovalnog oblika sa ekscentričnim jedrom i blefaroplastom.

Hymenolepis diminuta

Hymenolepis diminuta spada u cestode (,) digestivnog trakta. Insekti ingestiraju jajašca ovih pantljičara i u njima one sazrevaju do forme cisticerkoida.  Cestode su segmentirani, pljosnati crvi. Sve cestode su hermafroditi. Morfološki, odrasle pantljičare su građene od glavice (scolex), vrata (colum) i člankovitog-segmentiranog tela (strobila), kojeg čine člančići (proglotisi). Zadnji članci su ispunjeni jajima. Hymenolepis nana je mala, dužine 4-5 cm. Ove pantljičare se mogu naći u tropskim predelima.

Treponema pertenue

Treponema pertenue je spiroheta (bakterija spiralnog oblika). Ima tanak i dugačak oblik, sa zašiljenim krajevima i pravilnim spiralnim navojima, čiji broj varira od 4 -14.

Cysticercus cellulosae

Cysticercus cellulosae predstavlja vezikule, larve pantljičare Taenia solium. Larve se razvijaju u crevima, migriraju kroz tkiva i stvaraju ciste u različitim organima, gde prelaze u zrele jedinke koje mogu biti dugačke i po nekoliko metara. Ako se larve zadrže u mozgu nastaje cerebralna cisticerkoza.

Babesiae

Babesiae su protozoe. Protozoe su jednoćelijski mikroorganizmi koji imaju sve karakteristike ćelija eukariota.

Actinomyces israelii

Actinomyces israelii je sporogena Gram pozitivna anaerobna bakterija. Zbog svoje filamentozne strukture A. israelii  dugo je svrstavana među gljive. Pripada saprofitnoj flori čoveka i životinja i najčešće se nalazi u ustima, ždrelu i debelom crevu.

Echinococcus granulosus

Echinococcus granulosus je jedna od najmanjih cestoda (pantljičara), dugačka je samo 3-6 mm. Cestode su segmentirani, pljosnati crvi. Sve cestode su hermafroditi. Morfološki, odrasle pantljičare su građene od glavice (scolex), vrata (colum) i člankovitog-segmentiranog tela (strobila), kojeg čine člančići (proglotisi). Telo Echinococcus granulosus-a čini maleni skoleks, kratki vrat i obično samo tri proglotide. Skoleks ima na vrhu rostelum, a sa strane četiri okrugle pijavke. Odrasla jedinka je parazit tankog creva psa i njemu srodnih životinja. U crevu zaraženog psa često ih žive na stotine i poput resica pokrivaju sluznicu creva, a svojim toksičnim delovanjem iscrpljuju bolesnu životinju.

Rhinosporidium seeberi

Rhinosporidium seeberi je parazit za koji se dugo mislilo da je gljivica, ali je nedavno otkriveno da spada u vodene protozoalne parazite iz roda Mesomycetozoea.

Taenia solium

Taenia solium (svinjska pantljičara) je cestoda (pantljičara). Pantljičare su vrlo veliki crvi koji žive kao paraziti u crevima ljudi i nekih životinja. Pljosnatog su oblika i imaju oblik pantljike, po čemu su i dobile ime. One se pomoću četiri kupice na glavi pričvrste za crevni zid, a telo im pliva niz creva, u crevnom sadržaju. Telo im je sastavljeno od vrlo velikog broja članaka, prstenova, koji su utoliko veći i utoliko stariji ukoliko su udaljeni od glave. Svaki članak sadrži muške i ženske polne organe, tako da se u svakom od njih razvijaju oplođena jaja, iz kojih se rađaju nove pantljičare. Odrasla jedinka Taenia solium dugačka je 2-6 m. Trošeći vredne sastojke hrane, pantljičara alimentarno oštećuje organizam domaćina.

Taenia saginata

Taenia saginata (goveđa pantljičara) je cestoda (pantljičara). Pantljičare su vrlo veliki crvi koji žive kao paraziti u crevima ljudi i nekih životinja. Pljosnatog su oblika i imaju oblik pantljike, po čemu su i dobile ime. One se pomoću četiri kupice na glavi pričvrste za crevni zid, a telo im pliva niz creva, u crevnom sadržaju. Telo im je sastavljeno od vrlo velikog broja članaka, prstenova, koji su utoliko veći i utoliko stariji ukoliko su udaljeni od glave. Svaki članak sadrži muške i ženske polne organe, tako da se u svakom od njih razvijaju oplođena jaja, iz kojih se rađaju nove pantljičare.

Mansonella streptocerca

Mansonella streptocerca je helmint (crv) iz familije Filaridie. Spada u nematode (valjkaste crve). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Odrasle jedinke Mansonella streptocerca dostižu dužinu od 17 (mužjaci) do 27 mm (ženke).

Mansonella perstans

Mansonella perstans je helmint (crv) iz familije Filaridie. Spada u nematode (valjkaste crve). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Odrasle jedinke Mansonella perstans dostižu dužinu od 4-8 cm.

Cryptococcus species

Cryptococcus species spada u kvasnice i obuhvata dosta saprofitnih vrsta koje izazivaju oportunističke infekcije kod imuniodeficijentnih pacijenata. Predstavnik je Cryptococcus neoformans. Formira karakteristične blastospore veličine 5-10μm. To je intracelularni parazit koji se razmnožava u makrofagima.

Mucorales

Mucorales su gljivice iz roda Phycomycetes koje se najčešće nalaze u tlu i trulim biljkama. Na direktnom preparatu se vide kao splet neseptiranih hifa, a kolonije su im sivo smeđe boje. Izazivaju oboljenje mukormikozu.

Aspergillus

U Rod Aspergillus spadaju gljivice uzročnici aspergiloze. Predstavnici su:
  • Aspergillus fumigatus, a zatim
  • A. flavus i
  • A. niger.
Morfološki obrazuju razgranati micelium sa septalnim hifama koji se zove aspergilom. Hife se završavaju proširenjem (konidiofor) na kome su radijalno raspoređene konidiospore (podseća na maslačak). Ove gljivice su veoma široko rasprostranjene u prirodi: rastu na opalom lišću, u skladištima žita, stajskom đubrivu, senu u drugim materijama biljnog porekla, a često su u sastojak saprofitne flore u ustima. 

Rhizopus

Grupa Rhizopus su gljivice iz roda Phycomycetes koje se najčešće nalaze u tlu i trulim biljkama. Na direktnom preparatu se vide kao splet neseptiranih hifa, a kolonije su im sivo bele boje, brzo rastu, poseduju stolone-micelsko vlakno koje spaja sporangiofore. Izazivaju oboljenje mukormikozu.

Histoplasma capsulatum

Histoplasma capsulatum spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Parazitska forma histoplazme se karakteriše blastosporama veličine 2-4μ i debelom kapsulom koja prelama svetlost. Na 37°C kultura hisoplazme podseća na kvasce a na 26°C obrazuje razgranati micelium sa brojnim mikrokonidiama i krupnim loptastim sporama. Spore su obavijene debelom kapsulom koja ima zrnaste izraštaje.

Coccidioides immitis

Coccidioides immitis spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Na temperaturi od 25°C se vide septirane hife i artrokonidije. Na 37°C se vide okrugle spore debelih zidova.

Blastomyces dermatitidis

Blastomyces dermatitidis je gljivica, koja se nalazi u tlu i drveću. Spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Na 37°C poseduju blastospore sa kapsulom i nalaze se ekstracelularno (parazitski oblik). Na 26°C ima segmentirane hife i konidije (saprofitni oblik).

Lacazia loboi

Lacazia loboi je gljivica koja spada u kvasce. Mikroskopski se vide tipične brojne, okrugle ćelije kvasca koje su raspoređene lančano. Njihova kultivacija na veštačkim podlogama još uvek je bezuspešna.

Paracoccidioides brasiliensis

Paracoccidioides brasiliensis spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Na 25°C kolonije su spororastuće, krem do braon boje, 1-2 cm u prečniku. Poseduju septirane hife i aleurikonidije (saprofitni oblik). Na 37°C su u vidu kvacsa (parazitski oblik).

Sporothrix schenckii

Sporothrix schenckii spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Na 25°C kolonije su spororastuće, bele do braon boje, 1-2 cm u prečniku. Poseduju septirane hife i konidiofore (saprofitni oblik). Na 37°C su u vidu kvacsa (parazitski oblik).

Penicillium

Rod Penicillium su filamentozne gljivice. Grade kompaktne kolonije ravne ili ispupčene, često izbrazdane: vunastog, somotastog i zrnastog izgleda. Boja kolonije varira: zelenoplave, sivoplave, krem, crne itd. Konidiofore se granaju (izgled metlice), nemaju vezikula. Predstavnici su: Penicillium chrysogenum, Penicillium citrinum, Penicillium janthinellum, Penicillium marneffei, and Penicillium purpurogenum.

Absidia

Rod Absidia su oportunističke gljivice sa širokim, nepregrađenim hifama, koje se mogu naći u tlu, hlebu i trulom voću. Kolonije su im sivo bele boje, brzo rastu, dijametra 3-9 cm, poseduju stolone-micelsko vlakno koje spaja sporangiofore. Uzrokuju bolest zigomikozu.

Molluscum contagiosum

Molluscum contagiosum virus je virus iz grupe DNK Pox virusa, izrazito epidermotropan. Ovi virusi poseduju bikonkavno jezgro okruženo proteinskom membaranom sa dva lateralna tela. Genom čini linearna dvolančana DNK. Replikacija se vrši u citoplazmi, a ćeliju napuštaju lizom ili pupljenjem

Malassezia furfur

Malassezia furfur spada u rod Malassezia. To su lipofilni kvasci koji se normalno nalaze na koži čoveka i životinja.  Na nativnom preparatu vide se krupne, loptaste spore u vidu grozdova i neseptirane hife. Ne kultiviše se.

Pneumocystis carinii

Simptomi i znaci su u vidu povišene telesne temperature, kašlja uglavnom suvog, površnog i ubrzanog disanja, dispneje (otežanog disanja), a u odmaklim slučajevima i simptomima respiratorne insuficijencije.
Ekstrapulmonalna infekcija može da nastane kao posledica diseminacije iz pluća u druge organe-limfne čvorove, slezinu, koštanu srž, jetru, bubrege, srce, mozak, pankreas, kožu i dr.

Microsporum

Microsporum spada u dermatofite. Pokazuju poseban afinitet za rožaste strukture kože, dlake i noktiju. Razlog što dermatofiti ne prodiru dublje u subkutano tkivo nije njihova potreba za keratinom, već prisustvo za gljivice inhibišućeg faktora u serumu. Ne izazivaju sistemske infekcije. Mogu biti geofilnog, zoofilnog i antropofilnog porekla. Geofilni specijesi žive u zemlji, zoofilni parazitiraju na različitim životinjama a antropofilni na čoveku. Sve tri vrste mogu biti uzročnici bolesti kod čoveka.

Trichophyton

Trichophyton spada u jedan od tri roda gljivica koje čine dermatofite. Dermatofiti su keratinofilni mikroorganizmi. Pokazuju poseban afinitet za rožaste strukture kože, dlake i noktiju. Razlog što dermatofiti ne prodiru dublje u subkutano tkivo nije njihova potreba za keratinom, već prisustvo za gljivice inhibišućeg faktora u serumu. Ne izazivaju sistemske infekcije. Mogu biti geofilnog, zoofilnog i antropofilnog porekla. Geofilni specijesi žive u zemlji, zoofilni parazitiraju na različitim životinjama a antropofilni na čoveku. Sve tri vrste mogu biti uzročnici bolesti kod čoveka.

Epidermophyton

Epidermophyton spada u jedan od tri roda gljivica koje čine dermatofite. Dermatofiti su keratinofilni mikroorganizmi. Pokazuju poseban afinitet za rožaste strukture kože, dlake i noktiju. Razlog što dermatofiti ne prodiru dublje u subkutano tkivo nije njihova potreba za keratinom, već prisustvo za gljivice inhibišućeg faktora u serumu. Ne izazivaju sistemske infekcije. Jedina patogena vrsta Epidermophyton-a jeste Epidermophyton floccosum. Na mikroskopskom preparatu se vide septirane hife, makrokonidije i hlamidokonidije.

Mansonella ozzardi

Mansonella ozzardi je helmint (crv) iz familije Filaridie i endemska područja su u Južnoj i Centralnioj Africi. Spada u nematode (valjkaste crve). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Odrasle jedinke Mansonella ozzardi dostižu 6-8 cm i nalaze se u potkožnom tkivu.

Larva migrans

Nematode koje započinju parazitizam kod čoveka nekada ne mogu da kompletiraju svoj životni ciklus, već se on prevremeno završava u određenom stadijumu razvoja. Fenomen koji se pri tome razvija nazvan je migrirajuća larva ili  larva migrans. U zavisnosti od mesta na kojima ove nematode borave, pokušavajući da žive parazitskim načinom života, migrirajuće larve su podeljene na kutane i visceralne.

Candida

Candida se normalno nalazi u crevima i na koži čoveka. Do infekcije tj. prekomernog bujanja gljivice dolazi kada je iz određenih razloga poremećena imunološka ravnoteža i zbog nekih spoljašnjih uticaja. Najrasprostranjeniji sojevi Candide su Candida albicans Candida glabrata i Candida tropicalis.

Poremećaj metabolizma tirozina

Tirozin unet sa proteinima hrane ili sintetizovan iz fenilalanina, koristi se za sintezu proteina, metaboliše do vode i ugljen-dioksida i prekursor je za dopamin, kateholamine, melanin i tireoidne hormone.

Porodična disbetalipoproteinemija

Porodična disbetalipoproteinemija (tip III hiperlipoproteinemija) se nasleđuje autosomno recesivno, a karakteriše se istovremenim izrazitim povećanjem koncentracija i holesterola i triglicerida u serumu, mada je povećanje holesterola veće.

Porodična hiperhilomikroenemija i hipertriglicerdemija

Porodična hiperhilomikronemija i hipertrigliceridemija predstavlja tip V hiperlipoproteinemije.

Porodična Hiperlipoproteinemija

Porodična hiperlipoproteinemija  je tip I hiperlipoproteinemije u kome je osnovni defekt nedostatak lipoprotein-lipaze, iz čega rezultira defektno uklanjanje triglicerida iz lipoproteina. Hilomikroni se nagomilavaju u serumu, pa je serum lipemičan i našte.

Porodična hipertrigliceridemija

Porodična hipertrigliceridemija (tip IV hiperlipoproteinemija) je oboljenje koje se nasleđuje autosomno dominantno i koje rezultira povećanom sintezom i lučenjem VLDL čestica (lipoproteini veoma male gustine) u jetri i otežanim oslobađanjem triglicerida iz VLDL-a.

Sandhoffova bolest

Sandhoffova bolest predstavlja gangliozidozu tip II. Gangliozidoze nastaju usled nedostatka specifičnog enzima, gangliozidaze. To uzrokuje defekt u razgradnji gangliozida, neuroni su istegnuti, mnogo umiru, pa mozak i ganglijske ćelije retine atrofiraju pred kraj druge godine života.

Tuberkuloza uva

Ovo oboljenje predstavlja specifični zapaljenski proces srednjeg uva izazvan bacilom tuberkuloze.

Infekcija creva, uzročnik Escherichia colli

Infekcije creva koje izaziva Escherichia coli se nazivaju kolienteritisi. Kolienteritisi su akutna infektivna oboljenja koja se javljaju kod odojčadi, a odlikuju se enteritičnim sindromom, toksikozom, hidroelektrolitnim poremećajem i visokim letalitetom.

Jerzinioza

Jerzinioza je akutno infektivno oboljenje iz grupe crevnih infekcija koje se odlikuje febrilnim stanjem i pojavom gastroenterokolitisa sa krvavim dijarejama (prolivastim stolicama).

Enterokolitis, uzročnik Clostridium dificile

Clostridium difficile izaziva pseudomembranozni kolitis. Pseudomembranozni kolitis je retko i teško oboljenje kolona sa karakterističnim membranama na sluznici.

Trovanje hranom-uzročnik Bacillus cereus

Trovanje hranom koju uzrokuje bakterija Bacillus cereus je gastrointestinalna intoksikacija koja se može javiti u dva oblika u zavisnosti koji toksin deluje: dijarejalni toksin uzrokuje dijareju (proliv), a emetički toksin uzrokuje povraćanje.

Trovanje hranom-uzročnik Clostridium perfrigens

Clostridium perfringens je poznat po uzrokovanju gasne gangrene, ali on takođe mođe izazvati trovanje hranom koje je najčešće blago, ali može biti i veoma opasno jer može da nastane nekrotizirarujući kolitis. Trovanja  Cl. Perfringens-om, u zemljama visokog standarda, po učestalosti su odmah iza salmoneloza i stafilokoknog trovanja. Pretpostavlja se, međutim, da se zbog blage kliničke slike i komplikovanih postupaka dokazivanja registruje samo 5% tih trovanja.

Trovanje hranom - uzročnik Vibrio parahaemolytica

Trovanje hranom uzrokovano bakterijom Vibirio parahaemoliytica nastaje konzumiranjem kontaminirane hrane enterotoksinom koji produkuje ova bakterija.

Rotavirusni enteritis

Rotaviroza predstavlja akutno infektivno oboljenje koje se karakteriše toksičnim i gastrointestinalnim manifestacijama.

Enteritis adenoviralis

Zapaljenje tankog creva može biti uzrokovano i adenovirusioma, iako oni prevashodno izazivaju respiratorne infekcije.

Tuberkuloza kostiju i zglobova

Mikobakterije mogu biti prouzrokovači infekcije zglobova i kostiju. Zahvatanje skeletne muskulature ima sporu kliničku evoluciju. Lokalne inflamatorne promene neopaženo, podmukolo dovode do destrukcije i mogu sponatno da prelaze kroz faze egzacerbacije i remisije. Sistemski simptomi su često dosutni.

Tuberkuloza creva

Tuberkuloza creva je specifično zapaljensko oboljenje creva, izazvano bacilom tuberkuloze. Sistematskim otkrivanjem, preventivnom i lečenjem tuberkuloze pluća, intestinalna tuberkuloza je postala relativno retko oboljenje creva. Javlja se u oko 1% bolesnika sa tuberkulozom creva.

Tuberkuloza kože

Kliničko ispoljavanje tuberkuloze kože može biti različito. Na to su od uticaja različiti faktori: životno doba bolesnika, broj i virulencija uzročnika, lokalizacija promena, način infekcije, imunološko stanje oblelog.

Tuberkulozni meningitis

To je oboljenje moždanih opni i moždanog tkiva hroničnog toka izazvano Kochovim bacilom koje se klinički odlikuje postepenim početkom, pojavom meningealnih, bazilarnih encefalitičnih znakova i karakterističnim promenama u likvoru.

Tetanus novorođenčeta

Tetanus je teška akutna infektivna i nekontagiozna bolest koju karakterišu tonični i klonični grčevi muskulature, teški elektrolitni i metabolički poremećaji, autonomna disfunkcija i često respiratorna disfunkcija.

Meningokokni menigitis

To je teško infektivno kontagiozno oboljenje koje je poznato i pod nazivom epidemični meningitis, jer se nekada javljao u vidu velikih epidemija.

Tuberkuloza grkljana (laryngitis tuberculosa)

Tuberkuloza grkljana je pre upotrebe tuberkulostatika predstavljala ozbiljno i veoma teško oboljenje. Javljala se u 30% slučajeva plućne tuberkuloze. Danas se taj broj smanjio na 1-3%. Najčešće obolevaju muškarci između 20. i 40. godine starosti.

Difterija grkljana (diphteria laryngis)

Difterija je teška akutna infektivna i kontagiozna bolest koja se karakteriše fibrinoznim naslagama na mestu ulaska i simptomima toksemije usled resorpcije egzotoksina.


Difterija oka

Difterija je teška akutna infektivna i kontagiozna bolest koja se karakteriše fibrinoznim naslagama na mestu ulaska i simptomima toksemije usled resorpcije egzotoksina. Na oku nastaje pseudomembranozni konjunktivitis koji se karakteriše stvaranjem fibrinoznih naslaga na konjunktivi u vidu lažnih membrana (pseudomembrane).

Sindrom Waterhouse - Friderichsen

Sindrom Waterhouse – Friderichsen predstavlja akutnu insuficijenciju kore nadbubrežne žlezde uzrokovanu septikemijom.

Meningokokna sepsa

Meningokokna sepsa ili meningokokcemija podrazumeva meningokoknu infekciju bez meningealnih simpotoma ili udružena sa njima.

Aktinomikoza pluća

Aktinomioza pluća je danas veoma retko oboljenje, što se pripisuje upotrebi antibiotika.

Bolest mačjeg ogreba (Cat schratch disease)

Bolest mačjeg ogreba (Cat scratch disease) je regionalni limfadenitis nastao zbog ujeda ili ogrebotine mačke.

Kongenitalni sifilis

Kongenitalni sifilis je posledica intrauterine infekcije. Trudnoća majke deluje supresivno na kliničke simptome ranog sifilisa. Za razliku od majke, bolest fetusa je teška, a ishod dubiozan.

Lymhogranuloma inguinale

Lymhogranuloma inguinale (Lymhopathia venera, Morbus Nicolas-Favre, IV venerična bolest) je polna bolest karakteristična za tropska i suptropska područja. Češća je među muškom populacijom.

Syphilis congenitalis tarda (pozni kongenitalni sifilis)

Ishod trudnoće, u zavisnosti od stadijuma bolesti majke, može biti: kasni pobačaj, mrtvorođenost, bolesno dete sa znacima kongenitalnog sifilisa (syphilis congenitalis praecox), rađanje prividno zdravog deteta kod koga se manifestacije bolesti mogu javiti u pubertetu ili kasnije (syphilis congenitalis tarda) i zdravo dete.

Pegavi tifus

Klasični ili epidemijski pegavac je opasna akutna i teška infektivna bolest, prouzrokovana Rickettsiom prowazeki, a prenosi se isključivo belim vašima (Pediculus humanis corporis).

Brill - Zinsserova bolest (obnovljeni pegavac)

Brill - Zinsserova bolest predstavlja pozni recidiv pegavca i javlja se samo kod ljudi koji su pre više godina preboleli pegavac.

Istočni konjski encefalitis

Istočni konjski encefalitis je retko, veoma teško oboljenje uzrokovano virusom Istočnog encefalitisa.

Zapadni konjski encefalitis

Zapadnji konjski encefalitis je virusno boboljenje koje prenose komarci. Ovo je jedno od najtežih oboljenja koje prenose komarci i koje može da zahvati centralni nervni sistem i da uzrokuje teške komplikacije ili smrt. Najčešće se javlja u zapadnim i centralnim delovima Amerike.

Papatači groznica

Papatači groznica je akutno infektivno oboljenje koje se karakteriše jako izraženim opštim simptomima infekcije, vrlo dobre prognoze. Bolest je endemična u tropskim i suptropskim krajevima. Ima je i u području Mediterana, Jadranskog mora i Vojvodine.

Infekcija oka gonokokom

Gonoblenorrhoea neonatorum je akutni konjunktivitis koji obično zahvata oba oka i počinje 1-3 dana po rođenju.
Bolest počinje 24-48 časova posle rođenja crvenilom, otokom konjunktive i pojavom tečnog ružičastog sekreta. Oboljenje brzo napreduje i za 1-2 dana kapci postanu jako otečeni i tvrdi, te ih je teško rasklopiti. Iz otvora kapaka izlazi obilna količina gustog gnojnog sekreta. Kojunktiva je tamnocrvene boje, somotaste površine. Bolest traje nekoliko nedelja. Kapci postepeno postaju mekši, otok opada i količina sekreta se smanjuje.

St. Louis encefalitis

St. Louis encefalitis je teško virusno oboljenje koje prenose infestirani komarci.

Sifilis grla

Sifilis larinksa može biti kongenitalni ili stečen.

Inkluzorni konjuktivitis, uzročnik Chlamydia trachomatis

Conjuncitivitis inclusoria je deo okulogenitalne infekcije izazvane određenim serološkim tipovima Chlamydiae trachomatis. Konjunktiva novorođenčeta se inficira prolazom kroz porođajne kanale. Odrasli se najčešće zaraze seksualnim putem. Uzročnik može da se nađe i u bazenima gde voda nije hlorisana i da izazove oboljenje konjunktive kod kupača.

Zapadnonilska groznica

Zapadnonilska groznica je teško virusno oboljenje koje prenose infestirani komarci.

Lasa groznica (umarajuća groznica)

Lasa groznica je otkrivena 1969. godine u gradu Lasi u Severnoj Nigeriji. Spada u najteže infektivne bolesti.

Marburg hemoragijska groznica

Marburg hemoragijska groznica se karakteriše febrilnošću i pojavom hemoragijskog sindroma zbog oštećenja kapilara i trombocitopenije (smanjen broj trombocita).

Groznica doline Rift

Groznica doline Rift je akutno virusno oboljenje koje se javlja u Africi.

Oboljenja oka uzrokovana herpesom

Herpes simpleks keratitis je daleko najčešći virusni keratitis.


Encefalitis uzrokovan herpes virusom

Akutni virusni encefalitis je zapaljensko oboljenje mozga. Radi se o teškom oboljenu nepredvidivog nastanka, progresivne evolucije.

Oboljenja oka uzrokovana Herpes zoster virusom

Virus Varicella zoster napada praktično sve delove oka, počev od kože kapaka pa do vidnog puta. Nakon primoinfekcije (kod dece varicella - ovčije boginje) VZV se zadržava u organizmu u latentnom stanju u senzornim ganglionima zadnjih korenova kičmene moždine i kranijalnih nerava. Reaktivacija virusa nastaje zbog oslabljenog celularnog imuniteta. Predisponirajući faktor za nastanak herpes zostera su: starija životna dob, HIV infekcija, maligna oboljenja, imunosupresivna terapija, težak psihički ili fizički napor. Rezervoar je obolela osoba, a prenosi se kapljično.

Enterovirusni meningitisi

Česti uzročnici virusnih meningitisa jesu Enterovirusi.

Limfocitarni horiomeningitis

Limfocitarni horiomeningitis je akutni virusni meningitis koji na čoveka najčešće prenose glodari.

Hepatitis E

Virusni hepatitis E predstavlja akutno infektivno oboljenje koje se odlikuje oštećenjem parenhima jetre, pojavom ikterusa i visokim letalitetom trudnica.

Zapaljenje semenika uzrokovano virusom zaušaka

Semenici (testisi) su česta lokalizacija mumps infekcije. Javlja se kod mladića u pubertetu ili odraslih od 3 - 10 dana od početka bolesti.

Mumps meningitis

Prilikom infekcije virusom Mumpsa (virus zaušaka) može nastati i infekcija i zapaljenje moždanica (meningitis).


Mumps pancreatitis (zapaljenje gušterače uzrokovano virusom zaušaka)

Pankreas (gušterača) je jedna od retkih lokalizacija mumps infekcije.

Tinea unguium

Tinea unguium je gljivična infekcija koja zahvata područje noktiju.

Tinea capitis i tinea barbae (površinsko gljivično oboljenje kose i brade)

Tinea capitis i tinea barbae je dermatofitoza koja zahvata područje kose i brade.

Tinea manum

Tinea manum predstavlja gljivično oboljenje kože šaka.

Faringokonjunktivalna groznica

Faringokonjunktivalna groznica se javlja na očima u vidu akutnog folikularnog konjunktivitisa koji se češće viđa kod dece nego kod odraslih, a naziv potiče otuda što pored konjunktivitisa postoji i faringitis praćen febrilnim stanjem (groznicom).

Plućna kandidijaza

Infekcije kandidom postaju aktuelne tek od uvođenja antibiotika, kortikosteroida i imunosupresivnih preparata.

Tinea corporis

Tinea corporis predstavlja gljivično oboljenje kože najčešće lokalizovano na trupu.

Tinea inguinalis

Tinea inguinalis je gljivično oboljenje kože koje je lokalizaovano u ingivinalnoj regiji.

Sporotrihoza pluća

Sporotrihoza je gljivična infekcija koja najčešće zahvata kožu, ali može da se diseminuje i da zahavati i pluća.

Kriptokokoza pluća

Kriptokokoza je oboljenje koje se najčešće javlja kod obolelih od AIDS - a, a koje uzrokuje gljivica Cryptococcus neoformans.

Geotrihoza

Geotrihoza je retka gljivična infekcija kože, respiratornog i digestivnog trakta.

Hromomikoza

Hromomikoza je hronična gljivična infekcija kože i potkožnog tkiva koja se najčešće javlja posle traume kože.

Tinea cruris

Tinea cruris je gljivična infekcija ingvinalnog predela, glutealne regije a ponekad i skrotuma kod muškaraca. Češće se javlja kod muškaraca nego kod žena.

Neglerijaza

Neglerijaza je infekcija amebama iz roda Naegleria koja se karakteriše nastankom fulminantnog meningoencefalitisa.

Akantoamebijaza

Akantoamebijaza je infekcija amebama iz roda Akantameba koja se karakteriše infekcijom tkiva a retko nastaje i meningoencefalitis.

Tinea nigra

Tinea nigra predstavlja površinsko gljivično oboljenje stratum corneuma kože najčešće dlanova i tabana.

Piedra nigra (Gljivčno oboljenje kose sa crnim čvorićima)

Piedra nigra je gljivično oboljenje dlake sa područja kapilicijuma koje uzrokuje Piedraia iahortae.

Piedra blanca (Gljivično oboljenje kose sa belim čvorićima)

Piedra blanca je gljivično oboljenje dlake sa područja kapilicijuma koje uzrokuje gljivice iz roda Trichosporon.

Zloćudni tumori nepca (Carcinoma palatum)

Karcinomi nepca su relativno retki tumori. Mogu se javiti i na tvrdom i na mekom nepcu.

Zloćudni tumori hipofarinksa

Maligni tumori hipofarinksa (donji deo ždrela) mogu da polaze iz valekule, sinusa piriformisa i retrokriokoidnog predela.

Zloćudni tumora krajnika

Palatinalne tonzile predstavljaju relativno često sedište primarne lokalizacije malignih tumora. S obzirom na raznolikost tkiva iz kojih je sačinjena tonzila na njoj se mogu razvijati različite vrste malignih tumora. Najčešće se viđaju karcinomi i maligni limfomi tipa non Hodgkin.

Kapilarijaza creva

Kapilarijaza creva je infektivno oboljenje koje izaziva nematoda Capillaria philippinensis, a koje je najrasprostranjenije u Aziji.

Klonorhijaza

Klonorhijaza je oboljenje koje nastaje infestacijom trematode Clonorchis sinensis i javlja se najčešće u Aziji.

Zloćudni tumori nazofarinksa

Pod zloćudnim tumorima nazofarinksa podrazumevaju se sve maligne neoplazme čije je mesto nastanka u nazofarinksu.

Maligni tumori duodenuma

Najčešći maligni tumori duodenuma su karcinomi. Limfomi su retko lokalizovani u duodenumu. Oko 2,5% karcinoma gastrointestinalnog trakta dijagnostikuje se u duodenumu.

Maligne bolesti tankog creva

Tanko crevo je retka lokalizacija malignih tumora i iznosi oko 0,5 do 1% svih tumora organa za varenje. Najčešći su adenokarcinomi, zatim maligni limfomi, a veoma retko melanomi. Mogu biti solitarni ili multipli, primarni ili sekundarni.

Zloćudni tumori nosa

Zloćudni tumori nosa mogu biti spoljašnji (na koži) i unutrašnji (na zidovima nosnih šupljina).

Zloćudni tumori paranazalnih šupljina

Zloćudni tumori paranazalnih šupljina potiču iz epitela ili vezivnog tkiva. Epitelni tumori su planocelularni, anaplastični i adenokarcinomi, cilindromi i adamantinomi. Tumori vezivnog tkiva su razni tipovi sarkoma.

Zloćudni tumori čeonog sinusa

Zloćudni tumori rastu u lumen sinusa, ali razaraju i kostne zidove sinusa i prodiru napred prema koži stvarajući fistulu i ulceraciju u čeonom predelu, dole prema orbiti zahvatajući njen sadržaj, pozadi prema prednjoj lobanjskoj jami, ugrožavajući endokranijum.

Zloćudni tumori gornje vilice

Maligni tumori gornje vilice potiču iz epitelnog i vezivnog tkiva. Procesom su zahvaćeni maksilarni sinus, njegovi zidovi i sve okolne strukture.

Zloćudni tumori spoljašnjeg uva

Zloćudni tumori uva po kliničkoj slici, histološkoj građi, biološkim svojstvima imaju osobine zloćudnih tumora kože. Tu spadaju karcinomi, koji su relativno česti. Sarkomi su retki i pretežno ih srećemo u dece. Melanomi se javljaju retko.

Maligni tumori spoljašnjeg ušnog kanala

Karcinom kože spoljašnjeg ušnog kanala veoma je retka primarna lokalizacija tumora, ali je najčešći od svih malignih tumora spoljašnjeg ušnog kanala.

Maligni tumori traheje

Maligni tumori traheje su veoma retki i obično su sekundarni. Češći su kod muškaraca.

Maligni tumori peritoneuma

Maligni tumori peritoneuma mogu biti primarni i sekundarni.


Maligni tumori jajovoda

Primarni karcinom jajovoda je veoma redak. Daleko je češći sekundari (metastatski) tumor. Vreme javljanja je 5. i 6. decenija života.

Maligni tumori mokraćne bešike

Rak mokraćne bešike je tri puta češći kod muškaraca nego u žena. Rak mokraćne bešike je bolest starijih osoba. Otprilike 80% slučajeva se dijagnostikuje kod osoba starijih od 60 godina.

Maligni tumori očnih kapaka

Tumori epitela kože kapaka su najčešći tumori u oftalmologiji. Od najvećeg praktičnog značaja je bazocelularni karcinom jer čini više od 90% svih tumora kapaka.

Retinoblastom

Tumor retine potiče iz njenih embrionalnih ćelija retinoblasta pa otuda i naziv tumora - retinoblastoma.

Fibrom usne šupljine

Fibromi spadaju u benigne tumore vezivnog tkiva. Razlikuju se mekani i čvrsti fibromi. Mekani fibrom je bogat ćelijama a ima manje vezivnih vlakana. Čvrsti fibrom pretežno se sastoji iz kolagenih vlakana, a sadrži malo ćelija.

Epulis

Epulis je tumorska tvorevina gingive u predelu alveolnog nastavka. Javlja  se skoro isključivo na vilicama gde su prisutni zubi. Ubraja se u reaktivne hiperplazije.

Hemangiom usana i lica

Hemangiom je benigni tumor krvnih sudova. Najčešće su urođeni ili se razvijaju neposredno posle rođenja. Najintezivnije rastu u toku prve dve godine života.

Tumori dentogenog porekla

U izgradnji ovog tumora učestvuje epitelno i mezenhimno tkivo zubnog začetka. Prema stepenu diferencijacije razlikuju se odontomi koji ne stvaraju tvrdu supstancu zuba i takve, koji stvaraju dentin, gleđ i cement.

Benigni tumori želuca

Benigni tumori želuca su predominantno epitelijalnog porekla i najšešće se prezentuju kao polipi.

Benigni tumori duodenuma

Benigni tumori duodenuma su najčešće polipoidnog rasta, na peteljci ili široke baze, različite veličine, pojedinačni, multipli ili u sklopu brojnih polipoidnih sindroma (Peutz-Jegehersov sindrom, Gardnerov sindrom, Cowdenova bolest).

Benigni tumori kolona i rektuma

Benigni tumori kolona i rektuma su epitelni, neepitelni i lezije slične tumoru. Zauzimaju važno mesto u oboljenjima debelog creva, s obzirom na njihovo često otkrivanje i odnos pema kolorektalnim karcinomima.

Benigni tumori tankog creva

Benigni tumori tankog creva su retka oboljenja digestivnog trakta (oko 0,16% svih tumora). Najčešće se otkrivaju intraoperativno ili na autopsiji.

Porodična adenomatozna polipoza

Porodična adenomatozna polipoza karakteriše se pojavom mnogobrojnih adenoma u kolonu, hereditarnim poreklom i velikom predispozicijom za razvoj karcinoma.

Benigni tumori paranazalnih šupljina

Tumori paranazalnih šupljina mogu nastati iz epitelnog i vezivnog tkiva. Od svih benignih tumora najčešće se javlja osteom i to pre svega u frontalnom sinusu, dok su lokalizacije u etmoidnom i maksilarnom retke, a u sfenoidnom sinusu se nikada ne javlja.

Benigni tumori nosa

Tumori nosa mogu nastati iz epitelnog i vezivnog tkiva. Iz epitelnog tkiva se razvijaju papilomi i adenomi, iz vezivnog tkiva razvijaju se angiomi i fibromi.

Benigni tumori srednjeg uva

Benigni tumori srednjeg uva su retki, pre svega, to mogu biti dermoidne ciste, hemangiomi, fibromi, osteomi, hondromi i glomus tumori.

Benigni tumori ušne školjke i spoljašnjeg ušnog kanala

Benigni tumori spoljašnjeg uva nastaju iz tkiva iz kojih je građeno spoljašnje uvo. Tu spadaju fibromi i papilomi, hondromi, lipomi i angiomi. U spoljašnjem ušnom kanalu retko nalazimo endoteliome, adenome i mešovite tumore.

Benigni tumori bronha i pluća

Tumori bronha i pluća mogu biti benigni i maligni. Benigni tumori su najčešće fibromi, lipomi, angiomi, hondromi, neurinomi i ganglioneurinomi.

Benigni tumori dušnika i dušnica

Od svih benignih tumora traheje i bronha (hondromi, lipomi, fibromi, miomi, angiomi) najpoznatiji su adenomi i papilomi.

Epitelni tumori larinksa

Pravi benigni epitelni tumori larinksa nisu polimorfni kao mezenhimni, ali su mnogo češći. To su uglavnom papilomi i adenomi. Papilomi su najbrojniji među svim pravim benignim tumorima larinksa.

Mezenhimni tumori larinksa

Tumori larinksa se mogu podeliti na benigne i maligne, a prema vrsti tkiva iz kojih potiču dele se na epitelne i mezenhimne tumore. Pravi benigni mezenhimni tumori su zaista retki ali su veoma polimorfni. Razvijaju se iz različitih tkiva larinksa. Najčešći je fibrom, a javljaju se i hondromi, momi, angiomi, neurilemomi, miksomi i plazmocitomi.

Benigni tumori vežnjače

Benigni tumori vežnjače mogu biti tumori epitela i melanogenog sistema vežnjače.

Benigni tumori vulve

Benigni tumori vulve su relativno retki, a najčešće se javljaju u obliku pravih tumora.

Benigni tumori štitne žlezde

Benigni tumori štitne žlezde najčešće se manifestuju kao solitarni adenomi, specifična benigna inkapsulirana struktura, slična normalnom žlezdanom tkivu. Na osnovu histološkog nalaza ovi adenoomi mogu se podeliti na embrionalne, fetalne, folikularne, Hűrthleovih ćelija i papilarne.

Učestalost adenoma nije tačno poznata. Češći su 6 do 8 puta u žena.

Benigni tumori cerviksa

Najčešći benigni tumori cerviksa materice su cervikalni polipi (polypus cervicis) a nešto ređi su miomi i leomiomi.

Benigni tumori vagine

Od benignih tumora vagine, najčešće su ciste (cystis vaginae). Nešto su češće inkluzione ciste, zatim endometrioza vagine i najređa je adenoza vagine kod koje žlezdani epitel verovatno vodi poreklo od zaostalih delova mezonefrosa ili od ektopičnih endocerviklanih žlezda. Od solidnih tumora vagine mogu da se vide papilomi, od mezenhimnih tumora najčešći je leomiom, a ređe se nalaze fibrom, hemangiom, neurofibrom i benigni teratomi.

Monomorfni adenomi pljuvačnih žlezda

Benigne tumore ove grupe karakteriše pravilnost njihovih ćelijskih struktura.

Pleomorfni adenom pljuvačnih žlezda

Pleomorfni adenom je najčešći tumor velikih pljuvačnih žlezda i predstavlja 70% svih benignih tumora ovih žlezda. Ovaj tumor se javlja između 30 i 60 godina života, češće u žena nego u muškaraca.

Tumor acinusnih ćelija pljuvačnih žlezda

Tumor acinusnih ćelija ranije je svrstavan u benigne salivarne neoplazme i klasifikovan kao adenom. Proučavanje ovih tumora pokazalo je da se oni mogu ponašati dvojako, kao benigni ili kao maligni.

Neepitelni tumori pljuvačnih žlezda

Najčešći neepitelni tumori pljuvačnih žlezda, koji se razvijaju iz strome su hemangiomi, limfangiomi, neurofibromi i lipomi.

Maligni tumori pljuvačnih žlezda

Maligni tumori pljuvačnih žlezda su relativno retki. Po poreklu mogu biti primarni, sekundarno maligni i metastazni tumori. Najčešći su adenoidni cistični karcinom, adenokarcinom, epidermoidni kracinom, nediferentovani karcinomi i maligni miksni tumori.

Benigna limfoepitelna lezija

Limfoepitelna lezija spada u promene slične tumorima na pljuvačnim žlezdama.

Stuccokeratosis

Stukokeratoze se ubrajaju u benigne tumore epidermisa. Stukokeratoze su mnogobrojne seboroične keratoze na donjim ekstremitetima starijih osoba sa vrlo suvom kožom.

Trichoepithelioma

Trichoepithelioma (Epithelioma adeonides cysticum) je benigni, često nasledni nevoidni tumor sa diferencijacijom u smeru folikula dlake.

Syringoma

Siringomi (Hidradenoma) su benigni tumori koji nastaju iz ćelija izvodnih kanala ekrinih znojnih žlezda.

Cylindroma

Cylindroma (turban tumor, spieglerov tumor) je solitaran ili češće multipli tumor kod koga se ćelije diferentuju u smeru apokrinih struktura.

Keloid

Keloid je benigna, oštro ograničena, hipertrofična masa koja nastaje nakon povrede ili nakon nekih drugih patoloških stanja kože, a može se javiti i spontano. Za razliku od hipertrofičnog ožiljka, može se protezati i van granica traume koja mu je prethodila.

Naevus flammeus

Naevus flammeus (naevus venosus, port wine stain) su urođene ili u ranom detinjstvu nastale mrlje boje crvenog vina, različite veličine i često bizarnog oblika, koje se povećavaju sa rastom deteta.

Neurofibromatosis generalisata

Neurofibromatosis generalisata (von Recklinghausenova bolest) je dominantno nasledna polisimptomatska, neuroektodermalna bolest. Ovo je jedan od dva oblika neurofibromatoze, drugi oblik je obostrana akustična neurofibromatosa.

Papillomatosis cutis carcinoides

Papillomatosis cutis carcinoides je hronična dermatoza koja se karakteriše papilomatoznim vegetacijama i patohistološkom slikom pseudoepiteliomatozne hiperplazije. Bolest je veoma retka.

Cornu cutaneum

Cornu cutaneum (kožni rog) je klinička manifestacija koja se karakteriše proliferacijom keratina, koja po obliku i konzistenciji odgovara životinjskom rogu. Smatra se varijantom aktinične keratoze.

Papillomatosis oralis florida

Oralna floridna papilomatoza je hronična bradavičasta proliferacija sluznice usne šupljine koja se javlja kod starijih, obično bezubih osoba. Bolest je retka. Smatra se da je reč o prekancerozi iz koje može da se razvije spinocelularni karcinom.

Keratosis actinica

Aktinična keratoza (keratosis actinica, keratosis solaris, keratosis senilis) je najčešća kožna prekanceroza, lokalizovana na fotoeksponiranoj koži iz koje se neretko razvija spinocelularni karcinom.

Keratoacanthoma

Keratoakantom je pseudokarcinomatozna hiperplazija u epitelu folikula dlake. Karakteriše se brzom evolucijom i histološkom sličnošću sa spinaliomom. Benignog je karaktera, a može i spontano da regredira.

Eritroplazia Queyart

Eritroplazija Queyart je intraepidermalni karcinom (carcinoma in situ) koji se opaža na glansu penisa, prepucijumu, vulvi, anusu, ali i na oralnoj sluzokoži. Može da alteriše u invazivni spinocelularni karcinom. Bolest je retka, a najčešće se javlja kod muškaraca srednjih godina.

Morbus Paget

Morbus Paget je intraepidermalni adenokarcinom izvodnog kanala mlečnih žlezda dojke. Uglavnom se javlja kod žena iznad 40 godina starosti.

Infiltratio lymphocytaria cutis

Infiltratio lymphocytaria cutis (limfocitarna infiltracija kože) predstavlja reverzibilnu hiperplaziju B limfocita koja se javlja pretežno na fotoeksponiranim područjima kože.

Granuloma pyogenicum

Granuloma pyogenicum (piogeni granulom, granuloma teleangiectaticum) je nodularni benigni vaskularni tumor kože.

Fibrosarkom

Simptomi uočljivih promena na koži trupa i potkolenica - maligni tumori mekog tkiva - Fibrosarkom i opširnije o tome.

Maligni fibrozni histiocitom

Maligni fibrozni histiocitom je pleomorfni sarkom koji se najčešće javlja kod osoba mlađeg i srednjeg životnog doba.

Limfatoidna papuloza

Limfatoidna papuloza je dermatološko oboljenje koje se karakteriše erupcijom papula ili manjih hemoragijskih nekrotičnih infiltrata.

Pseudolymphadenosis actinica

Aktinična pseudolimfadenoza (Pseudolymphadenosis actinica, Actinic reticulid) predstavlja oboljenje kod koga se javljaju infiltrativne promene na fotoeksponiranim područjima kože sa histološkom slikom bliskom malignom tumoru.

Naevus sebaceus

Naevus sebaceus je tumor građen od zrelih lojnih žlezda.

Fasciitis nodularis pseudosarcomatosa

Fasciitis nodularis pseudosarcomatosa spada u benigne tumore vezivnog tkiva.

Lymphadenosis cutis benigna

Lymphadenosis cutis benigna (benigna limfadenoza kože, lymphocytoma) je hiperplazija limforetikularnih ćelijskih elemenata kože.

Nevocelularni nevus

Nevocelularni nevus je najčešći od svih nevusa (mladeža). Prosečno odrasla osoba ih ima dvadesetak. Najčešće se pojavljuju u doba puberteta, ali može prisutan već pri rođenju.

Naevus naevocellularis dysplasticus

Naevus naevocellularis dysplasticus predstavlja poseban oblik nevocelularnih nevusa.


Naevus coeruleus

Plavi mladež (naevus coeruleus, nevus bleu) je dermalni melanocitni nevus.

Hyperplasio glandularum sebacearum

Hyperplasio glandularum sebacearum (naevus sebaceus senilis, senile sebaceous gland nevus) spada u tumore adneksa kože.

Adenoma sebaceum

Adenoma sebaceum spada u benigne tumore adneksa kože.

Naevus verrucosus

Naevus verrucosus unius lateris je epidermalni nevus, koji može postojati od rođenja ili se javlja u ranom detinjstvu.

Aterom

Ateromi (cystis sebacea, trichilemmal cyst) su epidermalne ciste koje su ispunjene lojem, keratinom i ćelijama spoljašnjeg omotača dlake.

Ephelides (sunčane pege)

Ephelides (sunčane pege) predstavljaju anomaliju kože kod koje se nalaze mnogobrojne sitne pigmentisane pege.

Steatocystoma multiplex

Steatocystoma multiplex genetski je determinisana cistična dilatacija folikula lojnih žlezda.

Dermatitis seborrhoica infantum

Dermatitis seborrhoica infantum predstavlja pojavu seboroičnih manifestacija kod odojčadi, obično u prva tri meseca života.


Incontinentia pigmenti

Incontinentia pigmenti (Syndroma Bloch - Sulzberger) predstavlja retku bolest koja se javlja u neonatalnom periodu, a karakteriše se zapaljenskim i hiperpigmentisanim promenama kože, uz anomalije na CNS - u (centralni nervni sistem), očima, zubima i skeletu.

Toksični melanodermitis

Toksični melanodermitis (melanodermitis toxica) predstavlja hiperpigmentacije koje nastaju nakon upale kože, uzrokovane kontaktom kože sa fototoksičnim supstancama i izlaganjem svetlu.

Kongenitalna aplazija kože

Kongenitalna aplazija kože predstavlja lokalizovan nedostatak kože i njenih adneksa, koji je izražen već na rođenju.

Paravakcinija

Paravakcinija (noduli mulgenium) je zarazna virusna bolest koja se prenosi sa bolesnih životinja (krave, ovce, koze).

Ostiofolikulitis

Ostiofolikulitis je stafilokokna inflamacija površinskog dela folikula dlake.

Karbunkul

Karbunkul je stafilokona inflamacija folikula i perifolikularnog tkiva koja se karakteriše jakom flegmonozno - nekrotičnom reakcijom potkožnog ili još dublje smeštenog tkiva.

Lentigines

Nazivom lentigo označavaju se smeđe i crnosmeđe pigmentisane, okrugle, oštro ograničene promene promera nekoliko milimetara. Promene su u nivo u kože ili neznatno izdignute. Uglavnom su promene brojne, pa se upotrebljava izraz lentiginozis.

Erythrodermia desquamativa

Erythrodermia desquamativa (morbus Leineri) predstavlja generalizaciju seboroičnog dermatitisa, a javlja se obično u prva tri meseca života.

Bolest apokrinih žlezda

Bromhidroza označava pojavu znoja neprijatnog mirisa. Postoji mišljenje da je neprijatan miris uzrokovan posebnom supstancom, tzv. feromonom, koga pod uticajem androgenih hormona izlučuju apokrine žlezde.

Toksična epidermalna nekroliza

Toksična epidermalna nekroliza (necrolysis epidermalis toxica, syndroma Lyell) je izuzetno burna epidermatobulozna erupcija uzrokovana lekovima, koja u 30-40% slučajeva završava letalno.

Žulj (callus)

Žulj (callus, tylositas, callositas) je cirkumskriptno ili difuzno, pljosnato, rožnato, žućkasto ili smeđe zadebljanje kože koje se postepeno širi i prelazi u okolinu, a nastaje na mestu ponovljenog mehaničkog pritiska.


Acne necrotica

Acne necrotica (acne varioliformis) predstavljaju oblik hronične piodermije, tj. gnojne bolesti kože izrazito hroničnog toka.


Piodermija vegetans

Piodermija vegetans predstavlja hroničnu piodermiju, tj. gnojnu bolest kože izrazito hroničnog toka.

Clavus (Kurje oko)

Klavus (clavus, kurje oko) je cirkumskriptno, hiperkeratotično, konusno zadebljanje kože, čiji je tvrdi vrh u obliku trna okrenut prema dermisu.

Perniones (promrzline)

Perniones (promrzline) predstavljaju patološku reakciju kože i potkožnog tkiva na hladnoću.

Corrosiones (korozije)

Corrosiones (korozije) su oštećenja koja na koži izazivaju kiseline i baze, a najčešće su posledica nezgoda pri radu, obično u industriji i laboratorijama.

Hydroa vacciniforme

Hydroa vacciniforme predstavlja fotodermatozu koja se javlja u letnjim mesecima, a ispoljava se vezikulobuloznom erupcijom, nakon koje ostaju neestetski vakcinioformni ožiljci.

Prurigo aestivalis

Prurigo aestivalis (summer prurigo, eczema solare) predstavlja erupciju na koži polimorfnog izgleda, uzrokovanu delovanjem sunčeve svetlosti.

Erythema anulare centrifugum

Erythema anulare centrifugum predstavlja pojavu diseminovanih, eritemskih žarišta u obliku različitih figura, koji se karakterišu centralnom regresijom i perifernim širenjem.

Erythema elevatum et diutinum

Erythema elevatum et diutinum predstavlja hroničnu inflamatornu bolest kože koja se karakteriše pojavom inflamatornih papula ili većih infiltrata, simetrično lokalizovanih na ekstenzornim stranama ekstremiteta, a histološki se karakteriše posebnim oblikom vaskulitisa.

Epidermolysis bullosa acquisita

Epidermolysis bullosa acquisita je stečena epidermoliza koja je nalik na pemfigoid, ali ne reaguje na sistemsku terapiju kortikosteroidima. Bolest je retka i obolevaju pretežno starije odrasle osobe.

Pemhigus erythematosus

Pemhigus erythematosus (pemphigus seborrhoides, Syndroma Senear-Usher) je varijanta pemphigus foliaceusa kombinovana istovremeno sa postojanjem lupus erythematosus-a.

Morbus Grover

Morbus Grover (transient acantholytic dermatosis) je akantolitička i diskeratotička dermatoza koja se obično javlja kod osoba između 40. i 60. godine života i spontano regredira.

Dermatitis pemphigoides muco - cutanea chronica

Dermatitis pemphigoides muco - cutanea chronica je varijanta buloznog pemfigoida koja se javlja češće kod žena, posle 60. godine života, a zahvata prvenstveno sluznice usta i oka.

Pustulosis acuta generalisata

Pustulosis acuta generalisata predstavlja akutnu pojavu pustula (menurići ispunjeni gnojnim sadržajem) lokalizovanih bilo gde na koži.

Palmoplantarna pustuloza

Palmoplantarna pustuloza (pustular bacterid, bacterid Andrews) je česta pustulozna afekcija dlanova i tabana. Javlja se najčešće između 30. i 60. godine života.

Subkornealna pustuloza

Subkornealna pustuloza (pustulosis subcornealis, Morbus Sneddon-Wilkinson) je hronično recidivirajuća dermatoza koja se karakteriše pojavom pustula po telu, a većina obolelih su žene između 30. i 70. godine života.

Erythrodermia ichthyosiformis congenitalis bullosa

Erythrodermia ichthyosiformis congenitalis bullosa je generalizovani nasledni poremećaj koji se karakteriše pojavom bula (mehura) kod novorođene dece.

Keratosis pilaris rubra atrophicans faciei


Keratosis pilaris rubra atrophicans faciei (ulerythema ophryogenes) je folikularna keratoza lica propraćena inflamatornim crvenilom kože.

Erythrokeratodermia figurata variabilis

Erythrokeratodermia figurata variabilis predstavlja pojavu varijabilnih eritema i perzistirajućih keratoza, koja se obično javlja oko 3-4. godine života.

Keratosis palmoplantaris transgrediens

Keratosis palmoplantaris transgrediens (Mal de Meleda, Mljetska bolest) je redak oblik palmoplantarne keratodermije.

Keratosis palmoplantaris diffusa

Keratosis palmoplantaris diffusa (Morbus Unna-Thost) je difuzna hiperkeratoza dlanova i tabana, koja ne prelazi na dorzalnu stranu šaka odnosno stopala. Ovo je najčešći oblik palmoplantarne keratodermije.


Ichthyosis linearis circumflexa

Ichthyosis linearis circumflexa (Syndroma Netherton) je nasledni sindrom kod koga se zapaža poseban oblik ihtioze, deformacija stabla dlake i atopijska dijateza.

Parakeratosis Mibelli

Parakeratosis Mibelli spada u ograničene (cirkumskriptne) keratoze koja može početi u svakom životnom dobu, a češća je kod muškog pola.

Cutis laxa

Cutis laxa (dermatochalasis) je retka, pretežno nasledna bolest, koja se karakteriše tankom, mekanom i neelastičnom kožom, koja je "prevelika" za površinu koja pokriva, pa visi u naborima.

Striae distensae

Striae distensae (striae atrophicae) su linearne atrofije kože, koje se pojavljuju pretežno na mestima gde je koža izložena mehaničkom rastezanju.

Hemiatrophia faciei progressiva

Hemiatrophia faciei progressiva (syndroma Rhomberg) je atrofija kože, potkožnog tkiva, muskulature i kosti sa jedne strane lica.

Anetodermije

Anetodermije (anetos, grč. mlohav) su stečene atrofije kože, promera od nekoliko milimetara do 1-2 centimetara koje se karakterišu atrofičnom, mekom (mlitavom kožom).

Atrophodermia vermiculata

Atrophodermia vermiculata predstavlja oboljenje koje se karakteriše simetričnim, atrofičnim promenama kože lica, koje se javljaju u detinjstvu.

Erythrodermia symmetrica progressiva

Erythrodermia symmetrica progressiva je oboljenje koje spada u ograničene (cirkumskriptne) keratoze nevezane za folikule.

Dyskeratosis follicularis

Dyskeratosis follicularis (Morbus Daner) predstavlja poseban oblik poremećaja keratinizacije folikula, koji se klinički manifestuje keratotičnim papulama, promenama na sluznicama i dodatnim poremećajima.

Aktinična elastoza

Aktinična elastoza podrazumeva povećanje količine vezivnog tkiva u gornjem dermisu, koje dobija boju elastičnog vlakna.

Lichen sclerosus et atrophicus

Lichen sclerosus et atrophicus je bolest nepoznate etiologije koja se karakteriše pojavom tvrdih, atrofilnih areala kože u kojima se vide sitni keratotični čepovi. Najčešće obolevaju žene posle pete decenije života.

Syndroma Sharp

Syndroma Sharp (mixed connective tissue disease) predstavlja sistemsku bolest kod koje se zapaža mešovita, kako klinička, tako i laboratorijska, simptomatologija sistemske sklerodermije, sistemskog lupusa eritematodusa i dermatomiozitisa.

Contractura Dupuytren

Contractura Dupuytren (fibromatosis palmaris) je pojava fleksione kontrakture prstiju ruku, koja se javlja usled fibroze i skvrčenja palmarne aponeuroze.

Rekurentni nesupurativni panikulitis

Rekurentni nesupurativni panikulitis (syndroma Pfeifer - Weber - Chistian) je bolest nepoznate etiologije udružena sa opštim simptomima. Bolest je retka, a najčešće obolevaju žene između 30. i 60. godine života.

Induratio penis plastica

Induratio penis plastica (sclerosis fibrosa penis) je bolest koja se karakteriše pojavom indurisane (otvrdle) trake u tunica albuginea, koja se palpira na dorzalnoj strani penisa. Bolest je retka, a obično se javlja između 40. i 60. godine života.

Sclerema adiposum neonatorum

Sclerema adiposum neonatorum predstavlja pojavu induracije (otvrdnuća) kože i potkožnog tkiva koja nastaje obično u prvih deset dana nakon rođenja, najčešće kod prevremeno rođene dece.

Adiponecrosis subcutanea neonatorum

Adiponecrosis subcutanea neonatorum predstavlja pojavu induracije (otvrdnuća) kože i potkožnog tkiva kod novorođenčadi.


Livedo reticularis

Livedo reticularis (cutis marmorata) je funkcionalna angiolopatija koja se javlja u obliku mrežolikih ili prstenstih pega različite veličine, unutar kojih se vide lividna i bleda područja kože.

Idiopatski lobularni panikulitis

Idiopatski lobularni panikulitis podrazumeva lobularne panikulitise (zapaljenje potkožnog masnog tkiva) nepoznate etiologije.

Teleangiektazije

Teleangiektazije su trajno prošireni kapilari i postkapilarne venule površinskog subpapilarnog spleta krvnih sudova, koje prosijavaju kroz kožu poput svetlih, tankih, razgranatih niti ili u obliku eritema.

Potkožna lipogranulomatoza

Potkožna lipogranulomatoza (lipogranulomatosis subcutanea, syndroma Rothmann - Makai) predstavlja cirkumskriptni panikulitis (zapaljenje potkožnog masnog tkiva) bez propratnih opštih simptoma.

Venektazije

Venektazije (venectasiae, phlebectasiae) su trajno prošireni krvni sudovi venskog spleta u dermisu.

Livedo racemosa

Livedo racemosa (vasculitis racemosa) je inflamatorna (zapaljenska) angiopatija koja se karakteriše pojavom lividnih mrlja bizarnog oblika.

Erythrocyanosis crurum puellarum

Erythrocyanosis crurum puellarum predstavlja zastojni eritem perifernih delova (vrhovi prstiju, nos, ušne školjke) – akrocijanozu, koji je udružen sa jastučastim otocima nogu, koji se javljaju kod žena posle dužeg izlaganja hladnoći.

Eritromelalgija

Eritromelalgiju (erythromelalgia) karakterišu napadi pojave bolnog crvenila kože.



Akrodinija

Akrodinija (acrodynia, pink disease) je cijanoza dlanova i tabana kod male dece.

Papulosis maligna atrophicans

Papulosis maligna atrophicans je kožno oboljenje koje se karakteriše endangitisom, papuloznim promenama sa tendencijom centralne atrofije i teškim oštećenjima debelog creva.



Capillaritis alba

Capillaritis alba (atrophie blanche, summer ulcer) predstavlja oštećenja arteriola (arteriolitis) sa okluzijom njihovog lumena.

Prurigo nodularis

Prurigo nodularis je kožna bolest koja se karakteriše pojavom vrlo tvrdih nodulusa (čvorića) bez tendencije regresije.

Prurigo simplex chronica

Prurigo simplex chronica predstavlja pojavu perzistirajućih morfi, sličnih urtikama, kao i pojavu nodusa (čvorića), koje su praćene jakim svrabom.

Lichen simplex chronicus

Lichen simplex chronicus (neurodermitis circumscripta, pruridermatitis allergica chronica constitutionalis Kogoj) je bolest koja se karakteriše pojavom hroničnih, inflamatornih, lihenifikovanih, cirkumskriptnih žarišta, koja su praćena jakim svrabom.

Malum perforans

Malum perforans (anesthetic ulcer) predstavlja pojavu hronične, bezbolne ulceracije, koja je najčešće lokalizovana na stopalu.

Prurigo simplex subacuta

Prurigo simplex subacuta (urticaria papulosa chronica) je inflamatorna dermatoza koja se karakteriše pojavom polietiološki uslovljenih seropapula.

Dermatitis hypostasica

Dermatitis hypostasica (dermatitis varicosa) je afekcija kože donjeg dela potkolenica, koja se javlja usled hipoksije tkiva zbog dugotrajne venske hipertenzije i staze i posledičnog povišenja kapilarnog pritiska u venskom delu kapilarne petlje.

 

Flebotromboza (phlebothrombosis)

Flebotromboza je tromboza dubokih vena, najčešće nogu, a karakteriše se okluzijom lumena, inflamatornom reakcijom zida vene i čestom pojavom embolije.

Prurigo simplex acuta infantum

Prurigo simplex acuta infantum (strophulus infantum, urticaria papulosa infantum) je recidivantna reakcija kože, koja se javlja uglavnom kod dece, a karakteriše se pojavom seropapula.

 

Tromboflebitis

Tromboflebitis podrazumeva pojavu tromba i inflamatorne reakcije zidova površinskih vena.

Purpura teleangiectodes

Purpura teleangiectodes (Purpura Majocchi) je retka bolest koja se obično javlja kod osoba između 30. i 50 godine života.

Purpura pigmentosa progressiva

Purpura pigmentosa progressiva (morbus Schamberg) je dosta često oboljenje koje se uglavnom javlja kod starijih muškaraca.

Thrombophlebitis migrans

Thrombophlebitis migrans (phlebitis saltans) je redak oblik recidivantnog površinskog tromboflebitisa, koji može zahvatiti male i velike vene po celom telu, a često je udružen sa drugim bolestima.

Purpura eczematoides

Purpura eczematoides (Eczematoid - like purpura Doukas - Kapetanakis) je retko oboljenje koje spada u hemoragijske bolesti kože.

Purpura thrombocytopenica idiopathica

Purpura thrombocytopenica idiopathica (morbus haemorrhagicus Werlhof) je stečena, akutna ili hronična purpura kože i sluzokoža. Bolest je retka, a uglavnom se javlja kod dece do 15. godine života.

Angioedem

Angioedem (Angiooedema, Oedema Quincke, Oedema angioneuroticum) je pojava akutnog edema (otoka) kože i sluznica uzrokovana najčešće, ranom, humoralnom reakcijom preosetljivosti (prvi oblik reakcije).

Urticaria - vasculitis

Urticaria - vasculitis predstavlja pojavu perzistirajućih promena (ne nestaju brzo kao obične urtike), sličnih urtikama, kod kojih se može dokazati tipična slika leukocitoklastičkog vaskulitisa.

Nasledni angioedem

Hereditarni angioedem se karakteriše rekurentnim epizodama lokalizovanih edema (otoka) kože i sluzokoža gastrointestinalnog, urogenitalnog i respiratornog trakta.

Numularni ekcematoidni dermatitis

Numularni ekcematoidni dermatitis se karakteriše pojavom diseminovanih, oštro ograničenih ekcematiformnih žarišta veličine metalnog novca.

Neurodermatitis lactentium

Neurodermatitis lactentium je oblik neurodermatitisa koji je veoma čest, a javlja se obično u trećem mesecu života, češće u muške nego u ženske novorođenčadi.

Fototoksične dermatoze

Fototoksični dermatitis je fotohemijski uzrokovana inflamatorna (zapaljenska) reakcija kože, koja se ne zasniva na imunološkim fenomenima.

Berloque dermatitis

Berloque dermatitis predstavlja hiperpigmentaciju koja se javlja posle lokalne primene fotoksičnih materija koje se nalaze u kozmetičkim preparatima.

Phytophotodermatitis

Phytophotodermatitis (dermatitis bullosa/pratensis) je fototoksični dermatitis uzrokovan biljkama, a karakteriše ga pojava bula (mehur) i često dugotrajna pigmentacija.

Dermatitis solaris

Solarni dermatitis predstavlja kožno oboljenje izazvano UVB zračenjem, a histološki se karakteriše pojavom "sunburn" ćelija.

Pityriasis lichenoides et varioliformis acuta

Pityriasis lichenoides et varioliformis acuta (syndroma Mucha - Habermann) je akutna papuloskvamozna i papulonekrotična dermatoza nepoznate etiologije.


Pityriasis lichenoides chronica

Pityriasis lichenoides chronica (parapsoriasis guttata) je papuloskvamozna dermatoza nepoznate etiologije. Bolest nije retka, javlja se uglavnom u mladih odraslih muškaraca.

Kawasakijev sindrom

Kawasakijev sindrom predstavlja akutnu limfadenopatiju sa mukokutanim promenama.


Urticaria solaris

Solarna urtikarija je akutna urtikarijska reakcija koja se javlja ubrzo posle izlaganja suncu sunčevim zracima ili veštačkom svetlu.



Fotoalergijski kontaktni dermatitis

Fotoalergijski kontaktni dermatitis spada u grupu fotoalergijskih dermatoza. Fotoalergijske dermatoze podrazumevaju promene na koži u nastanku kojih, osim svetlosti i senzibilizatora, učestvuju i imunološki mehanizmi.

Acrodermatitis papulosa eruptiva infantilis

Papulozni akrodermatitis male dece (syndroma Gianotti - Crosti) se karakteriše pojavom lihenoidnog osipa, generalizovanim uvećanjem limfnih čvorova i anikteričnim hepatitisom.

Pemphigus foliaceus

Pemphigus foliaceus je oblik pemphigusa koji se karakteriše jedva izraženom pojavom mehura, a dominira pojava opsežnih, vlažnih ljuskavih naslaga.

Pemhigus vegetans

Pemhigus vegetans je oblik pemphigusa kod koga se u dnu erozija javlja posebna eflorescencija (promena) – vegetatio (bujanje, proliferacija).

Acropustulosis infantilis

Acropustulosis infantilis – infantilna akropustuloza je veoma retko kožno oboljenje male dece.

Hyperkeratosis palmaris et plantaris cum periodonthopathia

Hyperkeratosis palmaris et plantaris cum periodonthopathia (syndroma Papillon - Lefevre) je nasledna palmoplantarna keratodermija udružena sa periodontitisom.

Vasculitis allergica leukocytoclastica

Vasculitis allergica leukocytoclastica (vasculitis hyperergica cutis) predstavlja oboljenje koje se karakteriše osipom koji je sklon nekrozi.

Scleroedema adultorum

Scleroedema adultorum (scleroedema Buschke) je bolest koja se karakteriše induracijom (otvrdnućem) kože usled pojave depozita mukopolisaharida sa tendencijom spontane regresije.

Sclerodermia circumscripta

Cirkumskriptna sklerodermija (morphea) je hronično oboljenje koje se karakteriše početnom inflamatornom (zapaljenskom) fazom posle koje se javljaju cirkumskriptne površine sklerotične (otvrdle) kože.

Keratosis follicularis

Keratosis follicularis (keratosis pilaris, lichen pilaris) predstavlja poremećaj orožnjavanja folikula sa posledičnim ispadanjem dlaka.


Wegenerova granulomatoza

Wegenerova granulomatoza je multisistemska bolest nepoznate etiologije sa nekrozom, nastajanjem granuloma i vaskulitisa u gornjem i donjem delu respiratornog sistema, glomerulonefritisom i varijabilnim stepenom zahvatanja malih i nekada krvnih sudova srednje veličine.

Polyarteritis nodosa

Polyarteritis nodosa je sistemski nekrotiziraući vaskulitis malih i srednje velikih muskularnih arterija.

Dermatitis perioralis

Dermatitis perioralis (dermatitis rosaceiformis steroidica) je hronična dermatoza lokalizovana najčešće perioralno (oko usta). Najčešće obolevaju žene između 20. i 50. godine života.

Hipohidroza (Hypohidrosis)

Hipohidroza  je stanje smanjene sekrecije znoja. Fiziološka pojava u starosti sa simptomima suve i oljuštene kože i više o tome.

Miliaria crystallina

Miliaria crystallina (sudamina) predstavlja promene na koži koje nastaju usled začepljenja izvodnog kanala znojne žlezde koje je lokalizovano u nivou rožastog sloja epiderma, tj. površinski.


Miliaria rubra

Miliaria rubra (lichen tropicus) predstavlja nastanak promena na koži usled začepljenja izvodnih kanala znojnih žlezda lokalizovanih intraepidermalno.



Miliaria profunda

Miliaria profunda predstavlja promene na koži koje nastaju usled začepljena izvodnih kanala znojnih žlezda u području dermoepidermalnog spoja.

Pseudopelade Brocq

Pseudopelade Brocq (alopecia cicatricans, alopecia atrophicans) je progresivna cikatricijalna alopecija (nedostatak dlake na mestima ožiljaka), češća kod žena nego kod muškaraca, a obično nastaje između 40. i 50. godine života.

Alopecia areata

Alopecija areata je reverzibilni gubitak kose ili dlaka na ograničenom području (arealu).


Pachyonychia congenita

Kongenitalna pahionihija je redak oblik ektodermalne displazije kod koga su najuočljiviji simptomi promene na noktima u obliku kandži.

Unguis incarnatus

Unguis incarnatus (urastao nokat) je nokat koji je svojom lateralnom ivicom urastao u meko okolno tkivo.

Onihoreksa

Onihoreksa predstavlja stečenu promenu nokta kod koje dolazi do longitudinalne lomljivosti nokatne ploče.

Granulomatozni heilitis

Granulomatozni heilitis je hronična granulomatozna upala, obično donje usne.

Lingua plicata

Lingua plicata ili lingua scrotalis je naziva za pojavu mnogobrojnih, različito oblikovanih i usmerenih brazda na dorzalnoj površini jezika.

Lingua georgraphica

Lingua georgraphica (glositis areata superficialis, exfoliatio areata lingue) je pojava naslaga na jeziku koje se povremeno ljušte.

Gangraena fulminans

Gangraena fulminans predstavlja akutnu gangrenu (truljenje, izumiranje tkiva) penisa i skrotuma, kojoj ne prethodi balanopostitis.

Dermatitis papulosa gestationis

Dermatitis papulosa gestationis (papular dermatitis of pregnancy) je retka, za trudnoću vezana dermatoza, koja se javlja jednom na 2500 trudnica.


Pruritične urtikarijske papule i plakovi (u trudnoći)

Pruritične urtikarijske papule i plakovi  (PUPP) predstavljaju vrlo retku pruritičnu dermatozu, koja se javlja u zadnjoj trećini trudnoće.

Gestacijski autoimuni progesteronski dermatitis

Gestacijski autoimuni progesteronski dermatitis je retka akneiformna dermatoza koja se karakteriše znatnim gubitkom telesne težine i visokim fetalnim mortalitetom.

Pruritus gravidarum

Generalizovani svrab u trudnoći se javlja u poslednjim nedeljama trudnoće, a posle porođaja iščezava.

Pigmentacije kože u trudnoći

Pigmentacije kože jedan su od znakova trudnoće, mogu biti generalizovane i lokalizovane.



Ulcus vulvae acutum

Ulcus vulvae acutum predstavlja akutno ulcerozno oboljenje koje zahvata male i velike usne, nedovoljno poznate etiopatogeneze, koje se pretežno javlja kod devojaka pre prvog seksualnog odnosa i mladih žena.

Herpes gestationis

Herpes gestationis (pemphigus gravidarum, dermatitis multiformis gestationis) je polimorfna bulozna dermatoza propraćena jakim svrabom, koja se javlja u 3. ili 4. mesecu trudnoće, a pri kraju trudnoće ili u postpartalnom periodu iščezava.


Angiokeratoma corporis diffusum

Angiokeratoma corporis diffusum (Morbus Fabry) je genetski uslovljena bolest koja se karakteriše oštećenjem enzima alfa - galaktozidaze A, zbog čega dolazi do gomilanja i odlaganja triheksozil ceramida u ćelijama mnogih organa.


Herpetiformni impetigo

Herpetiformni impetigo je teška, amikrobna, pustulozna dermatoza koja se obično javlja u drugom trimestru trudnoće.

Ksantomatoza

Ksantomatoze su promene kože nastale kao posledica ekstravazacije lipoproteina i njihove endocitoze putem makrofaga. Promene su obično praćene hiperproteinemijom.


Ohronoza

Ohronoza (ochronosis, alkaptonuria) je retka bolest koja se karakteriše genetskim poremećajem metabolizma aminokiseline tirozina.

Myxoedema circumscriptum symmetricum praetibiale

Myxoedema circumscriptum symmetricum praetibiale (myxoedema praetibiale) predstavlja dermalnu mucinozu kod hipertireoze kod koje se deponuju kiseli mukopolisharidi vezani za proteine u kožu pretibijalnih regija (tibija - kost potkolenice).


Scleromyxoedema

Scleromyxoedema (syndroma Arndt - Gottron) je retko oboljenje koje spada u dermalne mucinoze.

Lichen myxoedematosus

Lichen myxoedematosus (mucinosis papulosa, mucinosis lichenoides) je oboljenje koje spada u dermalne mucinoze koje nastaju kod eutioreoze.

Amyloidosis cutis maculos

Amyloidosis cutis maculosa spada u grupu lokalizovanih kutanih amiloidoza.

Lichen amyloidosus

Lichen amyloidosus je lokalizovana kutana amiloidoza.

Amyloidosis cutis nodularis atrophicans

Amyloidosis cutis nodularis atrophicans spada u grupu lokalnih kutanih amiloidoza.

Calcinosis cutis dystrophica

Calcinosis cutis dystrophica predstavlja deponovanje soli kalcijuma u prethodno patološki izmenjenim tkivama, npr. cistama, tumorima, ožiljcima.

Calcinosis cutis metabolica

Calcinosis cutis metabolica je opšta metabolička kalcinoza koja se karakteriše deponovanjem soli kalcijuma u koži i potkožnom tkivu.

Purpura hyperglobulinaemica

Hiperglobulinemijska purpura je oboljenje mlađih žena koje se manifestuje slikom ortostatske purpure.

Granuloma faciale eosinophilicum

Facijalni eozinofilni granulom je hronična granulomatozna bolest koja se obično javlja kod odraslih muškaraca.

Porphyria cutanea tarda

Porphyria cutanea tarda je hronična polietiološka bolest koja se karakteriše pojavom mehura na koži, pojačanom vulnerabilnošću kože, oštećenjem jetre i povišenim izlučivanjem uroporfirina i koproporfirina.

Granuloma anulare

Granuloma anulare je dosta česta granulomatozna reakcija kože koja se karakteriše pojavom infiltrata, izdignute ivice, tako da lezije imaju prstenasti izgled.

Necrobiosis lipoidica (diabeticorum)

Necrobiosis lipoidica (diabeticorum) predstavlja oboljenje kod koga su promene kože najčešće lokalizovane na potkolenicama, a rezultat su hronične granulomske inflamacije.

Dermatitis perianalis

Perianalni dermatitis se može definisati kao akutna ili hronična inflamacija (zapaljenje) perianalne regije različite etiopatogeneze.

Pilonidalni sinus (coccygeal sinus)

Pilonidalni sinus (coccygeal sinus) je postinflamaciona šupljina obložena epitelom lokalizovana u kokcigealnom predelu.

Difuzna kutana mastocitoza

Difuzne kutane mastocitoze su retke dermatoze koje se karakterišu zahvaćenošću većih površina kože opsežnom infiltracijom mastocita.

Urticaria pigmentosa

Urticaria pigmentosa je bolest kože koja se najčešće javlja već kod odojčadi, a manifestuje se pigmentisanim makulama koje nastaju zbog nakupljanja mastocita u dermisu. Promene na koži ponekada su praćene i promenama unutrašnjih organa.

Urticaria pigmentosa adultorum

Urticaria pigmentosa adultorum (teleangiectasia macularis eruptiva perstans) se javlja kod odraslih osoba u vidu makula crveno - smeđe boje uz koje se nalaze i teleangiektazije.

Juvenilni ksantogranulom

Juvenilni ksantogranulom (xanthogranuloma juvenile) je benigna histiocitarna bolest nepoznate etiologije koja se karakteriše pojavom žućkastih infiltrata na koži i sluzokožama, nekada na očima, a vrlo retko i na unutrašnjim organima.

Hematom ušne školjke (othaematoma)

Hematom (othaematoma) je posttraumatski ili spontani serozno krvavi izliv između perihondrijuma i hrskavice ušne školjke.

Povrede bubne opne

Povrede bubne opne mogu biti uzrokovane dejstvom mehaničke sile, hemijskim sredstvima ili termičkim noksama.

Promrzlina ušne školjke

Promrzlina ušne školjke (congelatio auriculae) nastaje kao posledica dejstva niske temperature.

Commotio labyrinthi

Komocija labirinta je potres sadržaja unutrašnjeg uva, odnosno u pitanju je povreda labirinta sa ili bez frakture temporalne kosti.

Akutna akustička trauma

Akutna akustička trauma je specifična trauma srednjeag uva koju izazvaju zvuci izuzetne snage i trajanja.

Povrede slušnih koščica

Povrede slušnih koščica nastaju pri vađenju stranog tela iz spoljašnjeg ušnog kanala, kod povreda glave, sa ili bez preloma temporalne kosti ili jatrogeno, tokom operacijskih zahvata na mastoidu.


Barotrauma srednjeg uva (Aerootitis)

Kod barotraume srednjeg uva javljaju se smetnje u funkciji Eustahijeve tube, koje mogu nastati usled edema sluzokože nazofarinksa i tube, povećanog limfnog tkiva na ostijumu tube i dr.



Hronična akustička trauma

Hronična akustička trauma nastaje zbog stalnog i dugotrajnog izlaganja akustičkim nadražajima. Zapaža se kod lica koja dugotrajno rade u uslovima buke.

Cerumen obturans

Cerumen obturans nastaje usled nakupljanja velike količine cerumena u spoljašnjem ušnom kanalu.

Strano telo spoljašnjeg ušnog kanala

U spoljašnji ušni kanal mogu dospeti razna strana tela, slučajno ili namerno. Po poreklu mogu biti organska i neorganska, živa ili neživa.

Perihondritis ušne školjke

Perihondritis predstavlja infekciju hrskavice ušne školjke koja može da dovede i do nekroze i deformiteta.

Otomycosis (Gljivično oboljenje spoljašnjeg uva)

Otomycosis je infekcija uzrokovana gljivicama i ograničena je na spoljašnji ušni kanal.

Frakture temporalne kosti

Frakture temporalne kosti mogu biti direktne ili indirektne, mogu da zahvate spoljašnji ušni kanal, mastoidni nastavak ili piramidu temporalne kosti i mogu biti izolovane ili kombinovane.

Mastoiditis latens

Latentni mastoiditis je relativno češća komplikacija akutnog otitisa danas, nego ranije, pre svega, zbog neracionalne primene antibiotika u lečenju akutnih gnojnih zapaljenja srednjeg uva.

Akutni mastoiditis

Mastoiditis je najčešća komplikacija zapaljenja srednjeg uva, a predstavlja akutno gnojno zapaljenje sluznice i kosti mastoidnog nastavka. Danas je veoma retko oboljenje zahvaljujući upotrebi antibiotika.

Hronični otitis sa holesteatomom

Hronični otitis sa holesteatomom predstavlja najtežu formu nespecifičnih hroničnih zapaljenjskih procesa srednjeg uva.

Otoantritis

Otoantritis je gnojna komplikacija akutnog zapaljenja srednjeg uva u novorođenčadi i odojčadi. Mastoidni nastavak u njih još nije razvijen, pa otuda je češće u pitanju zapaljenje antruma nego mastoida.

Hronični mastoiditis

Hronični mastoiditis je komplikacija gnojnog ostitičnog zapaljenja srednjeg uva. Ovo oboljenje se karakteriše bujanjem granlacionog tkiva u mastoidnim ćelijama i praćeno je hiperemijom i dekalcifikacijom kosti.

Mukozni mastoiditis

Mukozni mastoiditis nastaje posle akutnog zapaljenja srednjeg uva, prouzrokovano pneumococcus - om mucosus - om.

Apsces nosne pregrade

Apsces nosne pregrade nastaje ukoliko dođe do infekcije hematoma. On može uzrokovati perihondritis septuma, nekada i kolikvaciju hrskavice, usled čega može doći do deformacije nosne piramide u smislu lordoze.

Hematom nosne pregrade

Prilikom povrede nosa, može doći do izliva krvi između hrskavice i perihondrijuma, odnosno, formiranja hematoma.

Toksično oštećenje sluha

Toksično oštećenje sluha podrazumeva oštećenje kohlearne ili vestibularne funkcije pod dejstvom lekova i toksina.

Hidrops kohleje

Hidrops kohleje spada u grupu Menijerove bolesti bez vrtoglavice.

Akutna vestibularna paraliza

Akutna vestibularna paraliza (neuronitis nervi vestibularis) je oboljenje nerva vestibularisa, dela osmog živca, najčešće jednostrano.

Akutna gluvoća

Akutna gluvoća (hypoacusis sensoneuralis acuta) predstavlja nagli nastanak nagluvosti ili gluvoće kod bolesnika koji do tada nisu imali smetnje sa sluhom.

Kontuzija labirinta

Kontuzija labirinta (contusio labyrinthi) predstavlja posttraumatsku, najčešće prolaznu nagluvost i vrtoglavicu.

Labirintitis

Labirintitis nastaje prodiranjem toksina u unutrašnje uvo preko prozora unutrašnjeg uva, fistule ili kod frakture temporalne kosti.

Perforacija nosne pregrade

Perforacija nosne pregrade (perforatio septi nasi) predstavlja defekt dela nosnog septuma.

Čir nosa (Furunculus nasi)

Čir nosa je cirkumskriptno gnojno zapaljenje korena dlačica u vestibulumu nosa ili u žlezdama lojnicama kože nosa.

Ekcem nosa

Učestala reakcija organizma na kontaktnu alergiju, upala nosa, otok i crvenilo - oboljenje Ekcem nosa i opširnije o tome.

Iradijaciona trauma larinksa

Iradijacione traume larinksa mogu nastati usled lokalne terapije zbog malignih bolesti larinksa i hipofarinksa, obično kod visokih doza preko 70 Gy (greja).

Kardiospazam

Kardiospazam spada u grupu oboljenja jednjaka sa hipomotilitetom. Karakteriše se odsustvom peristaltike jednjaka i grčom u kardiji (početni deo želuca). Kao posledica dužeg trajanja ovakvog stanja nastupa dilatacija jednjaka iznad kardije.


Kontaktni ulkus larinksa

Kontaktni ulkus larinksa (ulcus contactus laryngis) najčešće nastaje kod odraslih muškaraca usled zloupotrebe glasa i kašlja, kada nastaje stalno međusobno trenje aritenoidnih hrskavica.

Kontuzija larinksa

Kontuzija larinksa je najčešći vid povrede larinksa dejstvom tupe mehaničke sile. Praćena je submukoznim krvavljenjem ili edemom larinksa.

Korozija jednjaka

Korozije jednjaka najčešće nastaju kod pokušaja samoubistva, a kod dece su zadesne.

Korozivne promene ždrela

Korozivne promene ždrela kod odraslih najčešće nastaju pri pokušaju samoubistva, dok mogu biti slučajne kod dece.

Kseroza vežnjače

Kseroza vežnjače (xerosis conjunctivae) predstavlja sušenje epitela vežnjače.

Laryngotracheobronchitis acuta suffocans

Laryngotracheobronchitis acuta suffocans - Jackson predstavlja akutno nespecifično zapaljenje sluzokože larinksa, traheje i bronhija koje se karakteriše obilnim lučenjem gustog sekreta, gušenjem, kašljem, cijanozom i visokom temperaturom.

Sifilis nosa

Sifilis nosa (lues nasi) može da nastane u ranoj kongenitalnoj formi, kasnoj kongenitalnoj i stečenoj formi sifilisa.

Mehaničke povrede traheje i bronha

Mehaničke povrede traheje i bronha mogu da budu direktne i indirektne.

Mehaničke traume usne duplje

Mehaničke traume usne duplje nastaju usled dejstva stranih tela, mehaničkih oruđa, vatrenog oružja, saobraćajnog traumatizma i drugih faktora.

Mucanje

Mucanje je jedan od najvećih problema u fonijatrijskoj rehabilitaciji. Obično nastaje posle 3. godine, pri polasku u školu ili ređe u pubertetu. Mnogo se češće javlja u muške dece.

Mukokele

Mukokele su cistične tvorevine, najčešće lokalizovane u frontalnim i etmoidalnim sinusima, a vrlo retko u sfenoidalnom i maksilarnom sinusu.

Ožiljne laringo - trahealne stenoze

Ožiljne laringo - trahealne stenoze predstavljaju suženja disajnog puta, koja nastaju kao posledica povreda ili infekcije grkljana i dušnika.

Parafaringealni apsces

Parafaringealni apsces (abscessus parapharyngealis) nastaje širenjem infekcije iz farinksa i tonzila (posle angina i tonzilektomije, oboljenja zuba i posle povreda vrata) ili spuštanjem gnojne infekcije iz mastoida.

Paraliza mišića laringsa

Paraliza motornih nerava larinksa može biti na centralnom nivou (supranuklearna i nuklearna) i periferna.

Pareza mišića larinksa

Pareze mišića larinksa predstavljaju slabljenje tonusa pojedinih ili grupe mišića, pod pretpostavkom da je inervacija očuvana.

Oromaksilarne fistule

Oromaksilarne fistule predstavljaju otvor preko koga dolazi do komunikacije usne duplje sa maksilarnim sinusom, tako da je otvoren put infekciji iz usne duplje prema sluznici sinusa i konsekutivne pojave sinuzitisa.

Oslabljena aktivnost kapaka

Lagoftalmus (lagophthalmus) je stanje u kome kapci ne mogu da pokriju očnu jabučicu. Nastaje zbog defekta u tkivu kapaka, jačeg egzoftalmusa (protruzija očne jabučice), ili slabe ili uništene funkcije m. orbicularis oculi i paralize n. facialis -a

Otok i hematom očnog kapka

Otoci i hematomi spadaju u vaskularne poremećaje kože očnih kapaka. Otok predstavlja nakupljanje tečnosti, a hematom krvni podliv u korijumu i vezivnom tkivu pod kožom kapaka.

Penetrantne rane larinksa

Penetrantne rane larinksa su često fatalne i najčešće su prouzrokovane vatrenim oružjem.

Perihondritis larinksa

Perihondritis larinksa (perichondritis laryngis) predstavlja zapaljenje perihondrijuma hrskavičavog skeleta larinksa.

Peritonzilarni apsces

Peritonzilarni apsces (abscessus peritonsillaris) nastaje prodiranjem infekcije iz tonzila (krajnika) u peritonzilarno tkivo. Po pravilu je lokalizacija procesa jednostrana.

Pevački čvorići (noduli cantatorum)

Pevački čvorići (noduli cantatorum) predstavljaju posledicu hronične fonatorne traume glasnih žica.


Pinguecula

Pinguecula predstavlja degenerativnu promenu vežnjače očne jabučice.

Pojačana aktivnost očnih kapaka

Pojačana aktivnost orbikularnog mišića ispoljava se u vidu fibrilacije, niktitacije i blefarospazma.

Poremećaji veličine i krivine rožnjače

Osnovna funkcija rožnjače (cornea) je propuštanje i prelamanje svetlosti, pa se svaki poremećaj njene veličine i krivine neposredno odražava na njenu ulogu u optičkom sistemu oka.


Povrede ždrela usled dejstva mehaničke sile

Povrede ždrela usled dejstva mehaničke sile se često dešavaju kod dece i kod povreda vatrenim oružjem.

Povrede jezika

Povrede jezika mogu biti izolovane i zahvatiti samo jezik ili mogu biti udružene sa povredom okolnih struktura (obraz, vilice).

Prelom nosnih kostiju

Prelom nosnih kostiju (fractura ossium nasalium) najčešće nastaje dejstvom tupe sile ređe penetrantnom povredom. Prelom nosnih kostiju često nastaje kod traume glave (tuča, saobraćajni traumatizam, profesionalno). Moguća je samo kontuzija sa pojavom hematoma na nosu ili oko očiju.

Promrzline i opekotine nosa

Promrzline nosa (congelatio nasi) nastaju kod osoba koje su duže vreme izložene niskim temperaturama.

Pseudokrup

Pseudokrup (laryngitis subglottica) je oblik akutnog laringitisa karakterističan za dečiji uzrast od 1. do 7. godine života.

Retrofaringealni apsces

Retrofaringealni apsces (abscessus retropharingealis) se karakteriše po tome što obolevaju mala deca i deca predškolskog uzrasta i ima akutni tok.

Rinoliti

Rinoliti predstavljaju tvorevine u nosnom hodniku koje ometaju disanje.

Sklerom

Sklerom spada u specifična oboljenja sluzokože nosa. Najčešće nastaje kod zemljoradnika i radnika koji žive u lošim higijenskim i ekonomskim uslovima.

Adenoiditis acuta

Adenoiditis acuta predstavlja akutno gnojno zapaljenje limfnog tkiva smeštenog u nazofarinksu – farinksne tonzile (krajnik).

Akutni hemoragični laringitis

Akutni hemoragični laringitis (laryngitis acuta haemorrhagica) nastaje kod naglog, eksplozivnog zatvaranja glotisa pri jakom vikanju, pa se stvara submukozno krvarenje.

Akutno zapaljenje suzne kesice

Akutno ili flegmonozno zapaljenje suzne kesice (dacryocystitis acuta s.phlegmonosa) za razliku od ostalih stanja u opštoj patologiji, proizilazi iz hroničnog oblika dakriocistitisa.

Akutno zapaljenje suznih žlezda

Akutno zapaljenje suznih žlezda (dacryoadenitis acuta) nastaje naglo sa lokalnim znacima zapaljenja – otok, crvenilo, bol.

Atrofični laringitis

Atrofični laringitis predstavlja hronični atrofični proces sluzokože larinksa, koji je obično udružen sa atrofičnim rinitisom i faringitisom.

Atrofični rinitis

Atrofični rinitis (rhinitis atrophica) predstavlja hronično zapaljenje sa posledičnom atrofijom uglavnom sluzokože nosa.

Cerebrospinalna rinoreja

Cerebrospinalna rinoreja predstavlja isticanje cerebrospinalne tečnosti iz nosa.

Ciste i fistule na vratu

Urođene ciste i fistule na vratu predstavljaju kongenitalne malformacije ovog predela. Prema mestu nastajanja one se dele na medijalne i lateralne.

Ciste pljuvačnih žlezda

Ciste pljuvačnih žlezda po poreklu mogu biti kongenitalne i stečene.

Edem larinksa

Edem larinksa predstavlja otok sluzokože larinksa, koji može da se javi u formi primarnog ili sekundarnog edema kao komplikacija raznih promena u larinksu.

Erizipel nosa

Erizipel nosa (crven vetar nosa) predstavlja akutni streptokokni dermatitis nosa.


Flegmonozni laringitis i apsces larinksa

Flegmonozni laringitis i apsces larinksa predstavljaju najtežu formu akutnog zapaljenjskog procesa u larinksu, s obzirom na posledice koje mogu da ostave, ali su veoma retka oboljenja.

Frontobazalna povreda

Frontobazalna ili frontoetmoidalna povreda (trauma frontobasalis) je ona povreda koja zahvata koren nosa, frontalnu zonu, etmoid i bazu lobanje.

Glositis (zapaljenje jezika)

Glositis predstavlja zapaljenje sluzokože jezika.

Gubitak epitela rožnjače

Gubitak epitela rožnjače (erosio corneae) je mehanička povreda oka koja se svodi na defekt epitela.

Halacion

Halacion je hronično zapaljenje Meibomovih žlezda. Meibomove žlezde su vertikalno poređane lojne žlezde u tarzalnim pločicama očnih kapaka.

Hemijske povrede larinksa

Hemijske povrede larinksa najčešće nastaju u okviru korozivnih oštećenja farinksa i jednjaka pri zadesima, a naročito samoubilačkim trovanjima sa korozivnim sredstvima. Znatno su ređe pri udisanju para hemijskih jedinjenja nastalih pri eksplozijama i velikim isparenjima u fabričkim halama. U ratu nastaju dejstvom bojnih otrova, koji uz opšte izazivaju i lokalne hemijske povrede. Suština hemijskih povreda se sastoji u narušavanju koloidnih svojstava ćelijske protoplazme što dovodi do koagulacione ili kolikvacione nekroze larinksa.

Hemijske povrede traheje i bronha

Oštećenje traheje i bronha hemijskim sredstvima nastaju aspiracijom kaustika pri trovanju kaustičnim sredstvima (soda, esencija) ili aspiracijom želudačnog sadržaja povraćanog u snu, u alkoholisanom stanju, anesteziji i u komatoznih bolesnika. Poznata su i teška oštećenja bojnim otrovima u ratu. Pre svega su to zagušljivci (hlor, fozgen, difozgen) koji imaju selektivno dejstvo na respiratorne organe.

Hipertrofični rinitis

Hipertrofični rinitis (rhinitis chronica hypertrophica) predstavlja uznapredovali stadijum kod hroničnog rinitisa sa stalnom hipertrofijom sluzokože.

Hronično zapaljenje suzne žlezde

Hronično zapaljenje suzne žlezde (dacryoadenitis chronica) je oboljenje koje se razvija postepeno i teško je za dijagnostikovanje.

Hronično zapaljenje suzne kesice

Hronično zapaljenje suzne kesice (hronični dakriocistitis, dacryocystitis chronica) je zapaljenje suzne kesice koje se nadovezuje na obliteraciju suzno - nosnog kanala.

Hypertrophia annuli lymphatici

Hypertrophia annuli lymphatici predstavlja morfološku manifestaciju hroničnog tonzilitisa (zapaljenje krajnika) u dečjem uzrastu.

Indirektna fraktura poda orbite

Indirektna fraktura poda orbite (Blow - aut fraktura orbite) nastaje kao posledica pritiska očne jabučice i sadržaja očne duplje na vrlo tanak pod orbite, a usled dejstva tupe sile (udarac pesnicom i slično).

Intubaciona trauma larinksa

Gruba intubacija, preveliki tubus, nedovoljna relaksacija bolesnika ili produžena intubacija mogu da oštete larinks. Povrede su različitog obima, od erozije sluznice, intubacijskog edema, hematoma, luksacije krikoaritenoidnog zgloba, zapaljenja zgloba ili paralize rekurensa. Pri dugom ležanju endotrahealnog tubusa u larinksu i traheji mogu  nastati napred spomenuta oštećenja uz stvaranje postintubacijskog granuloma, nekroze tkiva i postintubacijske stenoze.



Spazmi jednjaka

Akutni difuzni spazmi jednjaka spadaju u poremećaje hipermotiliteta jednjaka. Za vreme hipermotiliteta jednjaka se odigrava iznenadni difuzni grč jednjaka ili takođe iznenadni grč kardije (početni deo želuca).

Stenoza traheje

Stenoza traheje može nastati na različitim nivoima i različitom brzinom.

Strana tela epifarinksa

Strana tela mogu dospeti u epifarinks (nosni sprat ždrela) iz usta, slučajno, pri gutanju, povraćanju ili iz nosa pri pokušaju vađenja. Takođe, mogu biti posledica povreda. Pri gutanju i povraćanju, strano telo najčešće dospeva u nazofarinks u osoba u kojih je poremećena normalna funkcija mekog nepca usled nervnih oštećenja ili koje su u besvesnom stanju. U dece to može biti posledica stavljanja u nos i usta različitih predmeta sa kojima se dete igra: semenke, zrnevlje, metalni ili plastični predmeti i slično.

Strana tela hipofarinksa

Strana tela dospevaju u hipofarinks (donji sprat ždrela) prilikom gutanja hrane, ukoliko je reč o prevelikom ili nedovoljno sažvakanom zalogaju ili o nekom tvrdom predmetu koji se nalazio u zalogaju: kost, hrskavice, žile, žica, plastika, drvo i drugo.

Strana tela larinksa

Strana tela (corpus alineum laryngis) najčešće dospevaju u larinks aspiracijom iz spoljašnje sredine, veoma retko pri ranjavanju u vrat.

Strana tela mezofarinksa

Strana tela mezofarinksa (srednji sprat ždrela) su relativno česta. Mogu biti različite prirode, a najčešće su u pitanju riblje kosti, komadići drugih kostiju, oštre dlake, razni metalni i drugi predmeti koji se slučajno nađu u hrani. U dece se mogu naći delovi igračaka.

Strana tela traheje i bronha

Strana tela donjih vazdušnih puteva spadaju u najurgentnija stanja u medicini jer mogu za kratko vreme da dovedu do smrtnog ishoda usled ugušenja.

Strana tela u nosu

Strana tela u nosu (corpora aliena nasi) se najčešće viđaju kod dece, a ređe kod odraslih.

Strana tela u paranazalnim šupljinama

Strana tela veoma retko dospevaju u paranazalne šupljine. Najčešće se nalaze u maksilarnom sinusu, a ređe u etmoidalnom i frontalnom, a u sfenoidalnom sinusu izuzetno retko.

Strano telo jednjaka

Strana tela otežavaju ili onemogućavaju funkciju jednjaka, odnosno ishranu.
 

Strelne povrede lica

Strelne povrede lica najčešće nastaju u ratu pod dejstvom projektila vatrenog oružja ili delova granata i bombi pri eksploziji. U mirnodopskim uslovima se mogu videti teške povrede iz lovačke puške ili dijabolom iz vazdušnog oružja.

Simblefaron

Simblefaron (symblepharon) predstavlja srašćenje kapaka sa očnom jabučicom nastalo usled ožiljaka koji spajaju vežnjaču (konjunktiva) kapaka, prelazne bore i očne jabučice.


Termičke povrede traheje i bronha

Termičke povrede traheje i bronha nastaju prilikom dubokog udisanja pregrejanog vazduha (požar, eksplozija zapaljivih tečnosti, bacači plamena) ili para (eksplozija parnih kotlova).


Tonzilogena sepsa

Tonzilogena sepsa nastaje kao komplikacija procesa u ždrelu i na tonzilama.

Hronični traheitis

Hronični traheitis (tracheitis chronica) predstavlja hronično kataralno zapaljenje sluzokože traheje koje se karakteriše hiperemijom (pojačano crvenilo) i hipertrofijom sluzokože.


Tumor congenitales laryngis

Urođeni tumori grkljana su benigni izraštaji porekla krvnih i limfnih sudova. Najčešći su hemangiomi i limfangiomi, koji se mogu javiti izolovano ili su udruženi sa istim tumorima u farinksu, traheji, medijastinumu, na licu i dr.

Vazomotorni rinitis

Vazomotorni rinitis predstavlja hiperreaktivnost sluzokože nosa na određene stimuluse, bez alergijskog uzroka. Verovatno alergija predstavlja jedan oblik vazomotornih promena.

Amiloidoza bubrega

Amiloidoza bubrega predstavlja hronično oboljenje koje se karakteriše nagomilavanjem nenormalnog proteina-amiloida bubregu.

Enteropatijski artritis

Artritis perifernih zglobova ili ankilozirajući spondilitis mogu da se pojave kod bolesnika sa hroničnim enteropatijama, ulceroznim kolitisom ili regionalnim enteritisom.

Fibroelastoza endokarda

Fibroelastoza endokarda predstavlja zadebljanje muralnog endokarda ili zalistaka. Fibroelastoza može biti primarna ili sekundarna (posledica drugih oboljenja).

Hematurija

Hematurija predstavlja prisustvo krvi (eritrocita) u mokraći. U odnosu na broj eritrocita u urinu postoje mikro i makroeritrociturija (makroskopska hematurija).

Primarna distalna renalna tubulska acidoza

Primarna distalna renalna tubulska acidoza je oboljenje kod koga je defekt na nivou tubulske ćelije koja nije u stanju da adekvatno sekretuje jon vodonika u distalni tubul.

Adhezivni kapsulitis

Adhezivni kapsulitis je oboljenje zglobne kapsule i naziva se još i zaleđeno rame ili blokirano rame. Kapsula ramenog zgloba je izuzetno rastegljiva i omogućava veliki obim pokreta. Kada dođe do njene retrakcije – javlja se ograničenost i blokiranje pokreta po tipu zaleđenog ramena.

Akutni adneksitis

Jajnik i jajovod se nalaze tako blizu jedno uz drugo, da je izuzetno retko zapaljenje samo jajovoda ili janika. Pri zapaljenju jednog od njih, skoro uvek je zahavaćen i drugi tako da nastaje – adneksitis.

Akutni endometritis

Akutni endometritis predstavlja akutno zapaljenje sluzokože materice koje nastaje prodorom bakterija ascedentnim i hematogenim putem.

Pelveoperitonitis genitalnog porekla

Akutni pelveoperitonitis predstavlja akutno zapaljenje peritoneuma male karlice.

Strano telo vežnjače gornjeg kapka

U svakodnevnom životu često dolazi do upadanja stranog tela, bilo koje vrste. To mogu biti različite trunčice, delovi predmeta, sitni insekti i dr. Strana tela se obično implantiraju u subtarzalni žljeb gornjeg kapka, pošto je prethodno dospelo u konjunktivalnu vrećicu.

Opekotine oka

Opekotine oka (combustio oculi) su povrede izazvane dejstvom termičkih agenasa (u gasovitom, tečnom ili čvrstom stanju).

Parametritis

Parametrijum predstavlja vezivno tkivo spoljašnje strane grlića materice koje se rasprotire bočno, duž mišića karličnog dna, do zida male karlice, ispod peritoneuma, a iznad svodova vagine. Deli se na bočni, prednji i zadnji parametrijum.

Periartritis kolena

Perartritis je zajednički naziv za sve promene koje se odigravaju na strukturama oko zglobova i odnosi se na oboljenja zglobne kapsule, burzi, mišićnih tetiva, njihovih omotača, mišićnih i ligamentarnih pripoja za kosti i fascija.

Intermitentna hidartroza

Intermitentna hidartroza je retka reumatska bolest koja se karakteriše pojavom otoka zglobova sa slabijim, neznatnim bolovima koji se javljaju u jednakim vremenskim intervalima.

Mešovita bolest vezivnog tkiva

Mešovita bolest vezivnog tkiva (MBVT) predstavlja sindrom koji obuhvata simptome i znake sistemskog eritemskog lupusa, sistemske skleroze i polimiozitisa, a u serumu se nalaze u visokom titru antitela protiv ekstraktibilnog nukleusnog antigena (ENA) ili ribonukleoproteina (nRNP).

Nefroangioskleroza

Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak), uključujući i onu kod primarno obolelih bubrega, dovodi do nastanka arterioskleroze bubrega, a ova do bubrežne insuficijencije. Morfološke promene su, pre svega, na arteriolama bubrega, otuda i naziv nefroangioskleroza.

Cistinurija

Cistinurija je nasledni poremećaj u kojem je povišeno izlučivanje urinom dvobaznih amino-kiselina. Značajna je kao uzrok rekurentne renalne kalkuloze.

Cistitis

Cistitis predstavlja zapaljenje mokraćne bešike najčešće izazvano bakterijama, ali može nastati i zbog infekcije virusima, gljivama, delovanjem toksičnih agenasa, lekova i dr.

Dijabetesna nefropatija

Dijabetesna nefropatija podrazumeva sva oštećenja bubrega u bolesnika sa dijabetesom. Promene koje nastaju su glomeruloskleroza, arterionefroskleroza, hronični intersticijumski nefritis, papilarna nekroza i različite lezije tubula.

Hiperhidratacija

 Hiperhidratacija se opisuje kao trovanje vodom. Postoje ekstraćelijska hipervolemija i hipoosmalitet sa prelazom tečnosti u ćelije – intraćelijska hiperhidratacija  .

Hiperkalijemija

Kalijum je glavni intraćelijski katjon organizma. Nivo kalijuma u plazmi se kreće od 3,8 do 4,7 mmol/L, a u ćelijama oko 150 mmol/L. Kalijum u serumu adekvatno odražava promene ukupnog kalijuma organizma. Bubrezi igraju glavnu ulogu u održavanju bilansa kalijuma. Više od 90% kalijuma izlučuje se urinom, ostatak se eliminiše preko stolice.

Hipernatrijemija

Glavni katjon ekstraćelijske tečnosti je natrijum. Koncentracija natrijuma u serumu je jedan od glavnih faktora koji određuje osmolalnost ekstraćelijske tečnosti i uz određivanje telesne težine, može se koristiti u dijagnostici poremećaja vodenog bilansa. Hipernatrijemija  je povišenje natrijuma u serumu preko 148 mmol/L.

Hiperoksalurija

Hiperoksalurija (povećano izlučivanje oksalata) može nastati zbog povećane produkcije oksalata (primarna hiperoksalurija) ili zbog povećanog unošenja i apsorpcije oksalata ili njihovog prekursora (hiperoksalurija digestivnog porekla).

Proteinurija

Proteinurija podrazumeva pojavu proteina (belančevina) u mokraći u količinama koje su veće od fizioloških (150-200mg/24 sata).

Hipokalijemija

Kalijum je glavni intraćelijski katjon organizma. Nivo kalijuma u plazmi se kreće od 3,8 do 4,7 mmol/L, a u ćelijama oko 150 mmol/L. Kalijum u serumu adekvatno odražava promene ukupnog kalijuma organizma. Bubrezi igraju glavnu ulogu u održavanju bilansa kalijuma. Više od 90% kalijuma izlučuje se urinom, ostatak se eliminiše preko stolice.

Metabolička acidoza

Metabolička acidoza predstavlja stanje u kome je snižena koncentracija standarnih bikarbonata. Nastaje zbog gubitka bikarbonata iz telesnih tečnosti ili zadržavanja jona vodonika.

Hiponatrijemija

Glavni katjon ekstraćelijske tečnosti je natrijum. Koncentracija natrijuma u serumu je jedan od glavnih faktora koji određuje osmolalnost ekstraćelijske tečnosti i uz određivanje telesne težine, može se koristiti u dijagnostici poremećaja vodenog bilansa. Hiponatrijemija se definiše kao sniženje natrijuma u serumu ispod 130 mmol/L.

Metabolička alkaloza

Metabolička alkaloza je patološki proces uzrokovan velikim gubitkom kiselina ili povišenjem bikarbonata ekstraćelijske tečnosti. Povećani su pH i bikarbonati u plazmi uz kompenzatornu hiperventilaciju, čiji je cilj da se poveća pCO2.

Opstrukcija urinarnog trakta

Urinarni trakt ima funkciju da prenosi urin od bubrežnih čašica do bešike gde se urin zadržava do mokrenja i, potom, izlučuje iz organizma. Ako je isticanje urina u bilo kom delu urotrakta poremećeno, prisutna je opstrukcija. Opstrukcija može da dovede do oštećenja bubrega i predisponira infekciju. Ako se ukloni blagovremeno poremećaji funkcije bubrega se u potpunosti povlače.

Renalna glikozurija

Renalna glikozurija je najčešći urođeni tubulski poremećaj.

Uratna nefropatija

Uratna nefropatija nastaje kod bolesnika sa poremećajem metabolizma mokraćne kiseline i ispoljava se kao akutna  ili hronična nefropatija, ili kao uratna nefrolitijaza.

Renovaskularna hipertenzija

 Renovaskularna hipertenzija je sekundarna hipertenzija izazvana okluzionom bolešću glavnih renalnih arterija ili njihovih grana.

Renalna papilarna nekroza

Renalna papilarna nekroza je retko bubrežno oboljenje koje nastaje zbog poremećene perfuzije medule uzrokovane, bilo poremećajem malih krvnih sudova ili zbog poremećenog proticanja krvi u anemiji srpastih ćelija.

Respiratorna acidoza

Respiratorna acidoza je patološki proces u kome je primarno smanjena alveolarna ventilacija u odnosu na metaboličku produkciju CO2 (ugljen-dioksid), pa nastaje pozitivni bilans ugljen-dioksida. Karakteristike respiratorne acidoze su povišen pCO2 (hiperkapnija), smanjenje pH arterijske krvi, povećana koncentracija jona vodonika i različito povećanje plazmatskih bikarbonata.

Respiratorna alkaloza

Respiratorna alkaloza je patološki proces u kome je primarno povećana alveolarna ventilacija u odnosu na metaboličku produkciju CO2 (ugljen-dioksida). Ovo stanje se karakteriše povećanjem pH, niskim pCO2 i različitim stepenom smanjenja serumskog bikarbonata.

Multipla endokrina neoplazija (MEN I)

Multipla endokrina neoplazija predstavlja nasledno oboljenje u kome se javljaju tumori ili hiperplazija dve ili više endokrinih žlezda. Sindrom MEN I karakteriše obavezno prisustvo tumora pankreasa uz istovremeno prisustvo tumora hipofize i paratireoideje.

Lažni rani pubertet (Pseudopubertas praecox)

Lažni rani pubertet je stanje u kome su prisutni znaci razvoja sekundarnih seksualnih odlika bez pojačane aktivnosti jajnika i bez sticanja sposobnosti reprodukcije. Lažni rani pubertet se javlja znatno češće od ranog pravog puberteta.

Avulzioni prelomi karlice

Povrede karlice su izuzetno teške povrede i nastaju pod dejstvom jake sile. Često se sreću kod politraumatizovanih bolesnika i spadaju u red najtežih povreda koje mogu da ugroze život povređenog.
   

Adrenogenitalni Sindrom

Adrenogenitalni sindrom predstavlja klinički entitet hipersekrecije nadbubrežnih androgena. Veoma retko može posojati hipersekrecija estrogena u kori nadbubrežnih žlezda sa slikom feminizacije odraslog muškarca.

Iščašenje akromioklavikularnog zgloba (Luxatio acromioclavicularis)

Iščašenje akromioklavikularnog zgloba može da nastane direktnim ili indirektnim mehanizmom.

Dijastaza pubične simfize

Dijastaza pubične simfize (pubična simfiza predstavlja spoj dve pubične kosti) najčešće nastaje u saobraćajnim nesrećama ili pri forsiranim porođajima kod kojih postoji nesrazmera između veličine ploda i porođajnog kanala. Dijastaza pubične simfize do 4 cm ne narušava stabilnost karlice.

Akutni bakterijski tireoiditis

Akutni bakterijski tireoiditis nastaje najčešće usled širenja infekcije iz tonzila, ždrela, vratnih limfnih nodusa, retrofaringealnih apscesa, karioznih zuba i dr.

Iščašenje zgloba kuka (Luxatio coxae traumatica)

Iščašenja zgloba kuka predstavljaju veoma tešku povredu koja nastaje pod dejstvom sile visokog intenziteta. Traumatska luksacija kuka je često udružena sa prelomom acetabuluma ili gornjeg okrajka butne kosti.

Akutna insuficijencija kore nadbubrežnih žlezda

Akutna insuficijencija kore nadbubrežnih žlezda, odnosno adisonska ili adrenalna kriza, predstavlja težak i često fatalan akutni poremećaj nastao usled naglog i velikog smanjenja ili potpunog prestanka lučenja nadbubrežnih steroidnih hormona.

Autoimuni pluriglandularni sindrom I

Autoimuni pluriglandularni sindrom predstavlja adrenalnu insuficijenciju udruženu sa mukokutanom kandidijazom i hipoparatireoidizmom.

Iščašenje kolenog zgloba (Luxatio genum)

Traumatsko iščašenje kolenog zgloba je izuzetno teška povreda, koja najčešće nastaje u saobraćajnim nesrećama pod delovanjem jake sile.

Autoimuni pluriglandularni sindrom tip II

Autoimuni pluriglandularni sindrom tip II podrazumeva postojanje insuficijencije dve ili više endokrinih žlezda ili prisustvo nekih drugih oboljenja praćenih insuficijencijom endokrinih žlezda.

Iščašenje lakta (luxatio cubiti)

Iščašenje lakta (luxatio cubiti) je po učestalosti na drugom mestu posle iščašenja ramena.
Prema dislokaciji zglobnih površina luksacije mogu biti prednje, zadnje lateralne i medijalne. Najčešća je zadnja luksacija.

Disgenezija jajnika

Syndroma Schereschewsky - Turner je vrlo retko oboljenje i nastaje kao posledica urođene agenezije jajnika. Javlja se jedan sluačj na 3000 rođenih devojčica.

Eutireodna struma

Struma ( gušavost) označava svako povećanje štitaste žlezde koje može da se dokaže klinički. U užem smislu termin struma odnosi se na povećanje štitaste žlezde bez poremećaja njene funkcionalne aktivnosti.

Iščašenje skočnog zgloba (luxatio articulatio talocruralis)

Iščašenje skočnog zgloba nastaje kada se pokidaju svi ligamenti skočnog zgloba. Luksacija talusa (gležanj, skočna kost) može biti izolovana, ili udružena sa prelomom. Izolovane luksacije talusa su uvek prednje ili zadnje, jer su unutrašnje i spoljne udružene sa maleolarnim prelomima.

Iščašenje sternoklavikularnog zgloba (luxatio art.sternoclavicularis)

Iščašenje sternoklavikularnog zgloba ( luxatio art.sternoclavicularis) najčešće nastaje kao posledica indirektnog dejstva sile na spoljašnju stranu ramena ili duž abdukovane nadlaktice.

Iščašenje zgloba ramena (Luxatio art. glenohumeralis)

Iščašenje zgloba ramena je najčešće traumatsko iščašenje kod čoveka.

Fibrozni invazivni Tireoiditis

Fibrozni invazivni tireoiditis ( Riedlov tireoiditis) je hronično oboljenje štitaste žlezde koje se karakteriše zamenom žlezdanog parenhima vezivnim tkivom.

Iščašenje (Luxatio)

Iščašenje je skup povreda jednog zgloba pri čemu dolazi do rascepa kapsule, prekida ligamenata, kao i do dislokacije zglobnih površina pod uticajem spoljne sile.



Interkondilarni prelomi butne kosti (Fractura intercondylaris femoris)

Interkondilarni prelomi butne kosti su retki kominutivni prelomi koji se klasično označavaju kao T ili Y prelomi, prema položaju fragmenata na rendgenskom snimku. Ova vrsta preloma najčešće nastaje u saobraćajnim nesrećama.

Funkcionalna prepubertetska kastracija

Funkcionalna prepubertetska kastracija predstavlja urođeni izostanak obe funkcije testisa i androgene i reproduktivne.

Hipersekrecija prolaktina

Povećano lučenje prolaktina postoji kao fiziološka pojava u  trudnoći i tokom dojenja, u stresu i nekim drugim stanjima, ali  i kao patološka pojava kod niza oboljenja i poremećaja u organizmu.

Interkondilarni prelomi humerusa (Fractura intercondylaris humeri)

Interkondilarni prelomi humerusa (ramenjača, nadlaktna kost) nastaju kakteristično kod starijih osoba i nastaju padom na vrh lakta pri čemu olekranon (gornji okrajak ulne – podlaktne kosti) udara u distalni deo humerusa i lomi kondilarni masiv.

Izvučeni lakat (Pronatio dolorosa)

Izvučeni lakat (bolna pronacija, subluksacija glavice radijusa) predstavlja veoma čestu povredu kod male dece između prve i pete godine života.

Povrede meniskusa kolena (Laesio menisci medialis/lateralis genus)

Meniskusi su polumesečaste hrskavice koje imaju značajnu ulogu u kolenom zglobu. Povrede meniskusa najčešće nastaju kod sportista. Udružene su sa povredama ligamentarnog aparata kolenog zgloba. Povreda medijalnog meniskusa je najčešća povreda od svih unutrašnjih povreda kolenog zgloba.

Povrede torakolumbalnog dela kičmenog stuba

Najveći broj povreda kičmenog stuba se dešava na prelazu torakalnog u lumbalni deo kičme. Uglavnom se radi o prelomima tela pršljena i o luksacionim prelomima.

Povrede vratnog dela kičmenog stuba

Povrede vratnog dela kičmenog stuba su relativno česte i oko 20% povreda kičmenog stuba se dešava u ovoj regiji.

Prelom radijusa na tipičnom mestu (Fractura radii loco typico)

Prelom radijusa ( radijus žbica, podlaktna kost)  na tipičnom mestu je jedan od najčešćih preloma i to u sredovečenih i starijih osoba.

Prelomi acetabuluma

Acetabulum je čašica, jama karlične kosti, koja čini zglob kuka. Prelomi acetabuluma najčešće nastaju u saobraćajnim nesrećama. Pri sudaru, flektirano koleno vozača ili suvozača udara u instrument tablu i sila se prenosi na glavu butne kosti koja lomi pojedine delove acetabuluma. Bočni udar u trohanter može da dovede do preloma dna acetabuluma i ulaska glave butne kosti u malu karlicu – centralna luksacija.

Prelomi čašice (Fractura pattelae)

Prelomi čašice kolena spadaju u grupu intraartikularnih preloma i najčešće nastaju direktnim dejstvom sile pri padu na prednji deo kolena, a ređe pri nagloj i snažnoj kontrakciji mišića kvadricepsa.

Prelomi dijafize butne kosti (Fractura diaphyseos femoris)

Prelomi dijafize butne kosti nastaju pod dejstvom snažne traume, najčešće u saobraćajnim nesrećama, pri padu sa visine ili pod dejstvom vatrenog oružja.

Prelomi dijafize humerusa (Fractura diaphyseos humeri)

Prelomi dijafize humerusa (humerus – ramenjača, nadlaktna kost) nastaju najčešće kao posledica povreda u saobraćajnim nesrećama ili pri padu u toku svakodnevnih aktivnosti.

Prelomi dijafize tibije i fibule (Fractura diaphyseos cruris)

Prelomi dijafize tibije i fibule ( kosti potkolenice) spadaju u najčešće prelome dugih kostiju. Otvoreni prelomi potkolenice su veoma česti, češći od svih otvorenih preloma drugih kostiju.

Prelomi distalnog okrajka tibije (Fractura cruris partis distalis tibiae intraarticularis )

Prelomi distalnog okrajka tibije (ractura cruris partis distalis tibiae intraarticularis ) pripadaju grupi intraartikularnih preloma.

Prelomi falangi prstiju stopala (Fractura phalnagis/proximalis/medialis/distalis)

Prelomi falangi prstiju stopala ( fractura phalnagis/proximalis/medialis/distalis) nastaju najčešće prilikom pada teškog predemta na prste stopala ili usled udarca prstima o čvrst predmet.

Prelomi glave butne kosti (Fractura capitis femoris)

Prelomi glave butne kosti su retki i najčešće su udruženi sa prelomom acetabuluma i iščašenjem zgloba kuka.

Prelomi glavice radijusa (Fractura capituli radii)

Prelomi glavice radijusa (radijus – žbica, podlaktna kost) nastaju pri padu na ispruženu ruku pri čemu glavica radijusa udara i lomi se o kapitulum humerusa ( nadlaktna kost). Ovo je česta povreda kod odraslih osoba.

Prelomi gornjeg okrajka humerusa

Prelomi gornjeg okrajka humerusa (ramenjača, nadlaktna kost) nastaju najčešće kod starijih osoba.

Prelomi ključne kosti (Fractura claviculae)

Prelomi ključne kosti čine oko 10% svih preloma gornjeg ekstremiteta.

Prelomi kondila humerusa (Fractura condyli humeri lateralis/medialis)

Prelomi kondila humerusa (kost nadlaktice) predstavljaju tešku povredu lakta i najčešće se sreću kod dece.

Prelomi kondila tibije (Fractura condily tibiae)

Prelomi kondila tibije, platoa tibije ( fractura condily tibiae) najčešće nastaju pri padu sa visine pri potpuno opruženom kolenu ili direktnim udarom u gornji deo potkolenice. Prelomi kondila tibije su češći kod starijih osoba.

Prelomi kondila butne kosti (Fractura condyli medialis/lateralis)

Prelomi kondila butne kosti nastaju pod dejstvom direktne ili indirektne sile.

Prelomi kosti podlaktice udruženi sa iščašenjem

Postoje dva tipa povreda u kojima je prelom jedne kosti podlaktice udružen sa iščašenjem druge. To su Monteđijev prelom koji se češće javlja i Galeacijev prelom koji je ređi.

Prelomi lopatice (Fractura scapulae)

Prelomi lopatice su najčešće benigni, osim onih preloma koji direktno ili indirektno ugrožavaju zglobnu čašicu i tako utiču na zglob ramena.

Prelomi metatarzalnih kostiju (Fractura ossis metatarsalis)

Prelomi metatarzalnih kostiju nastaju kao rezultat direktnog dejstva sile, najčešće nakon pada sa visine ne prednji deo stopala, nakon prelaska točka preko stopala ili pada teških predmeta na stopalo. Prelomi metatarzalnih kostiju mogu biti prouzrokovane i indirektnim dejstvom sile – mehanizmom uvrtanja prednjeg dela stopala.

Prelomi navikularne kosti (Fractura ossis navicularis)

Prelomi navikularne kosti su najčešći od svih preloma kostiju ručja i sreću se u oko 85% slučajeva.

Prelomi oba prstena karlice-multipli prelomi

Prelomi oba prstena karlice dovode do značajnog oštećenja stabilnosti karličnog prstena i nastaju bitne dislokacije cele polovine karlice. Prelomna linija napred može da ide kroz pubične kosti ili simfizu, a nazad kroz sakroilijačni zglob, sakrum ili ilijačnu kost.

Prelomi obe kosti podlaktice (Fractura antebrachi)

Prelomi obe kosti podlaktice su česti i kod dece i kod odraslih osoba.

Prelomi olekranona (Fractura olecrani)

Olekranon predstavlja gornji okrajak ulne – podlaktne kosti.

Prelomi petne kosti (Fractura calcanei)

Prelomi petne kosti spadaju u najčešće prelome kostiju tarzusa. Prelomi kalkaneusa mogu biti intraartikularni i ekstraartikularni. Intrartikularni prelomi su znatno češći i čine oko dve trećine svih preloma kalkaneusa. Kompresivni, kominutivni prelomi tela kalkaneusa koji zahvataju artikularnu površinu predstavljaju najteže prelome petne kosti.

Prelomi prednjeg karličnog prstena (Fractura ossis pubis)

Prelomi prednjeg karličnog prstena su najčešće izolovani prelomi pubične ( fractura ossis pubis) ili išijadične kosti (fract ossis ischi) ili što je ređe prelom prednjeg prstena može biti odlomljen u vidu leptira kada su zahvaćene obe pubične kosti ili jedna pubična kost i sedalna kost obostrano.

Prelomi skočne kosti (Fractura tali)

Prelomi skočne kosti se najčešće dešavaju u predelu tela ili vrata, a mogući su i razni oblici avulzionih preloma, kao i kompresivni prelomi gornje i donje površine talusa.

Prelomi vrata butne kosti (Fractura colli femiris)

Prelomi vrata butne kosti najčešće nastaju pri padu na kuk. Najčešće se sreće kod osoba preko šezdesete godine života kod kojih pored traume značajnu ulogu ima i prisutna osteoporoza. Kod mladih osoba prelom vrata butne kosti nastaje pod dejstvom snažne traume (saobraćajne nesreće).

Prelomi zadnjeg karličnog prstena

Prelomi zadnjeg karličnog prstena obuhvataju prelome bederne, krsne i repne kosti.

Subtrohanterni prelomi femura( Fractura subtrochanterica femoris)

Subtrohanterni prelomi femura zahvataju proksimalnu trećinu dijafize femura ( butna kost), koja se pruža pet centimetara distalno od malog trohantera.


Suprakondilarni prelom butne (Fractura supracondylica femoris)

Suprakondilarni prelom butne kosti najčešće nastaje pod dejstvom snažne sile pri padu ili udaru na savijeno koleno.

Hipogonadotropni hipogonadizam

Hipogonadotropni hipogonadizam (Kallmannov sindrom) predstavlja izolovani hipogonadizam urođenog tipa. Javlja se 6 puta češće u dečaka nego u devojčica.

Hipoparatireoidizam

Hipoparatireoidizam je klinički sindrom koji karakteriše hronična hipokalcemija nastala usled smanjene sekrecije ili nedostatka paratireoidnog hormona (PTH).

Suprakondilarni prelomi humerusa (Fractura supracondylica humeri)

Suprakondilarni prelomi humerusa ( Fractura supracondylica humeri) najčešće nastaju kod dece.

Traumatsko iščašenje čašice kolena (Luxatio patellae traumatica)

Traumatsko iščašenje čašice kolena nastaje najčešće pri snažnoj i nagloj kontrakciji četvoroglavog mišića natkolenice u trenutku kada je koleno savijeno.

Trohanterni prelomi butne kosti (fractura trochanterica femoris)

Trohanterni prelomi su prelomi proksimalnog okrajka butne kosti, koji nastaju između velikog i malog trohantera (gornji okrajci butne kosti).

Uganuće skočnog zgloba ( Distorsio articulatio talocruralis)

Uganuće skočnog zgloba predstavlja skup povreda ligamenata, kapsule, sinovije i tetivnih insercija u predelu skočnog zgloba pri nezgodnom uvrtanju ili ređe izvrtanju stopala u toku posrtanja ili pada.

Uganuće (Distorsio)

Uganuće predstavlja povredu kapsuloligamentarnog aparata zgloba, usled grube mehaničke sile, koja dovodi do nekontrolisanog pokreta u zglobu koji prelazi fiziološku granicu elastičnosti.

Akutna dilatacija želudca

Akutna dilatacija želudca predstavlja iznenadno nakupljanje velike količine želudačnog sadržaja i gasova koji se ne resorbuju i ne transportuju u niže partije digestivnog trakta u odsustvu organske opstrukcije želudca.

Hipertrofična stenoza pilorusa u odraslih

Hipertrofična stenoza pilorusa u odraslih je veoma retka. Etiopatogeneza nije poznata. Može biti posledica hipertrofije piloričnog sfinktera iz detinjstva (primarna hipertrofija) ili posledica sanacije organskih bolesti pilorusa i njegove okoline: jukstapiloričnog želudačnog ulkusa ( čir), ulkusa piloričnog kanala (sekundarna hipertrofija).

Poremećaj motiliteta gornjeg segmenta jednjaka,

Diskinezija gornjeg ezofagusnog sfinktera se ispoljava u vidu spazma ili hipotonije.

Ruptura gastroezofagusne spojnice (Syndroma Mallory-Weiss)

Ruptura gastroezofagusne spojnice ( Syndroma Mallory-Weiss) podrazumeva akutni rascep sluznice u nivou gastroezofagusne spojnice koji nastaje kod jakog povraćanja.

Porodična hiperholesterolemija

Porodična hiperholesterolemija predstavlja tip II hiperlipoproteinemne bolesti. Uzrok oboeljenja je defekt receptora praćeno uz degradaciju beta lipoproteina.

Hipotireoza (Hypothyreosis)

Hipotireoza je sistemski poremećaj izazvan nedostatkom tireoidnih hormona u perifernim tkivima.

Multipla endokrina neoplazija (MEN II)

Multipla endokrina neoplazija predstavlja nasledno oboljenje u kome se javljaju tumori ili hiperplazija dve ili više endokrinih žlezda. Ovaj oblik se razlikuje od MEN I po tome što nije zahvaćen endokrini pankreas. Odlikuje se prisustvom medularnog karcinoma štitaste žlezde, feohromocitoma i hiperplazije paratireoidne žlezde, a u nekim oblicima nastaju i neurogangliomi.

Nepotpuni rani pubertet (Pubertas praecox partialis)

Nepotpuni rani pubertet je relativno česta pojava i manifestuje se u obliku preranog rastenja dojki ili prerane pojave polne dlakavosti. Oba oblika se javljaju skoro isključivo u ženskom polu.

Nodozna toksična struma

Nodozna toksična struma je oblik hipertireoze izazvan hiperprodukcijom tireoidnih hormona iz autonomnog solitarnog nodusa (čvor) tireoideje ili polinodozne strume.

Pravi rani pubertet (Pubertas praecox vera)

Rani pubertet označava pojavu znakova polnog sazrevanja pre 8. godine u devojčica i pre 10. godine u dečaka.

Primarna hipersekrecija estrogena (Hyperestrogenismus primarius)

Sindrom povećane sekrecije estrogena u više od 50% slučajeva se javlja u klimakterijumu.

Primarni hiperparatireoidizam

Primarni hiperparatireoidizam predstavlja oboljenje paratireoideje koje se karakteriše hiperfunkcijom (pojačanim izlučivanjem paratireoidnog hormona, PTH) i pratećim poremećajem u metabolizmu kostiju i poremećajem u metabolizmu kalcijuma i fosfora.

Primarni hipoestrogenizam (Hipoestrogenismus primarius aquisita)

Primarni hipoestrogenizam se javlja posle potpuno normalnog razvoja puberteta, u reproduktivnom dobu žene.

Primarni hipoprogesteronizam (Hipoprogesteronismus primarius aquisita)

Primarni hipoprogesteronizam se najčešće odnosi na hipo, oligo ili amenoreju, koje su i glavni uzrok sterilnosti žene.

Sekundarni hiperparatireoidizam

Sekundarni hiperparatireoidizam nastaje najčešće kao posledica terminalne hronične bzubrežne insuficijencije. Insuficijentni bubreg usporeno izlučuje fosfate (to dovodi do smanjenja nivoa kalcijuma i povećane sekrecije paratireoidnog hormona, PTH).

Sindrom neadekvatne sekrecije antidiureznog hormona

Sindrom neadekvatne sekrecije antidiureznog hormona se naziva još i Schwartz-Batter-ov sindrom. Hipersekrecija antidiuretskog sindroma ( ADH) je od znatno manjeg značaja za kliniku od njegove hipersekrecije.

Sindrom praznog turskog sedla

Tursko sedlo je koštano ulegnuće na bazi lobanje u kome je smeštena hipofiza. Sindrom praznog turskog sedla ( empty sella sindrom) podrazumeva netumorsko povećanje sele usled postojanja arhnoidalnog divertikuluma ispunjenog likvorom.

Stečena oštećenja testisa

Radi se o oštećenju testisa pod dejstvom većeg broja faktora spoljašnje sredine, najčešće lekova i alkohola.

Stečeni nedostatak gonadotropina

Stečeni nedostatak gonadotropina podrazumeva smanjeno lučenje ili izostanak lučenja gonadotropina, najčešće usled direktnog (kompresivnog) ili indirektnog (funkcionalnog) dejstva hormona tumora sastavljenih od ćelija koje luče ostale tropne hormone hipofize. Moguće je i dejstvo drugih činilaca (zračenje hipofize).

Subakutni tireoiditis

Subakutni tireoiditis je zapaljenjsko oboljenje koje obično protiče u tri faze – akutnu, subakutnu i fazu oporavka.

Tercijarni hiperparatireoidizam

Tercijarni hiperparatireoidizam (THPT) se najčešće javlja posle transplantacije bubrega i usled perzistiranja sekundarnog hiperparatireoidizma. THPT se može javiti usled funkcionalne nesposobnosti transplantiranog bubrega, a posebno zbog nedovoljne produkcije kalcitriola.

Urođena germinativna aplazija (Aplasio germinative congenitalis)

Urođena germinativna aplazija ( Castillo-Engleov sindrom) predstavlja aplaziju germinativnih ćelija Sertolievog sincicijuma odgovornih za sprematogenezu, najčešće usled kongenitalnih poremećaja.

Zakasneli pubertet (Pubertas tarda)

Zakasneli ili odloženi pubertet je stanje u kome ne dolazi do psihičko-fizičkog razvoja i znakova puberteta pre 15. godine života. Ispoljava se daleko češće u dečaka nego u devojčica.

Damping sindrom (Dumping)

Damping (Dumping) sindrom obuhvata skup gastrointestinalnih i kardiovaskularnih simptoma koji se ispoljavaju u toku ili neposredno posle uzimanja hiperosmolarne hrane u bolesnika sa gastrojejunostomijom (Billroth II) ili gastroduodenostomijom (Billroth I).

Divertikulum želuca

Divertikulum želuca predstavlja slepo, kesasto izbočenje od lumena put spolja, svih ili pojednih slojeva zida želuca.

Menetrierova bolest (Morbus Menetrier)

Menetrierova bolest (Morbus Menetrier) spada u hiperplastične gastropatije i predstavlja difuzno džinovsko zadebljanje želudačne sluzokože, pretežno foveolarnog sloja korpusa u vidu širokih, zdepastih nabora, debljine prsta sa značajnim gubitkom proteina iz želuca i hipoproteinemijom.

Duodenokolična fistula

Duodenokolična fistula najčešće nastaje kao posledica karcinoma kolona, duodenuma ili žučne kesice, ali je opisana i kod duodenalnog ulkusa (čir), akutnog holecistitisa, ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti.

Peptični Ulkus tankog creva

Nakon resekcije želuca zbog ulkusne bolesti (čir), peptični ulkus se može razviti na priključnim vijugama, stomi ili želudačnom patrljku. Ulkus je najčešće lokalizovan na pregibu između priključnih vijuga ili u početnom delu odvodne vijuge.

Postinflamatorni Periduodenitis

Perioduodenitis predstavlja postojanje priraslica koje deformišu duodenum i ometaju njegovu funkciju.

Postoperativni refluks gastritis

Resekcijom želuca i uklanjanjem pilorusa želudačni patrljak je neprekidno natopljen žuči koja oštećuje sluzokožu preostalog želuca što izaziva postoperativni refluks gastritis.

Rascep želuca (Ruptura ventriculi)

Rascep želuca (Ruptura ventriculi) može nastati u svim stanjima koja dovode do povećanja intraabdominalnog pritiska (trauma tupim predmetom, blast sindrom) i intragastričnog pritiska (nazalno davanje kiseonika, predozirano ubacivanje vazduha u toku gastroskopije, uzimanje velike količine hrane ili tečnosti, uzastopno i forsirano povraćanje) i kod tromboze želudačne koronarne vene.

Sindrom dovodne vijuge

Sindrom dovodne vijuge se ispoljava u bolesnika nakon resekcije želuca po metodi Billroth II. Proširenje i zastoj dovodne vijuge su karakteristika ovog sindroma.

Sindrom malog želuca

Sindrom malog želuca se ispoljava kod bolesnika nakon resekcija po metodama Billroth I i II kao posledica disproporcije između volumena unesene hrane i kapaciteta želudačnog patrljka. Javlja se u neposrednom postoperacionom periodu kada bolesnici nisu stvorili naviku za češćim obrocima sa količinski manje hrane.

Sindrom slepe vijuge (Blind loop syndrom)

Sindrom slepe vijuge (Blind loop syndrom) spada u poremećaje nastale zbog operacije želuca. Staza u distendiranoj dovodnoj vijuzi predstavlja pogodnu sredinu za razvoj bakterijske infekcije. Pankreasna lipaza se inaktivira usled hiperbioze tankog creva, pa dolazi do dekonjugacije soli žučnih kiselina i pojave maldigestije i malapsorpcije

Strana tela želuca

Strana tela želuca su predmeti od različitih materijala i različite veličine ( šnale, ekseri, kovani novac, parcijalne zubne proteze) koja zadesno ili namerno dospevaju u želudac, a tu spadaju i bezoari. Mala i zaobljena strana tela lako prolaze kroz digestivni trakt i izbacuju se prirodnim putem. Mala i oštra strana tela mogu da perforiraju želudac i da izazovu peritonitis (zapaljenje trbušne maramice).

Volvulus želuca

Želudac je normalno fiksiran kardijom, retroperitonealnim položajem descedentnog dela duodenuma i preko veza želuca sa okolnim organima. Kada su ovi ligamenti dugi i mlitavi dolazi do rotacije želuca.

Akutna Intestinalna Vaskularna Ishemija

Akutna intestinalna vaskularna ishemija je kliničko stanje, koje nastaje zbog inkompletne ili kompletne okluzije gornje mezenterične arterije.

Angiodiosplazija kolona

Angiodisplazija kolona su stečena i lokalizovana proširenja međusobno komunikativnih krvnih sudova sluzokože. Najčešće se javljaju u cekumu i ascedentnom delu kolona.

Anusna Fisura

Anusna fisura je prskotina (laceracija) donje polovine analnog kanala, akutnog ili hroničnog toka. Najčešće se anusne fisure javljaju u srednjem starosnom dobu, češće u žena.

Apsces anorektalnog predela

Anorektalni apsces je zapaljenje pararektalnog prostora, manje ili više, jasno ograničeno od okoline.

Dezmoidni Tumori

Dezmoidni tumori su retki benigni tumori prednjeg trbušnog zida. Oni čine 3-4% svih tumora prednjeg trbušnog zida.

Divertikulumi Jednjaka

Diveretikulum predstavlja džepasto izbočenje koje štrči iz lumena jednjaka ili bilo kog dela digestivnog aparata. Divertikulumi jednjaka se prema građi dele na prave (ako imaju dva ili tri sloja) i lažne (kada sadrže samo sluznicu), a prema nastanku na kongenitalne i stečene.

Divertikulumi tankog creva

Divertikulumi tankog creva su lokalizovana proširenja crevnog zida koja su u vezi sa lumenom creva.

Endometrioza rektuma i kolona

Endometrioza označava prisustvo tkiva endometrijuma materice u zidu rektosigmoidnog dela debelog creva, ređe, u ostalim segmentima.

Hematom ovojnice M. Rectus Abdominisa

Hematom u ovojnici m. rectus abdominisa se češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Najčešći etiološki faktori koji dovode do pojave hematoma u ovojnici m. rectus abdominisa je trauma, bilo da se radi o tupim ili otvorenim povredama mišićne mase.

Holecistoduodenalna Fistula

Holecistoduodenalne fistule su najčešći tip unutrašnjih duodenalnih fistula. Najčešće se javljaju kod žena starijeg životnog doba sa prethodnom anamnezom o kalkuloznoj bolesti žučne kesice.

Holedohoduodenalna Fistula

Holedohoduodenalna fistula čini oko 20% svih bilijarnih fistula. Najčešće nastaje penetracijom kalkulusa iz holedohusa u duodenum u bolesnika sa hirurški odstranjenom žučnom kesicom.

Impakcija Fecesa u rektumu i kolonu

Fekalna impakcija je zadržavanje formiranih, čvrstih i dehidratisanih fekalnih masa u debelom crevu.

Ishemijski kolitis

Ishemijski kolitis je oštećenje segmenata debelog creva, koje nastaje kao posledica mezenterične vaskularne okluzije.

Pseudomembranozni Kolitis

Pseudomembranozni kolitis je retko i teško oboljenje kolona sa karakterističnim membranama na sluznici.

Solitarni Ulkus debelog creva

Solitarni ulkus (čir) debelog creva je lokalna ishemija lezija sluznice. Smatra se da je ulkus rektuma traumatskog porekla; posledica koprostaze u rektumu i sigmi – što dovodi do povećanog pritiska na zid creva, dekubitalne nekroze i ishemične promene sluznice, kojoj se pridružuje sekundarna bakterijska infekcija

Retroperitonealna krvarenja i hematomi

Retroperitonealna krvarenja i hematomi su najčešće traumatskog porekla. Predstavljaju tešku komplikaciju povreda trbuha, sa mortalitetom od 40% do 70%. Ređe nastaju usled predoziranja antikoagulantnih lekova, rupture aortne aneurizme ili kao posledica translumbalne kateterizacije abdominalne aorte ili vene cave inferior.

Insuficijencija mitralnog zaliska

Mitralna insuficijencija je srčana mana nastala neadekvatnim zatvaranjem mitralnog otvora putem mitralnih kuspisa, zbog čega u sistoli dolazi do vraćanja – regurgitacije krvi u levu pretkomoru.

Insuficijencija trikuspidnog zaliska

U trikuspidnoj insuficijenciji, zbog neodgovarajućeg zatvaranja trikuspidnog otvora, dolazi do vraćanja krvi iz desne komore u desnu pretkomoru.

Insuficijencija zaliska plućne arterije

Insuficijencija zaliska plućne arterije omogućava vraćanje krvi iz plućne arterije u desnu komoru tokom dijastole.

Akutna masna jetra u trudnoći

Akutna masna jetra u trudnoći je retka bolest i nepoznatog je uzroka. Bitna je povezanost sa preeklampsijom. Predisponirajući faktori su toksini, virusi, malnutricija, primena tetraciklina.

Alkoholni hepatitis

Alkoholni hepatitis je toksično zapaljenjsko oboljenje jetre koje se može ispoljiti u akutnom i hroničnom kliničkom obliku.

Amebni Apsces jetre

Amebni proces je retka vancrevna komplikacija amebne infekcije debelog creva koja nastaje prodorom ameba u venske ogranke sistema vene porte, a preko njih u jetru. U 90% slučajeva je lokalizovan u desnom lobusu jetre.

Bilijarna Stenoza

Benigna bilijarna stenoza je u najvećem broju slučajeva posledica hirurške traume. Mnogo ređi uzroci su spoljne tupe povrede abdomena i erozija zidova duktusa žučnim kamencima.

Dijabetesna enteropatija

Dijabetesna enteropatija je veoma retka komplikacija šećerne bolesti. Karakteriše se polineuropatijom, upornom dijarejom sa ili bez steatoreje i loše regulisanim dijabetesom.

Divertikulumi Duodenuma

Duodenum je, posle kolona, najčešće mesto lokalizacije divertikuluma u digestivnom traktu. Divertikulumi duodenuma su kesasta izbočenja van zida duodenuma (retko u lumen) koja su povezana sa lumenom preko otvora i vrata divertikuluma.

Fibrocističina bolest jetre

Policistična bolest jetre je kongenitalno oboljenje. Ciste jetre su udružene sa cistama u  bubregu, a moguće su i u drugim organima (pluća, pankreas, slezina, jajnici).

Funkcionalne kolopatije

Funkcionalne kolopatije su primarni poremećaji svih funkcija debelog creva u kojima organske lezije kolona, ili ne postoje ili nastaju sekundarno i nalaze se u drugom planu.

Gastroenteropatije sa gubljenjem proteina

Gastroenteropatije sa gubitkom proteina su oboljenja gastrointestinalnog trakta u kojima nastaje ekscesivni transmukozni gubitak proteina u lumen creva što rezultira edemskim sindromom.

Hemobilija

Hemobilija je krvarenje u bilijarni trakt kao posledica traume ili operativnih povreda jetre i žučnih puteva, sa uspostavljanjem patoloških komunikacija krvnih sudova i žučnih kanala.

Holedoholitijaza

Holedoholitijaza predstavlja prisustvo kalkulusa u žučovodu i najčešće je udružena sa kalkulozom žučne kesice. Daleko ređe se sreće primarna holedoholitijaza (kada se kalkulusi nalaze u holedohusu ali ne i u žučnoj kesi ili nastanak kalkulusa u holedohusu posle holecistektomije). Moguće je zaostajanje kalkulusa u holedohusu posle prethodnog hirurškog lečenja.

Holestaza u trudnoći

Rekurentna intrahepatična holestaza u trudnoći je benigno oboljenje, manifestuje se kliničkim i biohemijskim znacima holestaze, bez promena opšteg stanja i ima dobru prognozu. Posle porođaja klinički i biohemijski znaci se u potpunosti povlače. Ponavlja se i u sledećoj trudnoći.

Karcinoid tankog creva

Karcinoidni sindrom predstavlja skup simptoma izazvanih prekomernim lučenjem serotonina iz tumora argentafinih ćelija.

Neutropenija

Neutropenija (granulocitopenija) predstavlja smanjenje broja granulocita, odnosno neutrofila ispod 2*109 /L. Agranulocitoza je najteži oblik u kojem je broj granulocita u perifernoj krvi izrazito smanjen ili su oni potpuno nestali.

Nasledna hemoragijska teleangiektazija

Nasledna hemoragijska teleangiektazija (Morbus Rendu-Osler-Weber) je najčešći nasledni vaskularni poremećaj hemostaze.

Hipertenzija se često propušta kod mladih osoba

Nova istraživanja pokazuju da mlađe osobe, starosti 18-24, sa koje boluju od visokog krvnog pritiska imaju manje šansi da im doktori tu bolest dijagnostifikuju prilikom redovnih kontrola.

Povrede bešike

Povrede bešike su relativno retke. Bešika je organ koji je postavljen iza karlične kosti, a ispod peritoneuma, tako da biva povređen ili u sklopu povrede karlice (perforacije) ili kada bolesnik dobije udarac pri padu na punu mokraćnu bešiku. Povrede mogu da nastanu i jatrogeno.

Oboljenja krvnih sudova jetre

Tromboza hepatičke arterije može nastati u toku tumoroznih procesa, citostatske terapije, infekcije, endokarditisa, ligatura u toku operacija, trombocitopenične purpure, poliartritisa, generalizovane arterioskleroze i dr.

Primarna Fibrinoliza

Primarna sistemska fibrinoliza je veoma retka. Sreće se u pacijenata sa karcinomom prostate, pankreasa, cirozom jetre ili pri operacijama u području male karlice i prostate, jer su ova tkiva bogata aktivatorima plazminogena.

Piogeni Apsces jetre

Apsces jetre je retko oboljenje najčešće uzrokovano gastrointestinalnim, a ređe sistemskim infekcijama.

Postiradijacioni Kolitis

Postiradijacioni kolitis predstavlja oštećenje dela creva usled primene zračne terapije.

Stečeni poremećaji Koagulacije (Zbog nedostatka Vitamina K)

Vitamin K je potreban za sintezu FII, VII, IX i X faktora koagulacije u jetri. Vitamin K učestvuje kao koenzim u karboksilaciji glutaminske kiseline na prekursorima spomenutih faktora koagulacije, čime oni dobijaju sposobnost da vežu jone kalcijuma i učestvuju u koagulaciji.

Trombocitopatije

Trombocitopatije obuhvataju grupu oboljenja kod kojih je poremećena funkcija trombocita. Funkcionalno insuficijentni trombociti su uzrok sklonosti ka krvarenju i pored normalnog broja trombocita.

Trombocitoze

Trombocitozama nazivamo stanja sa povećanim brojem trombocita (preko 400*109/L). Trombocitoze mogu biti primarne i sekundarne.

Duboka venska Tromboza (Trombophlebitis profunda)

Duboka venska tromboza (Trombophlebitis profunda) spada u najčešće bolesti perifernog venskog sistema. Zapaljenjski proces i stvaranje tromba u dubokim venama su usko povezani i isprepletani tako da ova bolest ima dvojak naziv.

Povrede bubrega

Povrede bubrega su retke. One se javljaju kao zatvorene povrede i obično su udružene sa povredama drugih organa (jetra, slezina) koje daju mnogo izraženije simptome. Otvorene povrede nastaju pri direktnom povređivanju (hladnim ili vatrenim oružjem).

Povrede Jetre

Jetra je najčešće povređivani abdominalni organ, bilo da njena povreda nastaje izolovano ili u sklopu politraume. Povrede jetre mogu biti otvorene (penetrantne) i zatvorene (nepentrantne, kontuzione).

Povreda uretre

Uretra se može povrediti na više načina: jatrogeno pri endoskopskom radu, prilikom povreda karličnog prstena, prilikom nasedanja na prepreku, pri produženom porođaju ili prilikom povrede spoljnih genitalija, kada u sklopu povrede biva povređena i uretra.

Bolest sinusnog čvora (sick sinus syndrome)

Bolest sinusnog čvora je uzrokovana nesposobnošću sinusnog čvora da normalno stvara nadražaje, ili poremećajem sprovođenja impulsa od sinusnog čvora na pretkomore.

Flater pretkomora

Flater pretkomora (lepršanje pretkomora) nastaje usled nenormalnog automatizma pretkomora koji dovode do fenomena kruženja i održavanja aritmije. Radi se o brzom radu pretkomora, najčešće oko 300 u minutu.

Abeta - Lipoproteinemija

Abeta - lipoproteinemija posledica je nedostatka sinteze beta – apoproteina, koji je izgleda osnova za nastajanje prebeta- i beta-lipoproteina i hilomikrona. Svi ovi lipoproteini su odsutni u plazmi a količina alfa-lipoproteina je smanjena. Anomalija se nasleđuje autosomno recesivno.

Alergija na kravlje mleko

Kravlje mleko sadrži veći broj proteina, a najvažniji su laktoglobulini, laktalbumin, kazein i kravlji albumin. Alergija na kravlje mleko javlja se u oko 2,5% dojenčadi i kod dece do druge godine života pa je to najčešća alergijska reakcija kod dece te dobi.

Alkaptonurija

Alkaptonurija ili homogentizinska acidurija je redak kongenitalni defekt u pretvaranju homogentizinske kiseline u acetosirćetnu kiselinu, pa se mokraćom izlučuju velike količine homogentizinske kiseline.

Cistinoza

Cistinoza je autosomno recesivno nasledna bolest karkterisana nakupljanjem velikih količina slobodnog cistina (nevezanog za proteine) u brojnim tkivima, naročito u rožnjači, konjunktivi, koštanoj srži, retikuloendotelnim ćelijama i u epitelnim ćelijama bubrežnih tubula.

Fenilketonurija

Fenilketonurija (PKU) je autosomno recesivno nasledna metabolopatija, uslovljena mutacijom strukturnog gena za sintezu jetrinog enzima fenil-alanin-hidroksilaze i/ili kofaktora tetrahidrobiopterina. Fenilalanin se ne razgrađuje u organizmu, nego se nagomilava, uzrokujući oštećenja centralnog nervnog sistema.

Galaktozemija

Galaktozemija je autosomno-recesivno nasledna enzimopatija uslovljena deficitom galaktozo-1-fosfat-uridil-transferaze zbog čega nastaju anatomske, biološke i kliničke manifestacije. Direktna posledica nedostatka galaktozo-1-fosfat-uridil-transferaze je nemogućnost pretvaranja galaktozo-1-fosfata u ćelijama jetre i brojnih drugih organa, što brzo vodi oštećenju njihove funkcije i strukture.

Tay-Saschsova Bolest

Tay-Saschova bolest spada u gangliozidoze, nastaje usled nedostatka specifičnog enzima, gangliozidaze. To uzrokuje defekt u razgradnji gangliozida, neuroni su istegnuti, mnogo umiru, pa mozak i ganglijske ćelije retine atrofiraju pred kraj druge godine života.

Glikogenoza Tip I

Glikogenoze su bolesti kod kojih dolazi do nakupljanja glikogena (normalne ili promenjene strukture) u tkivima (srcu, jetri, mišićima). Kod glikogenoze tip I (Gierkova bolest) zbog defektne aktivnosti glukozo-6-fosfataze, nagomilava se velika količina glikogena normalne strukture u citosolu brojnih telesnih ćelija, prvenstveno jetre i bubrega, sa sklonošću ka hipoglikemiji i laktacidozi.

Glikogenoza Tip II

Glikogenoze su bolesti kod kojih dolazi do nakupljanja glikogena (normalne ili promenjene strukture) u tkivima (srcu, jetri, mišićima). Kod glikogenoze tip II (generalizovana glikogenoza, Pompeova bolest) deficijentni je enzim alfa-glikozidaza (kisela maltaza), koja u zdravih osoba hidrolizuje glikogen nezavisno od enzimskog sistema fosforilaza.

Glikogenoza Tip III

Glikogenoze su bolesti kod kojih dolazi do nakupljanja glikogena (normalne ili promenjene strukture) u tkivima (srcu, jetri, mišićima). Kod glikogenoze tip III (limit-dekstrinoza, Cori-bolest) glikogen ima kratke spoljne lance čijim cepanjem nastaje dekstran sa ograničenom dužinom, pa ga je Cori nazvala "limit-dekstrinoza". Glikogen se nagomilava u jetri, slezini, mišićima, miokardu, leukocitima i eritrocitima.

Homocistinurija

Homocistinurija je retka metabolopatija koja se karakteriše poremećajem razgradnje metionina i homocisteina sa hiperhomocistenemijom i homocistinurijom.

Intoksikacija Vitaminom D

Unos vitamna D mora biti striktno prilagođen potrebama, bilo da je reč o normalnom ili patološkom stanju. Poznato je da višemesečni unos preko optimuma kod zdravih osoba dovodi do intoksikacije, tj. do hiperkalcijemije sa kalcinozom krvnih sudova i ektopičnim kalcifikacijama mekih tkiva.

Krabbeova bolest

Krabbeova bolest (galaktozil-ceramidna lipidoza) je progresivno cerebralno degenerativno oboljenje koje primarno zahvata belu moždanu masu zbog deponovanja ceramid galaktoze u lizozomima.

Maligna Hiperfenilalaninemija

Maligna hiperfenilalaninemija se karakteriše neonatalnom hiperfenilalaninemijom i teškim neurološkim ispadima, bez obzira na restriktivnu dijetu.

Metahromatska Leukodistrofija

Metahromatska leukodistrofija je oboljenje kod koga je deficijentni enzim aril sulfataza A. U beloj supstanci mozga i mijelinskim omotačima perifernih nerava nagomilavaju se cerebrozid-sulfatidi. Do nakupljanja sulfolipida dolazi u jetri, bubrezima i drugim organima.

Mukopolisaharidoza TIP I

Mukopolisaharidoze (MPS) su nasledne, progresivne bolesti deponovanja kiselih glukozaminoglikana (GAG) u lizozomima, zbog naslednog deficita specifičnih degradacijskih enzima. U tkivima su GAG obično u kovalentnoj vezi sa  proteinskim jezgrom, čineći makromolekul nazvan proteoglikan.

Mukopolisaharidoza Tip II

Mukopolisaharidoza tip II (MPS II, Hunterova bolest) je jedna od sedam tipova klasifikovanih i prepoznatih mukopolisaharidoza.

Mukopolisaharidoza Tip IV

Mukopolisaharidoza tip IV (Morquio Syndrome) je jedan od sedam tipova mukopolisaharidoza. Mukopolisaharidoze (MPS) su nasledne, progresivne bolesti deponovanja kiselih glukozaminoglikana (GAG) u lizozomima, zbog naslednog deficita specifičnih degradacijskih enzima.

Mukopolisaharidoza Tip V

Mukopolisaharidoza tip V je jedan od sedam tipova mukopolisaharidoza. Mukopolisaharidoze (MPS) su nasledne, progresivne bolesti deponovanja kiselih glukozaminoglikana (GAG) u lizozomima, zbog naslednog deficita specifičnih degradacijskih enzima.

Mukopolisaharidoza Tip VI

Mukopolisaharidoza tip VI ili Maroteaux-Lamy sindrom je jedna od sedam tipova klasifikovanih i prepoznatih mukopolisaharidoza. Mukopolisaharidoze (MPS) su nasledne, progresivne bolesti deponovanja kiselih glukozaminoglikana (GAG) u lizozomima, zbog naslednog deficita specifičnih degradacijskih enzima.

Neimann-Pickova bolest

Neimann-Pick-ova bolest odnosi se na grupu naslednih metaboličkih poremećaja poznatih kao leukodistrofije ili poremećaji razgradnje lipida. Kod takvih bolesti dolazi do nakupljanja štetnih količina masti u organima poput slezine, jetre, pluća, koštane srži i mozga.

Poremećaj metabolizma fruktoze

Benigna fruktozurija je retka, urođena mana metabolizma fruktoze, uslovljena insuficijencijom enzima fruktizinaze u jetri, zbog čega se fruktoza ne može fosforilisati i preći u fruktozo-1-fosfat. U krvi nakupljena fruktoza izlučuje se mokraćom ne izazivajući oštećenje organizma

Ima li nade za obolele od multiple skleroze?

Veliku pažnju javnosti privuklo je istraživanje Prof. Paola Zambonija (Ferara, Italija) i dr Živadinova (Bafalo, USA) oko teorije CCSVI (Chronic Cerebrospinal Venous Insufficiency) i multiple skleroze. Urodjen ili stečen tokom života poremećaj u oticanju krvi iz mozga glavni je razlog, po ovoj teoriji, za nagomilavanje krvi u moždanom ili tkivu produžene moždine. Ovako uzrokovan zastoj venske krvi dovodi, po jednima, do hipoksije (nedostatka kiseonika) u moždanom tkivu i posledičnog propadanja vrlo osetljivog mijelinskog omotača nerava.


Šizofrenija – hronična bolest mozga

Šizofrenija je oboljenje koje ugrožava suštinski bitna područja duševnog života. Pripada grupi psihotičnih poremećaja. Shizofrenija je psihijatrijska dijagnoza koja opisuje mentalni poremećaj karakterisan pogoršanjem percepcije ili doživljavanja realnosti sa značajnom socijalnom i radnom disfunkcijom. Bolesnik obično ispoljava znake dezorganizovanog govora, misli, deluzije ili halucinacije (naročito slušne).

Alchajmerova bolest najčešći oblik demencije

Alchajmerova demencija, kao najčešći oblik demencije, jeste oboljenje mozga koje vodi ka sporom gubitku mentalnih funkcija. Oboleli bivaju sve manje u stanju da se sete, da nauče nešto novo, da donose odluke ili da sprovode druge složene misaone procese. U fazi napretka bolesti ne mogu se više brinuti o sebi i drugima.

Maligni tumori kože

Operišu se u opštoj ili lokalnoj anesteziji u zavisnosti od velićine tumora. Ukoliko je tumor manjih dimenzija, posle operacije nema bolova i istog dana se možete vratiti svojim redovnim aktivnostima. Operativno lečenje kao patohistološka provera su obavezni za maligne tumore kako bi bili sigurni da je tumor potpuno uklonjen.

Odlazak na posao sa fibromialgijom

Dnevne aktivnosti, kućnih obaveza i posla, mogu biti veoma zamorni za ljude sa fibromialgijom. Ipak, mnogi ljudi koji boluju od fibromialgije mogu zadržati posao i biti produktivni u svakodnevnom životu. Postoje promene koje možete uvesti u kućnom i random okruženju koje će vam pomoći.

Da li je u pitanju Kronova bolest ili laktozna intolerancija?

Naučite razlike između simptoma Kronove bolesti i laktozne intolerancije, dva stanja koja se često mešaju.

Mikoplazma pneumonije

Mikoplazma pneumonije je veoma mala bakterija iz klase molikuta. Izaziva bolest mikoplazma pneumonije, jednu vrstu atipične bakterijske pneumonije i povezuje se sa bolešću hladnih aglutinina (antitela).

Ispovest latino zvezde Anahi Giovanna Puente Portilla

Poslednjih decenija ovog veka, svest o štetnosti gojaznosti i idealizacija mršavosti nametnuta je iz sveta mode. Sve je češći slučaj da poznate medijske ličnosti imaju problema sa ovim bolestima. Primer za to je i poznata latino pevačica i glumica Anahi.

Problemi sa mokrenjem

Bol pri mokrenju, često mokrenje ili zaostajanje mokraće (nesposobnost da se potpuno isprazni bešika) najčešći su problemi ove vrste. Nevoljno isticanje mokraće, takođe, je važan zdravstveni problem kod žena koji izrazito smanjuje kvalitet života.

Glumac Endi Vitfild preminuo od raka limfne žlezde

Tužnu smrt glumca Endija Vitfilda, poznatog po ulozi Spartaka u istoimenoj seriji, izazvao je rak limfne žlezde. Poslednji dani života ove australijske zvezde sačuvani su u dokumentarnom filmu „Budite ovde sada“. Endi kroz suze objašnjava zašto je odlučio da snimi film.

Eritrociti - crvena krvna zrnca

Crvena krvna zrnca (eritrociti) su najbrojnija vrsta ćelija u organizmu. Njihova osnovna uloga je da transportuju kiseonik od pluća do tkiva i ugljen-dioksid u obrnutom smeru. Osim toga one sadrže enzim karboanhidrazu koji katalizuje ubrzava reakciju između ugljen-dioksida i vode.

Tumori urinarnog trakta i mokraćne bešike

Krv u mokraći (hematurija) bez ikakvih bolova, pa makar se javila i pri samo jednom mokrenju, često je znak prisustva malignog tumora na bubregu ili mokraćnim potevima i bešici. Već prva bezbolna hematurija je znak alarma.

Leukociti - bela krvna zrnca

Bela krvna zrnca ili leukociti su krvne ćelije. Njihova uloga je višestruka. Načešće se navodi imunološka, tj. uloga u odbrani od bolesti. Naime, glavni zadatak leukocita je odbrana organizma od stranih, opasnih napadača. To su prvenstveno mikroorganizmi, ali i mnoge otrovne stvari.

Karcinom grlića materice

Karcinom grlića materice je jedan od najčešćih malignih tumora žena koji je na našim prostorima treći po učestalosti (iza karcinoma dojke i pluća), dok je u razvijenim zemljama znatno ređi: SAD 8-mi tumor po učestalosti, Velika Britanija 12-ti, itd.

Pad imuniteta

Pad imuniteta je naročito izražen u vreme hladnih dana, od kasne jeseni do ranog proleća. Iskustva su pokazala da kada dođe do pada imunieta, organizam nadjačaju bakterije i virusi pa dođe do bolesti.

Eustahijeva tuba

Eustahijeva tuba (lat. tuba pharyngotympanica, tuba auditiva) je cev koja spaja ždrelo sa srednjim uvom. Naziv je dobila po anatomu Eustahijusu koji je živeo u 16. veku i prvi je opisao u svojim delima.

Lečenje epilepsije

Epilepsija je naziv za neurološko oboljenje, koje se manifestuje povremenim motornim, senzornim, neuropsihičkim i doživljajnim poremećajima, uz gubitak svesti. Epilepsija je oboljenje u čijem se lečenju koriste različiti terapijski pristupi.

Upala bubrega

Akutna upala bubrega je infekcija gornjeg dela urinarnog trakta koja najčešće nastaje prodorom bakterija iz mokraćne bešike putem mokraćovoda u bubreg. Pre svega je pogođena crevna oblast i bubrežna karlica ili nešto ređe bubrežne tubule.

Stomačni virus

Leto je vreme kada se zbog visoke temperature namernice brže kvare, a bakterije brže razmnožavaju. Usled nedovoljnog održavanja higijene mogu se javiti različiti stomačni problemi. Tada se često javlja stomačni virus.

Alergija na hladnu vodu

Alergija na hladnoću spada u najčešće alergije. Izazvana je delovanjem hladnih predmeta, vode ili vetra. Tipična je pojava na mestima koja su najviše izložena hladnoći - lice, ruke, noge.

Bol u grlu

Česte promene dnevne temperature i početak jeseni prvi su znaci da treba da povedete malo više brige o zdravlju. Jedna od najčešćih sezonskih boljki je neprijatan bol u grlu. Bol u grlu najčešće mogu da prouzrokuju virusi ili bakterije.

Ispucale usne

Kada vazduh sadrži veći procenat vlage, dolazi do sušenja vode u vašim usnama. Kao rezultat toga, javljaju se pukotine u predelu usana. Mnogi smatraju da je pucanje usana problem koji se javlja tokom zimskih meseci, ali se suve i ispucale usne mogu javiti tokom bilo koje sezone. Takođe, ispucale usne su neatraktivne, a ranice koje se mogu pojaviti su prilično bolne.

Hofa sindrom

Ponekad nakon snažnog direktnog uticaja masnog tkiva na kolena može nastati povreda (zategnutost) između zadnje butne kosti i kolena. Ova povreda naziva se Hofa sindrom.

Pneumotoraks, epidemiologija, lečenje

Pneumotoraks je stanje koje označava prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru. Vazduh dospeva u pleuralni prosator iz spoljašnje sredine zbog prekida kontinuiteta pleuralne membrane, tj. viscrealne, parijetalne ili medijastinalne pleure i u zavisnosti od toga može biti otvoreni, zatvoreni i tenzioni.

Ishranom sprečite pojavu hemoroida

Hemoroidi su jedno od najrasprostranjenijih oboljenja. Prema starističkim podacima od hemoroida pati 12% stanovništva, a od svih bolesti debelog creva oni čine 40%. Podjednako se javljaju i kod žena i kod muškaraca. U uzrastu od 25 - 50 godina ih ima najviše.

Hematologija - ukratko

Poremećaji broja i oblika krvnih ćelija, poremećaji zgrušavanja krvi, kao i bolesti limfnog tkiva u domenu su specijalista za bolesti krvi. Hematologija je grana interne medicine koja se bavi urodjenim i stečenim poremećajima  krvi, poremećajem zgrušavanja krvi i malignim bolestima krvi.

Muvat - Vilsonov sindrom

Mowat -Wilson syndroma (Muvat -Vilsonov sindrom, mws) je izuzetno retko genetsko oboljenje, koje se prenosi preko gena ZEB2 (poznat kao i ZFHX1B i SIP1), na hromozomu 2q22, a procene su da samo oko 170 ljudi u svetu boluje od ovog sindroma.

Bradavice

Bradavice su promene na koži koje nastaju zbog delovanja humanog papilomavirusa u epidermisu kože. Bradavice mogu trajati godinama, ali je vreme njihovog trajanja varijabilno isto kao što je varijabilno lečenje bradavica.

Proveri svoje simptome

Otkrijte moguće uzroke na osnovu vaših simptoma. Unesite simptome u polje i kliknite na dugme Traži