Psihologija danas

Članak iz oblasti Psihologija danas Postavljeno: 14.09.2008

Ocena: 3.55 | Komentari: 3 Piše: prim dr Vojin Popović

Alkoholizam i depresija

Alkoholizam je neinfektivna epidemija XXI veka. Po oboljevanju i smrtnosti nalazi se na trećem mestu među svim poremećajima zdravlja (iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja). Oko 3-5% celokupne svetske populacije čine alkoholičari. 

Članak iz oblasti Psihologija danas Postavljeno: 24.08.2008

Ocena: 3.17 | Komentari: 0 Piše: psiholog, dr Snežana  Stojiljković

Perfekcionizam muzički nadarenih osoba

Perfekcionizam označava težnju ka visokom postignuću u nekoj oblasti i sklonost osobe da od sebe traži savršenstvo i maksimalno moguć učinak. Istovremeno je prisutno i očekivanje da se bude najbolji u onome što se radi, što je praćeno izraženom samokritičnošću. Ovakva forma perfekcionizma često se sreće kod nadarenih osoba i smatra se zdravom težnjom ka visokom postiguću. 

Članak iz oblasti Psihologija danas Postavljeno: 10.08.2008

Ocena: 3.81 | Komentari: 0 Piše: dr Snežana Anakijev, psihijatar

Gubitak volje - put ka samoubistvu

Život  je  teško objasniti, treba ga živeti. Konstatacija sa kojom bi se većina složila. Neki bi rekli da  je život već time što je počeo objasnio i opravdao sebe  samog. Većini ljudi je ipak, u svim vremenima, pitanje suštine života  tražilo više od jednog odgovora. Život se, međutim, ne može shvatiti niti sagledati kao izolovani fenomen i u uslovljenoj je povezanosti sa smrću. 

Članak iz oblasti Psihologija danas Postavljeno: 03.08.2008

Ocena: 3.38 | Komentari: 0 Piše: prof. dr Petar Kostić

Psihometrijska struktura ljudske sreće

Postoje univerzalni pojmovi kojj su planetarno važni za sve ljudske egzistencije. Najveći broj je u vezi čoveka, njegovog ponašanja, doživIjavanja sebe i sveta oko sebe i vremenskog trajanja: život, smrt, radost, pamet, mudrost, sreća... Nije lasno kategorisati sreću, a još ju je teže operacionalizovati zarad istra­živanja. Jedan od razloga je što se ovaj pojam prepliće sa nekim drugim manje ili više operacionalno nejasnim terminima (optimizam, radost življenja, samoostvarenje, „okeanska iskustva", pozitivna psihologija,..) Na primer, verovatno bi se većina lekara složila da je sreća odsustvo psihičke patnje, fizičkog bola i bolesti (fizičke i mentalne). Ali lekari skoro na isti način definišu i zdravlje!? Svako od nas poznaje mnogo ljudi koji bi, po svim objektivnim kriterijumima, morali da budu zdravi, ali oni to nisu zato što se, subjektivno, osećaju nesrećno. Dakle, oni pate. Sreća je, po svemu sudeći, isuviše idosinkratizovana da bi bila po 

Članak iz oblasti Psihologija danas Postavljeno: 23.06.2008

Ocena: 2.88 | Komentari: 0 Piše: psiholog Ana  Milenković

Povezanost vaspitnih stilova roditelja, ekstraverzije i introverzije i asertivnog ponašanja

Asertivnost se definiše kao sposobnost i spremnost osobe da jasno izražava svoje misli, stavove i osećanja i da brani svoja legitimna prava, bez obzira na to ko, kada i zašto joj ta prava ugrožava (Zdravković, J.). Asertivnost se smatra vidom socijalne i emocionalne inteligencije. Kao naučeni vid ponašanja povlači za sobom pitanja oko faktora koji su odgovorni za takav oblik ponašanja.

Autore ovog istraživanja posebno je zainteresovalo da li postoji značajna povezanost između vaspitanja roditelja, urođenih karakteristika ličnosti i kasnijeg asertivnog ponašanja ispitanika.  Istraživanje je obuhvatilo 100 studenata prve godine Medicinskog fakulteta u Nišu, ujednačenih po polnoj strukturi i starosti. Vaspitni stilovi roditelja ispitanika utvrđivani su EMBU upitnikom, dimenzije ličnosti utvrđene su pomoću upitnika EPQ, asertivnost je ispitivana upitnikom „Da li ste asertivni“. Pored ovih, korišćen je i upitnik specijalno konstr