Perfekcionizam muzički nadarenih osoba

Perfekcionizam označava težnju ka visokom postignuću u nekoj oblasti i sklonost osobe da od sebe traži savršenstvo i maksimalno moguć učinak. Istovremeno je prisutno i očekivanje da se bude najbolji u onome što se radi, što je praćeno izraženom samokritičnošću. Ovakva forma perfekcionizma često se sreće kod nadarenih osoba i smatra se zdravom težnjom ka visokom postiguću.

U literaturi se često govori o tzv. zdravom ili funkcionalnom perfekcionizmu, koji je doživljen kao poželjna osobina. Perfekcionisti postavljaju visoke ciljeve koje često i ostvaruju, organizovani su i pedantni, uživaju u radu i ispoljavaju zadovoljstvo postignutim.
S druge strane, tzv. disfunkcionalni ili neurotični perfekcionizam ometa postignuće, a njegove osnovne manifestacije su: previsoko postavljene ambicije, često u neskladu sa sposobnostima, nesigurnost u vezi sa akcijom koju treba preduzeti, kao i stalno nezadovoljstvo postignutim.

Perfekcionizam je operacionalno definisan kao rezultat na multidimenzionalnoj skali perfekcionizma MPS (The Multidimensional Perfectionism Scale), koju su sačinili Frost i saradnici 1990. godine u SAD-u. Adaptacija originalne skale kod nas je urađena u Institutu za pedagoška istraživanja u Beogradu (S. Stojiljković i S. Maksić, 1997), a pritom se pouzdanost skale pokazala zadovoljavajućom.  Skala daje informaciju o totalnom skoru i skoru na sledećim subskalama, tj. aspektima perfekcionizma:

CM - Zabrinutost zbog grešaka
PS - Lični standardi
PE - Roditeljska očekivanja
PC - Roditeljska kritika
D - Sumnja u vezi akcije
O - Organizovanost

Krenuvši od ovakvog određenja perfekcionizma, planirano je istraživanje na studentskoj populaciji, obzirom da mnogi mladi ljudi sebi postavljaju visoke ciljeve opredelivši se za nastavak školovanja. Posebno nas je zanimalo u kojoj meri je perfekcionizam izražen kod muzički nadarenih studenata, jer je poznato da je potrebno uložiti veliki trud, uz mnogo ponavljanja i vežbanja, da bi se muzičko delo izvelo na odgovarajući način. Shodno tome, moglo se očekivati da su studenti muzike u većoj meri perfekcionisti nego studenti nekih drugih usmerenja.

60 studenata Fakulteta umetnosti u Nišu, Odsek za muzičku umetnost i to: 30 ispitanika sa teoretskog smera i 30 ispitanika sa smera muzičari instrumentalisti;
60 studenata Filozofskog fakulteta u Nišu, SG Pedagogija (60 ispitanika)
N=120 ispitanika, oba pola, uzrasta 18-25 godina

Shodno predmetu i ciljevima istraživanja, utvrđena izraženost pojedinih aspekata perfekcionizma kao i totalni perfekcionizam kod studenata muzičke umetnosti i studenata Filozofskog fakulteta, kod kojih takva specifična vrsta talenta nije otkrivena. Osnovni nalazi predstavljeni su u tabeli 1.

Tabela 1: Prosečna izraženost perfekcionizma kod studenata različitih fakulteta

U datoj tabeli može se videti odnos dobijenih skorova za svaki aspekt perfekcionizma i maksimuma koji je bilo moguće postići na svakoj od subskala. U celini gledano, za obe grupe ispitanika, te vrednosti su niže na sledećim aspektima perfekcionizma: Zabrinutost zbog grešaka, Roditeljska očekivanja, Roditeljska kritika i Sumnja u veui akcije. Za ostala dva aspekta – Personalni standardi i Organizovanost, pokazale su se relativno visoke vrednosti kod studenata oba fakulteta. Samim tim, kumulativne vrednosti ovih dveju subsksla daju i relativno visoke mere na totalnom perfekcionizmu.

Globalno uzev, rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju da muzički nadareni studenti, suprotno našim očekivanjima, nisu u većoj meri perfekcionistički nastrojeni nego studenti Filozofskog fakulteta. Iako studenti muzičke umetnosti imaju značajno više Lične standarde (PS), na celom uzorku ispitanika nađene su najviše vrednosti na ovom i na aspektu Organizovanosti i potrebe za redom (O). Samim tim, jasno je da su dobra organizovanost i visoko postavljeni lični ciljevi "noseći" aspekti u strukturi perfekcionizma ispitanih studenata.

U želji da što bolje razumemo i objasnimo samu prirodu perfekcionizma, ispitana je i povezanost pojedinih aspekata perfekcionizma sa pojedinim bazičnim dimenzijama ličnosti. Bazične dimenzije ličnosti su operacionalno definisane preko skorova na inventaru ličnosti NEO PI-R.
Najznačajnije veze dobijene su između dimenzije ličnosti neuroticizam i aspekata perfekcionizma Zabrinutost zbog grešaka i Sumnja u vezi akcije (Tabela 2).

Tabela 2: Povezanost Neuroticizma i pojedinih aspekata perfekcionizma

Po intenzitetu povezanosti takođe se ističe korelacija bazične dimenzije ličnosti Savesnost sa aspektima perfekcionizma Personalni standardi i Organizovanost (Tabela 3).

Tabela 3: Povezanost Savesnosti i pojedinih aspekata perfekcionizma

Pored toga, dva aspekta perfekcionizma, za koja se može reći da su podstaknuta od strane roditelja ispitanika (Roditeljska očekivanja i Roditeljska kritika), koreliraju pozitivno sa domenom ličnosti Neuroticizam, a negativno sa domenom Savesnost.

Moguće je da osobe sklone neurotičnim reakcijama, tj. impulsivnosti, hostilnosti i depresiji imaju spoljašnji lokus kontrole, te stoga previsoka roditeljska očekivanja i njihova sklonost da kritikuju neuspehe deteta, mogu dodatno takvu osobu da učine nesigurnom. Otuda je sasvim jasno da osobe sklone neurotičnim reakcijama ne postavljaju visoke personalne standarde, niti su istrajne u svom radu.

Rezultati ovog istraživanja su pokazali da je bazična dimenzija ličnosti Savesnost najznačajnija za razumevanje perfekcionizma. Ovo i jeste logičan podatak, jer je upravo ova dimenzija ličnosti povezana sa akademskim i profesionalnim uspehom, a ispoljava se u procesima planiranja, organizacije i izvršenja obaveza i dužnosti.

"Noseći" aspekti perfekcionizma  kod studentske populacije (koja je bila obuhvaćena ovim istraživanjem) jesu visoki lični standardi i sklonost ka dobroj organizovanosti i redu. Takođe, nađene su  i značajne veze svih crta iz domena Savesnost sa pomenutim aspektima perfekcionizma. Na osnovu toga možemo zaključiti da je reč o osobama koje su:

Sigurne u sebe i svesne sopstvene efikasnosti