Za dete to znači stalno poboljšavanje motornih sposobnosti pomoću kojih se ono bori za svoju fizičku nezavisnost, kao i sposobnost adaptacije na uslove socijalne sredine.

Usvajanje glavnih motoričkih funkcija (kontrola glave, bočni transferi – okretanje sa leđa na stomak i obrnuto, sedenje, stajanje, hod, puzanje, hvatanje) odvija se potpuno spontano. Sve motoričke radnje dete nauči i savlada potpuno samo i zato nije potrebno UČITI dete da sedi, stoji, hvata, hoda... «Učenje» deteta motoričkim radnjama predstavlja grubo, nepotrebno i nepoželjno  uplitanje u spontan motorički razvoj kojim se ometa i usporava normalno usvajanje motoričkih funkcija. 

Uvek treba imati na umu da između motoričkog i psihičkog razvoja postoji tesna veza i jak međusobni uticaj, te se zato umesto termina «motorički», često koristi termin «psiho-motorički» razvoj.

Neometan razvoj kretanja u prvoj godini života

Razvoj motorike u položaju na stomaku - do puzanja i stajanja –

Novorođenče i mlado odojče leži na stomaku u savijenom (flektiranom) položaju. Savijenost (fleksija) zahvata i gornje i donje ekstremitete. Zbog jake savijenosti nogu, karlica je odignuta od podloge, pa je zato težina tela na obrazu, grudima i podlakticama bočno od tela.

Od trećeg meseca i u četvrtom, dete počinje da održava ravnotežu, a preduslov za to je da su oba lakta ispred linije ramena, da je jaka fleksija u karlici popustila i da se težina tela pomerila sa grudi ka stomaku. Ova faza u motoričkom razvoju označena je kao «oslonac: lakat-karlica». Samo iz ovog položaja dete može da nesmetano okreće glavu.

U petom i šestom mesecu dete se sve više odiže, tako da sa šest meseci potpuno opruži laktove i oslanja se na otvorene šake. Težina tela premešta se sa stomaka ka karlici. Ova faza u motoričkom razvoju zove se «oslonac: šaka-karlica».

Sa punih sedam meseci funkcija oslonca na šake je toliko dobra da se dete pomera unazad a težinu nose šake i bedra. Tako dete uči da opterećuje noge, dok bočno pomeranje postiže «osloncem: jedna šaka-karlica».

Sa osam meseci dete uspeva da odigne karlicu od podloge i tako otkriva «oslonac: šaka-koleno». Međutim, još uvek ne može da puže jer mu nedostaje pomeranje težine na bok. Ovo će uvežbati u položaju na stomaku unakrsnim pokretima tela: okreće se oko pupka udesno i ulevo. Kada savlada pomeranje težine na bok, stvoreni su uslovi za kretanje napred (deveti i deseti mesec).

Sa deset meseci dete zauzima četvoronožni položaj, klati se napred – nazad i pri tome naizmenično opterećuje ruke i kolena. Tako uvežbava ravnotežu za puzanje i tek sada će moći da dobro i koordinisano puže. Iz puzećeg stava će lako preći u kosi sedeći i opet iz sedećeg u puzeći.

Ako je dovoljno stabilno i sigurno, može da se podigne i otkrije «oslonac: šaka-stopalo» ili «medveđi hod». Iz ovog položaja dete može da ustane u stojeći stav sa 10 ili 11 meseci.

Razvoj motorike u položaju na leđima - do sedenja -

U prvim mesecima života (do trećeg meseca), odojče ima refleksne pokrete tela – holokinetička faza, i na sve draži reaguje refleksnim pokretima ekstremiteta (Morov refleks), te odaje utisak da je «plašljivo». Morov refleks će u drugom mesecu preći u fazu telesnih reakcija – distona faza.

Sa tri meseca odojče leži na leđima simetrično, dovodi obe šake ispred lica, «igra: šaka-šaka». Noge su savijene, dodiruju podlogu petama ili su odignute.

Sa četiri meseca dete može dobro da drži ravnotežu na leđima, noge su savijene u kukovima i kolenima, izvodi stopalima pokrete hvatanja kao i šakama. Potiljak i gornji deo tela su opruženi. Leži pravo tj. linija: nos-pupak-simfiza je prava.

Dete staro pet meseci zauzima perfektan «sedeći stav» u ležećem. Noge su podignute, dodiruje šakama svoja bedra, posmatra stopala, koja su sve bliže glavi.

Sa šest meseci odojče hvata stopala rukama, a sa sedam ih stavlja u usta. Pri ovom pokretu premešta se težina tela. Težina tela se prebacuje ka glavi pri čemu se isteže lumbalni deo kičmenog stuba.

Sa sedam meseci dete može vrlo dobro da se okrene sa leđa na stomak preko obe strane.

Sa osam meseci rado se igra na boku, da bi sa devet ili deset meseci otkrilo tzv. «sedenje ukoso» tj. da bi potpuno samo selo.

Sa jedanaest meseci 90% dece može da samostalno zauzme pravilan sedeći stav iz koga često prelazi u puzeći preko sedenja ukoso i opet se vraća u sedeći.

Razvoj motorike u bočnom položaju - do hodanja -

Posmatranjem bočnog položaja mogu se ustanoviti elementi «hodanja» u ležećem stavu. Sa četiri meseca dete se može skotrljati na bok bez pomeranja težine i sa rukama i nogama ispod tela.

Sa pet meseci, dok leži na boku javlja se bočno pomeranje karlice. Sa bočnim pomeranjem karlice dorzalno i ventralno povećava se radijus kretanja nogu i postiže diferencijacija nogu.

Sa šest meseci kada se dete okreće sa leđa na stomak, uočava se uzorak hodanja u ležećem položaju na boku: donja strana (na kojoj leži) je oslonac, gornja strana je pokretna, noge se kreću u automatizmu koračanja.

Sa sedam meseci dete se podjednako dobro okreće na obe strane. Strana oslonca i slobodna – pokretna strana se stalno menjaju pri čemu strana oslonca ili donja strana odgovara fazi hoda u kojoj se staje na nogu, dok slobodna strana odgovara fazi iskoraka napred. Dakle dete «hoda» pri pri okretanju oko sredine tela na drugu stranu.

Sa osam meseci dete se okreće sa stomaka na leđa i izvodi kontrapokret od zone rame-karlica tj. obrtanje kičmenog stuba. Ovakav pokret odrasli automatski čine u hodu.

Sa devet i deset meseci dete je uvežbalo sve faze kretanja i mišićne grupe u ležećem položaju tako da sada može da se uspravi, da puzi, da podiže jednu nogu i da se preko klečećeg stava uspravi uz predmete u stojeći stav.

Krajem jedanaestog i u dvanaestom mesecu 90% dece počinje prohodavanje u stranu uz pridržavanje za predmete. Više od 50% dece sa punih dvanaest meseci hoda slobodno bez pridržavanja.

Ometanje normalnog razvoja kretanja

Pasivno posedanje – "učenje" deteta da sedi

Nekada se smatralo da dete staro 6 meseci treba da sedi, te da je potrebno pasivno posedati dete uz obavezno podupiranje. Ovaj stav da je neophodno «učenje» deteta da sedi duboko je ukorenjen u narodu, ali i u nekim pedijatrijskim udžbenicima. Na žalost vrlo često se i u današnje vreme dešava da lekar savetuje roditeljima da počnu da posedaju svoje dete u uzrastu od 6 meseci. Ne uzimajući u obzir normalne faze u razvoju kretanja, ne poštujući prirodne nagone za kretanjem i zakone razvojne kineziologije, nanosi se ogromna šteta detetu i njegovom zdravlju. Prerano pasivno postavljanje u sedeći položaj naročito veliku opasnost predstavlja za decu sa smetnjama u motornom razvoju, jer se svako patološko držanje pogoršava  u vertikalnom položaju.

U uzrastu od petog do devetog meseca, zdravo dete u položaju na leđima stalno drži noge podignute od podloge, savijene u kukovima, hvata ih rukama, sa tendencijom da stopalo dosegne ustima. Podižući noge prema glavi odojče zapravo priprema lumbalni segment kičmenog stuba za buduće sedenje. Pri ovome dolazi do istezanja lumbalnog segmenta tj. međusobnog udaljavanja lumbalnih pršljenova, što je veoma važno i poželjno za razvoj kičmenog stuba.

U ovom periodu roditelji i lekari čine veliku grešku: pasivnim postavljanjem deteta  u sedeći stav, dolazi do sabijanja lumbalnog segmenta što je nepoželjno i može biti štetno. Kod odojčeta od šest meseci koje sedi sa podupiranjem može se čak uočiti i deformacija u predelu L2-L5, kao i savijanje trupa prema napred. Oslonac je smanjen  i sveden na svega 30% od potrebnog, dete je nestabilno, nesigurno. Sva njegova pažnja usredsređena je na održanje ravnoteže, a koordinisana igra rukama jako otežana. S obzirom da u ovom uzrastu nije razvijena bočna zaštitna ekstenzija, dete lako gubi ravnotežu i pada u stranu ili prema napred. Pasivno posedanje ne koristi ničemu, a može biti šteno po lumbalni segment kičme (sabijanje), dovodi do destabilizacije deteta zbog smanjenja površine oslonca za oko 70%, kao i do usporenog razvoja funkcije hvatanja. Dakle: dok dete ne usvoji oslonac «šaka-koleno» neće moći samo da sedne. 90%  dece izvodi ovaj transfer između devetog i jedanaestog meseca. 

Posebno treba ukazati na problem koji se javlja kada se uradi ultra-zvučni pregled kukova. Naime konstatacija: «Kukovi su dobri, može da sedi» potpuno je neopravdana iz prostog razloga što niko, pa ni dete ne sedi na kukovima, već na glutealnoj regiji gde glavno opterećenje trpi lumbalni segment kičme, a ne zglob kuka.

Upotreba pomagala (nosiljke, ljuljaške, skakalice, šetalice)

Uz pretpostavku da će obezbediti udobnost i poboljšati razvoj deteta, napravljene su ležaljke-ljuljaške. U ovakvim ležaljkama zbog kosog položaja leđa, odojče se dovodi u pasivan sedeći stav. Pri tome je onemogućeno normalno premeštanje težine tela prema glavi, kao što je to slučaj kada dete leži na leđima normalno, već se vrši pritisak na kičmeni stub. Tako dolazi do sabijanja lumbalnog segmenta kičme, što može imati štetne posledice. Ljuljaške nepovoljno deluju i na razvoj kretanja nogu, jer onemogućuju fleksiju u kukovima i kolenima, kao i pomeranje stopala prema licu. Stiče se navika da noge budu ekstendirane (opružene), što je u privim mesecima nepoželjno i štetno.

Na osnovu pretpostavke da dete treba da nauči da hoda  u vertikalnom položaju, upotrebljavaju se razna pomagala tipa skakalica, hodalica i dupkova gde se deci uskraćuju normalne faze u razvoju kretanja kao što su ustajanje iz četvoronožnog i puzećeg položaja, održavanje ravnoteže, prohodavanje u stranu. U šetalici dete zauzima potpuno neprirodan stav gde je  glava zabačena pozadi, ruke podignute uvis, ramena retrahovana. Sličan stav postže se i pri vođenju deteta za obe ruke, što posebno remeti i narušava ravnotežu deteta. Posebno štetan efekat šetalica ima na razvoj stopala jer provocira equinus položaj stopala (stopalo opruženo na dole) i kasnije naviku da se hoda na prstima.

Zaključak

Motorički razvoj zdravog deteta odvija se potpuno spontano, prema prirodnim zakonima kretanja. Kardinalne motoričke funkcije kao što su bočni transferi, sedenje, puzanje i hod, zavise od zrelosti CNS i lokomotornog aparata posebno kičmenog stuba, a ne od zainteresovanosti roditelja i lekara da ubrzaju ovaj razvoj. Svaki pokušaj učenja deteta ovim radnjama, zapravo je ometanje razvoja kretanja. Dete će se podići onda kada je u ležećem položaju vežbanjem stvorilo uslove za vertikalizaciju. U svakom slučaju ne treba učiti dete da sedi ili hoda, posebno ne treba koristiti pomagala tipa hodalica, skakalica i sl. jer se nametanjem položaja i sa ovakvim spravama detetu uskraćuju važne razvojne faze.

Za razvoj kretanja deci nisu potrebna nikakva pomagala. Pomagala suzbijaju kod dece njihov prirodni nagon za kretanjem, ometaju razvoj kretanja i mogu imati štetne posledice npr. equinus stopala, deformitete stopala i kičme i sl.

Za normalan razvoj kretanja dovoljna je ravna, stabilna i bezbedna površina (ogradica ili pod), sa koje dete ne može da padne i gde se ne može povrediti.

Saveti za roditelje

Za transport bebe najbolja su kolica na kojima se može podesiti naslon tako da bude horizontalan, a beba se vozi u ležećem položaju na leđima ili stomaku (sve dok sama ne počne da sedi – 9, 10, 11 meseci). Na ovaj način izbegava se prevremeno postavljanje u sedeći stav, a leđa bebe će biti pošteđenja od nepotebnog opterećenja.

Za nošenje u nosiljkama, najbolje su nosiljke u kojima beba leži horizontalno. Nosiljke tipa «kengur» u kojima je beba u uspravnom položaju nisu dobre za prvih 9 meseci (ili dok ne počne sama da sedi), zato što se u toku nošenja vrši pritisak na kičmu koja još nije spremna za uspravan položaj i ona se krivi.

Beba može da spava u svim položajima, na ravnoj podlozi. Najbolje je stalno menjati položaj i ne forsirati ni jedan. Kada počne da se okreće, beba će sama izabrati omiljeni položaj za spavanje. Jastuk nije poželjan do navršenih 18 meseci.

Ne stavljajte dete da sedi dok samo ne usvoji sedeći stav.

Ne stavljajte dete u šetalicu jer time nećete ubrzati njegov razvoj nego ćete uticati da se dete nepravilno razvija ne koristeći svoje potencijale.

Nemojte obuvati detetu cipele u kući, jer je hodanje bosim stopalom najzdravije. Tako će stopalo imati direktan kontakt sa podlogom i mišići stopala će ojačati. Dovoljne su čarapice. Za šetnju napolju potrebne su cipele sa čvrstim lubovima i savitljivim đonom.

Obratite se lekaru