Šta treba znati o lekovima


Lekovi za lečenje alkoholne zavisnosti

Alkoholizam je jedna od najrasprostranjenijih bolesti zavisnosti, odnosno toksikomanija. Alkoholizam predstavlja hroničnu zavisnost od alkoholnih pića.  Od svih alkohola, u alkoholnim pićima se najviše nalazi etilni alkohol ili etanol, formule CH3CH2OH.

Etanol se brzo resorbuje, pri čemu se znatna količina resorbuje iz želuca. Veliki deo se uklanja zbog metabolizma prvog prolaska kroz jetru. Etanol se metaboliše u procentu od oko 90%, a 5-10% izluči se u nepromenjenom obliku putem izdahnutog vazduha ili urina.

Alkohol deluje destruktivno na sve ćelije i tkiva direktno, a indirektno izaziva poremećaje metabolizma šećera, proteina, lipida posebno vitamina iz grupe B. Izaziva promene na jetri (ciroza). Svako četvrto lice koje zloupotrebljava alkohol boluje od ulkusne bolesti. Takođe postoji mogućnost masne infiltracije srca, fibroze miokarda, polineuropatije, oštećenja bubrega, kože, retine kao i stvaranje epileptoidnog žarišta.

Efekti etanola na CNS-u su prvenstveno posledica depresija funkcija cerebruma (velikog mozga). Razdraženje koje nastaje u početku intoksikacije alkoholom posledica je uklanjanja inhibitornih uticaja korteksa na subkortikalne strukture. Kod velikog broja alkoholičara izraženo je proširenje moždanih komora kao i difuzne kortikalne atrofije.

Alkoholni efekt na reproduktivne funkcije ispoljava se kroz impotenciju, atrofiju testisa, ginekomastiju i gubitak seksualnog interesa. Etanol vrši inhibiciju biosinteze testosterona. Kod žena rezultuje izostankom ovulacije, poremećajem faze luteinizacije i amenorejom. Poseban efekt etanola u vezi sa reproduktivnim funkcijama jeste alkoholni sindrom kod fetusa, a karakterišu ga sledeći simptomi: prenatalna i postantalna retardacija rasta, mikrocefalija, motorna disfunkcija i mentalna retardacija. Uzimanje velikih količina alkohola, posebno u prva tri mjeseca trudnoće dovodi do najtežih malformacija i razvijanja kompletnog sindroma.

Psihičke smetnje se javljau u smislu otežane koncentracije, slabljenja memorije, pada inteligencije, emocionalne izmenjenosti. Najčešće korišćeni odbrambeni mehanizmi su racionalizacija, negacija i projekcija. Pojedinac vremenom gubi svoju individualnost koju zamenjuje alkoholičarskom psihologijom. Na svesnom nivou učestala osobina im je negacija stvarnosti i izbegavanje.

Alkoholizam se manifestuje kroz snažnu želju za pićem, gubitkom kontrole prilikom pića, simptomima fizičkog odvikavanja i povećanom tolerancijom na alkohol. Zavisnost od alkohola je težak psihički poremećaj, jer dolazi do patološkog procesa, koji menja način na koji mozak funkcioniše.

Lečenje može biti farmakološko, psihološko (terapijom i rehabilitacijom) i/ili socijalno (grupnom terapijom).

Glavni farmakološki pristupi su:
  • ublažavanje akutnog apstinencijalnog sindroma tokom detoksikacij. Delotvorni su benzodiazepini, zatim klonidin i propranolol su takođe korisni. Veruje se da klonidin deluje inhibiranjem preteranog oslobađanja transmitera, što se događa tokom apstinencije, dok propranolol blokira efekte povećane simpatičke aktivnosti.
  • da bi se konzumacija alkohola učlinila neprijatnom koristi se disulfiram. U prisustvu dislulfirama koji sam ne izaziva izrazite efekte, konzumacija etanola je praćena jakom reakcijom, koja uključuje talase vrućine, tahikardiju, hiperventilaciju i jaku paniku i uznemirenost, što je uzrokovano preteranim nagomilavanjem acetaldehida u krvotoku. Ova reakcija je izuzetno neugodna ali nije štetna.
  • da bi se umanjio nagrađujući efekt alkohola delotvoran je nalokson (antagonist opijata)
  • da bi se smanjila žudnja: koristi se akamprosat. To je nedavno uvedena supstancija analog taurina, koja je slab antagonist NMDA-receptora i može delovati tako što se  na neki način umeša u sinaptičku plastičnost

Registrovani lekovi

  • disulfiram – ESPERAL (Sanofi Synthelabo Groupe Francuska),
  • naltrekson – ANTAXONE (Zambon Group Italija), REVIA (Bristol-Myers Squibb Francuska).