Ishrana bebe od 4-8. me­se­ca starosti - učimo da jedemo

Zbog po­većanih zah­te­va u ka­lo­ri­ja­ma, vi­ta­mi­ni­ma i mi­kro­e­le­men­ti­ma (gvožđe, cink i dr.) u uz­ra­stu od na­vršena četi­ri do na­vršenih šest me­se­ci, majčino mle­ko i adap­ti­ra­na mlečna form­u­la više ne za­do­vol­ja­va­ju po­tre­be odojčadi.

U ovoj fa­zi, raz­voj di­ge­stiv­nog i ne­u­ro­mišićnog si­ste­ma je do­sti­gao ta­kav ni­vo da be­ba može da pri­hva­ti, žvaće i gu­ta čvr­stu hra­nu. Ona sa­da kon­tro­liše po­kre­te gla­ve i vra­ta i se­di, uz pri­državan­je. Sve ove pro­me­ne joj omo­gućava­ju da bu­de sprem­na za uvođen­je dru­ge hra­ne, osim mle­ka.

Uvođen­je do­pun­ske čvr­ste hra­ne je obično po­ste­pen pro­ces, a vre­me uvođen­ja se od­ređuje in­di­vi­du­al­no za sva­ko de­te i za­vi­si od nje­go­vog raz­vo­ja. Ipak, većina odojčadi je sprem­na za uvođen­je no­ve hra­ne između na­vršenih četi­ri i šest me­se­ci.

Pre tog uz­ra­sta, be­bin si­stem za va­ren­je i ne­zre­li bu­bre­zi ni­su sprem­ni za čvr­stu hra­nu, pa nje­no uvođen­je može iza­zva­ti za­grc­nja­van­je zbog ne­mo­gućno­sti žva­kan­ja, in­fek­ci­ju, pre­je­dan­je sa po­sle­dičnom go­ja­znošću. Ta­kođe, može do­ve­sti do aler­gij­skih re­ak­ci­ja ko­je se najčešće ma­ni­fe­stu­ju: na­du­ve­nošću i po­većanim ga­so­vi­ma, cr­ve­ni­lom oko usta i čma­ra, po­vraćan­jem i pro­li­vom, osi­pom po koži, se­kre­ci­jom iz no­sa i očiju i ne­u­o­bičaje­nom mr­zo­vol­jom.

Pre­ka­sno uvođen­je (po­sle na­vršenih šest me­se­ci) do­vo­di do ne­a­de­kvat­nog uno­sa ka­lo­ri­ja i gvožđa, zbog čega može da se ja­vi ane­mi­ja  i loše na­pre­do­van­je, a mo­gu se stvo­ri­ti i pro­ble­mi sa is­hra­nom i od­bi­jan­je čvr­ste hra­ne.

Do­jen­je ili mlečna form­u­la sa do­dat­kom gvožđa na­stav­lja­ju se i po­sle uvođen­ja ne­mlečne hra­ne i osta­ju be­bi­na pri­mar­na hra­na do kra­ja pr­ve go­di­ne, a požel­jno je i duže. Do­je­ne be­be lakše va­re čvr­stu hra­nu, jer majčino mle­ko sa­drži en­zi­me ko­ji pot­po­mažu va­ren­je ma­sti, pro­te­i­na i uglje­nih hi­dra­ta. Osim to­ga, ove be­be su već usvo­ji­le raz­ličite vr­ste uku­sa pre­ne­te majčinim mle­kom.

Žita­ri­ce su obično pr­va hra­na za odojče. One su od­ličan iz­vor gvožđa, vi­ta­mi­na B, i ka­lo­ri­ja ko­je su be­bi po­treb­ne  za rast i raz­voj. Počin­je se pi­rinčanim i ku­ku­ru­znim žita­ri­ca­ma, jer su la­ko svar­lji­ve i iza­zi­va­ju naj­man­je aler­gi­ja, pošto ne sa­drže glu­ten (pro­te­in ko­ji se na­la­zi u pšeni­ci i raži kod ose­tlji­ve de­ce može iza­zva­ti bo­lest - glu­ten­sku en­te­ro­pa­ti­ju).

Na našem tržištu se mo­gu naći ove žita­ri­ce ko­je u se­bi već sa­drže adap­ti­ra­no mle­ko i spre­ma­ju se sa vo­dom. Po­sle šestog me­se­ca se mo­gu da­ti kom­bi­no­va­ne žita­ri­ce ko­je sa­drže pšeni­cu, pro­so, ječam, raž i ko­je se ta­kođe mo­gu naći na tržištu u ne­ko­li­ko raz­ličitih uku­sa, uglav­nom sa do­dat­kom voća.

Tre­ba početi sa man­jom ko­ličinom zbog mo­gućih re­ak­ci­ja i po­ste­pe­no po­većava­ti do ko­ličine od 120-150 ml. Obrok tre­ba uvek da­va­ti kašičicom, ni­kad bočicom, ka­ko bi se sman­jio ri­zik od ka­ri­je­sa i sprečilo unošen­je veće ko­ličine u or­ga­ni­zam ne­go što je po­treb­no.

Po­vrće je iz­vor mi­ne­ra­la i vi­ta­mi­na neo­p­hod­nih za rast i raz­voj. U dru­goj po­lo­vi­ni pe­tog me­se­ca (oko tri ne­del­je po­sle uvođen­ja žita­ri­ca) u dečju is­hra­nu tre­ba uve­sti pi­re od po­vrća. Pre­po­ručuje se pr­vo po­vrće bla­gog uku­sa, kao što su krom­pir i šar­ga­re­pa, a po­tom  bun­de­va, grašak, ti­kvi­ce, kar­fi­ol, ke­le­ra­ba, kelj, bli­tva, spa­nać, bro­ko­li.
 
Pošto je u be­bi­nu is­hra­nu uve­de­no po­vrće, tre­ba početi  sa da­van­jem voća, pr­vo u ob­li­ku so­ka (ja­bu­ka, bre­skva), a za­tim kaše (ja­bu­ka, bre­skva, kruška, ba­na­na). Po­vrće se uvo­di pre voća, jer za­počin­jan­je slat­kim uku­som može da učini po­vrće man­je uku­snim. Ki­se­lo voće ko­je iri­ti­ra ne­zre­li di­ge­stiv­ni si­stem se ne pre­po­ručuje dok be­ba uspešno ne pri­hva­ti osta­lu hra­nu. Bo­bičasto voće (ja­go­da, ma­li­na, ku­pi­na) se ne pre­po­ručuje do na­vršenih go­di­nu da­na, zbog vi­so­ke aler­go­ge­no­sti.

Odojčad ko­ja pa­ti od kon­sti­pa­ci­je (za­tvor) može da do­bi­je sok od ja­bu­ke i u četvr­tom me­se­cu, a ka­sni­je se u tu svr­hu ko­ri­ste so­ko­vi od bre­skve i kaj­si­je. S ob­zi­rom na ka­lo­rij­sku vred­nost, ba­na­na se ne sa­ve­tu­je odojčetu sklo­nom go­ja­zno­sti.

Me­so se u is­hra­nu odojčeta uvo­di kra­jem šestog me­se­ca. Ko­ličina mle­ka (do­je­nja) se sman­ju­je uvođen­jem ne­mlečne hra­ne. Važni nu­tri­jen­ti ko­je tre­ba na­dok­na­di­ti su pro­te­i­ni, gvožđe, B vi­ta­min. Me­so je vr­lo do­bar iz­vor tih nu­tri­je­na­ta i važan deo is­hra­ne odojčeta u tom pe­ri­o­du.

Gvožđe iz me­sa se bol­je re­sor­bu­je ne­go iz bil­ja­ka, a ma­li ri­zik od aler­gij­skih ma­ni­fe­sta­ci­ja će se sman­ji­ti ako se u počet­ku da­je ćureće me­so ume­sto pi­lećeg i jag­njeće, ume­sto ju­nećeg.

Zbog lakšeg gu­tan­ja, me­so uvek tre­ba da­va­ti za­jed­no sa po­vrćem i to naj­pre pa­si­ra­no, po­tom gnječeno, pa sec­ka­no.

Po­sle me­sa, u is­hra­nu odojčeta se uvo­di žuman­ce (na­kon šesog me­se­ca). Prepo­ručuje se tvr­do ku­va­no, kom­bi­no­va­no sa po­vrćem ili žita­ri­ca­ma, do tri pu­ta ne­de­ljno. Be­lan­ce se uvo­di po­sle pr­vog rođen­da­na, da bi se iz­be­gle aler­gij­ske ma­ni­fe­sta­ci­je.

Mlečni pro­iz­vo­di, jo­gurt i me­ki si­re­vi se mo­gu uključiti u is­hra­nu odojčadi u uz­ra­stu od oko se­dam me­se­ci.

Tekst preuzet iz knjige „Od prvog obroka do školske užine" Prim dr med. Jasminke Komnenović

www.drkomnenovic.co.yu