Ocenite članak:
  • 43
(2.91 / 43)

Glavobolja - najčešća tegoba


Autor: dr Dragana Stamenković   

Glavobolja je jedna od najčešćih tegoba zbog koje se skoro 30% bolesnika obraća lekaru primarne zdravstvene zaštite. U nekom trenutku svog života, glavobolju doživljava 70-95% osoba, a svega oko 5% ovih osoba se obraća lekaru za pomoć. Više od 1% ambulantnih pregleda, računajući i preglede hitnih službi se realizuje zbog glavobolja. Glavobolja se najćešće javlja kod osoba starih 20 do 40 godina (Slika 1).
glavobolja
 Slika 1. Glavobolja je jedna od najčešćh tegoba osoba srednje životne dobi.

Prema Međunarodnoj klasifikaciji glavobolje se razvrstavaju u primarne, sekundarne, kranijalne neuralgije, primarne i centralne uzroke bola lica i neklasifikovane i nedovoljno specifične glavobolje (Slika 2). Potrebno je napomenuti da jedan bolesnik može u isto vreme da ima nekoliko različitih vrsta glavobolja. Prilikom lekarskog pregleda, neophodno je obratiti pažnju na sledeće podatke:

Koje je životno doba početka glavobolje? 

Primarne glavobolje se mogu javiti u detinjstvu, adolescenciji ili drugoj i trećoj dekadi života. Glavobolja koja se prvi put javlja posle 50. godine života češće je sekundarna i posledica je postojanja neke druge bolesti (zapaljenje ili bolest krvnih sudova glave, tumor…).

Koliko je trajanje glavobolje? 

Određene vrste glavobolja se karakterišu tipičnim vremenskim trajanjem, npr. migrenska glavobolja najčešće traje 1-3 dana, glavobolja tenzionog tipa duže, glavobolje trigemino-autonomnih glavobolja (TAG, u stranoj literaturi trigemino-autonomne cefalagije - TAC) traju kraće od tri sata, a neuralgija manje od minuta.

Koji je način nastanka?

Glavobolja nastaje naglo kod krvarenja, migrene i klaster glavobolje, a postepeno kod glavobolje tenzionog tipa, tumora i infekcija.

Lokalizacija? 

Glavobolja je npr. kod migrene najčešće lokalizovana u predelu leve ili desne polovine glave i slepoočno, sa promenom strana iz jednog napada u drugi. Glavobolja kod hipertenzije je često lokalizovana u predelu potiljka dok je glavobolja usled bolesti zuba, sinusa ili oka najčešće u predelu čela i td (Slika 2).

glavobolja
Slika 2. Lokalizacija nekih od tipova glavobolja: sinusne, klaster, tenzione glavobolje i migrene.

Ponavljanje i učestalost?

Ponovna pojava istog tipa glavobolje je, uglavnom, osobina primarnih glavobolja koje se prema učestalosti napada dele na povremene i stalne. Sekundarne glavobolje se mogu javljati povremeno ili stalno, napadi se javljaju sve češće i nisu istog tipa.

Intenzitet? 

Za procenu intenziteta bola, preporučuje se verbalna ili vizuelna analogna 0-10 skala (VAS), prema kojoj se sa 0 označava stanje bez bola, a sa ocenom 10 bol najvećeg intenziteta prema proceni bolesnika. Iako se na ovaj način neprecizno upoređuje intenzitet bola među bolesnicima, VAS je veoma koristan za praćenje individualnog oporavka. Najintenzivnije su glavobolje kod veoma visokih vrednosti krvnog pritiska, zapaljenjskih procesa, visokih vrednosti telesne temperature, klaster glavobolje i pucanja patoloških proširenja (aneurizmi) moždanih krvnih sudova.

Kvalitet?

Pulsirajući bol se opisuje kod migrene, kod povišene telesne temperature, tumora krvnih sudova i povišenog krvnog pritiska. Glavobolja tenzionog tipa ima kvalitet stezanja ili pritiska, a klaster glavobolja se odlikuje probadajućim bolom u predelu jednog oka.

Koji faktori provociraju ili pogoršavaju glavobolju?

Neki od značajnijih su kašalj, konzumacija određenih namirnica, fizička aktivnost, pokreti vrata ili vilice. Migrenska glavobolja, kao i glavobolja izazvana porastom pritiska u lobanjskoj šupljini počinje rano ujutru, a napad klaster glavobolje posle par sati noćnog sna.

Koji fenomeni su udruženi sa glavoboljom?

Sa migrenom mogu biti udruženi umor, zevanje, potreba za slatkom hranom, mučnina, povraćanje, preosetljivost na svetlost i zvuke, dok glavobolja tenzionog tipa nema ili ima oskudne udružene tegobe. Postoje saznanja da su senzacije koje predhode ili prate glavobolje uticale na kvalitet života i rad mnogih poznatih ličnosti iz prošlosti (Slika 3).

glabolja
Slika 3. Vinsent Van Gog, Zvezdana noć, 1889. (Voskuil P.H.A.. Vincent van Gogh's malady: A test case for the relationship between temporal lobe dysfunction and epilepsy? J Hist Neurosci, 1992; 1, 155-162.)

Detaljan internistički i neurološki pregled se obavlja kod svih bolesnika koji se žale na glavobolju, međutim rezultati ovih pregleda su kod većine bolesnika normalni. Kod svih bolesnika sa glavoboljom potreban je pregled očnog dna (promene očnog živca i krvnih sudova oka mogu da sugerišu povišeni intrakranijalni pritisak) kao i merenje očnog i sistemskog pritiska ukoliko je bol lokalizovan u predelu oka.
Od dopunskih ispitivanja, a po preporuci lekara, mogu se raditi sledeće analize:
  • Laboratorijske analize: kompletna krvna slika, sedimentacija eritrocita, serumski TSH i T4, glikemija, serumski natrijum, kalijum i kalcijum, serumski kreatinin. 
  • Neurovizuelizacione metode: rentgen, skener, magnetna rezonanca. 
  • Analiza likvora (kod bolesnika sa sumnjom na krvarenje u mozgu, meningitis ili druge infekcije mozga).
  • Elektroencefalografija (EEG).A I

LITERATURA

Zidverc-Trajković J. i sar. 2005. Glavobolja. Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj praksi. 1. Izd. Beograd: Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča u kliničkoj praksi.



 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru