Akutni faringitis (pharyngitis acuta) se retko javljaju izolovano,
samostalno, već u sklopu zapaljenskih oboljenja sluznice nosa i sinusa,
usne šupljine i krajnika, najčešće kao propratni simptomi kod većine
infektivnih bolesti.
Uzrok nastanka
Uzočnici su virusi (adenovirus,
rinovirusi) i bakterije (streptokok, pneumokok, hemofilus). Može biti uslovljen
i lokalnom traumom. Češći je u periodu hladnog, vlažnog vremena i kod osoba sa
oslabljenom otpornošću.
Klinička slika
Laki oblik uključuje:
suvoću,
bol, uvećanje cervikalnih limfnih čvorova, povišenu telesnu
temperaturu, dok je
sluzokoža otečena i infiltrovana.
U teškom obliku postoje: visoka
temperatura i izraženi opšti i lokalni simptomi, otok mekog nepca i resice,
mukopurulentan eksudat, crvenilo lica i bledilo oko usana. Komplikacije ovog
oblika su: akutni ototis, septikemija, otok larinksa.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze,
pregleda farinksa (orofaingoskopija, zadnja rinoskopija, indirektni pregled
larinksa i hipofarinksa).
Lečenje
U večini slučajeva je
simptomatska (čajevi, antiseptici, analgetici, antipiretici). U težim oblicima
se daju antibiotici parenteralno.
Hronično
zapaljenje ždrela (pharyngitis chronica)
Kod hroničnog faringitisa tegobe
ne traju permanentno, hronično, već imaju periode remisija i egzacerbacija,
smatramo da im više odgovara naziv faringopatija.
Uzrok nastanka
Etiologija nastanka ovih promena
na sluznici farinksa je kompleksna u njoj učestvuju virusi naročito iz grupe
adenovirusa, bakterije koje se sreću u nosu i usnoj šupljini (streptokoke,
stafilokoke, pneumokoke) i gljivice. Navode se i neinfektivni uzročnici kao
organska i neorganska prašina, hemijska isparenja na radnom mestu, smog,
pušenje, ljuta jela i žestoka pića, hladni (iz frižidera) i vreli (čaj, supa),
napici. Neka opšta oboljenja kao dijabetes, ciroza jetre, nefritis, avitaminoze
i dr.
Staro je kliničko pravilo
"da je ždrelo ogledalo nosa". Nazalna opstrukcija smanjuje i otežava
normalno disanje na nos, pa bolesnik diše na usta i drži ih često otvorena. U
ovako izmenjenom, habitualnom ili favorizujući zapaljenske promene sluznice
farinksa.
Tonzile (
krajnici), posredno i
neposredno mogu igrati značajnu ulogu u nastajanju faringopatija kao depo za
održavanje infekcije. Takođe su kariozni zubi, nepodobni mostovi i parcijalne
proteze izvor infekcije u usnoj šupljini pa samim tim i u ždrelu.
Klinička slika
Jedna od bitnih osobina ždrela
je što gotovo ista simptomatologija može da prati i banalnu kijavicu ili nazeb,
zatim niz infektivnih bolesti, razne vrste angina i faringitisa, kao i neka
druga (pa čak i maligna) oboljenja u ovom području. Isto tako oboljenje se
subjektivno različito reperkutuje kod raznih bolesnika. Ima slučajeva da je
sluznica ždrela crvena, zapaljena, otečena, a da bolesnik nema gotovo nikakvih
subjektivnih tegoba, niti oseća to stanje sluznice. Ali isto tako ima slučajeva
u kojih lekar prilikom pregleda ne može da vidi neke promene, a da bolesnik ima
velike subjektivne tegobe.
Glavni i osnovni simptomi su
disfagijske tegobe, koje često prati i
kašalj. Disfagija ili teškoće pri
gutanju imaju svoju gradaciju i idu od bolnih senzacija različitog stepena, pa
do osećaja prisustva stranog tela, gušenja i stezanja u grlu. Bol može biti kao
laka neprijatnost, osećaj sušenja i zatezanja sluznice u ždrelu, pa ide preko
svraba, pečenja, paljenja i bolova koji su naročito izraženi pri uzimanju
čvrste hrane.
Kašalj je isto tako čest i
uporan simptom. On može da bude različitog karaktera (suv, vlažan,
kratkotrajan, uporan, u napadima). Otok i zapaljenje sluznice, njeno stalno
iritiranje pojačanom sekrecijom iz nosa i epifarinksa, kao i uzimanje
neadekvatne hrane, pića, lekova, čine da kašalj postane manifestan i da se
održava.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze,
pregleda farinksa (orofaingoskopija, zadnja rinoskopija, indirektni pregled
larinksa i hipofarinksa), rendgen sinusa, kožnih proba, brisa iz nosa i ždrela.
Lečenje
Lokalna terapija u ždrelu
sastoji se u davanju antiflogističkih čajeva (beli slez, kamilica, žalfija)
promena pH sredine (soda bikarbona), antiseptika (borna kiselina, hexoral,
pastile i dr.), analgetika, antihistaminika.
Kod bakterijske infekcije ordiniraju se antibiotici. U toku lečenja mora
se sanirati stanja u nosu, usnoj šupljini, zuba, tonzile i lečiti istovremeno
ili sukcesivno tegobe u ždrelu. Sve mehaničke prepreke u nosu treba hirurški
lečiti.
Komentari: 2 |