Ocenite članak:
  • 0
(0 / 0)

Tek svaki drugi obeleli od dijabetesa uzima terapiju tačno onako kako mu je lekar propisao


tek-svaki-drugi-obeleli-od-dijabetesa-uzima-terapiju-tačno-onako-kako-mu-je-lekar-propisao

Samo polovina pacijenata obolelih od dijabetesa pridržava se propisane terapije što značajno utiče na kontrolu bolesti i njene komplikacije, upozorava profesor doktor Teodora Beljić Živković, endokrinolog KBC „Zvezdara“. Nepridržavanje terapijskog režima može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija poput srčanog i moždanog udara, slepila, amputacija, neuropatija i popuštanja funkcije bubrega. Doktorka objašnjava da su razlog loše komplijanse, odnosno nepridržavanja propisane terapije, ubrzan tempo života, radne i druge obaveze, needukovanost pacijenta kao i terapija koja nije prilagođena pacijentovom načinu života.


Važnosti edukacije obolelih od dijabetesa

U kojoj će se meri pacijent pridržavati terapije zavisi od toga koliko smo jednostavno uspeli da mu objasnimo čemu služi neki lek, koliko smo uspeli da broj lekova prilagodimo njemu, koliko smo uspeli da mu objasnimo kako sebe da proverava, da kontroliše. Znači, edukacija je bitna komponenta pridržavanja terapije.


O pridržavanju terapije obolelih od dijabetesa

Što se tiče lekova za šećernu bolest, onih tabletiranih formi, tu se oni pridržavaju terapije jako strogo, znači piju čak i ako imaju pad šećera, nastave da piju iste lekove što je recimo pogrešno. Pogrešno je da se pacijent slepo pridržava terapije, vidi da nešto nije dobro a on se i dalje pridržava. A što se tiče terapije insulina bitna je edukacija. Moramo pacijentu da objasnimo ako padne šećer - da se smanji, ako se poveća - da se uradi nešto, dietetske mere i eventualno da se povećaju doze insulina. Ali on to neće zapamtiti. Ta komplijansa će zavisiti od toga da li smo mu zapisali to što smo mu rekli, jer on to neće zapamtiti, ili smo mu samo rekli. Ja uvek u onoj svesci napišem ako je šećer toliki - smanji, ako je toliki - povećaj, meri se tad i tad. Znači, bitno je dati preporuke kada čovek da se meri. To je sve komplijansa, odnosno pridržavanje terapije, nije jednostavno.


O pridržavanju insulinske terapije

Jako je bitno da mi njima kažemo - ovaj insulin deluje tako, primaš ga 20 minuta pred obrok ili ga primaš neposredno pred obrok. Moramo dati jasne instrukcije, zato što nije isto koji je i kakav insulin. Oni insulini koje mi zovemo bazalnim insulinima neki deluju i 36 sati a neki 24 sata. 24 sata ako deluje insulin uvek kažemo ovaj insulin daješ, odredi kad ti je najzgodnije, ali uvek u to vreme. A ovi još noviji insulini koji deluju 36 sati i duže, oni mogu plus minus dva sata. Znači, da bi se čovek pridržavao insulinske terapije moramo mu to jasno reći i napisati. Ako ne napišemo sve se zaboravi i vrati se čovek na nešto što mu je rekao komšija, što misli da je tako i onda tu mogu da budu greške.


O olakšanjima koja donose savremeni insulini

Ne može za svaku promenu doze insulina da čovek trči doktoru ili sestri ili izabranom doktoru, mora sam da se snađe, a posao mu olakšavaju savremeni insulini. Za razliku od onih stariji insulina čije dejstvo nije bilo predvidivo, danas ako vi pravilno date insulin, jedete i živite jednim normalnim ritmom, insulini savremeni deluju predvidivo i onda možete da date takvu poruku čoveku koji ima šećernu bolest kako da sam promeni dozu. Savremeni insulini deluju stabilno, takve su sada formulacije novih insulina. Kad je vama pouzdan taj novi insulin vi onda tačno znate kako da se ponašate. Ako ne pravite velike greške vi nećete da imate hipoglikemije i hiperglikemije zato što je insulin stabilan. Zbog toga mi svakoga ko zadovoljava uslove Fonda (RFZO) prevodimo na nove, stabilne, predvidljive insuline koji su stalnog dejstva, bez varijabilnosti, manje izazivaju padove i povećanja šećera. Onda se pacijent dobro oseća i ima poverenje u taj insulin, oseća se sigurno da može da ga i sam podesi i malo poveća ili malo smanji.


O prilagođavanju terapije pacijentu

Osnovna terapija, bilo koja, mora da bude prilagođena pacijentu. Kao prvo, jako je bitan taj razgovor. Pacijenti neki kažu doktor me ništa ne pita, daje mi terapiju a nije me ništa pitao, da li imam 2 obroka ili 3, da li živim sam ili mi neko kuva, da li sam uopšte fizički aktivan. Znači, te neke osnovne stvari mi moramo da izdvojimo da saznamo od pacijenta. Mi na neki način moramo da pitamo i kakav će život da bude, ne samo ne da li radi već koliko poslova radi. Neki put dobijemo informaciju ja sam građevinac a ne dobijemo informaciju koliko dugo radi, koliko je to sati koliko provede u poslu. Da li spava redovno, da li ima smenski rad... to je sve nešto što moramo da znamo kada određujemo trerapiju.


Slobodan Popović, pacijent koji od dijabetesa boluje 17 godina, a od toga poslednjih 4 prima insulin, kaže da život sa dijabetesom jeste relativno težak. Kaže da je prilagođavanje novoj ishrani, upornost i odgovornost ključ. Da bi se dijabetes održavao i držao pod nekom kontrolom potrebno je pre svega slušati savete lekara, koristiti ishranu, pravilnu ishranu, meriti dijabetes i davati terapiju na vreme što inzulinsku što druge lekove koji idu uz tu terapiju.

Kontakt forma

Poruka je uspešno poslata

 Komentari: 0 | Pogledajte komentare | Pošaljite komentar Postavite pitanje lekaru