Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) čine hronični bronhitis i emfizem. Hronični bronhitis se definiše kao bolest obeležena produktivnim kašljem, stvaranjem sluzi u disajnim putevima i iskašljavanjem veći broj dana najmanje tri meseca godišnje tokom dve godine. Emfizem pluća je stanje trajnog proširenja vazdušnih prostora u plućima udružen sa razaranjem alveola. Bronhijalna astma hronična je upala disajnih puteva, sa napadima suženja bronha.

U terapiji bronhijalne astme i HOBP koriste se dve osnovne grupe lekova i to bronhodilatatori i antiinflamatonri lekovi. Bronhodilatatori su efikasni u reverziji bronhospazma koji se javlja u ranoj fazi astme. U bronhodilatatore spadaju: beta2-adrenergički agonisti, metilksantini, antagonisti cistein-leukotrienskih receptora i antagonisti muskarinskih receptora.

Glavni efekt beta2-adrenergičkih agonista u terapiji asme je širenje bronija, i to direktnim dejstvom na beta2-adrenergičke receptore na glatkim mišićima. Ovi lekovi relaksiraju bronhijalne mišiće bez obzira koji je spazmogen uključen u razvoj bronhokonstrikcije. Oni, takođe sprečavaju oslobađanje medijatora iz mastocita, kao i oslobađanje jednog od primarnih medijatora inflamacije TNF-alfa iz monocita. Beta2-adrenergički agonisti pored ovoga, mogu dejstvom na cilije, da povećavaju mukocilijarni klirens u bronhijama.

Ovi lekovi se primenjuju inhalatorno, u obliku aerosola, praška ili rastvora, mada se neki od njih mogu primeniti i oralno ili parenteralno. Za aplikaciju ovih lekova u obliku aerosola danas se koriste poseban oblik inhalatora sa odmerenim dozama.

U terapiji bronhijalne astme koriste se dve grupe beta2-adrenergičkih agonista i to: lekovi sa kratkim dejstvom – salbutamol i terbutalin. Ovi lekovi se primenjuju u inhalaciji, uz postizanje maksimalnog dejstva tokom 30 minuta od primene i trajanje destva od 4-6 sati; ovi lekovi se uglavnom uzimaju u simptomatskoj terapiji, po potrebi. Koristi se i bambuterol. Druga grupa su lekovi sa dužim dejstvom – npr. salmeterol. Ovi lekovi se primenjuju u inhalaciji i njihovo dejstvo traje oko 12 sati. Koriste se redovno, dva puta dnevno, kod bolesnika kod kojih se glukokortikoidima ne postiže potpuna kontrola bolesti. Ostali lekovi iz ove grupe su formoterol, fenoterol, pirbuterol i reproterol.

Beta2-adrenergički agonisti se upotrebljavaju i radi popravljanja disajne funkcije kod bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća.

Najveći broj neželjenih efekata koji prate upotrebu beta2-adrenergički agonisti su posledica njihove apsorpcije i ulaska u sistemsku cirkulaciju. Tremor je njihovo najčešće neželjeno dejstvo

Salbutamol je selektivni simpatomimetik koji deluje na beta-2-adrenergične receptore bronhijalnih mišića, ali ne i na beta-1-adrenergičke receptore srca. Zato izaziva izdašnu dilataciju bronha bez nepoželjnih kardiovaskularnih pojava. Spada u grupu simpatomimetika za lečenje astme sa kratkim delovanjem - počinje delovati najbrže za oko 5 minuta, maksimum delovanja postiže za sat vremena, a sveukupno drži 4-6 sati. Salbutamol ipak može izazvati i nuspojave koje su karakteristične za neselektivne simpatomimetike kao što su palpitacije, bol u grudima, ubrzano lupanje srca, tremor i nervoza. Te su nuspojave puno češće kod salbutamola koji se uzima u obliku tableta, a pogotovo fini tremor skeletnih mišića koji je zavisan od doze, a najuočljiviji je na rukama. Neki bolesnici osećaju i napetost skeletnih mišića.

Salmeterol je, kao i salbutamol, selektivni simpatomimetik koji se veže za beta-2-adrenergičke receptore i stimuliše ih. Ali, za razliku od salmeterola, on spada u grupu dugodelujućih inhalacionih simpatomimetika-bronhodilatatora, a primenjuje se samo u obliku inhalacija.

On se ne koristi za ublažavanje napada astme, nego se svakodnevno, redovno primenjuje kako bi dugoročno držao disajne puteve otvorenim i zato sprečio pojavi napada astme ili barem smanjio broj učestalih napada astme. U tu svrhu, on se koristi kao dodatak inhalacionim kortikosteroidima za prevenciju napada astme. Takođe, koristi se i za ublažavanje simptoma hronične opstruktivne bolesti pluća.

Kod salmeterola mogu se javiti klasični simptomi beta-2-simpatomimetskih agonista, kao što je fino drhtanje ruku i glavobolja, ali nakon nekog vremena takve nuspojave nestaju. Takođe, kod nekih pacijenata koji inače imaju problema sa srcem mogu se javiti i aritmije.

Formoterol je noviji inhalacioni selektivni agonist beta-2-receptora. Kao i salmeterol i on je dugodelujući simpatomimetski bronhodilatator, a koristi se u kombinacijama sa inhalacionim kortikosteroidima za sprečavanje napada astme. Takođe, formoterol se koristi za ublažavanje simptoma opstrukcije disanja u hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća. Najčešće se koristi u obliku fiksne kombinacije s kortikosteroidom budezonidom. Formoterol deluje brzo, delovanje mu počinje u roku od jedne do dve minute, a dejstvo traje 12 sati.
Kao i kod ostalih simpatomimetskih bronhodilatatora, nuspojave koje se češće javljaju jesu tremor ruku i glavobolje.