Šta treba znati o lekovima


Antipruritici

Antipruritici su preparati koji služe za ublažavanje i lečenje svraba kože. Kao antipruritici služe antihistaminici i lokalni anestetici. Kao antipruritik deluje i ihtiol.

Svrab kože nastaje kada se receptori za bol u koži lagano nadraže. On može nastati iz raznih razloga – koprivnjača, ubodi insekata, razni nadražaji i sl. Kada je uzrok svraba alergija tada se u lečenju primenjuju antihistaminici. Sve kožne promene koje nastaju ukoliko nije došlo do težih opštih komplikacija najbolje se ublažavaju oralnom primenom sistemskih antihistaminika. Međutim, često se primenjuju i antihistaminici u obliku lokalnih dermatoloških preparata (kreme, masti i gelovi) ili dermatološki preparati kortikosteroida.
        
Hloropiramin je antihistaminik. Antihistaminsko delovanje znači da sprečava efekte histamina koji se oslobađa u koži prilikom alergijskih reakcija. Takvu reakciju može započeti bilo koji alergen kao što je otrov koprive ili insekata (pčela). Ali, hloropiramin se takmiči sa histaminom za mesta na H1-ćelijskim receptorima, sprečavajući i blokirajući na taj način većinu farmakoloških dejstva histamina. Nakon primene dermatoloških preparata veruje se da deluje antipruritički lokalno anestetski. Daje osećaj smirivanja odnosno uklanjanja svraba.

Koristi se kod urtikarija, angioedema, uboda insekata i sl. Preparati sa hloropiraminom se ne primenjuju na inficiranim i vlažnim dermatozama, niti na velikim površinama kože. Moguća je fotoosetljivost, pa namazane delove kože ne valja izlagati sunčevoj svetlosti kako ne bi nastupilo jače nadraživanje kože.
 
Dimetinden je antagonist histaminskih H1-receptora. Značajno smanjuje povećanu kapilarnu propustljivost povezanu sa oslobađanjem histamina zbog alergijskih reakcija na otrove insekata ili koprive ili neke druge alergene. Smatra se da brzo smanjuje svrab različitog porekla i nadraženost kože. Koristi se u ublažavanju svraba povezane sa dermatozama, koprivnjačom, ubodima insekata, opekotinama od sunca i manjim površinskim opekotinama. Kao i u slučaju hloropiramina, neki stručnjaci smatraju da preparati sa dimetindenom nemaju delovanja, dok neki drugi smatraju da ipak ima delovanja.

Treba izbegavati dugotrajnije izlaganje suncu veće površine kože namazane preparatima na bazi dimetindena. Takođe, ne sme se nanositi na veći površinu kože trudnica, dojenčadi i male dece, pogotovo ukoliko postoje rane ili ako je koža zapaljena.

Od nuspojava mogu se javiti retki slučajevi blagog isušivanja ili blagog prolaznog pečenja kože. Moguća je, paradoksalno, i alergijska reakcija na dimetinden.

Benzokain se naziva još i anestezin, lokalni je anestetik koji se koristi u dermatološkim preparatima za ublažavanje svraba. Benzokain ne može delovati kroz netaknutu kožu, nego deluje samo ukoliko postoji određena ranica kroz koju će proći i delovati u koži na lokalne završetke nerava tj. na receptore za bol, čije lagano podražavanje izaziva osećaj svraba. Benzokain se veže na natrijumove kanale na receptorima za bol i reverzibilno ih stabilizuje što dovodi do smanjenja propustljivosti natrijumovih jona. Zato  je depolarizacija receptora za bol blokirana pa ne može doći do nastanka impulsa koji bi se u mozgu interpretirali kao osećaj svraba.

Benzokain (anestezin) se koristi u obliku raznih pasta i krema, često u preparatima za lečenje i ublažavanje bolova i svraba kod hemoroida, a dolazi i u obliku magistralnog preparatima koji se zove tečnosti puder sa anestezijom. On sadrži razne praškaste materijom koje deluju zaštitno na ranu, a zbog sadržaja benzokaina takav tečnosti puder deluje i tako da ublaži osećaj svraba.

Registrovani lekovi

  • hloropiramin – SYNOPEN (Pliva Hrvatska),
  • dimentiden – FENISTIL (Novartis Consumer Health Švajcarska),
  • difenhidramin – DERMODRIN (Pharmaceutische Fabrik Montavit Austrija).