Ženski polni hormoni osnova su polne funkcije žene. Uslovljavaju rast i razvoj polnih organa, sekundarnih polnih osobina, reprodukciju, oblikovanje koštanog sistema i složenog ponašanja. Polni hormoni se pretežno luče u jajnicima. Granuloza ćelije folikula jajnika luče estrogene pod uticajem luteinizirajućeg hormona hipofize (LH). Nakon ovulacije folikul se puni krvlju (corpus rubrum), i sa okolnim ćelijama čini žuto telo (corpus luteum) koje traje do sledeće menstruacije, ili, u slučaju trudnoće, luči estrogene i progesteron, zajedno s posteljicom. Estrogeni i gestageni spadaju u grupu steroidnih hormona što znači da nastaju iz holesterola i deluju preko intraćelijskih receptora.

Izlučivanje estrogena i progestagena je pod kontolom gonadotropina koje stvara hipofiza, regulacijom iz hipotalamusa (GnRH, hormon koji oslobađa gonadotropine).

Gonadotropini se luče u hipofizi (FSH i LH) i u posteljici (HCG). Sekreciju LH i FSH reguliše GnRH koji se stvara u hipotalamusu, a po građi je dekapeptid. FSH je hormon koji stimuliše folikule jajnika i lučenje estradiola. LH, luteinizirajući hormon, stimuliše intersticijalne ćelije jajnika i lučenje progesterona u žutom telu. HCG, humani horionski gonadotropin, hemijski i funkcionalno je sličan LH-u, a stvara ga posteljica. U hipotalamusu se stvara i PIH, prolaktin inhibirajući hormon koji koči lučenje prolaktina.

Tri glavna estrogena su estradiol (najjači), estron i estriol. Estrogeni deluju preko receptora u materici, vagini i dojki, hipotalamusu i hipofizi, manje u jetri, bubrezima , srcu i dr. Podstiču stvaranje progesteronskih receptora. Tokom puberteta uslovljavaju razvoj polnih organa i sekundarnih polnih karakteristika. Tokom reproduktivnog razdoblja utiču na proliferaciju endometrijuma s promenama na vratu materice i vagine. Imaju delimično i mineralokortikoidno dejstvo (steroidi) pa u drugoj fazi menstruacionog ciklusa uzrokuju retenciju soli i vode. Pozitivno deluju na koštanu masu sprečavanjem apsorpcije, a manjim delom i podsticanjem izgradnje kosti. Smanjuju rizik od ateroskletroze, jer povećavaju koncentraciju HDL u plazmi, a u većim dozama, delovanjem na hipofizu, sprečavaju ovulaciju kod žena, a kod muškarca s povećanim koncentracijama uzrokuju zastoj spermatogeneze i atrofiju testisa.

Upotrebljavaju se kod primarnog hipogonadizma (supstituciona terapija), kao hormonska kontracepcija, terapija u menopauzi, atrofičnog vaginitisa i kod karcinoma prostate. Zbog rastvorljivosti u lipidima mogu se primenjivati per os, intramuskularno, transdermalno ili vaginalno. Zanimljivo je da je estradiol jedan od lekova koji se mogu koristiti u transdermalnim oblicima. To su flasteri koji se lepe na mekane delove kože (npr. podlaktica), sadrže aktivnu materiju koju lagano ispuštaju tokom dužeg vremena pa nije potrebno često uzimanje oralnih preparata.

Nuspojave su hiperplazija endometrijuma (i karcinom), mučnina, povraćanje, edemi, napetost dojki, poremećaj funkcije jetre, povećan rizik od nastanka tromboembolije. U trudnoći se ne smeju uzimati jer uzrokuju malformacije fetusa, a nije isključeno, i povišeni rizik nastanka karcinoma kasnije.

Osim prirodnih estrogena danas su sintetisana brojna sintetska jedinjenja koja imaju estrogeno delovanje. Za njih je tipično da imaju estrogene efekte u daleko manjoj količini nego pravi estradiol. To su etinilestradiol, mestranol, kvinestrol, dietilstilbestrol.

Progestageni su steroidni polni hormoni koji imaju delovanje slično ili jednako progesteronu, prirodnom ženskom polnom hormonu kog luči žuto telo jajnika nakon ovulacije. Prirodni progesteron se danas vrlo retko koristi u kliničkoj praksi. Sam progesteron ima dodatno estrogeno, androgeno, anaboličko i kortikosteroidno delovanje pa je zbog toga problematičan. Zato su sintetisani brojni steroidi koji imaju progestagensko delovanje, ali imaju jače izraženo delovanje ili modulirano delovanje kako bi se postigao tačno određeni efekat. To su: norgestrel, gestoden, norgestimat, noretisteron, dienogest, norelgestromin, drospirenon, medroksiprogesteron, didrogesteron, tibolon, megestrol i dr. Kod njih je izolovano samo progesteronsko delovanje i noviji progestageni imaju vrlo malo nuspojava za razliku od klasičnog prirodnog progesterona i daleko manje povećavaju rizik od tumora.

Progestageni se koriste u brojnim stanjima kada je potrebno dodatno progestageno delovanje, ali najviše u hormonskoj terapiji u menopauzi i kao progestagenska komponenta oralnih kontraceptiva.

Početkom menopauze u ženi se stvara sve manje polnih hormona i njihova koncentracija u organizmu se smanjuje, što uzrokuje brojne promene u organizmu. Lečenje hormonima uklanja tegobe poput vazomotornih (napada vrućine, znojenje, promene raspoloženja, atrofični vaginitis), smanjuje rizik od cirkulatornih bolesti, smanjenje osteoporoze.

Postoje dve vrste preparata: sekvencijalni preparati kojima se estrogen unosi tokom 25 dana, progestagen zadnjih 10-13 dana terapije estrogenom, nakon čega sledi pauza od 5-6 dana kada nastupa krvarenje. Drugi način je kontinuirano uzimanje estrogena, a progestagen se dodaje prvih 10-13 dana svaki mesec. Uvođenjem progestagena smanjuje se hiperplazija endometrijuma uzrokovana estrogenima i rizik nastanka karcinoma endometrijuma.
Nuspojave su povećan rizik od karcinoma dojke i endometrijuma.

Progesteron se luči u žutom telu jajnika nakon ovulacije. Pod njegovim delovanjem endometrijum se menja kako bi postao spreman za implantaciju oplođenog jajašca. U slučaju trudnoće trofoblast luči horionski gonadotropin koji podupire funkciju žutog tela, a tokom trećeg meseca trudnoće posteljica počinje lučiti velike količine estrogena i progesterona, pa žuto telo gubi funkciju. Osim što sekrecijski menja endometrijum deluje na stvaranje žlezdanog dela dojke, podstiče odlaganje masti, povećava telesnu temperaturu, a zajedno s estrogenima u većim dozama koči ovulaciju.
Koristi se u preparatima za oralnu kontracepciju i hormonsku terapiju u menopauzi, i za lečenje metroragije, dismenoreje ili endometrioze. Veliki problem supstitucione postmenopauzalne terapije je taj što se javlja hipertenzija i povećani rizik razvoja karcinoma materice i dojke.

Progesteron je neophodan za pravilno održavanje trudnoće. U slučaju pada potrebne koncentracije progesterona dolazi do spontanog pobačaja. U trudnoći se gestagenski preparati koriste tokom prvog trimestra za sprečavanje pobačaja.

Didrogesteron je oralni progestagen koji, za razliko od prirodnog progesterona ima čisto progesteronsko delovanje, bez propratnih androgenih, estrogenih, termogenih, kortikosteroidnih ili anaboličkih delovanja. Može podsticati sekrecionu fazu endometrijuma nezavisno od estrogena. Didrogesteron se koristi u lečenju svih ginekoloških poremećaja kod kojih je potrebno primeniti gestagene a to su hormonska terapija u kombinaciji sa estrogenima, fiziološka postmenopauza ili stanje nakon ovarijektomije, smetnje i poremećaji menstruacionog ciklusa kao što su nepravilni ciklusi zbog hormonskog disbalansa, disfunkcijska uterina krvarenja, dismenoreja, sekundarna amenoreja, menometroragija bez organskog uzroka. Nadalje, didrogesteron se primenjuje kod predmenstruacionog sindroma, endometrioze, neplodnosti zbog insuficijencije žutog tela, kod habitualnog i pretećeg pobačaja.

Ne sme se primenjivati u slučajevima nerazjašnjenih vaginalnih krvarenja, teških poremećaja funkcije jetre, ikterusa u trudnoći, Dubin-Johnsonovog sindroma, Rotorovog sindroma (idiopatska hiperbilirubinemija), u slučaju od progesterona zavisnog tumora u anamnezi.

Didrogesteron, kao i svi progestageni, može dovesti do retencije tečnosti, pa ga valja primenjivati sa oprezom u bolesnica sa srčanim bolestima, bolestima krvnih sudova i bubrega, dijabetesom, astmom, epilepsijom, migrenom ili drugim stanjima koja bi se mogla pogoršati retencijom tečnosti.
Nuspojave se javljaju retko i uglavnom ne zahtevaju prekid lečenja. Retka pojava krvarenja u sredini menstruacionog ciklusa prestaje s povećanjem doze leka. Retko se može javiti gubitak apetita, mučnina, napetost u grudima, glavobolja, vrtoglavica i osećaj nadutosti. Vrlo retka je pojava migrene, depresije, promena libida, promena vrednosti funkcija jetre i žutice.

Ove kombinacije se vrlo često koriste zbog supstitucione terapije. Sadrže i estrogen i progesteron. Sigurnije su za kliničku upotrebu od samih progestagena, a svrha im je imitiranje normalne hormonske uslove u žena pre menopauze. Puno su povoljniji sekvencijalni preparati, jer menjanjem koncentracija estrogena i progestagena u potpunosti se simuliraju funkcije jajnika.