Zdravlje starih

Na životni vek čoveka utiču mnogi faktori kao što su: genetika, način života, uslovi života, uslovi rada i sam odnos čoveka prema zdravlju. Na genetiku ne možemo uticati, kao ni na okolinu koja utiče na nas, ali svoj život i svoje ponašanje možemo prilagoditi uslovima kako bismo što duže živeli.

Danas se smatra da trošenje genetskog koda s godinama predstavlja glavni uzrok starenja. Biološko starenje predstavlja univerzalan biološki proces, prirodnu fazu u životnom ciklusu svake jedinke, koja se završava smrću.

Povrede lobanje se zovu prelomi (fractura cranii). Oni se mogu podeliti na prelome svoda lobanje i prelome baze lobanje. Naročito je opasno ukoliko se radi o višestrukom prelomu iznad koga je koža povredjena i zaprljana. Takodje su opasni i prelomi kod kojih su delovi kosti utisnuti i, cepajući omotač mozga (dura mater), vrše pritisak na mozak. Specifičnu grupu predstavljaju prelomi koji se šire naniže na lice (sinuse, očnu duplju,...).

Gotovo se svako od nas, bar jednom u životu, susreo sa nekom osobom u poznim i poodmaklim godinama, koja čita bez naočara i „dobro“ vidi. Vrlo je verovatno da je ta osoba kratkovida, odnosno, da ima očnu manu zvanu  miopija (myopia).

Holesterol je nephodan sastavni deo organizma. Ustanovljeno je da oko 2/3 holesterola nastaje sintezom u organizmu (kod odrasle osobe oko 800-900 mg na dan), a svega 1/3 se unosi hranom. S obzirom na sposobnost organizma da ga stvara u velikim količinama, dovoljno je da se hranom unese oko 150-300 mg na dan.