Zdravlje dojke - kako sprečiti rak dojke

Uobičajene promene u dojci

Ostale česte promene u dojci

• Ciste su tečnošću ispunjeni prostori u tkivu dojke. Najčešće se javljaju kod žena iznad 30.godine života. Ciste su skoro uvek bezopasne.
• Masna nekroza označava čvrste otvrdline sačinjene od oštećenog masnog tkiva. Mogu se razviti kao rezultat modrice ili udarca u grudni koš.
• Fibroadenomi su okrugli, gumasti, dobroćudni tumori. Fibroadenomi su najčešći tumori u kasnom pubertetu i ranim 20.godinama života. Mada se ne radi o zloćudnim tumorima oni mogu narasti u trudnoći ili tokom dojenja.
• Fibrocistične promene u dojci predstavljaju stvaranje otvrdlina koje su bolno osetljive i posebno naglašene neposredno pred menstruaciju. Ove promene mogu postati izraženije sa približavanjem žene srednjem životnom dobu.
• Sekret iz bradavice može biti značajan nalaz ukoliko se javi sam od sebe ili smo iz jedne bradavice. Obavestite svog lekara o boji i sastavu sekreta.
• Ciklicni bol u dojci predstavlja bolnu osetljivost dojke koja varira tokom menstrualnog ciklusa. Na ovu vrstu bola utiču Vaši hormoni i uvek je u vezi sa menstrualnim ciklusom.
• Neciklični bol u dojci često se javlja u samo jednom delu dojke. Ovakav bol nije u vezi sa delovanjem hormona niti menstrualnim ciklusom. Ukoliko imate ovakav bol treba da se javite svom lekaru.
• Bol koji ne potiče iz dojke obično se javlja u grudnom košu ili rebrima i često nije povezan sa dojkama. Uglavnom se radi o nekom drugom zdravstvenom problemu, što treba da potvrdi i Vaš lekar.

Tretman dobroćudnih oboljenja dojke

Znaci upozorenja

Ukoliko primetite bilo kakvu promenu u dojci, nemojte je zanemarivati! Javite se se lekaru koji se bavi oboljenjima dojke. Moguće je da se radi o bezopasnom stanju, ali i o znaku koji upozorava na moguć karcinom dojke. U bilo kom slučaju, dijagnozu treba da postavi specijalista za bolesti dojke. Za pomoć se obratite ako primetite bilo koji od sledećih promena:

• Otvrdlinu, čvorić ili zadebljanje
• Oticanje, vruće tačke, crvenilo ili tamniju kožu
• Promenu veličine ili oblika
• Stvaranje jamica ili nabiranje kože dojke
• Svrab, ljuštenje pokožice ili osip na bradavici
• Uvlačanje bradavice ili drugih delova dojke
• Sekret iz bradavice koji se iznenadno javi
• Javljanje novog bola koji se ne povlaci

Šta je rak dojke?

Šta ja mogu da učinim?

• mesečni samopregled dojki od 20.godine života
• kliničkipregledi dojki od strane lekara najmanje svake 2 godine počev od 20.godine života, a svake godine preko 40.godine života
• skrining-mamografije, snimanje dojke na posebnom rendgen-aparatu za dojku, mamografu, na 2 godine kod žena starijih od 50 godina, kao i visoko rizičnoh žena  starih 40-50 godina. Žene mlađe od 40 godina sa slučajevima raka dojke u porodici ili drugim faktorima rizika, potrebu i učestalost mamografskih pregleda treba da dogovore sa svojim lekarom.

Samopregled dojke

Za uspešan smopregled dojke treba da poznajete normalno stanje svojih dojki. Samopregled dojke treba da obavljate jednom mesečno neposredno nakon menstrualnog ciklusa.

Ukoliko ste u menopauzi, pregled obavljate istog dana svakog meseca.

Samopregledom dojke činite sebi svojevrstan poklon u pogledu zdravlja. On će Vam omogućiti da dobro upoznate svoje dojke i najbrže primetite eventualnu promenu koju ranije niste imali. Obraćanjem lekaru za bolesti dojke razjasnićete o čemu se radi.

Većina promena u dojci je bezazlena, ali oprez je neophodan.

Da bi znali da prepoznate promene, morate upoznati normalno stanje (oblik, teklsturu i boju) svojih dojki

• Ispred ogledala, u stojećem stavu, ispravljenih ramena i podbočenom položaju ispitiju se veličina, oblik i boja dojki, simetričnost oblika dojki, odsustvo oteklina i drugih abnormalnosti
• Podignite ruke i potražite iste promene. Dok ste pred ogledalom, palcem i kažiprstom nežno stisnite bradavice da bi eventualno otkrili sekret. Sekret može biti beličaste, žućkaste boje ili sukrvičav
• Sledeći korak je pregled dojki u ležećem položaju. Desnom rukom opipava se leva dojka i obratno. Za opipavanje dojke koristite jagodice ispravljena tri prsta (kažiprst, srednji i domali), koriste se srednje jak pritisak i kružni pokreti prstiju.
• Važno je da opipavanjem pokrijete cele dojke, od ključne kosti do početka stomaka i od jedne do druge pazušne jame.
• Pregledanje dojke možete početi od bradavice, krećući se u sve većim koncentričnim krugovima ka spoljašnjim delovima dojke.
• Od značaja je i da za delove dojke neposredno ispod kože primenite blaži a za dublje strukture intenzivniji pritisak prstima.
• Konačno, pregledajte svoje dojke u stojećem ili sedećem položaju. Pregledanje je najpogodnije izvršiti nakon tuširanja, kada je koža vlažna i klizava.

• neuobičajenu razliku u veličini i obliku dojki
• malu izraslinu ili čvorić na bilo kom delu dojke
• jamice na dojci, nabiranje, oteklinu
• da je došlo do promene položaja ili uvlačenja bradavice
• crvenilo, bolnu osetljivost, osip, oticanje dojke ili bradavice
• neuobičajen iscedak iz bradavice

Klinički pregled dojke

Mamografija

Samopregled, klinički pregled i mamografija su danas najbolji put za rano otkrivanje raka dojke. Mamografski se rak dojke može otkriti u stadijumu kada još ne proizvodi kliničke znake i simptome.

Mamografija traje nekoliko minuta i koristi minimalne doze zračenja.

Počev od 50.godine života, mamografija se jednom u dve godine preporučuje svim ženama bez obzira na stepen rizika. Ženama sa visokim rizikom se mamografija preporučuje i ranije, u intervalima od 1 do 2 godine između 40 i 50 godina života.

Devojkama iznad 20 godina i ženama bez visokog rizika mlađim od 50 godina se preporučuju samopregled, klinički pregled bar jednom godišnje i ultrazvučni pregled dojke jer je hormonski aktivno tkivo dojke veoma gusto i nepogodno za mamografsko snimanje.

Da li sam izložena riziku za rak dojke?

Šta uzrokuje rak dojke?

Faktori na koje možete uticati

• prvo dete nakon 30.godine
• namerni prekid trudnoće pre prvog rođenog deteta
• nedojenje
• uzimanje kontraceptivnih pilula 5 i više godina, kao i lečenje steriliteta hormonima bez kontrole njihovog nivoa u krvi
• gojaznost nakon klimaksa
• suzbijanje simptoma klimaksa hormonskim preparatima
• izlaganje većim količinama zračenja

Faktori na koje ne možete uticati

• starenje
• rak dojke u prošlosti
• slučajevi raka dojke u porodici
• nasleđeni mutirani gen za karcinom dojke BRCA1 ili BRCA2
• prva menstruacija pre 12.godine života
• menopauza nakon 55.godine
• izmenjene ćelije dojke viđene citološkim pregledom uzorka tkiva ili sekreta iz dojke

Najboji način da se zaštitite od karcinoma dojke je:

• dobro upoznajte svoje dojke
• sa svojim lekarom porazgovarajte o proceni rizika i zdravlju dojki
• u konsultaciji sa specijalistom za dojku procenite sopstveni rizik za rak dojke
• utičite na faktore rizika koje možete menjati ili ih izbegnite
• redovno se javljate na preventivne preglede

Preporuke za žene sa većim rizikom za rak dojke:

• češći klinički pregledi uz mamografiju jednom godišnje
• uzimanje antiestrogena tamoksifena u cilju smanjenja rizika
• profilaktička ili preventivna mastektomija ili ooforektomija u cilju smanjenja rizika
• učestvovanje u studijama hemioprevencije

Dijagnoza oboljenja dojke

Dijagnostička mamografija

Ultrazvuk

Biopsija

Pitanja koja možete postaviti svom lekaru

• Koji tip biopsije preporučujete i zašto?
• Na koji način će se biopsija izvesti?
• Koliko biopsija traje?
• Koje su moguće propratne pojave?
• Kada ću saznati rezultate?
• Kada ću moći da se vratim redovnom životu?

Vrsta raka dojke

• In situ karcinom podrazumeva da se abnormalni rast ćelija zadržava unutar zidova kanalića ili režnjeva dojke. Ovi karcinomi često se nazivaju prekarcernoznim stanjima zbog toga što se mogu razviti u invazivni karcinom ili povećavaju rizik za nastanak ovog karcinoma. In situ karcinomi dok su u tom obliku nemaju sposobnost zahvatanja normalnog tkiva dojke niti metastaziranja.
• Invazivni karcinom podrazumeva širenje abnormalnog rasta ćelija u okolna tkiva. Invazivni karcinomi dojke često metastaziraju, tj. maligne ćeije iz tkiva odlaze u druge organe. Najčešća mesta metastaziranja su limfni čvorovi, pluća, jetra,kosti i mozak.

Stadiranje (određivanje proširenosti) karcinoma dojke

Uz tip karcinoma dojke, za zbrinjavanje ove maligne bolesti značajne su i karakteristike rasta, veličina i raširenost tumora.

Definisanje ovih karakteristika naziva se stadiranje karcinoma dojke.


Stadijum određuju tri elementa:

• veličina tumora
• širenje karcinoma u limfne čvorove u pazušnoj jamiđ
• znaci metastaziranja u druge delove organizma

Onkološka terapija raka dojke

• Poštedna operacija dojke podrazumeva uklanjanje samog tumora ili određenog dela dela dojke.Prilikom ove intervencije uklanjaju se i pazušni limfni čvorovi. Zračna terapija se primenjuje nakon toga u cilju uništavanja eventualno preostalih ćelija karcinoma.
• Mastektomija podrazumeva uklanjanje cele obolele dojke i pazušnih limfnih čvorova.