Zdravlje dece

Retencija testisa ili nespušteni testis je poremećaj kod kojeg tokom unutarmaterničnog razvoja dečaka nije došlo do spuštanja testisa u njihov prirodni položaj – u mošnice ( mošnje, skrotum). Testisi mogu biti nespušteni samo sa jedne ili sa obe strane. Testisi se počinju razvijati u abdomenu (stomaku). Tokom razvoja deteta u maternici, testisi se, usled niza hormonalnih i anatomskih uticaja, spuštaju prema mošnicama. Dakle, u pitanju je urođena anomalija muških spoljnih polnih organa. Do poremećaja spuštanja može da dođe u bilo kojoj fazi spuštanja, pa o tome zavisi i gde će zaostati nespušteni testis.

Reč ekcem potiče od stare grčke reči i ima značenje "prekuvan". U suštini označava zapaljenski proces, opisuje iritaciju i inflamaciju, kao i neugodan osećaj koji se javlja na zahvaćenoj koži. Ekcem se u proseku javlja kod jednog na petoro dece i jednog  na deset odraslih. Uglavnom se razvija u detinjstvu,  nekada odmah posle rođenja, u trećem mesecu života i tada je lokalizovan na koži obraza. Kasnije se promene javljaju na drugim mestima posebno u pregibima. Nastanak ove vrste ekcema je u velikoj meri nasledno predisponiran.

Deca i mlađi odrasli ljudi sa novim virusom H1N1, za razliku od drugih virusa gripa, još uvek nisu dolazila u dodir i zato je verovatnoća da se nakon zaraze razbole, veća nego inače. Grip H1N1 je, na sreću, u većini slučajeva jedno lako oboljenje koje traje samo nekoliko dana.

Hepatitis A je akutna upala jetre uzrokovana virusom hepatitisa A. Prenosi se fekalno-oralnim putem, te se često naziva i " bolest prljavih ruku". Uglavnom se javlja kod dece gde je slabije izražena klinička slika i bolest kraće traje. Posle preležane bolesti sledi potpuni oporavak, bez posledica. Preležati hepatitisa A znači steći trajni imunitet na njega.

Svakog dana je sve više dece sa raznim odstupanjima u govoru i jeziku. Kad roditelji to primete, najčešće ne znaju kome da se obrate i ne znaju kad je pravo vreme da se potraži pomoć. Tada roditelji, u većini slučajeva, čuju „dobronamerne savete” rodbine koja navodi kao primer znane i neznane rođake koji su takođe imali probleme u ranom detinjstvu ali su ih kasnije spontano prevazišli. Ti „saveti” najčešće uljuljkaju roditelje, tako da do prvog kontakta sa logopedom dolazi veoma kasno (tek pred polazak u školu u vidu obaveznog testiranja). Nažalost, izgubljeno je dragoceno vreme.