Zašto se osećamo kao krpe - vreme je krivo za sve

Sunce me iscrpljuje, vetar razdražuje, a kiša baca u depresiju. Ako ste primetili da klima utiče na vaše raspoloženje, dobro došli u „klub meteoropata” koji poslednjih godina broji sve više članova. Ne brinite: tu je lekar da pomogne savetom. Ako ste prometili da vreme utiče na vaše zdravlje, verovatno patite od meteoropatije, to jeste preosetljivosti na klimatske promene. Na primer:pre nego što počne da duva košava, zaboli vas glava, sa približavanjem novog atmosferskog fronta, postajete razdražljivi. U stvari, čovek počinje da oseća simptome i pre nego što se promeni vreme. Čim se stabilizuje, tegobe se smanjuju i ubrzo nestaju.

Dok je avion sletao na Surčin, pilot je najavljivao lepo vreme u Beogradu. Dovoljan je bio pogled iskosa da vidimo kako se voda sliva niz prozorče. Kapetan se brže-bolje ispravio: „Dragi putnici, frontovi se smenjuju ludačkom brzinom. U Beogradu pada kiša”. Pa, neka sad neko kaže da vreme nije šašavo!

Uostalom, tu su činjenice. U poslednjih nekoliko godina klima se promenila, čemu susvakakodoprineli i nemili događaji i katastrofe kao što je bio cunami. Pored toga što su seodrazile naživotnu sredinu, ove pojave su počele da utiču na zdravlje i raspoloženje velikog brojaljudi. Znalose i dosad da klimatski uslovi, ponekad čak vrlo dramatično, utiču na telo i psihu. Satmosferskimpromenama poslednjih godina, stvari su se pogoršale zbog, kako kažu stručnjaci, postepenetropikalizacije” klime koja se ogleda u: „

• porastu ekstremnih pojava kao što su jake kiše ili dugi periodi suše,
• progresivnom rastu temperature ili „globalnom zagrevanju”,
• višku vlage.

Poslednjih godina...

Šta se, u stvari, događa? Poslednjih godina temperature su ozbiljno uzdrmane, proleće i jesen traju nekoliko dana ili ih, uopšte, nema, pa se iz zime prelazi direktno u leto i obrnuto. Umesto sunčanih dana i kratkih letnjih pljuskova, imamo duge periode ili lepog ili ružnog vremena. Rezultat: mesecima je toplo, a onda danima pada kiša, uzrokujući veliku štetu.

Kao u tropima?

Stručnjaci pripisuju krivicu zagrevanje planete, delom i zbog viška zagađivača u vazduhu, što se odražava na temperaturu okeana, uzrokujući nesvakidašnje, često i razorne meteorološke fenomene.

Koliko situacija postaje dramatična vidi se i po tome što je upravo globalno zagrevanje bilo jedna od tema nedavnog skupa G 8 u Škotskoj. Naučnici smatraju da će se porast temperature od 1 do 3 stepena najviše uticati na rezerve vode, broj šumskih požara, održanje bioloških vrsta, poljoprivredu i turizam Mediterana. Zbog nesnosnih vrućina letovanje bi se, naime, sa jula i avgusta moglo pomeriti na prolećne i jesenje mesece!

Termoregulacija

Kad vreme počne da izaziva psihofizičke tegobe, to je znak da se u procesu regulisanja toplote nešto promenilo.

Proizvodnja toplote u organizmu zavisi od metabolizma, to jest završnice svih onih procesa (na primer, ishrane) koji služe za proizvodnju energije. Do gubitka toplote najčešće dolazi znojenjem i disanjem. Čim se promeni temperatura, organizam aktivira sve raspoložive mehanizmekako bi distribuciju i proizvodnju toplote prilagodio novonastalim potrebama. (somatske, endokrine, neurološke)

Kad naglo zahladi, organizam aktivira:

• rad mišića,
• lučenje hormona,
• uslovni refleks „ušuškavanja” kako bi se sačuvala telesna toplota.

Kad krenu velike vrućine, organizam, naprotiv, teži da se  oslobodi toplote i pojačava:

• disajnu frekvenciju,
• znojenje.

Termoregulacijom upravlja hipotalamus (deo mozga), zadužen pored ostalog i za održavanje telesne temperature na oko 37 C.

Meteoropatija

Ako ste prometili da vreme utiče na vaše zdravlje, verovatno patite od meteoropatije, to jeste preosetljivosti na klimatske promene. Na primer:

• pre nego što počne da duva košava, zaboli vas glava,
• sa približavanjem novog atmosferskog fronta, postajete razdražljivi.

U stvari, čovek počinje da oseća simptome i pre nego što se promeni vreme. Čim se stabilizuje, tegobe se smanjuju i ubrzo nestaju.

Ko je meteoropata?

Manje-više svi, od dece do starijih ljudi, ako promenu vremena prate fizičke tegobe ili izmenjeno ponašanje.

Kad metabolične i funkcionalne promene postanu uočljive i česte, može se govoriti o meteoropatiji. Glavni oblici se razlikuju od sekundarnih. Prvi zavise od:

• široka, vetra koji dolazi iz afričkog dela Sahare, noseći pustinjski pesak,
• istočnog vetra, hladnog i vlažnog, koji najviše ugrožava nervne bolesnike,
• fena, toplog i vlažnog vetra koji duva u Alpima,
• južnog vetra koji donosi povećanje temperature i vlažnosti vazduha,
• pustinjskog vetra, vrelog i suvog,
• jakih oluja.

O sekundarnom sindromu je reč kad sa promenom vremena dođe do pogoršanja hroničnih, zapaljenjskih ili degenerativnih bolesti kao što su, na primer, respiratorne krize kod astmatičara ili reumatološke i ortopedske bolesti kod obolelih od artritisa ili artroze.

U stvari, meteoropatske tegobe mogu pogoditi svaki već oboleli organ ili aparat, a najugroženiji su:

• nervni sistem,
• kardiovaskularni aparat,
• disajni aparat.

Razdražljivost

Kad zdrava osoba pati od meteoropatije, nekoliko sati pre promene vremena mogu da se jave:

• uznemirenost,
• razdražljivost,
• nesanica,
• preosetljivost na spoljne nadražaje.

Kad se vreme promeni, ispoljavaju se:

• slabost i apatija,
• depresija,
• hiperaktivnost.

Porast pozitivnih jona u vazduhu upozorava organizam da su promene sve bliže. Osoba oseća elektricitet u vazduhu koji utiče na lučenje:

• serotonina,
• adrenalina.

Reč je o hormonima koji, pored ostalog, regulišu raspoloženje i koncentraciju. Već neugodne simptome dodatno pogoršava pad atmosferskog pritiska ili promenljiva vlažnost vazduha.

Ima li leka?

Ne zaboravite da stres uvek otežava situaciju. Idealno, bi, dakle, bilo kada biste mogli da ograničite radne obaveze i tako smanjite fizički i psihički zamor. Ako ni to ne donese poboljšanje ili se stanje čak pogorša, u dogovoru sa lekarom pribegava se lekovima. Često je dovoljno samo sredstvo protiv bola. U težim slučajevima, kad postoji depresivni sindrom, lekar prepisuje antidepresiv.

U svim ovim slučajevima, dobro je uzeti multivitamin zbog jačanja imuniteta.

Ako je suviše toplo

Kad spoljna temperatura naglo skoči, organizam pokušava da se prilagodi situaciji mehanizmom hlađenja, to jest znojenjem. U stvari, znojne žlezde luče kapljice koje isparavanjem koži obezbeđuju hlađenje. Sistem dobro radi ako u organizmu postoji dovoljna količina tečnosti. Ukoliko je vode malo ili je vlažnost vazduha izuzetno visoka, od znojenja nema ništa, pa može doći do toplotnog udara.

Tipični znaci kolapsa zbog pregrejanosti su:

• bradikardija, to jest usporeni puls,
• pad krvnog pritiska,
• hladna, bleda i vlažna koža.

Ovaj kolaps, uzrokovan dehidratacijom i velikom vlagom, treba razlikovati od takozvanog toplotnog udara zbog preteranog izlaganja suncu. Znaci tog toplotnog udara su:

• tahikardija, to jest ubrzani puls,
• glavobolja,
• vrtoglavica,
• malaksalost,
• vrela, suva i crvena koža.

Šta preduzeti. – Kod simptoma pregrejanosti, smesta prekinuti svaku aktivnost, potražiti sveže mesto i u malim gutljajima piti nehlađenu tečnost. Sve to doprinosi smanjenju telesne temperature. Najbolje je piti vodu, dok kofein treba izbegavati. Prijaće i uključeni ventilator ili mokri peškiri na glavi i telu. Ne zaboravite da je opasnost od kolapsa veća ako se u najtoplijem delu dana (u dva popodne!) izložite intenzivnom fizičkom naporu kao što je partija tenisa ili fudbala ili ako ste u međuvremenu dehidrirali.

Pažnja! Napici ni u snu ne smeju da budu ledeni kako ne biste imali još većih problema.

Ako je suviše hladno

Kad temperatura naglo padne, telo reaguje smanjenim oticanjem krvi u periferne delove telaUkoliko je to nedovoljno, hipotalamus će aktivirati endokrine mehanizme koji: (ruke i stopala) kako bi se pojačao priliv tople krvi u unutrašnje organe i održala stabilna temperatura organizma.

• povećavaju broj srčanih otkucaja, zbog jačeg priliva krvi i bolje cirkulacije,
• podstiču metabolizam da više koristi šećere čije sagorevanje omogućava proizvodnju energije.

Šta preduzeti. – Kod niskih temperatura, prva odbrana je prikladna odeća. Pored ruku i nogu, treba pokriti i glavu. Važnu ulogu ima ishrana. Kad je hladno, povećava se dnevna potreba za kalorijama: organizmu je neophodna energija da bi se ugrejao. Potpuno je neosnovano verovanje kako će nas alkohol ugrejati. Naprotiv, šireći krvne sudove alkoholna pića podstiču rasipanje toplote.

Pažnja! Šećeri obezbeđuju energiju, ali nemojmo preterivati. Bolje je da uzmete parče čokolade nego krišku torte.

Ako pada kiša

Sam po sebi, pljusak ne izaziva veće fizičke tegobe i ne komplikuje postojeće bolesti. Pogoršanje reumatičnih bolova u kišnim danima ne uzrokuje toliko voda koliko vlaga koja je neizbežno prati. Istina je, međutim, da dug kišni period ili neprijatno sivi dani ne doprinose raspoloženju. Nedostatak dnevne svetlosti utiče na proizvodnju hormona koji regulišu ciklus spavanje-buđenje, dakle melatonina i serotonina. Upravo pomoću dnevne svetlosti organizam luči serotonin,U mraku se, međutim, oslobađa melatonin, važan za odmor i zdrav san. Zbog toga se u mračnim, oblačnim danima često javlja nedostatak serotonina i višak melatonin, a rezultat su: sastojak koji omogućava koncentraciju i reguliše apetit.

• otežana koncentracija,
• pad energije,
• pospanost,
• razdražljivost.

Šta preduzeti. – Ako je umor privremen i ne poprima oblike depresije, treba se braniti odlaskom u jarko osvetljene prostore. Ukoliko ste, međutim, neprestano umorni i nemate snage ni za šta, moguće je da depresija kuca na vaša vrata. U tom slučaju smesta razgovarajte sa lekarom koji će predložiti odgovarajuće lečenje.

Pažnja! U dosadnim sivim danima prijaće vam društvo prijatelja, a još više partija remija.

Kad su promene nagle

Šta preduzeti. – Da nas vreme po ko zna koji put ne bi iznenadilo, stručnjaci predlažu slojevito odevanje, što znači majica preko majice, pa džemper i na kraju jakna.

Pažnja! Kad poželite da se rashladite, nikad nemojte stati ispred ventilatora ili ispod mlaza klima-uređaja.

Kad je vazduh zagađen

Kad vreme „poludi”, tu je neizostavno i povećana zagađenost vazduha. Stručnjake najviše zabrinjavaju sitne čestice, u čvrstom ili tečnom stanju, koje lebde oko nas pošto ih ispuste zagađivači - velike industrije i motorna vozila. Neke od tih čestica prodiru u disajni aparat i kroz bronhije stižu do plućnih alveola. Kad se tu smeste, mogu da uzrokuju iritaciju i astmatični bronhitis, ali i teža oboljenja kao što su tumori.

Šta preduzeti. – Kad je zagađenost veća od dozvoljene, idealno bi bilo otići na more ili planinu, u potragu za čistijim vazduhom. Pošto je to neizvodljivo, treba preduzeti preventivne mere za zaštitu bronhija i pluća. Evo nekoliko korisnih saveta da se sačuvamo od zagađenja:

• ne izvoditi malu decu iz kuće kad je zagađenost na vrhuncu. Ako baš morate da izađete, bolje je da bebu nosite nego gurate u kolicima koja su tačno u visini auspuha,
• izbegavati džoging i druge sportove na otvorenom: izložena naporu, pluća apsorbuju više opasnih čestica.

Pažnja! Izbegavajte da pušite u stanu, posebno kad su u njemu deca. Ako baš morate, odmah provetrite prostoriju kako biste sprečili zadržavanje toksina.